Pošlarfna plaćcna 11 до1гл u
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „SoUolslca prosveta"
L|i£bl;ana,
2.V oktobra 1033
Izlazi svakog petka e Godišnja pretplata 50 Đin e Uredništvo i uprava nalazi se n Učiteljskoj tiskan, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 ® Račun poštanske štedionice broj 12.943 © Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vraćaju
God. IV Broj 43
Cena Din Z
NIK
Saopšfenje Uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Povodom glasova koji se u najno-vije doba sa izvesne Strane šire s pro-zirnom tendencijom kao da je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije otstupio od svog stanovišta sadržanog u deklaraciji izdato j povodom poznate biskup-ske poslanice, i radi boljeg obavešte-nja neupučenog dela naše javnosti, Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije kao vrhovni organ i pretstavnik našeg Sokolstva i ovim ponovno naglašava, da jugoslovensko Sokolstvo ostaje veran čuvar sokolskih tradicija i svoje uzvišene ideologije
sadržane u rezoluciji Savezne skupšti-ne od 1930 god. i objavljene u knjiži »Putevi i ciijevi«, koja ni u koliko ni-je niti ikada može biti u protivnosti s učenjima vere i crkve. Jugoslovensko Sokolstvo prema tome ne menja niti može menjati ona načela na kojima zasniva čitav svoj život i rad, jer je taj posvečen najvišim ciljevima našega naroda i celokupnog Slovenska.
Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Sokolsko zborovanje u Beogradu
U subotu dne 21 oktobra o- Џ• odr-žan je u Beogradu veliki sokolski zbor, a na kome su uzeli učešča članovi Iz-vršnog odbora Saveza SKJ, starešine, načelnici i načelnice te prosvetari svih sokolskih župa u državi.
Ovaj zbor bio je sazvan da reši mnoga važna pitanja, koja dodiruju naše Sokolstvo, a o kojima uvelike ovisi rad i napredak Sokolstva Kraljevine Jugoslavije.
Da je važnost ovog sastanka bila dobro shvačena od strane najširih redova Sokolstva, dokazom je činjenica, da su na zboru bile zastupane sve sokolske župe.
Zbor sc održavao u dvorani let-njeg doma Sokolskog društva I u Beogradu, a otvorio ga je I zain. starešine br. E. Gangl, pozdravivši srdačnim re-čima sve sakupljene, naglasivši veliku potrebu jedinstvenog rada u celokup-nom Sokolstvu kao i potrebu požrtvov-
nosti svih sokolskih funkeionara u svi-ma sokolskim jedinicama.
Iza br. Gangla govorio je načelnik Saveza br. Miroslav Ambrožič, koji je u svom govoru pružio preglednu sliku rada i stanja jugoslovenskog Sokolstva, a dodirnuo je i sva važna pitanja, koja zasecaju fizičko vaspitanje naroda.
Čitavo zborovanje razvijalo se tačno po ustanovijenom dnevnom re-» Pa.vsu raspravljeni mnogi predloži načelništva, odnosno tehničkog odbora Saveza. iMedu ostalima raspravljen je predlog o gradi za društvene, župske i savezne prednjačke ispite i škole, dalje predlog o putujučim prednjacima sokolskih župa i o što užoj povezanosti i saradnji svih vodečih organa u Sokolstvu. Rešavajuči ovaj poslednji predlog, zbor se postavio na opravda-no gledište, da je u sokolskim redovi-ma potrebna što veea solidarnost, na-
Brat T. G, Masarik
Sutra, dne 28 o. m., proslavlja bratska Češkoslovačka Republika na najsvečaniji način 15-godišnjicu svoje slobode i svoje samostalnosti. Ova proslava pada, doduše, u teško današnje doba, koje proživljuje i, sav svet, ali to ni malo ne umanjuje značaj ovog največeg istorijskog dana brat-skog češkoslovačkog naroda.
Sutrašnji praznik brače Čchoslo-vaka ujedno je i naš jugoslovenski praznik, i po tome što dan iza toga datuma, t. j. 29 oktobra, pada i 15-go-dišnjica oslobodenja onog dela jugoslovenskog naroda, koji je eamio pod austro - madžarskim ropstvom, kao i zbog bratskih^ osečaja, koji od davnina spajaju češkoslovački i jugoslovenski narod, velikih tradicija na zajed-ničke borbe za oslobodenje i zbog ne-procenjivih napora, koji su decenija-ma i decenijama prošloga i ovoga stoječa prinašani zajednički s obe strane za postignuče velikog cilja — današnje slobode i ujedinjenja. 1 ovi bratski odnosi, ove toliko srdačne i tesne veze dvaju bratskih naroda iz godine u go-dinu bivaju sve tesnije i čvršee, i vidimo da se oličuju i u konturama je-dne velike zajednice, stvorene poslednjih godina, koja pretstavlja močan faktor u koncertu evropskih naroda.
Proslavljajuči zajedno s bratskim češkoslovačkim narodom praznik njegove slobode i samostalnosti, neče biti izlišno ako letimice segnemo nešto j u češkoslovačku istoriju, da bi nam tako bili i jasniji motivi, koji su bratski češkoslovački narod kroz tolike ve-cove neprestano poticali na borbu za oslobodenje.
Poznato nam je naime svima, da su plemena, koja danas sačinjavaju češkoslovački narod, po svome dola-sku na današnju teritoriju, stvorila svoje male državico, od kojih je nakon pada velikomoravske države, koja je znašila prvi veliki pokus ujedinjenja Ceha i Slovaka te iednog dela Panonskih Slovena, pofiefo ČoSka da dobija sve veći кадбај 1 da stiče sve veči ugled, osobito kad« PrScmisli postaju Češki kraljevi. Zemlje češke krune obuhvatale §p opdu n« samo današnju Češku, več i Moravsk«, 51e$ku i delovc
Slovačke te Lužicc. Na žalost domača dinastija, koja je dotada vladala, izu-mire, a na presto dodoše strani vla-dari. Bilo je medutim ipak još jednom izgleda, da če Češka dobiti vladare svoje krvi, kada je češkim kraljem bio izabran Juraj Podjebradski, ali nakon njegove smrti opet na presto čeških kraljeva dodoše Stranci, a medu ovi-ma napokon i Habsburgovci. 1 ako su i ovi kao i kraljevi narodne krvi polagali svečanu zakletvu da ec poštiva-ti sva prava zemlje i sva privilegija plemstva i gradanstva, oni su ubrzo počeli da krše svoju zakletvu i da kr-šc narodna prava, zbog čega je i do-lazilo do raznih sporova, a lcoje su po-oštrili još i verski ratovi. Sudbonosna bitka na Beloj Gori god. 1620 — kada jc plemstvo, verno svojoj zemlji i njeno j .slobodi, doživelo pogibiju i slom, i kada su nakon ovc bitke u Pragu bili pogubljeni prvaci češkog naroda, a njihovo imanje predano Nemcima, vernim sledbeniciina i slugama Habs-burgovaca — zapravo znači faktički, 1 iako ne još i formalni te potpuni, gu-bitak državne slobode. Od tada, nakon . Bele Gore, češki narod počeo je da : biva sve više proganjan pa je morao i da se iseljava, dok na njegovo mesto dolažahu Nemci, koji su počeli izvotliti sve jači pritisak i germanizaci-ju. Češki narod osetio je da su Habsburgovci prekršili svoju zakletvu da-nu narodu, i to sečanje naroda na kršenje zakletve, na kršenje njegovih bitnih prava, više nikada nije kroz istoriju izumiralo i bledilo. I u narodu počeo se da budi otpor protiv habs-burškog tlačenja, koji sc kroz generacije i generacije opet pretvarao u ot-por i protiv same državne forme. Kas-nijc nadošlo doba narodnog preporoda taj je otpor pogotovo ojačalo. Ali sada je nastajalo pitanje, da li če i kako če biti moguče da se narod oslo-bodi od tudinca? 1 ovo pitanje podelilo je vodeče duhove Češke u razne tabore. Bilo jc naime onih koji su smatrali da se sloboda može da po-stigne i parlamentarnim akcijama i da-se i u okviru Austrije mogu rešiti nacionalna pitanja Čchoslovaka. Drugi su međutim smatrali da naeionalnu1
ročito načelništva s ostalim organima župa. To je potrebno da se što više promiče, jer Sokolstvo treba da je svesno, da su svi, koji rade u Sokolstvu, na sokolskom radu samo radi Sokolstva i samo radi njegovog uspeha. a sve drugo bilo bi pomanjkanje potrebnoga sokolskog bratstva.
Raspravio se pravilnik o smučarskim prednjacima, prednjačkim knjižnicama, predlog o letovanju i tabore-nju sokolskog naraštaja, pravilnik o prelaznim darovima pri natecanjima te predlog o obavezatnom nošenju sokolske značke.
Zanimiva je bila rasprava o sokol-skoj štedionici. koja je pružila jasnu sliku materijalnog stanja i potreba Sokolstva, a i njegova naziranja na op-štu privrednu križu i ulogu Sokolstva u saniranju tih teških prilika u najši-rim slojevima naroda. Po ovom predlogu nije donesen konkretan zaključak več je izabran naročiti odbor, koji če to pitanje potanko proučiti i sa konkretnim predlogom izneti pred narednu skupštinu Saveza.
Preglednu sliku celokupnog Sokolstva pružili su izveštaji svih starešina župa. Ti izveštaji dali su lep i zanimiv pregled kako jugoslovensko Sokolstvo unatoč velikih poteškoča i nerazumevanja kroči golemim korakom napred i kako sokolska ideja zahvaea najšire slojcvc naroda varoši i sela.
Konačno saslušani su i referati pojedinih pretsednika saveznih otse-ka, medu kojima je dodirnuto i pitanje izmene zakona o osnutku Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, pa je i u tom pogledu konstatovano, da se sokolsko delo sve više širi, a da su rezultati tog rada sve konkretniji i uspešniji.
