SOKOLSKI GLASNIK
GOD. IX.	U	Ljubljani,	15.	maja	1927.	BROJ	9.
*
U belu Ljubljana!
Pet godina	iza I. Jugoslovenskog Sokolskog	Sleta i	opot nas zove
bela	Ljubljana,	ta naša jugoslovanska sokolska	Moka.	Zove nas, da
skupimo sokolske čete, što brojnije, što impozantnije i da pohrlimo na veliko i značajno slavijo, slavlje pobede sokolske svesti, energije i pos žrtvovnosti.
Bela Ljubljana, gde nam nikla matica Sokolstva; bela Ljubljana odakle se kao iz žarišta razletiše iskre sokolske misli diljem naših zemalja; bela Ljubljana, gde tako snažno i bratski kucaju srea za So« šolstvo, dozivlje	jata Sokolova i Sokolica, da dodu	ove godine na Vidov*
dan,	da budu sudioniei redkog slavlja, da sa svoje	strane	doprinosu znak
priznanja o n oj braei, koji su upravo divskom borbom, pravom sokolskom samozatajom i ustrajnošču dovršili največe delo, a to je sazidanje Tabora.
Bela Ljubljana zove sve Sokole i Sokoliee diljem prostrane domos vine, da dodu u nju na Vidovdan ove godine, da slcte podno stare gra* dine i sku-pe se na Ijubljanskom sletištu, da onde polože račun o svoirt radu i naprodku.
Ljubljana zove Sokole i Sokoliee da dodu na V. pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolstva I
I kako je čudna igra sudbine!
Maribor — Osijek — Sarajevo — Zagreb — Ljubljana!
Maribor slava pobede nad tudinom!
Osijek — slava pobede nad uzurpatorom!
Sarajevo — slava pobede nad tiranijom!
Zagreb — slava pobede jugoslovenske i sveslavenskc misli,
a sada Ljubljana: slava pobede sokolske i napredne misli!
1 pravo je tako, jer ideje pobeduju delima i radom!
Jugoslovensko Sokolstvo može pobediti samo delima i radom!
Proslava jedne takove pobede teškog, mukotrpnog, žilavog i ozbiljs nog rada imade da bude naš ovogodišnji V. pokrajinski slet u Ljubljani i otvorenje najveeeg i najlepšeg sokolskog Doma u Jugoslaviji — Tabora!
Biče to 'Opet divni dani sokolskog slavlja u kojima treba da pokaš žemo uspehe sokolskog promišljenog i detaljnog rada. Na ovom sletu imademo da pokažemo, da poslednjih godina nismo spavali, da nismo stajali prekrščenih ruku, več da smo radili.
A da je tome doista tako, hočemo da to pokažemo svojim nas.tu* pima na samom sletištu. Ti naši nastupi imadu biti dostojni onoga, kome polažemo račun, a to je naš narod jugoslovenski!
^^ • pokrajinski slet u Ljubljani ni je i ne može ‘biti .samo delo l ehničkog odbora JSS i onih brojnih sletskih odbora, koji tek obavljaju
preparatorne poslovc. Ne! On mora da jc u prvom redu delo svili obavezatnih župa, a gledom na svoje veliko značenje: pobede slobodne sokolske misli, delo cclokupnog J ugaslo venskog Sokolstva!
Zato bez obzira na obavezatnost ili n eob a v oz at n o s t, neka sve naše sokolske župe, neka sva naša sokolska društva upru ,sve svoje sile i pot* punom svojom brojčanom snagom neka podpomognu ovaj slet, da on bude dostojnom pohodom naše misli, rada i nastojanja.
Ta baš radi svrhe za koju se ovaj slet prireduje, on mora da bude zajedničko delo svih jugoslovonskih Sokola i Sokoliea.
Sto brojnija jata Sokolova neka na Vidovdan ove godine polete iz svih krajeva prostrane domovine u centar našeg Sokolstva — Ljub* ljanu! Ta jata Sokolova i Sokoliea neka se ujedno Sto svesnije i što temcljiitije priprave za sam slet.
Ta baš u javnim nastupima prosudivati će se naša vrednost. U njima će se tražiti napredak i uspeh našeg rada oko pridignuča telesnih i mo* ralnih snaga jugoslovenskog naroda. Zato i taj naš nastup imade biti velik i sjajan, oduševljen i imponirajuči, kako bi njime zadivili one, ko j i nas gledaju po strani, kako bi privukli u svoje redove one, koji još kolebaj u, a glavno da razbijemo sve one klevete, sumnje i pod vale o važnosti, veličini i neophodnoj poitrebi našega rada, da podignemo veru naroda u nas, da razoružamo naše protivnike.
Eto u tome leži velika zadača, velik eilj. Toga treba da je svestan svaki brat i sestra, kako onaj iz Maribora, Celja, Ljubljane, Novog Mesta, tako onaj iz Zagreba,	Kranja, Sušaka,	Osijeka, kao	i	svi	ostali
od Subotico, preko Beograda	do Skoplja.
Za'to ne gubimo vremena u razmišljavanju. Neka nam V. pokra* jinski slet u Ljubljani bude uvod velikim danima II. svesokolskog slota u Beogradu.. Pokažimo da smo svaki pojedini dostojan član velike so* kolskc porodiee, dovoljno prožeti disciplinom	i	shvačanjem	sokolskih
dužnosti.
Spremit eomo se za ovaj slet i brojem i vrednošeu, jer znademo da če nas javnost suditi i s obzirom na broj i s obzirom na spremu. Sudit če nas i slavonska braea i sestro, koji se spremaju u velikom broju na slet. Zato Jugoslovenski Sokoli nastojte, da čete ih obradovati svojim brojem; nastojte, da čete ih	zadovoljiti svojom	izvedbom.
Članstvo na okup! Vreme jo kratko, a posao velik. Svatko bez razlike neka osoča da jc zvan da doprinese zajodničkom uspehu, pobedi večno mlade sokolske misli!
No ne samo Sokoli, Sokolice, svi, koji ccne naš rad, koji shvataju veliko naše ideje i dive so velikom sokolskom radu, neka se krenu iz svojih domova put belo Ljubljane.
Zato braeo i sestre probuđujte zanimanje za V. pokrajinski slet i van sokolskih redova, jer na taj način predobivate moralne i materi* jalne sile, kako bi taj naš podhvait uspio i u gospodarskem pogledu.
Bračo! Sostro! Prionimo uz rad. Podvostrueimo sile, jer V. pokra* jinski slet u Ljubljani imade biti ogledalo našeg rada u prošlosti, a ocena verovatnog napredka u budučnosti. Nastojte da dobiveni utisci i oceno budu jasno i lepe, da nas nadahnu što jačim odušcvljenjem za dalnja naša dela: dogodišnju proslavu 10*godišnjicc opstanka države u Skoplju i za II. jugoslovenski svosokolski slet.
r	*
Sokoli! Sokolice! Spremite se za let u helu Ljubljanu, divnu Slo* veniju, taj biser kutić mile nam domovine, gde nam kolevka jugoslos venskog Sokolstva. Poletite vesela srca, smelog leta, raširenih krila, kako vas jednako čeka naša sokolska Ljubljana i ponosni Tabor, to delo sokolske svesti i borbe, kome i dalje moramo posvetiti svoje moralne i materijalne snage.
Dođitc! Jer upravo ovogodišnjim slctskim svečanostima najdivnije čemo proslaviti ovogodišnji Vidovdan. Tog dana u harmoniji bratskih duša propevat čemo pesmu divnoj i drago j slobodi, poklonit sc senama naših junaka i mučenika, čija prosuta krv beše seme za slobodu našu.
Doditc! Treba probudit (stare uspomene, itreba fuspirit vatru na žrtvenicima našim, da sjaj njezin bljcsnc do Učke i Nanosa i ulije u onih; što danas pate i stradaju, veru u slobodu i ujedinjenje sa materom 'zemljom.
Dodiitc! Treba da sc opet napijemo iz vrutka žive vode, kako bi našim žilama prostrujila mlada snaga, a dušom našom zavladala podpuna spoznaja u veliki poziv Sokolstva.
