MIH. M. STANOJEVIC: Daltonski školski sistem. (Referat na V. pokr. skup. Pov. UJU — Ljubljana v Šoštanju.) (Dalje.) On je izraden potpuno na osnovu principa rada ilj upravo radnog vaspitanja. On otklanja tradicionalno razredno predavanje i zamenjuje ga slobodnom samoradnjom učenika po grupama predmeta po izborima pod rukovodstvom učiteljevim. Učenici zadobijaju na/jpotrebnije znanje i navike samostalniin radom. Učenici su dužni da rade u školi u odredenom vremenu (času). ali to im je vreme slobodno da ga rasporeduju pre- ma svome nahodenju i iskoriščuju ga za šta im kad zgodno. U jedno i isto vreme učenici iz jednog istog razreda mogu da se zanimaju s različitim radovima: jedni mogu n. pr. da uče prirodne nauke, drugi geografiju, treči istoriju, četvrti aritmetiku ili geometriju i t. d. Pa ipak izmedu svih tih predmeta ima koncentracije koju nastavrfik zgodno iskoriščava u pojedinim momentima. Raspored rada se izvodi na ovaj način. U početku svakog meseca ima da se izradi tačan i detaljan program i način rada u dotičnom mesecu (dejanje). To se zove »mesečni dogovor za rad.« Za svaki nastavni predmet izradi odvojen — zaseban program, »dogovor«, odgovorni učitelj. »Dogovori« za svenastavne predmete pregledaju se i saglase u razrednom nastavničkom veču, pa se onda pozovu i učenici dotičnog razreda te im se saopšti i o njemu se razgovaraju. Neki put se dešava da se učenici ne sa- glase sa izvesnim metodskim jedinicama koje su predložene smatrajuči da neče moči nači gradiva za izučavanje izvesnog predmeta ili smatraju da im je to nepotrebno da uče — ali to ie retko, jer u svakom ovom »dogovoru« s dacima njima se unapred objašnjava od kakvog je značaja rad koji se predlaže, kako se može izvršiti, kakva vežbanja treba da predhode i da se sprovode, utvrduju se zadače. pokazuju karte, crteži, štivo i t. d., utvrduju kakvi pismeni radovi treba da se izvrše i do kad. šta treba deca da nauče napamet, šta treba učitelj da razjasni deci i raspored vremena i rada. Ovim dogovorma ie cilj da se jasno i podrobno obaveste učenici kako če se vršiti nastava i šta če se učiti u dotičnom mesecu. Kaže im se odakle če se uzimati gradivo za koju metodsku jedinicu i šta bi oni mogli sami da urade svojim silama da dodu do nekog znanja. Pre nego što če se predavati o čemu treba ranije saopštiti učenicima n. pr. gde mogu naoi gradivo o predmetu koji če se učiti. Po ovom metodu koji ima velikog značenja za uspeh u nastavi učenici se trude, da pre no što dode na red to predavanje, nauče sami što o tome predmetu bilo recimo posmatranjem prirode, društvai ili raspitivanjem kod onih koji to znaju, bilo čitanjem kakve knjige u kojoj se o tome predmetu govori (berilo). Ako to sami učenici ne mogu nastavnik če ih upučivati kako da se pomognu i gde da nadu materiala. Glavno je da i kod njih razbudi interes za saznanjem o predrnetu. U ovome metodu igra ulogu s jedne strane radoznalost dečja i ambicija da Se osete i oni s a tn o s t a 1 n i te da pokažuda su u stanju nešto naučiti sami, bez tude pomoči, a s druge strane utakmica medu drugovima: svaki se trudi da pokaže da zna nešto više od drugoga o dotičnom predmetu. (Dalje prihodhjič.)