KRALJEVINA SRHA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12(4)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. NOVEMBRA 1924.
PATENTNI SPIS BR. 2234.
L’ Air Liguide, Societe Anonyme pour I’ etude et I’ ex-ploitation des Procčdes Georges Claude, Pariz.
Aparat i postupak za i/vodjenje sinteze amonijaka liiperpresijom. Prijava od 25 oktobra 1921.	Važi od 1 oktobra 1923.
Pravo prvenstva od 14 januara 1921 (Francuska)
Kod amonijačke sinteze pomoću nadpriti-ska ogromna delatnost rada katalizatorske materije kvari istu relativno brzo, naročito ako usled slučajnih okolnosti gas nije potpuno čist ili ako je usled rdjavog regulisanja ili kakvog rdjavog unutrašnjeg rasporeda unutarnja toplota vrlo velika.
Dakle od vrlo je velike važnosti da se lako zameni katališuća materija, kada je ona i-skvarena. S obzirom na ovo odveć smanjenje dimenzije reakcujenih cevi za datu proizvodnju, što je posledica krajnjeg smanjivanja zapremine gasova i velike aktivnosti obrazovanja amonijaka, olakšavaju već postizanje ovog rezultata, ali još u nedovoljnom obliku Potrebno je dodati jednu seriju izvedljivih uredjenja koja bi se mogla upotrebiti ili delom ili sva i koja čine predmet sadanjeg pro nalaska.
Treba se setiti da ovi postupci u primeni ne iziskuju eliminaciju reakcione toplote cevnim zidom, koji održava pritisak da bi se izbegle eksplozije usled preteranog .-irenja unutrašnjih slojeva. Njihova osobina sastoji se u predavanju celokupne toplote gasovima koji izlaze i napuštanju prakse koja se sastoji u dovodjetlju gasova reakcionoj temperaturi, koji ulaze na način toplote gasova koji su ostavili katalizatorsku materiju Na priloženim crtežima: sl. 1 prestavlja kao primer aparata koji čini predmet sadanjeg pronalaska.
SI 2. i s. predstavljaju šematički jedan detalj o kome Će niže biti govora.
Na si. 1, cev H koja održava pritisak je od naročitog meta'a, koji se odupire dejstvu prisutnih gasova na primer od čelika sa velikom sadržinom nikla, kakav je čelik trgovački označen sa A T. (i. ili B. T. G- Ova je cev spolja kalorificirana do susedstva svoje glave D, ova je ušrafljena u unutrašnjosti H sa zavrtnjem F koji ne propušta vodu, izvedenim sa što je moguće manjim prečnikom tako da daje maksimum snage kako za izvlačenje tako i otpor pritisku
Katališuća materija C predstavljena je u unutrašnjoj Cevi T spolja obloženoj zagr vučem E, smanjene debljine i reakcioni gasovi koji ulaze kroz otvor A, koji može biti postavljen na glavi D ili bočno na cevi H, cir-kulišu u prstenastom prostoru B oko kalori-fične cevi T-E Cev T je spojena sa glavom D, čevlju L za odlazak gasova i ako je potrebno iste tako pomoću klina G ili natpetice; ona sadrži na svom drugom kraju jedan čep za skidanje R snabdeven metalnim zastorom U Pod ovim uslovima može se lako podići unutarnja cev T-E odvrtanjem glave D s kojom je ona ujedno i za zamenu katališuće materije dovoljan je otvor čepa R
Jasno je da ova zamena teče ugodno i bez dodirivanja spoljne cevi H koja je većim delom najteža od svega i koja može stalno počivati sa svojim električnim zagrevnim koturima S u svom kalorifičnom ležištu i prema tome održavana bez smetnji po temperaturu reakcije.
Kraj cevi H ima na primer dva zadebljanja
Din 20
