KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 42 (4)
PATENTNI SPIS BR. 4437
Erste Briinner Maschinen-Fabriks-Gesellschaft, Brno, Čehoslovačka. Postupak i uređenje za odredba ekspanzione linije kod parnih turbina.
Prijava od 6. aprila 1925.	Važi ođ 1. avgusta 1925.
Traženo pravo prvenstva od 6. maja 1924. (Austrija).
Dok je kod klipnih parnih mašina mogućno odrediti odmah pomoću indikatora način rada mašine, dotle je to nemogućno izvesti kod parnih turbina, jer je ovde is-korišćenje pare energije mnogo kompliko-vano Postoji prema lome velika razlika između tih iskorišćenja. Kod klipne mašine ekspanzija se neposredno koristi dejstvom pare za klip i ovaj se proces može lako pokazati indikatorom. Kod parnih turbina, pak, vrši se pretvaranje energije u rad: preobračanjem napona u brzinu. To su procesi koji se nipošto ne mogu utvrditi poznatim indikatorima. Predmet je ovog pronalaska postupak i uređenje, pomoću kojih će se moći odrediti radni proces kod parnih turbina i to merenjem sadržine toplote.
Pomoću ovog pronalaska biće mogućno, da se pronađu mnoge uzastopne pojedinačne tačke ove stvarne ekspanzije AB, (si. 1) i na prostiji i sigurniji način odredi ekspanziona linija, nego li opitima efekta.
Način rada jedne parne turbine predstavlja se obično u entropiskom diagramu (si. 1) i karakteriše se tokom ekspanzione linije, koja teče po liniji AB kao politropa. Krajnja tačka stvarne ekspanzione linije B, određuje i stepen dejstva i to odnosom duži A,A,: AB. Od veličine kalorija, datih odnosom ekspanzije pretvara se ona količina kalorija u rad, koja je označena dužinom A, Aj. Pomoću entropiskog diagrama možemo odmah reći koliki se rad iskorišćen i kakav je način rada. Pojedinačne tačke ekspanzione linije mogu odrediti odredbom pritiska i temperature u pregrejanoj oblasti.
Struja pare, pak, utiče na merenja pritiska i temperature, tako da se kod ovih merenja pojavljaju velike teškoće. Dakle na o-vaj se način ekspanziona linija ne može naći kako valja i stvoriti uređenje slično? indikatoru kod parnih mašina.
Pri ispitivanju parnih turbina dobro bi došao aparat, koji bi omogućio, da bez skupih i po rad nezgodnih opita za potrošnju pare, može ispitivati parna turbina u svakom momentu pri radu. Kako se turbina sastoji iz mnogo stupnjeva potrebno je, pre svega, znati, da li svi stupci dobro rade odn. koji baš stupanj ne radi dobro. Samo onda, kad se ovo sazna, biće mogućno, da se turbina tačno ispita.
Predmet je pronalaska postupak i aparat za merenje, kojima je cilj da se meri sa-držina toplote u svakom stupnju. Time nam je omogućeno da sudimo odnosima svakog stupnja kao i o načinu rada cele mašine. Postupak merenja sastoji se u tome, da se toplotna sadržina pare koja se oduzima svakom stupnju meri kondenzovanjem pare u površinskom kondenzatoru. Aparat za merenje pronalasku pokazan je šema-tički u si. 2 nacrta. Isti se sastoji iz jednog graduisanog suda a, u kome se nalazi voda za mali površinski kondenzator b, iz koga ista ide u graduisani sud c, h je pa-rodovodna cev za kondenzator b, kondenzat se kroz vod k vodi u graduisani sud d, e, f i g su ventili. Proces merenja je ovaj:	Aparat se vodom h vezuje sa stup-
njem x (za merenje) turbine n i otvore ventili e, f i g. Para teče iz stupnja x pre-
Din. 15.
ko voda h u kondenzator b, tu se konden-zuje i kondenzat ide u sud b, koji je u vezi sa glavnim kondenzatorom, ili sa otvorom v u atmosferu ako je to turbina sa kontra pritiskom. Voda za hlađenje teče iz suda a kroz kondenzator b u sud c. Kako su ovi sudovi graduisani to se može čitati potrošnja hladne vode za vreme upotrebe. Tako isto mogu se pročitati temperature t, u sudu a i K u sudu c i time od hladne vode apsorbovana količina toplote, koja je ravna:
w (t2 — t,),
gde je w količina vode privedene kroz kondenzator za vreme opita, a t, i t, temperature u sudovima a i c. S druge strane prostim čitanjem meri se količina pare, koja je prošla kroz kondenzator, u gradui-sanom zbirnom sudu za kondenzat d, koja na pr. iznosi D kg. Zatim se ovde meri temperatura ta kondenzata, koja daje vrednost sadržire toplote. Na taj se način može odrediti sadržina toplote pare pre ulaska u aparat iz odnosa:
znači traženu sadržinu toplote. Pri tome se može postupati tako, da sudovi c i d stoje na terazijama, koje automatski mere sadržinu dotičnih sudova. U vodu h postavljeni manometar m pokazuje pritisak, koji vlada u dotičnom stupnju, tako da se na ovaj način jednostavno (jasno) određuje odgovarajuća tačka u JS diagramu. Ovo se
merenje može izvesti za svaki proizvoljan stupanj i ta skup tako dobivenih tačaka daje u JS diagramu lačnu sliku rada turbine. Uređenje po pronalasku omogućava siguran sud o radu turbine i pruža pri tom i tu korist, što se ovi opiti mogu vršiti ne remeteći rad turbine. Uz to se aparat može lako graditi u takvim dimenzijama, da se može lako prenositi i lako kretati na mestu postrojenja koje se ispituje.
Patentni zahtevi:
1.	Posiupak za odredbu ekspanzione linije kod parnih turbina, naznačen time, što se para oduzimana pojedinim stupnjima kon-denzuje u površinskom kondenzatoru, kome dotiče hladna voda iz jednog graduisanog suda, i iz koga se ista neposredno vodi u graduisani sud i merenjem temperature i težine kondenzata i hladne vode meri sadržina toplote pare.
2.	Uređenje po zahtevu 1, naznačeno time, što se kondenzat tako isto skuplja u jednom graduisanom sudu, koji je u vezi sa glavnim kondenzatorom, ako toga nema, sa atmosferom.
5. Uređenje po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što se aparat sa jednim jedinim vodom vezuje za stupanj, koji se ispituje, u kome je vodu postavljen manometar.
4. Uređenje po zahtevu 13, naznačeno time, što se sadržina sudova (c i d) za skupljanje automatski meri merenjem sudova.
MasmeinhctLi
patent broj 44-37.
Fig.l
Saft/punprjrenze

Adpatent bro/ 44-37.