Sokoli smeli, dižite sc! Zove vas sunca trak iz bele Ljubljane! K- njoj usmerite svoj ovogodišnji let!	Ante Brozovič.
25 - godišnjica Sokola u Karlovcu
(4. VI. 1902.-—4. VI. 1927.)
Davno je tomu, četrdeset i dve godine, kako je u Karlovcu nikla sokolska ideja. God. 1885. bio jc u tom gradu osnovan drugi po redu 'Soko u tadanjim hrvatskim stranama. Osnivači njegovi prozvahu ga »Pokupski Sokol«. No društvo od početka svoga nijc odisalo onim pravim demokratizmom, več su ga od reda sačinjavali ljudi tako zvanih »viših« krugova. Tako mu se odrazivao i rad. Prvi mu bio nastup elitni ples, a delovanje uopšt<f baziralo mu se na vanjskim formama i paradama, a telovežba bila je skroz sporedna. Tek god. 1887. ponešta se digao i počeo napredovati, a vežbalo sc marljivo. Da jc tako, svedoči to, što je 1888. »Pokupski Sokol« prigodom 25sgodišnjice ljubljanskog Sokola u Ljubljani odnio izmedu deset, potu i osmu nagradu. No doskora počeše Sokolu slabiti krila. Smisao za telovežbu posvetna je opao, zavladao indiferentizani, blagajna prazna, društvo dugom opterečeno, a k torne svemu nadošlc krize u društvu, koje su ga dovelc u agoniju, dok god. 1892. budu društvene	sprave zaplenjene i	prodane, a	društvo	izdahne,
nestaide ga.
I prošlo jc ravnih deset godina. Meseca aprila 1902. inipijativom mlade .generacijo odlučeno je da se opet osnuje Soko u Karlovcu.
I doista 4. juna 1902. obdržavala sc prva konstituirajuča skupština, na kojoj bude izabran starešinom dr. Božo Vinkovič. Odmah se započelo vežbanjem 9. juna. No onaj pravi interes još uvek nijc zahvatio Širc krugove. lek prvi poset brači u Idriji, gde se obdržavala sokolska slava,
19,	jula 1902., bio je	od osobiitog uticaja	na razvitak	i život	društva.
Dodir sa Sokolima u	Idriji, pa lepi govori	ljubljanskih	Sokola,	n a roči to
brata dra. Murnika,	otvorili su brači prve poglede	u zadaču i cilj
Sokolstva.
Iza ovog poseta nastaje preokret na bolje. Opažala se u članstvu dobra volja i oduševljenje, paraderi su odpali, a naročito oni kojima nije prijao sokolski demokratizem, bratstvo. U mladog člansitva sve više je rasla želja	za sve večom	spoznajom	velcbnc misli sokolske.	I u tom
nastojanju	desetorica njih	god. 1903.	krcnu na sokolski slet	u Lavov.
No putem	dogodila im se	neprilika,	da su vozeč se kroz Madžarsku
u Pešti bili uhapšeni, pa ih tek slcdečeg dana pustiše i odpratiše pod strogim policijskim nadzorom. Iz Lavova krcnuše u Krakov, Brno i Prag, svuda učeči. Pod uplivom svega toga, kad kuči dodoše, prihvatiše so rada. I plod toga rada beše da se 8. rujna 1903. priredila prva javna vežba. Posle ove vežbe počeo je Soko sve bolje napredovati. Sve odaje, da je sokolska misao u gradanstvu našla lep odaziv. I društvo odmah proteze svoj rad na selo, a osim toga rukovodi telovežbu na svim karlo* vačkim školama. God. 19C4. sudeluje svcsokolskom sletu u Ljubljani. Društvo što dalje to sc lepše razvijalo u organizatornom pogledu, pa je priredivalo izlete, javne nastupe, a osnovalo je i fond za pripomoč ozle* denih. Nadalje se posvečivala velika pažnja odgojnom radu medu dru= štvenim članovima. U takovu radu več god. 1905. rodi se ideja gradnje vlastitog Doma, pa se počelo živom akcijom šahiranja, No onaj pravi tehnički rad ipak je ponešto zapinjao. Zato sc društvo obratilo na ČOS za dobrog učitelja telovežbe i doista 1906. stiže u Karlovac brat Karel Kubiček, apsolvent prednjačkog kursa COS. U osobi njegovoj dobi Soko inteligentnu, ozbiljnu, ustrajnu i prokušanu silu. Ove se godine društvo istaklo vanrcdno na 1. hrv. svcsokolskom sletu u Zagrebu. Uopštc ova godina je od plodnijih godina, kojom sc karlovački Soko može podičiti. Ne samo hrojni izleti, javne vežbe, več i osnutak odseka u Mostanju, osnutak »sokolske knjižnice«, osnutak društva u Dugojresi, briga oko promicanja	telesnog uzgoja	svekolike	školskc mladcži, sve to	pokazuje
golemi društveni rad. Narednc godine osniva se več sokolska župa Zrinjski, a ističe se i na svcsokolskom sletu u Pragu. Posle slcta društvo rukovodi i župski prednjački tečaj. Mirne se duše može kazati, da je Soko u to doba bio u najlepšem razvitku i najboljem naponu. No zato je god. 1908. nemilo pogodila društvo. Ponajprc društvu oduzeto jc pravo poduke na svim karlovačkim školama, ograničeno mu pravo uporabe vežbaonice, činovnicima se zabranilo da obnašaju bilo kakove funkcije u društvu. 1 tako su rek bi bile uništene sve dobre namere i svi teški napori. No usprkos toga Soko jc dalje živio. God. 1908. osnovan je mačevalački odio i tamburaški zbor. Do god. 1910. društvo je kubiralo radi zavedenog komesarijata. No te godine zavladaju opet normalne prilike i društvo odmah polazi na svesokolski slet u Sofiju. Pomalo pre» turivši sve zlo i sve nevolje te sabravši nove snage opaža sc u društvu svežine i jedrine. Zato se ono več god. 1911 živo sprema za II. hrvatski svesokolski slet na kome je nastupilo sa 42 vežbača, 21 vežbačicom, 15 naraštajca i tri odelcnja natecatelja, od kojih jc jedan odnio prvu nagradu. Posle ovog slcta bilo je društvo naročito odlikovano posetom staroste ČOS dr. Scheincra. Do godine, naimc 1912. društvo jc i opet u Pragu na svcsokolskom sletu, gde odnaša nagradu prve vrsti. Nadalje osniva svoju fanfaru. I tako karlovački Soko ‘ radi i radi, pa svojim radom stiee zasluženo priznanje. No ni iz daleka nije tu napomenut sav taj rad, jer pored telovežbe, izleta, hodnih vežbi, zabava, svratio je
karlovački Soko odmah svoj pogled na prosvetnu stranu. Tako je osno* vao strukovnu knjižnieu, održao češki tečaj, pokrenuo više edicija, uredio sokolsku čitaoniCiU, kako u Karlovcu, tako i u Stativama i Mostanju, održao čitav niz pučkih predavanja i svečanih pomen akademija, a priredio je i više diletantskih predstava. Eto tako je karlovački Soko i na ovim područjima uzorao brazdu pučke prosvete, držeči se one, da samo pros sveta dovodi napredku i »lobodi narodnoj.
No zaječaše bojne trublje. Svetom zavladao ratni furor i u sokol« skom društvu u Karlovcu, kao po svim ostalim društvima, prestao je svaki sokolski rad. Sokoli, koji su ostali kod kuče osnovali su o svom vlastitom trosku kuhinju, gde sc momentano priskočilo u pomoč onoj sirotinji, koja je ostala bez hranitelja. Osnovalo sc i bolnicu u srpskoj osnovnoj i učiteljskoj školi, koji su zavodi bili zatvoreni. No jednu i drugu humanu instituciju zabranile su tadanje vojne vlasti, a bilo je to shvatljivo, jer je karlovačko Sokolstvo bilo sumnjivo radi nepouzda* Tiosti.