J koji služe kao olakšica pri demontiranju a koja zailaze u ležišta koja su načinjena cd čelične ploče K koja je vrlo debela Ova ploča na taj način vrši ulogu ] roti-ključ kad se ključem dejstvuje na glavu D.
Osim toga pronalasku je cilj da olakša ob nove katališuće materije šta više da ib uč ni prostim kao što je zamena metaka kod topova velikog kalibra.
Prema tome videće se da je jedna od posledica ovog načina cirkulacije prethodno po-menutih gasova, što temperatura cevi koja održava prit'sak postupno opada po dužini od kraja gde ulaze vrući g: sovu u katališuću materiju i gde je ta temperatura ravt'a reak cionoj do drugog kraja, koji nosi glavu D gde ova temperatura za malo premaša okolnu temperaturu. Ako bi i glava bila u temperaturi malo povećanoj, uslovi za propuštanje tečnosti zglobu F, od vrtan je zavrtanja prilikom čestih skidanja lako bi se izveli održavajući dobro podmazivanje zavojnica. Radi do-bijanja ovoga rezultata dovoljno je učiniti u koliko je mogućno da se glava što bolje stavi u dodir sa ulazećim hladnim gasjvima ili lako ^agrejanim a sdrečavati što je moguće više dodir sa izlazećim vrelim gasovima. Zbog toga se ispuštaju gasovi kroz jednu središnu cSv L koja je odvojena od gl ve omotom od azbesta M i zaptivena pomoću zatvarača M, koji je azbestom optočen ili pomoću uglavljenog zgloba.
Hladni gasovi na protiv ulaze u direkt om dodiru sa metalom kroz otvor A i prstenasti kanal 0, koji ih deli simctrično tako da se izbegava nejednakost temperature koja izvesno škodi zapušavanjem zgloba. Cev L, kojom iz kze gasovi treba da bude od metala sposobnog da izdrži njihove visoke temperature Spajanje sa cevi ili sa čeličnom serpentinom koja prenosi ove gasove u aparat koji pretvara u tečnost amonijak, biva spojem N utopljenim u vodu Glava D može b'ti po izboru od met la koja će odgovarati u koliko je moguće zahtevima za zavrćivanja i tome kako će cev održavati pritiske Ona treba na primer da bude od mekog ili polu tvrdog če lika a u slučaju potrebe cevi \ upotrebi,a vaće se čel ci koji su ranije pomenuti
Za brzo zamenjivanje katališuće materije biće nezgodno, posle obrtanja celine T-D, isprazniti upotrebljenu materiju, ispuniti cev T neobrazovanom materijom t. j koja nije ređukovana, ušrafiti ceb'nu T-D u cevi H i tako načiti katališući materiju, Ovaj pronala zak predvidja da se posle iscrpljene katališuće materije zameni celina T-D jednom drugom celinom, koja je istovetno načinjena u jednoj drugoj spoljnoj naknadnoj cevi pomoću vodnika ili što je bolje slabim ostatcima hi
perpresovanih gasova, koji još sadrže u sebi vodonika, koji dolaze iz poslednje katalizator ske cevi u uredjenjima sa normalnim fukcio-nisanjem.
U ovom poslednjem slučaju mogu se ispustiti iz ove naknadne cevi u apsorber za sumpornu kiselinu, proizvedeni amonijačni gasovi a krajni ostatak može biti vraćen u instalaciju za proizvodnju vodonika. Kako je gasna potrošnja u ovoj naknadnoj cevi vrlo neznatna a unutrašnja kalorifična obloga E deluje manje od normalne potrošnje, može se desiti pošto je redukcija već davno nastala, da se u eevi podigne temperatura i ako su za-grevne struje prekinute- Dovoljno je smanjiti pritisak napojnog gaSnog ostatka cve cevi regulišućom slavinom pa da se ukloni ta nez goda