Samo zborovanje zaključeno je sa željom sviju, da se sokolski rad u narodu udvostruči, da se on što više pro-širi i sprovada što organizovanije, ka-ko bi taj rad doista bio naše največe, najjače i najbolje nacionalno delo.
28 oktobra
praznik slobode 1 samoslalnosii braiskog češkoslovačkog naroda
Sa sokolskog zborovanja u Beogradu: pretsedništvo zbora
Ueo ucesmka zbora pred letnjim domom Sokolskog društva Beograd l
Sokolsko bratstvo na rad!
Akcija i apel Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije za pomoč stradalo) brač!
V 'ле bugarskih Junaka s ČOS
Veze bugarskih Junaka sa slovenskim sokolskim savezima bile su do sada vrlo slabe. U prvom redu odno-sile su se na posete Junaka prigodom sokolskih sletova. U najnovije vreme, medutim, izgleda, da če i u tom pogledu doći do preokreta na polju medu-sobnih veza i upoznavanja. Kao članovi Medunarodne girnnastičke federacije Junači se zanimaju takoder i za pretstoječa medunarodna takmičenja u Budimpešti, te su se u tu svrhu i oblatili na ČOS da im pribavi češki prevod vežaba, koje su propisane za po-monuta medunarodna takmičenja. COS. naravno, vrlo rado je udovoljila želji Junaka i uopče stupila je ovim povodom s njima u' tesniji razgovor. Tako je bilo medusobno utanačeno, da če Savez bugarskih Junaka primati u zamenu za svoje publikacije, kao za list »Gimnastika, Šport i Kultura«, glavno glasilo ČOS »Vestnik sokol-skv«, a što če Junacima mnogo dopri-neti za njihovu bolju orijentaeiju o do gadajima u slovenskom Sokolstvu.
Sa zadovoljstvom beležimo ovaj početak približavanja Junaka slovenskom Sokolstvu i želimo, da bi veze izmedu ostalih slovenskih sokolskih organizacija i Junaka što skorije bile tesnije i čvršče.
Izbirna takmičenja ČOS za Budimpešta
Kako smo več izvestili, odlučeno je sada da se pokuša takoder naredne godine u Budimpešti prirediti i ženska medunarodna takmičenja. Radi toga ČOS sazvala je 22 o. m. u Pragu, u Tirševom domu, svoje najbolje vež-bačice da bi medu njima izvršila prvo izbirno takmičenje. I zaista na ovaj poziv nastupilo je 17 takmičarka, u istinu najboljih od najboljih. Prvenstvo medu ovima postigla je s. Vlasta Djckanova iz Žiškova, dosadanja prvakinja ČOS, za njom dolazi s. Nora Hajkova iz Praga III, zatim ses. Ana Uržebržinova iz Vinograda i t. d. Večina takmičarki bila je iz Praga, ali bilo ih je i iz Brna i ostalih mesta, tako, da je žensko načelništvo ČOS moglo da stvori jasnu sliku o takmičarkama s kojima če nastupiti naredne godine u Budimpešti.
(Nastavak sa 1 strane)
slobodu treba izvojevati na svaki način, ne birajuči sredstva, dakle i kidanjem svih veza s dinastijom i postoje-čom državnom formom, koju je oliča-vala Austro-Ugarska Monarhija. Ovi, radikalniji, koji su bili od velike večine smatrani fantastima. takoder i sami nisu nalazili načina, kako bi se sve to opet izvelo, da se dode do narodne slobode. Neki su stoga pomišljali na unutrašnju revoluciju a koja je medutim u tadanjim prilikama bila bez-izgledna; drugi su pak pomišljali na eventualan rat i na intervenciju Rusije, koja bi oslobodila sve austrijske Slovene, a Češkoj dala za vladara jednog od svojih velikih knezova; treči su opet računali da se može doči do oslobodenja pomoču inostranstva, i to za slučaj ako dode do rata, a koji bi onda trebao potpuno da izmeni lice Evrope. I ovi poslednji, koje sc inače smatralo najrealnijim i največim fantastima, u stvari bili su najrealniji i svojim radom za vreme svetskog rata u inostranstvu pa i u samoj Monarhiji oni su to najočitije i dokazali. Pa nije ni čudo da su uspeli u tom svom gole-mom pothvatu, koji je iziskivao toliko neocenjivog napora i tolikih žrtava, kada su na čelu ovili smeonih boraca stajali ljudi kao: Masarik, Bencš, Štc-fanik i drugi. O torne uostalom napisana je do danas več ogromna literatura, medu kojom je neosporno najdub-lje i najinteresantnije Masarikovo delo »Svetska revolucija«. Ovo delo predo-čava Ллт preratne i meduratne prilike te gigautsku borbu jednog malog naroda za oslobodenje, koja je u mno-gočem tekla paralelno s bo ib o m za slobodu jugoslovenskog naroda.
U ovoj borbi za oslobodenje naročita se je istaklo Sokolstvo. Ne samo Masarik, Beneš, Stefanik, K rama rž i drugi vode, koji su bili odlični Sokoli, nego i hiljade i hiljade onih borata na frontovima u Francuskoj, Italiji i Rusiji, koji su kao legionari u masama žrtvovali svoj život za ostvarenje veli-kog nacionalnog sna, a za koju su bor-bu svi ti bili vaspitani i spremani fi-zički i moralno baš u sokolskim redo-vima. Jedan od tolikih nebrojenih svetlih primera sokolsko g p rc garanj a za otadžbinu vidimo i u primeru pukov-nika br. Josipa Sveča.
Proslavljajuči s bračom Čehoslo-vacima 15 obletnicu njihove slobode i samostalnosti. i pozdravljajuči praznik 28 oktobra s najdubljim osečajima radosti i bratske ljubavi, mi sc ujedno sečamo i svih nadčovečanskih žrtava, kojima je bila iskupljena ta sloboda i
Medunarodna takmičenja 1938 g. opet u Pragu
Kako javljaju češkoslovačkc novi-ne, namerava ČOS prema odluci načel-ništva da zamoli Medunarodnu gimna-stičku federaciju, da bi se medunarodna takmičenja, koja če se prirediti opet 1938 godine. održala u Pragu, i to prilikom X svesokolskog sleta, koji je takoder odreden za tu godinu. iduča takmičenja drže se, kao što je poznalo, 1934 u Budimpešti, a takmičenja, koja če se održati 1936 god., spadaju u okvir jedanaeste olimpijade, koja če se održati u Berlinu, pa stoga bi bilo opravdano da bi se medunarodna takmičenja, predvidena za 1938 god., održala u Pragu na sokolskom tlu. Tu na-misao bratske ČOS najtoplije pozdravljamo i nadamo se, da če joj uspeti da ju i ostvari.
Iz jugoslovenskog Sokolstva u Americi
Savez jugoslovenskog Sokolstva u Americi. koji je bio nedavno obnovljen u Čikagu, imao je do sada dve sokolske župe, i to jednu sa sedištem u Čikagu, a koja je najviše doprinela širenju jugoslovenskog Sokolstva u A-merici, i drugu župu, koja več više go-dina vrlo uspešpo deluje na obalama Tihog Oceana, te koja podržava vrlo tesne veze s bračom Čehoslovacima i Poljacima. Ova je župa prošle godine za vreme X olimpijade u Los Andele-su i omogučila zajednički nastup slo-venskog Sokolstva u olimpijskoj areni, kada je Sokolstvo pobralo velikih uspeha. Kako se čuje sada bi imala da se osnuje u Americi i treča jugo-slovenska sokolska župa. i to sa sedištem u Njujorku, gde deluje više ju-goslovenskih sokolskih društava, a što na svaki način treba iskreno pozdraviti, jer se time polako sabire naše Sokolstvo oko Jugoslovenskog sokolskog saveza u Americi, a što ujedno uvečava i njegovu jakost, delatnost i autoritet. Medutim ne bi trebalo zabo-raviti ni na društva u Južno j Americi, kao u: Rio de Žaneiro, La Paternal, Buenos Aires i t. d., a koja bi takoder mogla da se povežu u jednu južnoame-ričku župu, cla bi tako podržavala tes-nijc veze sa severoameričkim Sokolstvom.
klanjamo se svima onima, koji u njene temelje položiše svoje živote.
A kada opet pogledamo, što je u zajedničkoj našoj slobodi kroz ovo 15 godina učinjeno u pravcu našeg medu-sobnog upoznavanja, zbliženja, stvarne i praktične saradnje, vidimo da mo-žemo da utvrditmo i da ponosno istak-nemo, da je baš Sokolstvo u tom pravcu mnogo i mnogo doprinelo, a možda i najviše. Ali Sokolstvo ne sme da se time zadovolji. Naše medusobne veze moramo učiniti još čvrščima, upravo celičnima, a moramo da nastojimo i to, da baš iz sokolske sredine poniče inicijativa, da te veze, i naše sokolske i one političke, dodu do što jačeg odraza i na svim područjima života oso-bito na kulturnom i privrednom polju. U tom pravcu treba raditi da se medusobno što tesnije povežu sva slovenska plemena bez razlike.
Upučujuči bratskoin češkoslova-čkom narodu i Sokolstvu o sutrašnjem prazniku slobode i samostalnosti naj-srdačnije bratske čestitke i deleči s njime svu radost i sreču, jugosloven-sko Sokolstvo uz sav svoj narod ponavlja tom prilikom stari prokušani zavet: »Vernost za vernost!«
Na zdar! Zdravo!
J. P.
шкшмашшшшшшшштшшшшвквшж
Ispravak
Bratski molimo da se u narednom broju »Sokolskog glasnika« otštampa sledeči
Ispravak
Povodom izveštaja otštampanog u br. 40 »Sokolskog glasnika« od 6 X t. g. o sedniei načelništva SSS, u kojem se izmedu ostalog javlja o izboru za III zamenika načelnika SSS brata H. Ma-nohina, Uprava Saveza ruskog Sokolstva saopštava tla br. Manohin posle VI vanredne skupštine SRS u Ljubljani nijc uopšte izabran u sastav Uprave Saveza ruskog Sokolstva.