Sokoli poncli su se za vreme rata, kako su bili odgojcni. Nijedan -Soko nije dao niti prebijene pare za ratni zajam, niti je prisustvovao bilo kojoj	vojničkoj	proslavi, a niti je zabio klinac u	ratnu	lipu, šta
više, lep broj Sokola	bili su članovi tajne j ugoslo venske	organizacije.
Na fronti ostavljali su tiranske redove i prelazili u bratski front, Pa se tako kod proboja solunskog fronta g. 1918. borilo deset članova karlovačkog Sokola.
1 čim	zamukoše	bojne trublje, Soko oživljava. U danima	prevrata
karlovačko	Sokolstvo	preuzima redarstvenu službu, da	spreči	namera*
vane devastacije razularcne mase, a onda čim su se prostorije sokolane isprazriilc od vojske, nastavlja velikim oduševljenjcm sokolski rad.
Pa kako 'u predratnim, tako i u poratnim vremenima nastavlja smelo napred. S ushičenjem pozdravlja zaključak 1. sokolskog sabora god. 1919. da sc imade likvidirati sa plemenski nazivi i stupiti u jedinstveno jugoslovensko Sokolstvo. Ovaj zaključak društvo odmah provada i stupa u župu Novo mesto. Dosledan svojim tradicijama karlovački je Soko radio i dalje uvek polažuč računa o svome radu. Zato u poratnim vremenima vidimo ga gde sudeluje pokrajinskim sletovima: u Mariboru (1920.); Osijeku (1921.); I. jugoslovenskom svesokolskom sletu u Ljubljani (1922.) i pokrajinskom slotu u Zagrebu (1924.), a povrh ovog sudelovao- je 'jav» nim vežbama u Ogulinu, a po više puta u: Metlici, Črnomlju, Semiču, Novom mestu, Sušaku, Crikvenici, Splitu, Glini, Vinici, Otočcu i Zagrebu. Jedna od najuspelijih vlastitih priredaba bila mu proslava lUCOsgodišnjice lirvatskog kraljevstva, koju je društvo proslavilo izvedbom dramske scene, koja je bila na višini umetničke izvedbe, a osim toga da bude i vanjski efekt, iluminiralo je dubovačku staru gradinu.
Uz ove svetle, imalo je društvo i jedan mračan momenat. Bila je to vanredna skupština, koja se obdržavala 20. februara 1922. Na dnev« nom sc redu nalazio prilivat jedinstvenih pravila za sva društva Jugoslo* venskog Sokolstva. Skupštini je prisustvovalo brojno članstvo, a ona sama protckla je u silnim upadieama i velikom ogorčenju. Borile se dve ideje: jugoslovenska i separatistička. Pobedila je prva sa četrdeset glasova večine. Poraženi izadošc pokunjeni i posramljeni iz dvorane, a
skupština se nastavila pod predsedanjem najstarijeg člana brata Bla» škovića, prihvativ nova pravila i izabrav novi odbor.
Tog sc dana dogodio još spomena vredan dogadaj. Trojica zalus tale brače, koji su opet zaplovili prcdratnim vodama, posetili su pokoj« nog, a tada bolesnog brata dra. Božu Vinkoviča, zamoliv ga,- da budc starešinom društva hrvatskossokolske ideologije. Brat Boža je ovu panudu najodlučnije odbio.
No i taj lom nije društvu naSkodio. Karlovački Soko bio je i dalje viden i pažen ne samo u našoj otadžbini nego i kod. brače Čehoslovaka. Dokazom su tome činjenice, da su po osjeekom sletu sedemdeset čeho* slovačkih Sokolova i Sokolica pod vodstvom brata Vaničeka priredili u Karlovcu akademiju. God. 1923. dolazi pod vodstvom braita činčere naraštaj Sokola iz Karlina i priredujc akademiju. Bili su to lepi momenti sokolskog i narodnog bratstva.
A tko da izbroji one javne vežbe i akademije, koje je priredilo društvo? Ta kao da im se i broja ne zna, od kojih je jedna uspelija od druge, a kruna svemu beše lanjski alegorički prikaz »U carstvu kukaca«, pa ovogodišnji »Na Marsu«.
Uz sve ovo neguje se i dalje prosvetni rad, koji se kreče u dva pravca. U prvom tumaei se temelje, smer i cilj Sokolstva, a u drugom momenti naše istorije i nacijonalne borbe.
Eto to jc Karlovački Soko. Kakav je bio pre 25 godina, takav je i danas. Od početka svoga do dana današnjega stoji nepokolebivo na principu narodnog jedinstva. Za ovu je ideju stradao u teška Rauchova vremena apsolutizma, u ratna vremena, a na žalost i u poratna vre« mena i to od zalutale brace. No on ostaje dosledan. Visoko dižc i danas barjak jedinstva i smelo sc bori za ostvarcnje principa: Jedan narod, jedna država, jedno Sokolstvo! ,
U kratkim eto črtama prikazasmo razvoj Sokolskog društvo u Karlovcu za minulib 25 godina. Ono može da mirne duše i čiste savesti očekuje sud javnosti. Rad njegov nije bio tajnovit, nije sc nikada, nigde i pred nikim bojazljivo krio, več je otvorenim licem i iskrenim srccm istupio svagde, gde mu jc taj veliki imperativ diktovala dužnost spram naroda i ujcdinjcne domovine!	Mijo	Btašković.
Sokolski Dom u Somboru
Na dan 5. juna o. g. biče od rž a n V. župski slet sokolske župe Svetozara Miletiča, u Somboru, na kome če uzeti učešča i župe: Banatska, Osečka i Beogradska. Za mesto sleta izabran jc Sombor, sa naročitog razloga, da bi se tom prilikom završila i svečanost osvečenja Sokolskoga doma, sagradenoga u Somboru.
I u Somboru sc počelo sa »cigljieama«, dinar po dinar, i raznim priredbama Sokolskoga društva u korist gradnje vlastitoga Sokolskoga Doma. Tamošnja županija zainteresovala sc za gradnju toga doma i još pre par godina darovala jc tamošnjem Sokolskom društvu jedno zem< Ijište u površini jednoga katastralnog jutra, s tim, da se u roku 3 godine ima sagraditi ondc Sokolski Dom; ali još pre istoka toga roka zatra> žila je županija natrag to zemlji.šte, da bi na celom kompleksu oko
toga zemljišta bila sagrađena velika državna bolnica. Somborsko Sokolsko Društvo jc to zemijište, na dar primljeno od županije, prodalo istoj županiji natrag za 50.000.— dinara, i time je bio udaren jači temelj finan* siranju iSokolskog Doma. Pošto je rečena bolnica gradena (kao dar županije i grada) za spomen venčanja Nj. Vel. kralja Aleksandra i kialjiee Marije, bio je pri gradnji te bolnice mnogo zainteresovan i grad Sombor, pa je tom prilikom obeeao sa svoje strane Sokolskom Društvu drugo još pogodnije zemijište za Sokolski Dom, U' zamenu za ono jedno jutro zemlje, potrebno za bolnicu, Grad Sombor jc svoje ohcćanje časno održao i darovao Sokolskom Društvu u Somboru jedno mnogo veče zemijište u samom centrumu grada, zajedno sa ogromnom starom zgradom. Darovano zemijište ukazalo se dovoljno ne samo za jedan veliki Sokolski Dom, nego i za prostrano letnje vežbalište. Rušenjem zgrade dobiveni materijal dao je vrednost od 170.000 dinara.