U tako izvedenim okolnostima obrtanje glave D postaje jedna duga operacija usled dužine zavrtanjskog hoda, naročito ako ona treba da bude istovremena za razne cevi instalacije. Pomišljalo je se na zamenjivanje ovog neprekidnog zavrtnja jednim prekinutim za -vrtnjem koji odgovara onom upetreblienom na zadnjim đelovima topova Dispozicije su takve da bi bilo dovoljno, da se kada je cev T uglavljena tako da glava D prisp.va u svoje ležište, hvata muški zavrtanj sa ženskim za vrtnjem jednim okretom četvrtine ili šestine punog obrta, na primer pomoću jedne uprav-Ijajuće ručice upravljanim tangentnim zavrt-njem, jednom zupč istom ručicom primenljivom na glavi D; takodje Se može spljeskati jedan zakivač u F pa da se lako dobije zaptivanje.
š’aglasno sa sadan.im pronahskom jedan tangentni zavrtanj može se zamenjivati sa dva zavrtnja postavljenim simetrično kao na si 2 i 3 Ova dva zavrtnja V okreću se, ra primer, ručicom P posredstvom zupčastog mehanizma P’, što dozvoljava znatno smanjivanje potrebnog napora za spljeskavanje zglavka F i dobijanje zategnut-sli Vože se takodje prostije učiniti pomoću ručice direktan obrt jednog malog točkića postavljenog na osovini drugog zavrtnja. Ove iste slike pokazuju kako glava D i cev H imaju prek'nute zavrtanjske linije.
Kada je glava u mestu dovoljno je pričvrstiti na nju dovodne i izlazne cevi za gasove pomoću slojeva A i N, kada je ovaj poslednji utopljen u hiadnu vodu, kao što je to bilo objašnjeno.
PATENTNI ZAHTEVI:
1. — Aparat za izvodjenje sinteze.amonijaka, u kome se gasovi pre reakcije zagrevaju na račun reakcije toplote indirektnim dodirom sa katališućom materijom, naznačen time što ima spol.nu cev nač njenu od m tala koj je
otporan prema izvršenim Kemijskim procesima; sa uredjenjem za grejanje spolja i koja zamenjuje kalorifiž.
2. — Aparat po zahtevu 1 naznačen time, što ima glavu na koju je spolja izrezan za-vrtanj ili ima isprekidane zavrtanjske linije; koja je simetrično pokretana od ozupčanih organa koji ulaze jedni u druge, jednostavno pokretani za zavrtanje na kraju cevi koja u svojoj sredini odvodi gasove a koja je termički izolovana od glave i što ova glava može nositi upusnik za gasove koji je tu da hladi glavu
3 — Aparat po zahtevima 1 i 2 naznačen time, što ima unutrašnju cev s • promenljivom sprovodljivošću koja sadrži katališuću materiju, koja ima na kraiu izbušen čep, utvrdjen na
njenom kraju u produženju glave iznad i u vezi sa ovom glavom preko ispusne cevi za gasove preko tako potrebnih pomoćnih sredstava
4. — Aparat po zahtevima 1,2 i 3. naznačen time što omogućava da se čim se utroši katališuća materija u cevi ili u ovom apa • ratu, ova celina 1 zameni drugom čija je cev napunjena katališućom materijom podesnom za rad, a što omogućavaju redukcionu moć kiseonika nove katališuće materije koja za-m njuje ovu upotrebljenu u gornoj celini 1 , budući da se ova redukcija vrši, što je bolje dostavljanjem gasnog ostatka iz uredjenja za amonijačnu katalizu spoljnoj cevi koja sadrži celinu 1.
" ■ ': iv'. J	- ■	'■	’
.. L

.

. ■
■	.i	■
\ j ; ■’	-: b ■	l
Miotiaei
. . ' ' ■
-
,
.
. .
'


s
L
'C
u.
S^/:o'K' ;:Ji
■

P'-v.r;
,i
-■• ”'—-r- • ""t--:-- •' -~t-.-. 7^-r-..-. —7.'. J~7~~''.i ~:i • ■■. •,;;; - .'.v-s ■/.:.•	..■:',- ;,; - J
/

.Z. Z.
7~?‘
V
v
V-
/
y
K'
p\\XNPPs

y_
-<4-
V^-* 4--C n-7Sr.ŽiS^\V^ W-K,!
»S
:■-*


T
Y-
t=:-.
J
T
j\W\xN
p
v