Na dužnost načelnika SRS izabran je br. Dimitrije Kambulin.
Zdorovo!
Beograd, 16 oktobra 1933.
Savez ruskog Sokolstva.
Vrš. duž. tajnika:
Br. Vlad. Baukov, s. r.
Starešina Saveza:
Br. Roman Drejling, s. r.
| Brat Peiar
Nemilosrdna i neumoljiva smrt ponovno se zagnala u naše sokolske redove da nam ugrabi jednog dob rog, Izmedu najboljih, brata Petra Paviči-ča, starešinu Sok. društva Split. lako je još u predvečerje 18 oktobra radio u Sokolskom domu na uzvišenom sokolskom radu, čil i zdrav, raspoložen i vedar, drugog je dana javljalo mr-tvačko zvono njegovu preranu smrt. Njegova je smrt duboko kosnula sves-no gradanstvo našeg nacionalnog Splita, a naročito pripadnike Sokolstva, koji su u njemu gledali uzor-Sokola, patriote i nacionaliste.
Pokojni brat Pavičič roden je u Vrbanju na otoku Hvaru, pred 62 godine, gimnaziju je izučio u Splitu, a veterinarske nauke u Beču. Bio je jedan od prvih naših ljudi koji su se posvetili ovoj štruci, vrlo važnoj u na-rodnoj privredi.
Kao dak več se je isticao svojom ličnošču, te kad je g. 1895 osnovano u Beču hrvatsko-slavensko veterinarsko društvo »Tomislav«, Pavičič je bio prvim pretsednikom. U tom društvu okupljali su se kao gosti i svi ostali Sloveni, slušači veterinarstva.
Došavši u Split, bio je najpre za mnogo godina veterinarom opčine Splita, a kasnije je prešao u državnu službu. Kao veterinar bio je poznat po svim našim krajevima gde je dolazio u direktan doticaj s narodom, nalazeči uvek za svakog čoveka lepu i prijaznu reč. Volio je narod i želeo je promi-cati njegovo dobro, zbog čega je i či-tavo svoje slobodno vreme uložio opet u nacionalni rad, naročito u Sokolsko društvo.
Splitski Sokol gubi u Petru Pavi-čiču nesumnjivo jednog od najzasluž-nijih svojih članova, koji je još od 1897 g. neprekidno članom upravnog odbora ili društva ili župe. Od godine 1912 pa do rata i od 1929 godine do danas obnašao je čast starešine. Te je godine izabran takoder zbog svojih zasluga počasnim članom društva, a g. 1929 podelilo mu je starešinstvo Jugoslovenskog sokolskog saveza diplomu Kraljeviča Marka za sokolski rad.
U Sokolskom društvu Petar Pavičič bio je jedan od onih koji unose u svakodnevni rad, koji najviše žrtvuju za njegov napredak. Bio je jedan od najoduševljenijih Sokola, zbog čega je i mogao da sokolskom radu posveti toliki deo svojega života.
Petra Pavičiča nije se nikada videlo na odmoru. Sve slobodno vreme bilo mu je uloženo najviše u rad za Sokolstvo, a onda u brigu oko Zadruge državnih nameštenika, u kojoj je vršio pretsedničku dužnost.
Preminuo je sasvim neočekivano i bez patnje. Kruta sudbina koja ga je nemilosrdno otrgla od njegovih milih, prištedila mu je barem teške samrtne borbe.
Telo mu je bilo izloženo u Sokol, domu, gde se je poklonilo njegovim senirna celokupno Sokolstvo i gradan--stvo, medu kojim je pok. brat Petar uživao opšte simpatije i bio općenito obljubljen. Pokopan je u sokolskom kroju, koji je tako rado oblačio i s kojim sc je uvek ponosio.
Neka je večna slava pok. bratu Pavičiču!
— — —■■m ii im mn n ir in
SamostaEan prednjak
i vežbač traži nameštenje. Samo-stalni prednjak i vežbač, s dugo-godišnjom prednjačkom praksom, traži bilo kakovo kancelarisko nameštenje. Isti sc obvezuje preuze-ti vodenje svih vežbačkih kategorija u društvu. — Informacije daje Sokolsko društvo Sl. Brod.
Obavezna preiplala na »Sokolsku prosveto«
Svim bratskim župskim i društvenim prosvetnim odborima i prosvetarima četa.
U raspisu br. 11 točno je navedeno ko je sve prema rešenju Izvršnog odbora obavezan da se pretplati na »Sokolsku prosvetu«. Ovo rešenje mora da se izvrši.
Prema tom rešenju bezuslovno su dužni pretplatiti se na »Sokolsku prosvetli«:
Sve sokolske jedinice: župe, društva i čete.
S v i prosvetari: župski, društveni i četni.
Svi članovi Saveznog prosvetno,g odbora i župskih prosvetnih odbora.
P o 1 o v i n a članova društvenih prosvetnih odbora.
Ovo ponavljamo radi toga, jer su neke jedinice poslale pretplatu samo za jedan primerak »Sokol, presvete«.
Sestre i bračo! Pcnovno epelujemo na Vas, da i Vi doprinesete svoj dužni udeo za uspeh »Sokolske prosvete«.
Čekovi se jedinicama razašilju.
Zdravo!
Novi Sad, 20 oktobra 1933, Prosvetni odbor Saveza SKJ
Dr, Vladimir Belajčič, s. r.,
pretsednik.
Franjo Malin, s. r.,
tajnik.
Teška elementarna nepogoda strahovito je pogodila severozapadne kra-jeve naše države.
Velikom poplavom uništeni su či-tavi krajevi, sela i imanja, pa tamoš-njem pučanstvu, ne bude li milosrda, za pretstoječu zimu preti beda i glad.
Država i razne humanitarne ustanove povele su akcij u da se teško po-godenom pučanstvu pomogne, da se od njega bar clonekle otklone teške posledice poplave.
No nas Sokole to ne može zadovoljiti. Iako je sve to lepo i plemenito, nije dovoljno da otare suzu onim bed-nicima, koji sa zebnjom gledaju u oči gladi.
Zato u akciji pomaganja ima da uzme živog učešea i naše Sokolstvo, a to tim više, jer u krajevima pohara-nim neobuzdanim elementom ima i naše sokolske brače i sestara, našeg naraštaja i sitne sokolske dečice, koji svi več danas vape za pomoč.
Sokolski zbor održan u Beogradu 21 oktobra o. g., pošto je sasiušao referate starešina sokolskih župa, a na či-joj je teritoriji došlo do katastrofalne poplave, doneo je zaključak da se u našem Sokolstvu povede pomočna akcija, da sc bar donekle ublaži beda i bol postradale brače i sestara.
Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, izvršujuči ovaj zaključak, ovim putem upučuje bratski apel svi-
VII sednica Izvršnog odbora
Saveza SKJ,
odižana dne 19 oktobra 1933 u Beogradu
Ekonom br. Branko Živkovič pod-nosi detaljan referat o pojedinim pod-nescima materijalne prirode, pa se temeljem toga njegovoga referata donose konkretni zaključci.
Brat Momir Korunovič podnosi načrt pravilnika za izgradnju domova, a prema zaključku poslednje sednice Izvršnog odbora. — Donosi sc zaklju-čak, da se ovaj načrt pravilnika uputi bratu dr. Pavlasu, da ga on prouči s pravne strane i pošto bude po njemu korigiran, da ga se pošaljc Ministar-stvu za fiz. vaspitanje naroda.
Sokolska župa Novi Sad izvešta-va, da se na njezinom terenu događaju premeštaji sokolskih radnika i funkci-onara na predlog stranačkih organizacija. Navada naročito konkretno ne-koje slučajeve i moli, da se na nadležnem mestu intervenira, kako bi se sprečilo mešanje stranačkih uticaja u sokolski rad i u sokolsku organizacij u.
— Zaključuje se, da se pozove bratska Sok. župa u Novom Sadu da ispita točno da li su po njoj navedeni slučajevi doista usledili po stranačkoj intervenciji.
Nastavnik gimnastike u Bjelovaru brat Hortenzije Pavič bavi se organi-zovanjem terenskih jedinica, koje bi imale biti formirane naročito u vreme letovanja. Te jedinice trebalo bi naročito uniformirati prigodom tabore-nja. U tu svrhu moli, da mu se odobri da u Beogradu u prostorijama Saveza priredi izložbu spretne takovih terenskih jedinica, a onda da održi nekoliko predajanja o njihovoj organizaciji.
— Zaključuje se, da se po tome ne donaša nikakav zaključak, več da se ceo akt ustupi načelništvu Saveza da ono po njemu dade svoje mišljenje i konkretan predlog.
Sokolska župa Zagreb izveštava sokolski Savez o historijatu sokolske zastave pod kojom su dobrovoljačke sokolske čete župe Tomislav za vreme svetskoga rata pošle na solunski front. Moli Savez da poduzme potrebne korake da bi se ova zastava pronasla i sačuvala Sokolstvu kao dragocen ama-net i spomen na učestvovanje Sokolstva u oslobodilačkom ratu. Taj akt bio bi od osobitog značenja baš sada kada se sprema proslava 60-godišnjicc osni vanj a hrvatskog Sokolstva. — Predlog se prima i poduzeče se sve da se navedena zastava pronade.
Bratska Češkoslovenska obec sokolska poslala je srdačnu zahvalu na učinjenoj pažnji njihovoj ekspediciji prigodom boravka kako u Ljubljani na pokrajinskom sletu, tako i na svim ostalim izletima duž čitave naše države.
Za statistički otsek Saveza podnosi izveštaj brat Verij Svajgar, koji s pohvalom ističe da rad statističkog otseka vrlo lepo napreduje, pa je sada več dovršena velika statistika za god. 1930, a krajem ovoga meseca biče još dovršena velika statistika za god. 1931, dok če ista statistika za g-1932 biti dovršena do konca ove godine. Mala statistika za god. 1933 na-lazi sc u radu. Nažalost društva nisu potpuno udovoljila t razenju, jer jc clo danas Savez primio -samo 1415 malin
ma, koje su u tom ugodnom položaju, da ih nije snašla ista sudbina, da or ganizuju tu pomočnu akciju.