Sokolski Dom u Somboru
Velika lutrija, priredena od stranc Somborskog Sokolskog Društva ■ > na korist gradnje Sokolskega Doma, i druge razne priredbe, donele su oko 200.000 dinara. Članovi samoga društva, sakupili su izmedu sebe oko 300.000 dinara na taj način, što su čak i oni najsiromašniji, činov* niei, svega oko 300 njih, u roku od 1 godine dana u mesečnim obroeima uplatili prosečno po 1000 dinara svaki, otkidajuči od svoje jadne mes sečne platice i dajuči za svoj Sokolski Dom. Tolika požrtvovnost i Ljubav za vlastiti Sokolski Dom pomikala je i županijsku skupštinu, koja je za gradnju toga Domtf darovala 1,000.000 dinara i odmah u gotovom Društvu isplatila. Ivonačno i kamate od koristonosno ulaganoga novca donesoše lepe svote. I tako je gradnja Sokolskega Doma u Somboru bila finansijski osigurana. Gradnja Doma košta oko 2,500.000 dinara
Dom je sagraden po načrtu inžinjera Stcvana Haslera iz Sombora, a gradnja jc bila poverena Jovanu Baslcru ml., ovl. dipl. graditelju u Somboru. Za vreme gradnje imalo je Sokolsko Društvo u Somboru veli*
kih poteškoća sa prcduzimaocm, sa kojim je konačno ugovor raskinut njegovom krivicom, i društvi? jc svoj Dom u vlas.titoj režiji dovršilo. Finansiranje Doma medutim j<xš nije završcno, pošto usled /amršaja, nastalih krivicom preduzimača gradnje, ima nerešenih sporova i neispla* čenih računa. Društvo sc bavi mišlju, da uzme jedan kratkoročni zajam od 100.000 dinara, da bi moglo sva plačanja izvršiti.
Sokolski Dom u Somboru deli se u dva glavna dela: prednji sa prostorijama za razne odseke, i stražnji sa prostorijama za vežbače.
Prednja zgrada, na ulici, pruža sc levo i desno od glavnog ulaska, koji je ukrašen velikim stepenicama i sa četiri kamena stuba, na kojima počiva spoljašnji balkon. Iznad ulaska • je svod sa napisom: »Sokolski Dom« i iznad svoda ptica Soko raširenih krila, izradena iz gibsa i cementa, sa gvozdenom konstrukcijom, Fasada je u približnem vizan* tiskom stilu, podsečajuci na stare isrpske zadužbine. Prednja zgradai jc dvospratna i pruža sc u dva krila, levo i desno od glavnog ulaska.
Ušavši sa ulice u zgradu, stupa sc u prednji vestibil, u kome su levo i desno garderobe za gornja odela posetilica, te blagajna. Levo i desno vode hodnici u veliku čitaonicu, malu čitaonicu (za nepušače), stan za domara, te izlaskc u dvorište, koji služe za sporedni prilaz prostorijama za vežbače, i konačno sporedno stubište za gornji sprat. Iz prednjega vestibila pravo vode velika vrata u veliki foaje i iz njega pravo u veliku dvoranu. Foaje počiva na 8 stubova u prižemi ju i S drugih Stubova na prvom spratu; stubovi su iz veštačkog mramora. U foajeu je smešten hladan bife (zvani zdravljak), te veliko stubište za gornji sprat. Foaje jc ukrašen statuom bacača diskosa i poprsjem dra. Miroslava Tyria, darovina dvojice društvenih članova. Na gornjem spratu su ulasci za balkon u velikoj dvorani, ulazak u svečanu odborsku sobu, te ulazi levo i desno u hodnike, u kojima sc osim odborske sobe nalaze još po jedna soba za tajnika i načelnika, te prostorije za prosvetno odclcnje sa knjižnicom, muzičku sckciju i diletantsku pozorišnu sekciju.
Iz foajea sc ulazi u veliku dvoranu, spojcnu sa prostranom pozor* nicom. Uz veliku dvoranu, koja je u sredini i zauzima največi deo zgrade, nalaze sc dve manje dvorane, s leve i desne stranc. Dvorane su, levo i desno, vezane sa prostorijama za smeštanje sprava (2), sa sobama prednjaka (2), sa garderobama za vežbače (2) i kupatilima (2), za muške i ženske odvojcno po stranama levo i desno.
Dom ima vlastiti vodovod sa dobrom vodom za pice, vlastito cen« tralno grejanje, gradsko električno osvetlenje. Ventilacije i drugo sve je po higijenskim zahtevima.
Dom služi u prvom redu potrebama Sokolskega društva, no poje* dine prostorije ustupaju se od slučaja do slučaja na upotrebu i drugim mesnim društvima. Dvorane sa pozornicom i balkonom udešene su i za javne priredbe, naročito zabave, koje nosc društvu prihod. Za gostio* ničarc prilikom zabava postoji i posebno odelcnjc sa kuhinjom, spre* mištem za jelo, prostorijam za pranje sudja i točionom. Pošto su ovc prostorije največe od svih mesnih somborskih dvorana za javne priredbe, to su i najpogodnije za ostala društva prilikom njihovih priredaba.
Planovi za gradnju Doma bili su prethodno odobreni od župc i Saveza.
Sokolsko društvo u Somboru če imati još nekojih potcškoča do potpunog saniranja finansijskoga pitanja svoga Sokolskoga Doma, ali uzdajuči se u silnu svest svoga članstva i ljubav njihovu prema vla* stitom Domu, te	u naklonost i darežljivost svojih	meštana,	nada če	da
ćc i tc poslednje	teškoče biti savladanc.
Sa spravama za vežbanje društvo več u dovoljnoj meri raspolaže, a postepeno se nabavlja i stalno nadopunjuje i potreban nameštaj.
Prilikom V.	župskoga slcta sokolske župe Svetozara	Miletiča,	5.
juna o. g. u Somboru, biče osvečen i otvorcn, daklc, ne samo prvi sokolski Dom u toj župi, nego i jedan medu najlepšim sokolskim domo* vima u našem Savczu.
Ovaj Sokolski Dom je vidan dokaz snage našega Sokolstva, te razumevanja i ljubavi za Sokolstvo od strane građanstva.
Dr. Stojan Jeremić.
IZ	STAREŠINSTVA	JSS	*******
IV.	sednica starešinstva JSS 25. aprila 1927
Prisutni: starosta Gangl, Čobal, Drenik, Fux, Franke, Jeras, Juvanec, Kandare, Košir, Ludvik, Marolt, Mešek,- Milost, Murnik, Račič, Švajgar, Vidmar,	Zelenko. I spri črtni: Gregorin,	Kajzelj,	Poženel.	—
Tajnik brat dr. Fux izveštava da je Sokolsko društvo Kruševac poslalo brzojavni pozdrav sa proslave polaganja temeljnog kamena za buduči sokolski Dom. Društvu če se poslati pismena zahvala. — Starešinstvo je pozvano na sudelovanjc kod proslave 10*godišnjice topličkog ustanka u Prokuplju. Kao zastupnik Savcza odreduje se starosta niške župe. — Načelnik brat dr. Murnik izveštava, da III. Savezni prednjački tečaj polazi 11 vežbača. Članovi TO redovito svake nodjelje i blagdana sude* luju sastancima društvenih načelnika(*ca), vežbača i vežbačica, po raznim krajevima, na kojima se praktično podučavaju proste vežbe. Do sada lu se ti sastanci obdržavali u Ribnici, Rranju, Mariboru i Radovljici.
— Brat Čobal izveštava da jev u ime starešinstva Savcza prisustvovao "'dovitom zboru Jugoslovenske Matice, šta se uzima do znanja. — Sta* tističar brat Milost izveštava, da se župa u Sarajevu na svojoj ovo* nodišnjoj skupštini 27. II. prozvala »Župa Gavrila Principa u Sarajevu«.
— Župa Osijek izveštava, da je brisala društvo u Novoj Kapeli. Bri* sanje uzima se na znanje, kad Savez primi odnosni likvidacijoni izve* šta j. — Želcznički referent brat Ludvik izveštava o dodatku k pravil* niku za sniženu vožnju na željeznicama za članove sokolskih društava. Predlog da se taj dodatak u izvadku objavi u »Glasniku« odobrava sc.
