KRALJEVINA SRBA, HRVATA i SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 55 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Aprila 1925
PATENTNI SPIS BR. 2682
LUDWIG BELA von ORDODV, INŽ1NJER, BUDIMPEŠTA.
Postupak za prerađivanje trske u materiju za hartiju.
Prijava od 16 jula 1923.
Kao što je poznato, materijel za hartiju dobija se iz trske postupanjem sa alkalijama, koji se upotrebljava nebeljen za hartiju za kese, a beljen mešan sa drugim materijama celuloze, upotrebljava se za najbolju vrstu hartija. Ovaj način prerade trske nije se u praksi pokazao najboljim, delom zbog malog iskorišćavanja u celulozi, koji iznosi 15—20% nebeljene i 7—12°/o beljene, i delom usled skupnog hemiskog postupanja sa alkalijama.
Ovim postupkom otstranjuju se pomenuti nedostatci dosadanjih postupaka i dobija se proizvod sličan drvenom šlifu i iskorišćavanje je od prilike 20—30%.
Postupak se ovako vrši:
Trska, koja se ima tzraditi, najpre se o-suši i u cilju razbijanja čvorova trske, radi se na mašinama za gnječenje na pr. na poznatim softenerina posle čega dobiveni iz-gnječen produkat seče se na običnim mašinama za sečenje na parčiće u dužini 1 do iV'iCm. Tako dobivena masa se onda isitnja-va na pr. perpleks mašinama, odnosno melje se i pomoću vetrenjača ili tome slično oslo-bodava se prašine i raspoređuje, i to tako, da samo teži i iscepani delovi trske dolaze za dalje na prerađivanje, dok se lakši delovi upotrebljavaju za druge tehničke ciljeve.
Tako dobivena izgnječena, isečena i raspoređena trska ostaje Va—1 čas u kiselom
Važi od 1 januara 1924.
kupatilu da se potom opere. Kiselo kupatilo sadrži na 100 delova vode oko 0.6—0.7 đe-lova sumporne kiseline specifične težine 1.04 ili 0 8—0.9 delova sirćetne kiseline od 80 do 85% jačine.
Ukiseljena masa beli se u pogodnim dabrovima ili holandskim sudovima u hlorovom belilu, jakom 4—5° Be’, potom se pere, a zatim se boji u holender sudu za bojenje ili u Kolerovim hodovima i najzad dodavanjem celuloze od drva. vlakana ili trske prerađuje se u bolje vrste hartije.
Patentni zahtev:
Postupak za prerađivanje trske u materijal za hartiju, naznačen time, što je trska dobro prosušena, običnim mašinama softenerima izgnječena, isečena u komade dugačke 1 do 1 V‘2 sm. dužine, mlevena na perpleks mlinovima ili sličnim spravama za mlevenje, oslobođena praha, razređena, rađena u kiselom kupatilu, onda oprana i potom beljena u rastvoru krečnog hlopa, jakom 4—5° Be’ i potom prana, obojena na Kolerovima hodovima ili holenderima za beljenje i u danom slučaju mešana sa celulozom, drveta, krpe, trske ili drugom celulozom za spravljanje hartije.
Din. 5.