Apelujemo na sve, da u sadanjem teškom momentu pokažu sokolsko bratstvo na radu i da najhitnije dadu onoliko koliko mogu, shvatajuči ispu-njenje ovog našeg apela kao jedan deo svoje sokolske dužnosti.
Pozivi jemo br. župe, društva i četa celokupnog našeg Sokolstva da shvato ozbiljnost i potrebu ove akcije, pa da se jednako požrtvovno kao i godina 1928 i 1931 i ovog puta pokažu na delu sokolskog bratstva i pomoči.
Svi sakupljeni priloži neka se ša-lju upravi Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije (Beograd — na čekovni račun br. 53.600 kod Poštanske štedio-niee Beograd), koji če ih najhitnije privesti svojoj svrsi.
Duboko verujuči, da če celokupno jugoslov. Sokolstvo prihvatiti ovaj naš apel, verujemo ujedno da če i ovo-godišnja naša akcija uroditi onim spa sonosnim rezultatom, koji očekuju naši stradalnici.
Beograd, 24 oktobra 1933.
Zdravo!
Save;; Sokola Kraljevine Jugoslavije,
Tajnik:	I	zam.	starešine.
A. Brozovič, s. r.	E.	Gan,gl,	s.	r.
izveštaja. Ponovno su urgirana društva, pa ako bude u njih tačnosti, to
če mala statistika biti dovršena do 15
novembra o. g. Članski katastar za g. 1931 dovršen je tekom meseca aprila o. g. Katastar za god. 1932 završava se i biče dovršen krajem meseca novembra. Sve su župe točno izradene, pa se još imaju obaviti neke korekture. Mišljenja je, da bi trebalo da se sazo-ve narednoga meseca zbor svih župskih statističara, da bi se i.opet ras-pravila neka pitanja u vezi sa statistikom Saveza. — Izveštaj br. Švaj >ara prima se sa zadovoljstvom do znanja. No od priredivania zbora župskih statističara odustaje se s razloga jer bi se time stavljalo župe na materijalne izdatke, a koje župe ne bi mogle da podnesu.
Za ozledni fond Saveza referiše brat dr. Dragič, pa se temeljem njego-vog referata odobrava: Stanku Tončiču, članu Sok. društva Zagreb II, 1200 Dinara; Marku Vučetiču, Sok. društva livar, 200 Din; Franji Lhotsky-u, Sok. društva Split, 600 Din; Hilmi Begcte iz Ostrošca 100 Din; Ivi Klemenčiču iz Maribora II 1200 Din; Kosti Poštenjaku, Sok. dr. Imotski, 200 Din; Ivici Se-getiju, Sok. dr. Valpovo, 1200 Din; Iv. Kreblu, Sok. dr. Slovenj gradeč, 380 di-nara; Mari Brodžekovi, Sok. dr. Vis, 200'Din.
Urednik »Sok. glasnika« brat Čc-lar iznosi da je na jednu izjavu i pisanje o Savezu ruskog Sokolstva primio izjavu uprave Saveza ruskog Sokolstva iz Beograda, kojim ona izjavlju-je, da je nelegalna ona uprava Saveza ruskog Sokolstva, koja se nalazi u Pragu. Moli instrukcije da li može ovu izjavu objaviti u »Sokol, glasniku«. —. Ovlaščuje se. da navedenu izjavu može otštampati u narednom broju lista.
Brat Branko Živkovič podnaša referat o sokolskoj štedionici. Iznosi mišljenja pojedinih članova uprave Saveza kao i pojedinih sok. župa, pa moli, da bi se danas nešta konkretna zaključilo čime bi Izvršni odbor Saveza izašao kao sa svojim mišljenjem pred zbor župskih starešina i načelnika.
Brat Paunkovič je mišljenja, da je nemogućc da Izvršni odbor Saveza usvoji jedno jedinstveno mišljenje kao svoje načelno mišljenje, a to tim yiše, što se iz samih piimljenih primedaba vidi da mišljenja medu članovima Izvršno' odbora divergiraju baš i gle-dom na sam organizacioni sastav šte-dionice, kao i na bazu njenoga poslovanja. On je mišljenja, da zboru treba naprosto podneti referat, i saslušati njegovo mišljenje, koje može da bude savetodavno za daljni rad oko ostva-renja ove zamisli. — Prima se.
Našim pretplatnlcima!
Bratski molimo sve pretpiatnike »Sokolskog glasnika«, koji su zaostali s u plato m svoje pret-p 1 a i n, da istu izvele urediti Ste pre. U narednom broju stoga priložićemo listu naše uplatne čekove. Neredovito plačan je pretplate i veliki zaostacl one-mogučuju željeni razvoj lista, a i nanose velike štete. Brti ki stoga stavlja-mo na srce svima pretplatnicima da prema svome listu vrše i svoje oba-veae.	Ui»BAVA
Pavičič
ШИНШ
•* N#" • ^ I
1ČIČ I
10 godišnjica ruskog pučkog sveti čilišta u Pragu. — Ruska emigracija, iako rasturcna po čitavom svetu, ipak pokazuje dosta jaku životnu snagu, osobito na kulturnem polju. JeJan od glavnih kulturnih centara ruskih emi-granata nalazi se u Pragu, gde je bilo pre 10 godina osnovano pučke sveuči-lište po uzoru starih ruskih sličnih institucija, a osobito po uzoru rnoskov-skog pučkog sveučilišta. Ovaj narodni univerzitet imao je pre svega zadaeu da poradi na zbliženju Rusa i Čeho-slovaka, pa su u njemu za Čehoslovake otvoreni tečajevi ruskog jezika i ruske literature, a za Ruse opet tečajevi če-škog jezika. Univerzitet ima danas više odeljenja, i to odeljenje za društvene nauke, historičko-filozofsko odeljenje, prirodoslovno odeljenje i odeljenje za študij češkoslovačkih prilika. Pored predavanja i tečajeva. ovaj narodni univerzitet, kojemu stoje na čelu ruski naučenjaci svetskog glasa, a koji vodi kao rektor prof. dr Novikov, prire-đuje literarne večeri te popularne koncerte, na kojima se izvode kompozicije ruskih i čeških kompozitora. Univerzitet radi i na podizanju opšte kulture u Potkarpatskoj Rusiji, a izdao je i više čisto naučnih a i popularnih dela.
Treći Napoleonski kongres u Pragu, Več dva puta nakon rata održali su istoričari a s njima i pisci i stratezi, koji su se posvetili študiju rada veliko g Korzikanea, francuskog cara Napoleona I, svoje kongrese. Ove godine za treči Napoleonski kongres izabran je Prag. Ovaj kongres biče ujedno i nova manifestacija češkoslovačko-polj-skog i francuskog prijateljstva. Čeho-slovačka čuva mnoge istorijske dokumente i predmete iz Napoleonovog doba. pa je zato i izabran Prag za mesto trečeg kongresa. S ovim u vezi prire-duje se ovih dana u Pragu i velika Napoleonska izložba, na ko joj su prikazane sa figurama na plastički način i nekoje značajnije bitke, u kojima je pobedio Napoleon.
Peđesstčcđ'šnjica, velikog poljskog kompozitora Šimsnovskog. Ovih dana navršava se 50 godina rodenja Karla Šimanovskog, najčuvenijeg savrcmc-nog poljskog komponiste, priznatog i slavljenog i po ostalom svetu. Njegove prve značajnije kompozicije datiraju iz godine 1905. Dok se je u početku još povodio za stranim majstorima, Šima-
novski se ubrzo oslobodi njihovog uti-caja i počinje da sklada svoju muziku na osnovama narodnih motiva. Od velikih njegovih dela poznate su i osobito cenjene njegove opere »Hagit«, i »Kralj Roger«, zatim njegova »Treča simfonija«, a osoffito njegove mazurke. Danas u slobodnoj otadžbini za-uzima Šimanovski pored Paderevsk-og največi ugled te stoji na čelu udruže-nja poljskih komponista, dalje je pret-sednik poljskog udruženja savremene muzike, počasni doktor najstarijeg poljskog univerziteta Jagielonskog, dopisni član poljske i stranih akademija nauka i umetnosti te nosilac najviših poljskih i stranih odličja .
E. L. Gangl: Tiiševo poslanstvo
U nakladi Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani, kao 10 svezak Sokolske knjižnice, izišlo je upravo iz štampe ovo sokolsko delo našega so-kolskog prvaka i vode brata Gangla, koje nam, eto, on pruža kao uzdarje svoje velike sokolske duše i plemcni-tog sokolskog srca uoči 60 godišnjice svog sokolskog života.
Ova lepa brošuriea u najsažeti-jem obliku zaokružava nam i osvetljuje duhovni lik osnivača Sokolstva dra Miroslava Tirša i ona nam dolazi kao nov, dragocen prilog, koji obo-gačuje našu mladu jugoslovensku so-kolsku literaturu, pogotovo o Tiršu. Ulaziti u analizu Tirševe duhovne ličnosti nije lako; to inože samo onaj, koji je svestrano proučio Tirša i koji je najdublje proniknuo u njegov život i rad, koji je pravilno shvatio nje-govu sokol, misao i koji je i sam svoj život i sve svoje delovanje oduhovio sokolskim duhom. Niti sama učenost, samo znanje ne bi moglo da tome po-služi kad, recimo, pri tome ne bi bilo one bitne podloge: etičkog, moralnog i estetskog osečaja, kao elemenata bez kojih i Sokolstvo ne bi moglo da postoji i sintezom kojih se ono i porodilo u Tirševom geniju. Pa i ova brošuriea dokazuje nam, da nam jedi-no sokolski pročučena duša može naj-ubedljivije i najvernije da govori o Tiršu i o biti i misiji njegovog Sokolstva — duša kao što našeg brata Gangla.