— Pravni referent brat dr. Kandare izveštava, da je p od ni o tužbu protiv lista »Novinc« u Prekomurju. Uredništvo »Novina« ovlastilo je svog zastupnika u Ljubljani da zatraži nagodbu i izjavljuje da je -spremno doneti ispravak kakav to traži JSS. Moli da se redakcija toga poveri dvojici brače iz starešinstva. Predlog se prima. — Glede Slavcnskc škole u Pragu upozoruje brat dr. Fux da treba blagovremeno dovršiti nužne referate. Primio je obavest da se u vremenu od 13. do 15. V. obdržaje u Pragu scdnica ČOS. Ovlaštujc sc brat tajnik da odgovori da od našeg Savcza ne može nitko prisustvovati sednici, jer se i onako sudeluje u
školi slavenskog Sokolstva. — Brat starosta moli braću referente da li su u mogučnosti da izrade svoje referate i da mu ih stave na raspos laganje, kao i bratu načelniku, da ih u njihovo ime podnesu u slaven« skoj sokolskoj školi. Brat Jeras obečaje da če izraditi svoj referat. Upo* redbu naše organizacije sa eehoslovaekom izradit ee brat dr. Fux. — Na predlog brata Drenika još se jednom apelira na sve župe, da pošalju svoje zastupnike u slavensku sokolsku školu. — Konačno brat starosta sazivlje sednicu novinarskog odseka, koja če se obdržavati u četvrtak 5. V. i pozivlje odsek	za	odore da se sastane	čim pre u svrhu nadopune
naraštajske muške odore.	— Odbori i odseci	konstituisali su se	ovako:
1. Prosvetni odbor JSS: Predsednik: Josip Jeras, podpredsednik: dr. V. Borštnik, tajnik:	Kyovsky,	knjižničar:	Ferdo	Juvanec, novinar: Ante
Brozovič, Švajgar, dr. Murnik, Anuška Jug»Cigojeva, arhivar: Poženel, zastupnik zdravstvenog odseka: dr. Pintar, zastupnik gospodarskog od» seka: dr. Fux, članovi braea: dr. Turk, dr, Debelak, Gangl. 2. Gospos-darski odsek: Predsednik: Josip Čobal, podpredsednik: dr. Riko Fux, članovi: Franke Leo,	dr.	Gregorin Gustav,	Kajzelj Bogumil,	Milost
Janko, Smertnik Josip	za	TO Jesih Jakob. 3.	Novinarski odsek:	Gangl,
Brozovič, Fux, Jeras, Juvanec. Švajgar. 4. Organizacijoni odsek: Pred« sednik: dr. Kandare, Marolt, Milost, Čobal, za TO Poženel. 5. Zdravs stveni odsek: Predsednik: dr. Košir, podpredsednik: dr. Brančič, tajnik: dr. Guzelj, delegat u prosvetnom odseku: dr. Pintar, u TO: dr. Košir. Predsednik zdravstvenog pododseka:	dr. Schuster. 6. Zeleznički odsek:
Predsednik: Ludvik, podpredsednik:	Švajgar, tajnik:	Fettich, članovi:
Bajc, Jenko, Milost, Petek, Šubic, Vargazon. 7. Fond JSS za nezgode: predsednik Nande Marolt, članovi: Kajzelj, dr. Košir, Mešck, Švajgar, za TO Vidmar. — Interno.
V.	sednica starešinstva JSS 2. maja 1927
P risu t ni: starosta Gangl, Čobal, Franke, Gregorin, Jeras, Juva* nec, Kajzelj, Kandare, Milost, Poženel, Švajgar, Vidmar, Zelenko. — Is priča ni:	Fux, Košir, Ludvik, Marolt, Mešck, Račič. — Brat
starosta izveštava da je od sokolskog društva u Splitu primio izveštaj da je umro tamošnji brat Vinko Kisič, koji je kao urednik »Novog Doba« u velike promicao interese Sokolstva. U počast njegova spomena svi prisutni ustaju i priključuju sc pokliku brata staroste: »Slava mu!«. Društvu izrazit če se pismena sučut. — Načelnik ČOS br. Vaničck slaviče ovili dana 35*godišnjieu svoga načelnikovanja. K njegovu jubileju JSS čestU tat čc mu pismeno. — Brat starosta opširno izveštava o sednici novinarskog odseka. Na sednici pretresla su se sva pitanja u vezi sa sokolskom štam» pom, a naročito ,glede »Sokols'kog Glasnika«. Povedena je reč glede sokolskog izveštavanja u dnevnoj štampi, pa su stvoreni odgovarajuči zaključci. Dopis sokolske župe u Osijeku gledom na njezinu okružs nicu u Stvari sokolske propagande u štampi prima sc do znanja. Jed* nako prima sc do znanja i saopštenje župe Ljubljana na taj dopis. Sve župe i društva upozorit čc se naročitim dopisom na zaključke ovogo* dišnje skupštine JSS u pogledu sokolske štampe. Statut za organizaciju rada novinarskog odseka i sokolske informativne službe izradit čc brat Brozovič. Ovaj statut nakon odobrenja starešinstva predložit če se Savcznom odboru na odobrenje. — Povodom jednog konkretnog slučaja
ponovno sc proglašuje zaključak, da sve molbe župa i društava na razne vlasti i nadleštva imadu biti otpremljene zvaničnim putem, jer će sc u protivnom slučaju sve takove molbe poništiti. Nijedno društvo ne može se direktno obračati na dvor, več samo putem'župe ili Saveza. — S obzirom na dopis neke župe članovima starešinstva glede zlatnih kli= naca za barjak, obaveštavaju se sve župe i društva, da takovih molba ne upravljaju na starešinstvo. O tome su več bile obaveštene sve župe posebnim dopisima. — Mesto bolesnog brata tajnika izveštava brat sta« rosta, da župa Vel. Bečkerek glede svog delegata u slavensku sokolsku školu odgovara negativno. — Župa Bjelovar moli intervenciju, kako bi se opazvalo premeštenje jednog brata iz Bjelovara. Prepis dopisa sa popratnim pismom Saveza otposlat če se nadležnom ministarstvu. — Jučer je započeo tečaj za najbolje vežbače, koga pohada 11 vežba£a. — Gospodar brat Čobal izveštava, da društvo u Dol. Lendavi putem mari* borske župe moli za dozvolu, da može sabirati doprinose za svoj sokol* ski Dom po čitavoj državi. Jednake molbe stigle su od društava Zvor* nik i Vrdnik. Zaključak: Svima ovim društvima dozvoljava se sabiranje samo u okolišu njihovih župa. — Brat Švajgar u ime železničkog odseka moli za urgenciju u stvari popusne vožnje za V. pokrajinski slet u Ljubljani. Ujedno podnaša brat Švajgar izveštaj o razdeobi rada u slet* skom odboru. Prima se do znanja. — Američki odsek proširit če se na sve spoljne sokolske prilike. Odsek če organizovati brat Čobal. — Gledom na odkaz Saveznih prostorija, nakon krače debate u ko jo j uče* stvuju brača: dr. Kandare, Kajzelj, Čobal i Franke prima se predlog da se uloži utok na sud. — Interno.
*
Vežbačka škola u Pragu, Tyršov dom. ČOS nas obaveštava: U našim vežbačkim školama, koje traju šest tjedana imadete spremljenih šest mesta, koje možete prama svojoj uvidavnosti podeliti izmedu brače ili sestara. Spremljeni i opskrbljeni bili bi Vaša brača i sestre jednako sa našima, besplatno. Samo se sobom razume da se imadu u svemu pokoravati našem kučnom redu. Putni trošak imadu podmiriti sami. Narodna šesttjedna škola za braču i sestre počinje 3. jula i traje do 12. augusta 1927. Prijava imade se dostaviti najkasnije tjedan dana pre početka škole.«
One, koji se odluče da sudeluju u tom tečaju upozorujemo da.se imadu starešinstvu JSS prijaviti najkasnije do 25. juna o. g.
Starešinstvo JSS.
*
Sokolski dan za god. 1926. (VI. iška z). Dalnji doprinosi za sokolski dan jesu sledeči: Sokolsko društvo Boštanj Din 42, Oplotnica Din 40. — Do sada za sokolski dan priposlalo je svoje doprinose 239 društava. Gđe su ostala društva?
Brat \ ojislav Pajić, član sokolskog društva u Zemunu, polagao je
9.	maja savezni prednjački ispit pred ispitnom komisijom JSS u Ljub* ljani i položio ga s odličnim uspehom.