Knjižica sama sebe preporuča, a izišla je sada na slovenačkom, dok se srpsko-hrvatski tekst nalazi upravo u štampi. Cena je knjižici 3 Din. č.—
'ffm i mhm
Zaupa ffifelovar
SOKOLSKA ČETA CIRKVENA
Naša četa priredila je 1 oktobra o. g. svoju prvu javnu vežbu.
Sudelovala su društva Rovišče i Sv. Ivan Žabno, te četa Tkalec, koja je sa svojim nastupom oduševila gledaoce.
Izveden je ovaj program: 1) Proste vežbe naraštaja društ. Sv. Ivan Žabno.
2) Proste vežbe dece Sv. Ivan Žabno.
3) Proste vežbe sokolskih četa (članovi) čete Tkalec. 4) Proste žup. vežbe članovi društva Sv. Ivan Žabno, Rovi-šte i četa Cirkvena. 5) »Pojmo pjesmu jedinstvu«, — proste vežbe uz pesmu u nar. nošnjama četa Tkalec. 6) Igre dece. 7) Vežbe na preči Sv. Ivan Žabno članovi. 8) Zahvalni govor pred vr-stom, koji je održao br. starešina Duro Juršetič. Nakon toga se je razvila pučka svečanost.
Ova je javna vežba neočekivano clobro uspela, premda je ova četa počela pred kratko vreme sa svojim delovanjem.
SOKOLSKA ČETA TROJEGLAVA
, Naše selo još nikada nije imalo taKO lep i svečan izgled, kao na 24 septembra o. g., kad je ovdašnja četa priredila svoju drugu javnu vežbu uz veliko učestvovanje okolišnih sok. društava i četa. Oko 2 časa po podne stigli su br. Sokoli i Sokolice u veli-kom broju iz Batinjana, Brekinjske, Dar Brestovca, Daruvara, Dežanovca, Bijele i Imsovaca. Gosti su stizali sa svih strana, tako da je gledalaca sa Sokolima bilo preko 1200. Cela javna vežba dobila je karakter malo<> sleta. Oko 3 časova bila je povorka kroz selo, koja je ostavila dubok utisak na mesne Seljake, koji nisu toliki broj Sokola nikad v ideli. Oko 4 časa za-počela je javna vežba. Nastupili su skoro svi Sokoli, neki u prostim vež-batna, a neđci na spravama. Publika je dala priznanje burnim aplauzom. Naročito se istakle mlade kategorije u preciznosti, ozbiljnosti i sokolskoj disciplini kod sv:h nastopa. člarstvo nije posve zadovoljilo. Sve su vežbe iz vadane uz glazbu daruvarskog Sok. druStva. Posle svršenog ophoda, pred svrstanim kategorijama održao je vr-
lo	lep i sadržajan govor br. načelnik Dimitrije I Momčilovič, koji je ista k.MO moralnn i naeionalnu ulogu So-
kolstva na selu. Zatim je otsvirana državna himna uz burno klicanje Nj. Vel. Kralju Aleksandru i Prestolonasledniku Petru, kao i Jugoslaviji. Posle toga razvila se je veselica. Moralan uspeh odličan, a materijalan vrlo do-bar, pored ekonomske krize.
/tujpa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUTOMER
O	delovanju tega društva se malo ali nič ne sliši, a to ni prav. Ni prav radi tega, ker mi moramo pokazati javnosti kaj zmoremo in da poverenje, ki ga imamo na najvišjem mestu, je opravičeno. S tem se da pobudo mnogim našim edinicam, ki trdijo, da pri njih ni mogoče vsestrano delovanje. Tem več. ker je Ljutomer obenem sedež sokolskega okrožja, iz katerega bi se morala dati inicijativa vsem podrejenim edinicam v tehničnem in prosvetnem oziru. Ni moj namen govoriti o tehničnem delovanju tega društva, ki je tudi na višku. Smelo trdim, da se z dramatskim odsekom kot ga ima Ljutomer, more pohvaliti le redko naše društvo. Ta odsek deluje tiho in skromno, toda stalno in sigurno. Poleg nacijonalnih komadov se loteva tudi operet, ki zahtevajo mnogo več sposobnosti in priprav, kot pa burke in veseloigre. I soboto 21. tek. meseca in v nedeljo se je prikazivala komična opereta »Mam’zelle Nitouche« (Navihanka.) — (Zakaj komadi tujega izvora, ce imamo dovolj svojih jugoslovenskih oziroma slovanskih?! Op. ured.) v režiji br. Martinaka. V podrobno oceno se ne morem spuščati, ker nisem strokovnjak. Kdor pa je videl ta komad, ne more verjeti, da so igralci le diletant je, ki poleg igralskega talenta ima-ja samo mnogo dobre volje in sokolske vztrajnosti. Nemogoče je povedati kdo je bil boljši. Presl, Kukovčeva, Martinakova, Vilar... vsi so bili na svojem mestu. Dvorana je bila vsakokrat nabito polna, kar bodi priznanje požrtvovalnim igralcem.
Žal, da se je le premalo reklamiralo pri okolišnih bratskih edinicah. Na splošno zahtevo sc bo igra ponovila v nedeljo 29. oktobra, na kar se opozarjajo vsi prijatelji Sokolstva, ki si igre niso ogledali iz bilo katerega razloga. Dobro bi bilo, da se igra ponovi na vseh okolišnih odrih, kjer je le mogoče (Mur. Sobota, Ptuj).
Ž.npa Mostar
TROMESEČNA SEDNICA SOKOLSKIH ČETA
U nedelju dne 15 okt. održana je tromesečna sednica svih jedanaest sokolskih četa u Konjiču. Sednici je pri-sustvovalo 60 izasianika četa, a od župe Mostar bili su izaslanici brat Hasan Dikič i brat Milivoj Jelačič.
Na sednici se raspravljalo pored podnešenih redovitih izveštaja još i o poljoprivrednoj izložbi, koja je prire-dena toga dana Konjiču, a tako isto i
o	poljoprivrednoj izložbi za iduču go-dinu. Osim toga raspravljalo se i o osnivanju nabavljačke i prodajne zadruge Sokolske župe Mostar, čija su pravila več odobrena od Saveza zadruga.
Rešavana su važna pitanja i do-nešeni vrlo važni zaključci za rad sokolskih četa u idučem tromesečju te se pokazalo, da čete vode naročito brigu o Sokolstvu i o ekonomsko-kul-turnom podizanju sela.
SOKOLSKA
POLJOPRIVREDNA IZLOŽBA U KONJIČU
Sokolsko društvo u Konjiču sa svojih jedanaest sokolskih četa, koje broje danas blizu 1000 članova, priredilo je svoju prvu poljoprivrednu izložbu dne 15 i 16 oktobra u prostori-jama Sokolskog doma.
Izložbene prostorije bile su krasno okičene, a tako isto izložbeni predmeti sortirani po vrstama u odeljenjima, da je pružalo sve skupa jedinstvenu harmoniju. Izlagača je bilo preko 350, a izloženih predmeta oko 650 iz svih gra-na poljoprivrede ovoga kraja i nekoliko ručnih radova. Ovom izložbom pokazale su sokolske čete disciplinu i potpuno razumevanje i shvačanje sokolskih dužnosti, naročito na ekonomsko - kulturnom podizanju sela.
Pored pretstavnika svih vlasti i društava izložbu je posetilo oko 3000 osoba (za Konjic rekordan broj). Od strane župe Mostar posetili su izložbu brat Hasan Dikič i brat Milivoj Jelačič, te posle i sam starešina župe brat Čedo Milič, koji se je vrlo pohvalnp izrazio. Učesnici osnovne škole i Stručno zanatske škole takoder su posetili izložbu za svojim nastavnicima, koji su im tumačili pojedine izložbene predmete.
Uz Poljoprivrednu izložbu prire-dena je istog dana Higijenska izložba Doma narodnog zdravlja u Mostaru, koja je isto tako privukla osobitu paž-nju i interesovanje svih posetilaca, a osim toga prikazivan je i poučan film
0 tuberkulozi, koji su pozorno po-smatrali oko 500 posetilaca večinom težaka.
Izložbu je otvorio u 10 sati kratkim^ govorom i pozdravom starešina društva brat Salem Repovac, a pri-godno predavanje o ulozi seoskih četa na podizanju sela održao je brat Svetozar Muzijevič, čije je predavanje obzirom na sadržaj ostavilo medu sluša-teljima najdublji utisak. Nakon toga je statističar društva brat Atif Alika-dič proglasio, koji su članovi i s kojim predmetima nagradeni.
Kao nagrade podeljene su razne poljoprivredne sprave, poučne knjige
1 brošure, te umetna gnojiva i vočke sadnice.
Najviše je predmeta izložila Sokolska četa Borci, koja važi kao jedna od najnaprednijih sokolskih četa ne samo u Konjiču več i na području Sokolske župe Mostar. Kao takova ista je na ovogodišnjem natecanju sokolskih četa u Konjiču dobila kao pobed-nica Kraljev venac.
Posebnu pažnju zavredio je upravnik poljoprivr. rasadnika iz Ostrožca brat Šime Ljubin, koji je vršio propa-gandu po selima za sadnju voeaka i povre a i pomagao pri aranžiranju izložbe. Isti je poklonio 10 komada vočaka sad-nica, koje su podeljene kao nagrade izlagačima.
Izložba je odlično uspela i po-stigla svoj cilj, pa je time dokazala, da Sokolstvo pored širenja narodnog i državnog jedinstva najuspešnije radi na kulturnom, prosvetnom i ekonom-skom podizanju našeg naroda.
Za očekivati je, це j0j j ona sela i oni težaci, koji do sada nisu pristopili u sokolske redove, što pre pristopiti, jer su imali prilike kao i uvek tako i sada prigodom ove izložbe da sc uvere o velikoj i močnoj dobrobiti Sokolstva za svakog čestitog gradani-na naše močne i divne domovine.
Kupujte nastavi kod
I. NEŠK.IJIMLA
Ljubljana, Pražakova ul. 8
468- 20
Ž.upa Osi/ek
SOKOLSKO DRUŠTVO OSIJEK GORNJI GRAD
U nedelju 15 oktobra priredilo je Sokolsko društvo Osijek g. grad vrlo uspeli lakoatlctsk; mitini, čija j c svrha bila propaganda .-uictike. Ova gra-na športa, odnosno n Sireni smislu te-
lesnog vasnitanja, dosta je zanemarena baš u Osijeku, koji inače ima mnogo sportskih društava, ali s vrlo jedno-stranom delatnošču, koja se u 99% pokazuje u nogometu.
Sokolstvo, čija je inicijativa i prvenstvo u populariziranju aktivnog te-lesnog vaspitanja uopče poznata, propagira i laku atletiku i zanemarene grane telovežbe. Tehnička vodstva žu-pc i osječkih društava vrše u tom pravcu upravo temeljne zadače.
Samom lakoatletskom mitingu pret-hodile su prijateljske utakmice u od-bojci. Zahvaljujuči materijalnoj pomoči uprave župe Osijek, Sokolsko društvo Osijek g. g. pozvalo je odličnu vrsto S. d. Maribor, prvaka Saveza SKJ u odbojci da u Osijeku odigra nekoliko prijateljskih utakmiea. Radi zapreke nije mogla proti mariborske vrste nastopiti vrsta S. d. Vukovar, prvak žu pe, te su utakmice odigrane s članovima i naraštajem S. d. Osijek g. g. Obe su utakmice završene pobedom Mariborčana i to 2:0. Prvaci Saveza SKJ u odbojci pokazali su odbojku u sasvim no-voj formi: u savršenoj harmoniji igrača, u apsolutnoj disciplini, hladnokrvnosti, bez ijedne reči i u potpunom teh-ničkom svladavanju svih finesa igre. Iskustva i savršeni način igre doneo je svakako mnogo koristi i igračima i gledaocima.
U 9 sati počeo je sam lakoatletski miting, i to trčanjem u prirodi (kroz-kontri). Trčali su članovi i naraštajci na pruzi od 2400 m, članice i nara-štajke na pruzi 1500 m. Pre tičanja izvršen je lekarski pregled sviju učes-nika. Sudelovale je 11 članova, 19 na-raštajaca, 7 članica i 19 naraštajki, ukupno 56 učesnika. Osim članova osječkih sokolskih društava sudelovali su nekoji osječki sportski klubovi i to: Slavija (1), Gradanski (1), Makabi (6) i Hajduk (2). Pruga je išla od sokolskog doma — ulicama Tirševom, Za-grebačkom, Aleksandrovom, pukovnie-kim vrtom pokra j Drave, Radičevom, Aleksandrovom, Beogmdskom, Tirševom do sokolskog doma. Rezultati trčanja su vrlo lepi i zadovoljavajuči.
Ovo trčanje, prva priredba te vrste u Osijeku uopče, pobudila je o, ču pažnju prolaznika i publike. Nadajmo se, da je time udaren temelj i da če u buduče biti odaziv, a naročito od strane sportskih klubova, veči.
Popodnevni raspored na uzorno uredenom letnjem vežbalištu Sokolskog društva Osijek g. g. počeo je u 14 30. Pohvalno je, da su takmičenju pristopili i članovi S. d. Maribor matica, bez pripreme. Pokazali su, a naročito simpatični brat Požar, uzorne stilove Skokova i trčanja.
Rezultati i ovih takmičenja vrlo su dobri.
Radi poodmaklog vremena otpale su nekoje točke obilnog rasporeda: štafeta naraštajaca, bacanje lopte žen-skog naraštaja i trčanje članova na 800 metara.
Tehničko vodstvo gornjogradskog sokolskog društva, a naročito načelnik brat Ladenhauzer, inicijator i voda ce-log mitinga, mogu biti s uspehom istog vrlo zadovoljni. Miting je u propa-gandnom pravcu izvršio svoju zadaču: istina više medu samim učesnieima -takmičarima nego kod posmatrača. kojih nije bilo baš mnogo. Ali i posma-trači imaju sigurno drugo mišljenje o lakoj atletici. Preko 150 takmičara i takmičarki ujedno je i dokazom da zanimanje za lakoatletskc grane raste. Dokaz je to. što sokolska društva in-tenzivno gaje laku atletiku. A to može biti i najbolje, zasluženo, zadovoljstvo onima, koji su lepo i uzorno uredili letnje sokolsko vežbalište.
Telesno vaspitanje bilo bi iluzorno bez vežbališta, vežbaonica i vežbača; besmislcno je ako se rešava samo za zelenim stolom, a bez značaja je. ako se vrši s nekoliko igrača pred hilja-dama posmatrača. Ovaj lakoatletski miting, kao i okružna i župska takmičenja u mesecu maju i junu, sa svojim stotinama aktivnih vežbača pokazuje nove puteve, nove načine i zdravi pra-vac, pravac koji vodi telesnom i moral-nom ozdravljenju našeg naroda.
Ing, Kv.
SOK. DRUŠTVO TOMPOJEVCI
15 oktobra ovdašnje Sok. društvo održalo je svoj javni čas, koji je uspeo iznad očekivanja moralno i ma-terijalno. Več od ranog jutra opažala se užurbanost i živahnost mesnog članstva i dece Sokolskog društva oko pri-premanja i dočekivanja gostiju. Lepo vreme još je večma oduševljavalo i inače oduševljene Sokole za ovaj javni čas. Nastupalo se na letnjem vež-balištu u kuči koju je kupilo ovdašnje Sokolsko društvo od Vukovarsko g vla-stelinstva.
Od gostiju stigli su prvi članovi Sokolskog društva Lovas s decom, a odmah zatim i članstvo Sokol, društva Šidski Banovci, te nešto kasnije starešinstvo Sokolskog društva Borovo, koji nisu žalili ovako daleki put samo da posete i vide rad svog bratskog društva. Opaženo je takoder dosta gostiju iz Mikluševaca, Čakovaca i Ilače, a u vrlo lepom broju došli su i sami me-štani da uveiičaju ovaj svečani dan.
Program je izveden vrlo dobro. Nastop dece dočekan je s velikim aplauzom a natminie u odbojci izme-du Sokolskog društva Banovci Lovas, Tompojevei—Lovas i konaeno Tompo-
jevci—Banovci, koje se svršilo s rezu! tatom: 2 : 0 Banovci—Lovas; 2 : 0 Tompojevei—Lovas i 2 : 0 Banovci— Tompojevei, — pračen je od strane publike s mnogo pažnje.
Lepu glazbu u kratkim pauzama i kod nastopanja dalo je ovdašnje Do-brovoljno vatrogasno društvo.
SOK. ČETA NAŠ. BREZNICA
Nakon svog kratkog opstojanj' priredila je naša četa 1 oktobra prvi svoju javnu vežbu. Velikom pažnjon pratili su meštani taj rad, jer su ova kvu svečanot prvi puta videli u svonu mestu, a možda i u svom životu.
Na vežbalištu se sakupilo mnogo domačih gostiju, zatim prijatelja i bra če iz Našica i ostalih krajeva.
U 2 sata počima program s po zdravnim govorom starešine br. Jemc ja i prigodnim predavanjem br. Petrr Rora, starešine matičnog Sok. društvi Našice. Posle br. Petar Ror predaj; diplome uz prigodne reči brači Po.i Martinu i Ambrošu Ivanu, a br. Balo gu Josipu, načelniku, dipiomu za jedi nicu postignute na žup. natecanju \ Osijeku.
Zatim su sledile telovcžbene toč ke: 1) Proste vežbe sa zastavicama ot Jegera —• muška deca čete Naš. Bre;' niec. 2) Župske proste vežbe — žen deca čete Naš. Breznice. 3) Župski proste vežbe — muška deca čete Naš Breznice. 4) Župske proste vežb - m gredi — m. i ž. deca čete Naš. Brez nice. 6) Vežbe na vratilu — članovi Sok. društva Našice. 7) Vežbe na raz boju — članovi Sok. čete Velimirovac. 8) Igra »Pobjednik«, 2 vrste muš. dec čete Naš. Breznice. 9) Natezanje užet, preko’ erte — igra m. i ž. deca čete Naš. Breznice. 10) Igra prenošenje n;: glavi vode u pola tikve — m. i ž. dcc.i čete Naš. Breznica. 11) Igra (natcca nje): trčanje u vrečama — m. deca čete Naš. Breznice.
Za celo vreme programa svi rala je domača limena glazba. Program je izveden lepo i skladno bez odugovla čenja. Posle vežbe otvorio je ples bra: Jerneje Josip s nar. kolom.
Prva god. javna vežba bila je i: Naš. Breznieu prava svečanost, koja je uspela moralno odlično, a materija! no prosečno.
Žiipa SušaR - Ri/eka
SOK. DRUŠTVO CRIKVENICA
15 o. m. naša sokolska mladež pre slavila je u prirodi. Prod Sokolskin domom u Crikvenici sakupila su s sokolska deca i naraštaj iz Crikvem ce, Selaca i Sv. Jelene, 260 svega n; broju.
Pod vodstvom svojih prednjak krenula je povorka uz pesmu lepir redom kroz Crikvenicu, tc obalom d malog poluotoka »Kačjaka«, gde j održan mali odmor. Brat načelnik Ja-bec upozorio je mladež na Učku, koj: je lepo videla i braču, koja podno nj. stanuju.
Iza toga pevalo se i klicalo jugo slovensko j Istri. Iza toga je povork; krenula u Sv. Jelenu, gde je za mlade u Narondom domu pripravljeno kri ha i mleka. Ovde je brat Kovač, ta nik društva iz Crikvenice. održao k ra ko predavanje o »Sokolskem sletu< koji če se održati 1934 god. u Saraje vu i Zagrebu.