SOKOLSKA ŠTAMPA
Tekom godine, od prošle naše objave pojedini sokolski listovi u našem Savezu produžili su svojim izlaženjem.
Ovde nam prvi po redu »Sokolič«, list jugoslovcnskog sokolskog naraštaja, koji je izdao svoj 4. broj. Uvodno donosi pesmu Nikole Doše* novića u čast vladike Strossmajera, a onda od Jos. Kraljica dirljivu ertieu »Smrt Sokoliča«. Brat Kraljič, koliko smo upučeni, spremio je naročitu zbirku pod naslovom »Sokolke«, koja bi imala izači ovih dana. »Smrt Sokoliča« jedna je od ovih priča, šta ju sadržavaju »Sokolke«, pa sudeč po njoj može se več unapred povoljno oceniti i samu knjigu. Josip Boko piše »Sokolov let«, koji je izašao več u »Sokolu na Jadranu«. Igor Vidic poznatim svojim lakim stilom donosi odgojnu ertieu »Beli dvor«1; pa opet dolaze pesmice, a zatim Niko piše svoj »Sen o bodoč* nosti«. Lep je članak za propagandu skijanja medu omladinom, ilustro* van sa dve ilustracije, a onda konačno St. Trček raspravlja o sokol« skom naraštaju i nogometu, dok Hajrudin Ćurič zaključuje sadržinu sa »Susret«. — I opet eto jedan broj sa odličnom sadržinom, koji nam je najboljim svedokom kako se naša omladinska sokolska literatura lepo razvija od broja do broja. No to još uvek ne dostaje za potrebe naše. Polje rada je veliko, a radnika tako' malo. Svi ti neka se prikupe oko »Sokoliča« pa neka pomognu redaktora, da se list prama sokolskom načelu »samo napred« još bolje dotera i usavrši. Društva opet neka shvate potrebu širen j a lista medu omladinom. Neka kao da ne znadu da izlazi »Sokolič«. A nije li to žalosno?	—ab.
»Sokolski Vestnik« župe v Mariboru. Sokolska župa u Mariboru izdaje svoj »Sokolski Vestnik« od kojeg je sada izašao poslednji dvobroj kao br. 3 i 4. List lepo ureduje brat Maks Kovačič, a izlazi IV. godinu. Ovaj dvobroj sadržava izveštaje sa glavne godišnje skupštine župe. Sam list imade svoj naročiti »Prosvetni prilog« u kome brat Trček piše o prosvetnom radu u društvima, brat E. Zelinka članak »Naše Naloge«, a onda u članku »Sokolski praznik« sabrani su izveštaji o proslavama
1.	decembra po društvima mariborske župe. Lepo je i pregledno uredena rubrika »Iz okružij in društev«, pa rubrika »Iz slovanskog Sokolstva« i »Razno«. Sam list je dobro uredivan i sadržinom posvema odgovara potrebama i ciljevima jednog sokolskog lista. Mi ga najtoplije prepo« ručamo brači i van mariborske župe, jer če se putem njega upoznati radom naše najsevernije sokolske župe u kojoj je naročito razvijeno tako zvano manjšinsko delo.	—ab.
»Sokolska Misao« br. 4—9. Naknadno smo primili brojeve ovog lista 4—-9, koji inače redovito produžuje svojim izlaženjem. Prolistav sve ove brojeve, konstatovali smo radošču, da list od broja do broja po* staje zanimiviji i da oko sebe prikuplja lep broj saradnika, usled česa mu sadržina i tako zanimiva i različita. Zgodan je članak »Važnost kupa* tila« u Sokolskom domu, koji je vrlo lep propagandistički članak za higijenu tela. Broj 5—6 naročito je zanimiv radi izveštaja za glavnu godišnju skupštinu novosadske župe, jer nam pruža pogled u rad i stanje ovc župe, koja tako lepo razvija soikolski rad. Lepi su članci brata Boška Mešteroviča »o lepoti telesnog vežbanja«, pa članak brata Krgo* viča »Važnost Sokolstva«. Poslednji 9. broj uvada nas več u ovogodišnji
slet novosadske župe u Soinboru. To jc pravi propagandistički sletski bro.j sa pozivom na slet, programom ^svečanosti, uputama, dok če narodni broj izači kao svečani sletski broj.	—ah.
»Soko Dušana Sitnog« br. 2, 3 i 4. Organ beogradske sokolske župe pod novim ovogodišnjim proširenim uredništvom dalje vrši svoju misiju na širenju sokolske ideje. A da tu zadaču shvača ozbiljno dokazom su sadržine do sada izašlih brojeva. Poslednja tri broja odlično su ure« dena, a naročito donešenjem nekih članaka u kojima se raspreda u mnogim stručnim pitanjima koja zadiru u naše Sokolstvo. Tu je u prvom redu članak »Sokolstvo i šport« pa članak »o našim sokolskim sednicama« koga najtoplije preporučamo, da svako društvo pročita na svojoj prvoj narednoj odborskoj sedniei. Mnogi če se čas prištediti, a mnoga izrazna debata odpasti, Ovakovi kritički članci dobro dolaze za celokupno Sokolstvo, pa bi sve nedostatke, koji se opažaju u našim redovima valjalo ovako javno pretresti, jer na taj se način učimo jedni od	drugih i doteravamo našu	celinu.	—ah.
»Sokolski Vjesnik župe	zagrebačke«	br.	1—3.	Izašao	je	trobroj
ovoga lista, kao naknada za mjesec januar,	februar,	mart	o.	g.	S ovim
godištem nastupila je promena u uredništvu, koje su preuzeli brača Dušan Bogunovič i dr. Fran Ilešič uz naročiti redakcijoni odbor. Nema sumnje da če novo uredništvo uzdržati dobre tradicije lista, a najboljim je jamstvom baš ovaj trobroj. Zgodna je bila zamisao uredništva da sada, u jubilarnoj godini poljskog Sokolstva ovaj broj posveti brači Poljacima. Nametnutu zadaču dostojno je izvršilo, jer nam pružilo obi* latu informativnu gradu o Poljskoj, Poljacima i Sokolstvu u Poljskoj i tako nas upoznalo sa mnogim do sada nikako ili vrlo slabo poznatim prilikama i odnosima u brače Poljake. Svi članci pisani su sa mnogo spreme i poznavanja, pa to diže vrednost ovog trobroja. List još nastoji da zadrži svoju dosadanju glavnu karakteristiku: pregled vesti iz Sokol« stva, pa je i to, u koliko mu preostali prostor dozvolio lepo i izvršio. Svoj dobri sud o listu zadržajemo i dalje, pa želimo novom uredništvu da	ispuni one nade, kojeg se	u njega polažu.	—-ah.
»Branik« - sokolski list -— Sušak br. 1. Nakon izvešne pauze, osvanuo nam je opet brat »Branik« sokolski list, kojeg na Sušaku izdaje sokolska župa Rijeka, a pod uredništvom brata Janka Ljuštine. List »Branik« nije onog šablonskog tipa, kako su to svi naši sokolski vcsnici, več sc izdvojio iz onog poznatog kalupa i predstavlja nam se i for« mom i sadržjnom kao prava pravcata novina. List izlazi u veličini naših običajnih novinskih formata, na 8 strana i to kao polumesečnik. Prvi ovaj broj ukazuje nam smernice kako misli proslediti dalje, pa iskreno govoreč, ovaj nas početak zadivio. Vidi se, da se uredništvo trsilo, da kod lista dotera redakcijonu i tehničku stranu, a to mu je doista i uspelo, jer je list sadržinom obilat, pregledan, a Sto jc najglavnije za novinu informativen. Uvažimo li da list izlazi na granici naše države, a sa sadržinom, koja je patriotska, bez one ubitačne partijske natruhe, onda sc njegovu izlaženju i te tako moramo radovati, jer njegovo jc polje rada veliko, misija još veča, a cilj plemenit. Pozdravljamo druga u radu i borbi za sokolske i opšte narodne ideale, želeč da živi, raste i cvatc!
—ah.