Decu su pratili mnogi roditelji nastavnici osnov, škole Crikvenieee prijatelji Sokola. U Narod, domu s: mnogo pevalo, a nakon odmora se sv. pevajuči vratiii svojim kučama.
jtupa Varaidin
SOKOLSKO DRUŠTVO MURSKO SREDIŠTE
U nedelju 15 oktobra ov. g. obav-ljeno je na najsvečaniji način otvore nje i posvečenje prvog sokolskog do ma na teritoriji varaždinske sokolski župe. Uz pripomoč Saveza i banovine a uz maran trud sveukupnog članstv; društva Mursko Središte, sazidan ji na samoj obali Mure vrlo lep i prostran sokolski dom, koji če biti sredi šte sveg kulturnog i nacionalnog radr. tog naprednog mesta.
U subotu naveče priredena je u? sudelovanje vatrogasne muzike baklja da.
Več rano ujutro na 15 ov. m, cele je selo bilo iskičeno barjacima, zeleni lom i brojnim slavolucima, a silan na rod iz čitavog severnog Medimurja i susednog Prekmurja slegao se jc u M Središte. U 9 i po došao je posebni sokolski voz, koji je dovezao brojno članstvo iz Hrv. Zagorja i Medimurja. Dočekalo ga je domače društvo s obliž-njim četama, te brojni vatrogasci h mesta i okolice. Na čelu s konjicom i konjičkom fanfarom iz Čakovca, broj nim barjacima, sokolskim muzikama iz Varaždina i VrartSinca, pošla jc ogromna povorka uz neprestanu puc-njavu mužara do crkve, na kojoj se jc takoder vijao barjak, gde su Sokol; prisustvovali službi božjoj. Nakon mi se svrstalo se je sveukupno Sokolstvo, škole, vatrogasci, rudari, te nebrojan narod duž glavne ceste sve do sokola-ne, kamo je doskora prispeo ban Sav ske banovine br. dr. Tvo Perovič, dočekan i pozdravljen po načelniku mesta br. Bodloviču.
ROSI J A - FONSIER • DRUŠTVO ZA OSIGURAMJE I RJEOSIOURANJS Ш BEOGMAĐ
Govorom domače g starešine brata Jure Grabara, započela je sama svečanost otvorenja doma, koji je uz govor otvorio br. ban, dočim su blagoslov obavila tri župnika. Gosp. župnik Rodič održao je lep patriotski govor. U ime župe govorio je brat Belčič, te je njegov govor cesto prekidan odobravanjem. 0 podne održan jezauzva-nike zajednički ručak u domu, kojom prigodom je palo takoder lepih govora. Govorili su osim br. bana brača Belčič. dr. Santel. dr. Svoboda, Grabar, Gudel, Bodlovič, dr. Blašič, pukovnik Vlaisavljevič i župnik Rodič.
Posle podne u 3 sata održana je na krasno uredenom vežbalištu javna vežba, koju je posetio toliki broj sveta kao još niti jednu priredbu do sada. Najpre su nastopile sve kategorije domačeg društva, ukupno 97 vežba-ča i vežbačica i odlično izvele, pod vodstvom načelnika br. Sadara, za tu z^odu sestavljene uspele vežbe. Iza njih nastupili su članovi (98) predhoden i župskim načelnikom br. Šuligojem, te članice (31) pod vodstvom za-menice župske načelnice sestre Gudel. Iza tih vežbi odaslani su pozdravni brzojavi Nj. Vel. Kralju. Nj. Vis. Prestolonasledniku i I zameniku starešine hr. Engelbertu Ganglu, svi prihvačeni uz burno odobravanje naroda. Sledila je odbojka izmedu Murskog Središta i Donje Lendave u kojoj su potonji pobedili. Naraštaj konjičkog otseka iz Čakovca ponosno se je iskazao izvršnim voltežovanjem. Vežbu je zaključila varaždinska vrsta na preči, koja je teškim izvedbama zadivila prisutne.
Uz gotovo čitavo Sokolstvo Medi-murja, sudelovala su na proslavi i društva iz Varaždina Ivanca i Lepoglave, te iz Donje Lendave, Petešovca, Beni-ce i Dravskog Središča, mariborske župe, i Laškog, celjske župe.
Posle javne vežbe održana je na rodna zabava, a navcče u domu akademija, koja je započela uspelom živom siikom domačeg društva, pa vežbama s puškama muške dece domačeg društva pod vodstvom malog Drageca Bišćana, skupinama domačeg društva, članica iz Varaždina, članova iz Vra-tišinca, te članova iz Varaždina na rutama.
Ova nada sve uspela priredba agil-noii društva Mursko Središte neka im bude poticajem za dalji rad, a uzorom svim ostalim jedinicama naše župe kako se provodi pravo sokolsko delo.
SOKOLSKO DRUŠTVO PRELOG
U prisustvu sveukupnog članstva, te večeg broja gostiju održana je 30 septembra ov. g. proslava 100-godiš-njice rođenja našeg dubokoosečajnog
pesnika, ljubimca dece i gorljivog ideologa jugoslovenske misli Zmaja Jovana Jovanoviča sa sledečim raspore-dom: 1) Pozdravna reč. 2) Petru Pre-radoviču prigodom prenosa kosti iz Beča u Zagreb, deklamirala s. Jolanta Pavčec. 3) Predavanje o pesniku, govorio br. Viktor Herman, društveni prosvetar. 4) »Pero kao doktor«, igro-kaz. 5) »Da sam ja kralj« reeitirao br. Stjepan Božek. 6) »Leti pčela malena«, pevao dečji zbor. 7) »Kako bi to sta-jalo«, govorio br. Ernest Sebastjan, i 8) »Tiho noči«, pevao dečji zbor. Sve su tačke programa izvedene precizno
i	primljene s oduševljenjem. — V. H.
NOVA SOK. ČETA U BlSAGU
Inicijativom brata Mate Belobrka došlo ie 24 IX ove godine do sastan ka prijatelja Sokolstva na kome je zaključeno, da se i u Bisagu osnuje sokolska četa. Konstituirajuča skupština odredena je za 15 oktobra ov. g. i na skupštinu je došlo 40 gradana i Seljaka, koji su, saslušavši opširno razlaganje župskog prosvetara brata Vla-dimira Deduša, osnovali četu i izabrali ovu prvu upravu: starešina Stjepan Potlaček, zam. star. Stjepan Lunjek star., tajnik Gabro Vujiča, blagajnik Josip Sviben, načelnik i prosvetar Ma-to Belobrk, zam. načelnika Mate God, revizori Baltazar Pošta i Anton Klepač te odbornici Milan Petak, Bli Vi-lim, Alojz God i Tomo Bruči.
Nakon izbora ove uprave protu-mačio je istoj izaslanik župe. br. De-duš. rad i dužnost uprave potakavši ih na što intenzivniji rad.
Župa Zagreb
SOK. DRUŠTVO ZAGREB III
Komemoracija smrti Vladimira Gortana
Sokolsko društvo Zagreb III sa-stavljeno je velikim delom od izbegli-ca iz Istre i Gorice. 18 o. m. u 8 sati ispunili su oni veliku dvoranu I ženske gimnazije na Katarininom trgu da nekoliko časaka posvete pobožnim mislima na svoje nesrečne zemljane, koji su živote svoje dali za stvar, zbog ko-je su hiljada drugih morali napustiti svoja ognjišta s vrlo neizvesnom na-dom, da če se ikada na njih povratiti. Čim je čovek pristupio na taj zbor imao je utisak da se nalazi u hramu, gde se misli sabranih ne bave običnim stvarima svakidašnjeg života. Svečana tišina vladala je stalno i pre početka tužne priredbe. Za čudo je kako u iz-vesnim momentima sredina sugestivno utiče na skupove, kao i na pojedince.
Dvorana je bila dupkom puna. U 20 sati starešina Sok. društva br. dr. Ivo Kažem otvorio je svečanost prika-zavši u nekoliko toplih reči svrhu sa-stanka. Nije bio momenat da se ovak-voj priredbi da neki bučan publicitet. Sečajuči se narodnog mučenika koji je narodnoj stvari pre četiri godine dao svoj život, i ostalih patnika u Istri i Gorici, izbcgli Jugosloveni ne demon-striraju i ne protestuju, nego dostojanstveno žele da ispune dug prema Vla-dimiru Gortanu i svom nesrečnom za-vičaju. U svojim dušama svaki Istra-nin i Goričanin danas potkrepljuje čvrstu veru u uskrsnuče i nadu da Gortanova žrtva nije bila uzaludna. Sokoli tu veru i nadu gaje u prvom redu spremni na nove žrtve za Jugoslaviju, koja počinje tamo gde se nalazi Gor-tanov sveži humak.
Tada je, pod vodstvom dirigenta br. Gortana, mešoviti zbor naraštajaca
i	naraštaj ki iz istarskog konvikta sa-vršeno otpevao dirljivu »Himnu Istre«. Pevanje je nagradeno potpuno zasluženim burnim aplauzom.
Zvonkim glasom, prekrasnom dik-cijom, u akcentu koji može da služi kao škoLski primer, mala Zlata Hego recitovala je prigodne stihove Josipa Kraljiča: »17 oktobra na dan pogibije Vladimira Gortana«. Posle jedva sti-šanog aplauza Zlata Hego je deklamo-vala i drugu Kraljičevu pesmu:	»Ne
kloni, maj ko!« Štihovi proizišli neposredno iz pesnikove ojadene duše. u tom momentu rečeni na usta jedne ne-vine devojčice naglaskom dečije iskrenosti, proizvele su na slušatelje takav utisak, da nijedno oko u dvorani nije ostalo bez suza. Naraštajac Mladen Lokar isto tako dobro i osečajno govorio je pesmu Rikarda Kataliniča -Jeretova: »Vladimiru Gortanu«, a za aplauz pesmu »Prste k sebi« od J. Kraljiča.