Fran Lhotsky: Vežbe duha i tela. Poznati naš sokolski radnik Fran Lhotsky, načelnik sokolske župe u Osijeku iždao je štampom, kako tekst, tako i note svoje najnovije vežbe: »vežbe duha i tela«. Svrha je ovoj vežbi da istodobno odgaja telo, duh i dušu. Vežba tela sestavljena je u glav* nom na temeljima modernog fiziološko,g odgoja tela: da je najglavnije, da se vežbom provežba celo mišičje, a tek podredena joj je estetska strana. Vežba tela tako je sastavljena, da u sebi sadržava gotovo celi Tyršev sustav, obzirom na mogučnost sastava prostih vežbi i to: redovne vežbe (.nastup — razmak — sastup — odstup), proste vežbe (u raznim nians sama), skupine i raznolikosti. Vežbe duha i duše postizavamo sa inelo* dramskim recitovanjem pre svake vežbe, ikoje nas upoznava sa glavnim principima sokolskog odgoja: »Bratstvo — Jednakost — Sloboda«. Redov* nim vežbama, te pevanjem sokolske koračnice odgajamo se u disciplini i plemenitosti duha i duše. Brat Antun Urban napisao je toj vežbi odgovarajuču muzieku pratnju, sastavljenu iz samih narodnih pesama. Ovo izdanje brata Lhotskoga vanredno če poslužiti društvima za uvežba* vanje za javne nastupe i akademije, jer je ova njegova vežba toliko efektna, a opet zorni prikaz sokolskog obrazovanja, da če svakog uve* riti o velikoj zadači i pozivu Sokolstva. Društva se upučuju da ovu najnoviju kompoziciju naručuju izravno kod pisca samog: Fran Lhotsky, Osijek, Gundulieeva ulica br. 29.	—ab.
*
ISPRAVCI K IZVEŠTAJU BRATA NAČELNIKA ZA OVOGODIŠNJU GLAVNU SKUPŠTINU JSS
U izveštaju načelnika za VIII. glavnu skupštinu JSS (prilog »Sokol* skom Glasniku« broj 5. i 6. god. 1927) podkrale su se u štampi nake greške, koje treba ispraviti:
Na strani 11. neka glasi: drugi redak druge alineje: »... onda bi za 443 društava trebali 2215 prednjaka i 2215 prednjačica«, zadnji redak ove alineje pako: »Ncdostaje nam dakle 725 prednjaka i 1694 prednja* čical« Na istoj strani naka konac predzadnjega redka treče alineje glasi: »a celokupan nedostatak povišuje se na 1517 prednjaka i 2017 pred* njačica.«
Na strani 14. neka zadnji redak druge alineje glasi: »Uzajamno se nadopunjuju.« K zadnjemu redku pete alineje, koji se završava: »... za* puštajuč po strani ostale puteve,« ispuštena je nota: »1) Jednakomerna iz* vežbanost prednjačkog zbora takoder je važan duševan momenat. Ona je tok dokaz stvarne težnje, ozbiljne i duboko utemeljene težnje, bez ikoje bi sokolska stvar imala skromnu vrednost i ne bi imala svog najvišeg ugleda. Prednjački zbor nije slučajna družba prigodnih umetnika, u kojoj bi se jedan ovo, a drugi ono naučio, on je u sebi celina i jedinica, koja telesno i duševno teži za jednim ciljem, koji se u čistoči težnje u svemu uzajamno pomaže i neprestano teži za najvišim muževnim krepostima,« (Tyrš).
Na strani 15. neka u drugoj alineji mesto »neumornim životom«, glasi: »neumerenim životom«.
Na strani 17. naka se u četrtoj alineji odozdo tedak: »Na ovo mo* ram prepustiti odgovor njima samima«, ispravi u: »načiniti od njih dru* štvene prednjačke škole.«
Na strani 19. neka se u trećoj alineji trcči redak: »A pitanje je, da li bi time bilo sto pomoženo,« nadomesti sa: »ako treba šta pomoči.« U četvrtoj alineji neka četvrta rečenica glasi: »No može sc redi, da bi več samo to našemu članstvu donosilo1 dosta koristi.« U zadnjem redu na istoj strani neka se namesto: »neprestano po malo« glasi: »uvek samo malo«.
Na strani 20. neka se u 7. do 10. redka četvrte alineje ispravi: »Kako su se u drugim područjima, n. pr. u industriji, posle rata ne retko osni* vala poduzeča, za 'kojili -napredak nijc bilo dovoljnih sredstava i koja su počela doskora propadati...«
Na str. 21. u prvom redu iza »u početku« umetni: »nekoliko«. U četvrtoj alineji neka u četvrtom redku glasi: »a to barem izmenice: sad jedni, sad drugi vežbači.« U 'petoj alineji rečenieu: »Sprave za vežbu ne mogu manjkati u sokolskoj telovežbi«, nadomesti sa: »Sokolska telovežba ne može se lišiti vežbi na spravama.« Naslov »Žarki oganj!« neka glasi: »Sveti oganj!« U drugom redu predzadnje alineje neka se »a to sc pred* mneva, treba da je prožet« nadomesti sa: »treba dodati, prožet«.
Na strani 22. imade se u drugoj alineji druga rečenica nadomestiti sa: »Mogu da ga dalje pale po njima oduševljeni i odgojani muževi i također rodeni vode, kojima je zanetilo sveti oganj samostalno duboko premirij a vanj e misli, koju su počeli ostvarivati oni samonikli veliki vode i po njima uzgojeni muževi, te sjajni primeri, koje je več rodila velika stvar. Ovi ga imadu upaliti dalje novim vodama, a ovi opet novima, a svi opet onima, koji vode dalnje stotine, tisuče.« — U sedmom redku treče alineje imade se reč »kao« nadomestiti sa »gde«.
Na strani 23.	u noti noka	treča rečenica glasi: »No i on je bio čovek
i nista čovečeg mu	ni bilo tude	— još manje pako njegovim protivnicima.«
Na strani 24. neka prvi redak druge alineje glasi: »Živi dakle uzor, -ovaj povlači za sobom druge, pa ih uistini upali, ako je ma išta ozbiljnog goriva u njima.« — U sestoj alineji ui trečem 'redku, reč »u mnogočem« nadomesti sa »mnogogđe«. — U sedmoj alineji neka početak petog redka glasi: »Samo materija, priroda ili život u najširem smislu, i život u užem smislu, to je život »živih« biča...« U osmom redku sedme alineje reč »posebno« nadomesti sa »posredno«. Rečenica: »I najsilniji ljudski um ...« neka glasi: »I najsilniji ljudski um nije kadar da dejstvujc bcz ove pod* loge: bez života tela, sa 'kojim je vezan, i bcz života van i oko toga tela.« U zadnjoj rečenici na toj strani neka se »u diametralnom su odnosu« nadomesti sa »u polarnom su odnosu«.
Na str. 25. u	trečoj alineji	neka početak trečc rcčenice glasi: »Život
je	i	sam za sebe	sinteza. . .«	Zadnji redak na ovoj strani neka glasi:
»ustrajnosti, energije i klice drugih vrlina, tla sc razviju u krepki i čvrst rast močnih i dubokih korena i nose zlatne plodove.«
Na strani 26. neka u zadnjoj alineji početak četvrte rečeniec glasi: »drugi gledaju u njemu nekakav cirkus, iako je muž iz redova inteligens cije, koji je, razume se, uspco se prilično visoko nad poprečnu razinu tih redova. Slavni fiziolog Du KoissRcymond rekao je na predbacivanjc, da sc telovežbi radi o cirkuškoj umetnosti. ..«, konac četvrtog redka odozdo neka glasi: »a da kod toga ne štetuje njegovo drugo delo ...«
Na strani 27. neka se u trečem redku druge alineje namesto »koji nosi i vozi sva ko ga čoveka« ispravi: »koji nosi i vozi čitavog
čoveka.« — U trečoj alineji neka početak trečeg redka glasi: »uspevati bez uspevanja tela.« Citat na koncu ovc alineje neka glasi: »Ili ne znate, da su telesa vaša crkva svetoga Duha, koji živi u vama?« veli apostol Pavao, »proslavite dakle Boga u telesima svojim!« — U četvrtoj alineji neka konac druge rečcnice glasi: »hvalev'rednu, gde doista ispravno rade.«
Na strani 29. neka se u devetom redku namesto. »Stane Turk« stavi »Stane Trček«.