Ing. Viado Anžlovar je govorio o tragediji, koja jc bila posledica jednog nečuvenog »suda« pod pretsedništvom generala Kristinija. U uvodnoj reči na-glasio je br. Anžlovar da sastanku nije cilj da sc širi mržnja protiv jednog naroda, kako če se možda negde pihati u prikazu ove komemoracije. Mi nečemo mržnje, več hočemo pravdu. Mrzimo nešto drugo u ovaj čas i uvek, mrzimo zločin, koji je izvršen nad Vladimirom Gortanom, i mrzeči ga mi se zavetujemo da čemo se protiv svih zločina boriti. U svom govoru preda-vač je evocirao svu tragediju našega naroda, koji je izgubio pod tudinom pravo da se služi svojim materinjim jezikom i Bogu kad se moli, komu su oteta sva kulturna dobra uništene tolike narodne škole, ugušena štampa, koja je još prosvetno uticala na na-
Klliili
v&eJivtbljio
fta/3
KlIffltNAVMIEU
iiublunabaimaiinovaIi
45ii—42
•š s:&s
’> "c.S, - —'o
** o
o(j
O .Š.
•ST
a
■2'c.
S-g-3 ссл c
KJ
ЧЛ
09
U
«
H
o
a,
V5
•J
O
O
(Л
(O
(0
S
m
u
*
I
O)
>
rt
ie
O
M
3
v
e
• rt >
U
a
a
c
m -O
3
.5
e
o
V*-,
<D
- 5 <« н u * JA *
_o
n	u
° л
O	«
<e J
N
u H >
a
— S
-m
■P N U v > N jj."
С!Л
O
U
. -M
O
>
c "ii
'D
M
— JC C *55-G ž ac 0-2 ,5*T3 ^ л o .i£ -g g
N0-0S3
•I g. iU 8
^ o -S J .S
O O flj -C
JzS:s
i.#i
1	-	o	N
>	>
ŽJ
4)	KJ
O	*sr»
■	O	S
> >U)
ca
6 c
M
rt O
Л 'V
. s-s
j o
fi J
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠT1NA
H. DRUCKER
Zagreb, Iliča 39 Beograd , Pasaž Akademije Nauka
VlastHf proizvod lako-Biletskih sprava, lopte za odbojku, medicinka, košarka, lopte za bacanja itd.
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJENIKEI
400—41
»Spomen - Klince «
tlfsere ■. ■■■ — E 2 c csvečenje sokolske zastave nejbolje i jevtino izradjujs MIRKO ŠHAT, graver Beograd, Terazije 7 402-42
Za jesensku sađenje nuđam | voćna stabla visoka i patu- | Ijasta u najboljim sortama | kao i špargljeve biljke u = svakoj količini dok traje f zaliha. Za sortu i zdravost'-i jamčim.	jr|
M. MARETIĆ I
Llubljana.Levčeva ul. 11 j
ŠIRITE SOKOLSKU ! 1 ŠT A 1VJ PU:	!l
„SOKOLSKI GLASNIK* „SOKO“, ,,SOKOL!Ć“ i „N AŠU RADOST"!
ile notrebne b!№?
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih,
nemških in drugih knjig.
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Ljubljana Frančiškanska ulica 6
Maribor Tvrieva cesta 44
457—42
rod. Objašnjava duševno stanje narodne omladine, naročito inteligencije. Osobito podvlači cjuševno stanje po-kojnoga Gortana. koji je naveden da se lati sile protiv sili. On je doživeo tračak sunea slobodc 1918 godine, i is-kusio gorčinu razočarenja usled izvršene prevare i nevere. Delikat Gorta-nov i četvoriee njegovih drugova sa-stoji se jedino u tomc, što su za vreme izbora 1929 za fašistički parlamenat agitirali u narodu tla se ne glasa za kandidate fašista, koji su uništili sve narodne tekovine 11 Istri, i taj delikat je kažnjen streljanjem u leda Vladimira Gortana, i doživotnom robijom druge četvoriee, koji i danas čame u rim-skoj tamnici. Kao dokazni materijal na sudskom zelenom stolu stajalo je sokolsko pero s Gortanovog sokolskog kalpaka. 1 S.okoli iz Istre, u ime zagre-bačkog Sokolstva, na poziv predava-čev odali su svome bratu mučeniku po-štu ustajanjem ostavši u pobožnoj šutnji dve minute.
Komemoraciju je završio br. dr. Ivo Ražem izrazivši zahvalnost prisut-nim gostima i svima članovima društva, koji su priredbu u tako impozant-nom broju posetili, pa je pozvao prisutne da, mesto svih fraza, kao zavet koji nameče uspomena najnovijih žrtva kliknu: Živeo Kralj! Slava Gortanu! Živela Jugoslavija!
Cela dvorana je intonirala držav-nu himnu!
U programu priredbe je predvideno da se posle komemoracije održi sa-stanak članstva Sok. društva Zagreb III. Društveni tajnik brat Viktor Jurčič i načelnik brat Pajalič održaii su referate o dosadašnjem radu društva u ovoj godini. Ti referati služili su kao podloga diskusiji o daljnjem radu i potrebama društva.
SOKOLSKA ČETA PODSUSED
U nedelju, dne 15 oktobra, obav-ljena su u Podsusedu međudruštvena takmičenja u lak oj atletici između Sokolskog društva Stenjevac i Sokolske čete 11 Podsusedu. Ove dve sokolske jedinice pokazuju u svakom pravcu sokolskoga rada zavidnu aktivnost. Ne
samo da su uspele podiči svoje domove (u Stenjeveu je ove godine dom otvoren, a u Podsusedu je davno pod krovom, a treba još nešto malo sred-stava, da se i on dovrši), nego u stvar-nom radu u vežbaoniei i u prosvečiva-nju svoga članstva i naroda u svom kraju mogu da posluže za primer mnogima brojno jačim društvima.
Obe jedinice neguju sve telovež-bačke discipline. Tako su mogle da pri-rede i ovo takmičenje u lakoj atletici. Utakmica je vodena pod vodstvom br. Huberta Jerasa, načelnika Sok. društva Zagreb I, koje je matično društvo čete 11 Podsusedu. Sudila su brača: Rutar, Culič. Novakovič i Lukič.
Natecanje je počelo u 13 sati i 40 minuta. Takmičilo se j-* u ovim disciplinama: bacanje kuglc, kopija i diska, skok u vis i u daljinu, trčanje na 100
i	na 1000 metara. Za natecanje se je prijavilo 5 članova od društva Stenjevac i 14 članova od Sok. čete u Podsusedu.
Najbolji ostvareni rezultati su ovi: Trčanje na 100 m 12,4 sek. Trča-
11	je na 1000 m 37’/5 sek. Bacanje kugle 15,45 m. Bacanje diska 28,40 m. Bacanje kopija 37.40 m. Skok u daljinu 5 m. Skok u vis 1,40 m. (Kod skoka 11 vis več je bio sumrak, te se radi toga i jake hladnoče nije mogao postiči bolji rezultat.) Natecanje je završeno u 17 s. 55 111.
Ovom natecanju prisustvovao je lep broj brače iz Sok. društva Zagreb 1 i jedan deo sokolske fanfare toga istog društva.
Za vreme intimne zabave, koja se posle takmičenja razvila u podrumu kod tvornicc cementa, svodeni su rezultati utakmice, tako da je okružni načelnik brat Boro Vuksan, koji vodi četu u Podsusedu, mogao još iste večeri proglasiti sledeči rezultat: P°bedi-la je četa Podsused sa 64 protiv 41 hod Sok. društva Stenjevac.
Pojedinačno rezultat izgleda ova-ko: I br. Matuka sa 18 bodova; II brat Klačič sa 17 b.; III br. Gregorati (Stenjevac) sa 16 bod.; IV br. Glumbič sa 14 bod. (Stenjevac) i V br. Pataki sa 10 bodova.
Kupžmc staro bradlje
Dopise z navedbo cene pošljite: Sokolski eeti :* Sv. Jakob, pošta pri Ljubljani.
Dol
Posor SoRoli!
Sokolske svečane i vjezbaće potrepštine. Najjevtinije prodaje: G. Hoi'VaĆelk:,
dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Zfigrjrefo, f rankoponsika ul. 9
■1 oO —! 0.
mamsrtnr 1 ? шитта
Širite sokolsku štampu!
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica
treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
■ШИВСТЈЈЈаЈИ
I. sveska:	E.	Gangl:	0	sokolski	ideji.
II.
Ul.
IV.
V.
VI.
VII.
VIII. VIII. a
IX.
X. X.a
Ing. Lado Bevc: Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš: Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan Kren: Cilj sokolskih teženj.
E. Gangl: Tyrševo Sokolstvo. (Sloven. teVst) Isto. (iMpsko-hrvatski tekst)
Dr. Niko Mrvoš: Pogledi i misli dr. M Tyrša. E. Gangl: Tyrševo poslanstvo. (Slov. tekst) Isto. (Srpsko - hrvaiski tekst)
Svaka sveska stoji 3 Din
c f. 1
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
Franjo Mačus: ODBOJKA (V0LLEY BALL)
U kartonu 12 Din
Franjo Malin:	Praktički udžbcnik češkog jezika.
U kartonu 15 Di n
Dr. Viktor Novab: SVESLOVENSKA MISAO
U kartonu 9 Din
Miroslav Ambrožič: METODIKA SOKOLSKE VZGOJE
U tvrdom povezu 36 Din
Franjo Malin:	ČEHOSLOVACI	I	ČEH0SL0VAČKA
U kartonu 15 Din
ZJugoslovenska Sokolska ^Matica
£jubljana, ŽNarodni dom	joj-«
Velet on 25-43 / Stačun ooštanske stedionice £jubljana 13.831
x.	^	n	tiskarna	(pretstavnik	Franci	Štrukelj)?	»vi	u	Ljubljani
l/daje Savez Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Uređuje Redakcijski o se