Druge manje greške, kojc su sc podkrale u izveštaju kojeg se moralo na brzu ruku spremiti i odštampati, može čitalac sam ispraviti.
  __________
JZ Z U PA
IZ SOKOLSKE ŽUPE — BJELOVAR
Razvide naraštajskog bar j uk a Sokolskog društva u Daruveru. SokoU sko društvo u Daruvaru doživelo je 24. aprila svečan dan: razviee naras štajske zastave. Sam čin bio je dirljiv, da je mnogo oko zasuzilo. Nijo ovo obična fraza. Ljudi su doista plakali od radosti i zanosa. Ta naše društvo nakon teških borba za opstanak,, prvo u župi dobiva naraštajsku zastavu. Zastavu su nabavile i iz'radile naše požrtvovne sestre. Formirala se povorka u kojoj su stupala društva iz Bjelovara, Grubišnog, polja, Hcrcegovca, Kutine, Pakraca i Slatine. Povorku jc pratila društvena glazba, koja je toga dana prvi put izašla i svirala kako se nitko nije nadao. Prije samog razviča brat starosta Dobrovič održao je zanosan govor u kojem je istakao značenje i zadatak naraštaja, naše uzdanice. Naraštaj je oduševljenjcm primio krasnu zastavu i prisegao na nju vernost sokol« skoj ideji. Sve je bilo srdačno i dostojanstveno. U veče je bila akademija. Poscta kao nikad do sada. Program je bio lepo zamišljen: Baka priča deci o postanku i razvitku sokolske ideje, o zadatku i vrlinama prave sokolske dece, pravog naraštaja i pravih Sokola. U zgodnim momentima dolaze na pozornicu različite kategorije, od najmanjih od najstarijih i daju šta imadu i znadu najbolje. Na završetku dolazi slika »pozdrav Sokol* stva«. Dan razviča ovc zastave za sokolsko društvo u Daruvaru znači mnogo, pa nakon ovog dana više nitko ne gleda na crne očale u budučnost.
IZ SOKOLSKE ŽUPE — LJUBLJANA
Priprave /.a V. pokrajinski slet u Ljubljani u punom su toku, a sletski odbor radi punom parom. Čitav slctski posao razdelen je na više odseka, koje vode iskusni sokolski radnici. Do sada su organizovani sle« deči odseci: 1. tajnički: predsednik Flegar, zamenik Tratar, članovi: Der* melj, Završnik; 2. financijski: Turk Vilko, Lunder, Lozej, Jarec, Čebular, Pogorelec, Dev, Steiner i Franke; 3. tehnički: Dr. Murnik, članovi saveznog TO i Miklavc; 4. propagandistički: Bajželj, Erbežnik, dr. Vidic, Borko, Švajgar; 5. željeznički: Ludvik, Švajgar, Fcttich, Bajec, Orel, Šubic, M is lost, Budan; 6. nastambeni: Šebenik, Mikck, Jarec, Železnikar; 7. pro» pagandističko*umetnički: Predsednik: Miklavc, tajnik: Habe, člani: Svetlič, dr. Vidic, Prclovcc, Skrušny, Šest; 8. redatcljski:	Dermclj, Krapež;
9. gradjevni: Zelenko, Bevc, Dimnik. Barborič, Kregar, Osredkar, Aeceto;
10. lekarski: dr. Zalokar; 11. priredbeni: Ropič; 12. prehranbeni: Tumpej.
Svi su odseci u punom radu i izradili su za svoj rad odgovarajuče pro» račune, kojo je odobrio sletski odbor i na podloži kojih financijski če odsek izraditi celokupen sletski proračun. Svaki odsek imade svoj po« slovnik, koji mu propisuje delokrug rada. hinancije vodi isključivo fU nancijski odsek, bez dozvole kgjeg ne može sc učiniti niti najmanji izdatak. Izrađen je do sada čitavi program za sletske i predsletske dane, рц če osim sletske scene biti zabava i koncerata. Sletski plakat po naertima brata Erbežnika upravo se dovršava, pa če se za koji dan početi s njegovim razašiljanjem. Bratska društva kada prime plakat neka ga izlože na vidnim mestima. Za uspomenu na slet, odnosno kao sletski dar izdat če sletski odbor pokrajinski album najlepših krajeva u Slo* veniji. Album biče umetnički izraden u bakrotisku i jedna od lepih uspomena na slet. Čitav raspored slcta sa ostalim važnim podacima izači če u posebnoj knjižici tik pred slctom. Radnjc na sletištu priprav* ljuju se kako bi sve bilo što bolje i doteranije, naročito javni nastup na letnem vežbalištu pod Tivolijem, gđc se računa sa nastupom od 1200 vežbača u prostim vežbama.
Proljetni nastup Sokola I. u Ljubljani. Na praznik prolječa 1. maja o. g. priredio je Soko I. na Taboru svoj omladinski nastup, koji je unatoč tome, da je tog dana bilo i drugih priredaba, bio dobro posečen. šteta da se nastup nijc obdržavao pod vedrim nebom. No unatoč tome nastup je pokazao da je telovežba na Taboru pod veštim vodstvom. Lep kader prednjaka i prednjačica brine se za svestran i pravilan sokolski rad medu poverenom decom i naraštajem. Dobro spremna omladina absolvirala je celi program na veliko zadovoljstvo prisutnih stručnih krugova. Pokazala nam toliko raznih izvedbi, da sc svatko mogao uveriti
o	mnogostranosti i uporabivosti sokolskog sistema, naročito u smislu sistematskog gajcnja tako zvanih sportskih panoga, koje su zapravo deo telovežbe. Uspeh je u svakom pogledu zadovoljio. Samu priredbu je otvorio orkestar Sokola I. sa sokolskom koračnieom, našto je brat Vidic na svu sabranu omladinu upravio prigodnu reč o značenju omladinskog pokreta u Sokolstvu. Odmah zatim su nastupila muška deca, njih 55 sa prilično teškima, ali lepo izvedenim prostim vežbama. Onda.su ženska deca izvela vežbe s lopticama. Igre muške dcce i beg sa preponama pokazali su celi niz vežbi, pa bi takove trebalo gajiti u svim društvima. Na spravama je nastupilo odclenje ženskog naraštaja. Lepo je bilo videti preskok preko koze, koje je uz pratnju orkestra izveo muški naraštaj. Još je bilo ritmičkih i plesnih vežbi ženskog naraštaja, koje su sve izazvale opče odobravanje. Sestri načelnici Kržetovi njene naraštajke i ženska deca u znak zahvalnosti predali su dve kite cveča. Ovim nastus pom Soko I. i opet si osvetlao lice, pa nema sumnje da čc mu taj nastup biti pobudom, da još više i intenzivnije gaji sokolski odgoj medu našom omladinom.
IZ SOKOLSKE ŽUPE ALEKSE ŠANTIĆA — MOSTAR
Sokolsko društvo u Dubrovniku. I ako se o sokolskom društvu u Dubrovniku malo čuje, to ipak ne znači, da društvo ne radi i ne spro* vada svoj sokolski rad. Sta više ovo prvo tromesečje bilo je i te kako obilato radom, a da je tome tako, dokazom jc čitav niz priredbi, kojima je društvo nastojalo, da u javnosti povede ili propagandu za Sokolstvo
ili da pokaže uspeh svoga rada. U Samom društvu rad je vrlo živ i intenzivan, pa vežbaju sve kategorije društva u 16 sati nedeljno. Do sada bile su u društvu priređene razne priredbe. Tako smo 30. januara sa ostalim mesnim društvima održali pomen pokojnom dru. Jovanu Cvijieu,
2.	februara izvedena je svečana akademija sa biranim programom, da je odmah 13. februara nasledi akademija sokolske dece. Vanredno je uspela akademija 6. marta, koja se obdržavala u počast delegata župske skup* štine, a onda na lep odaziv naišlo je predavanje brata Bartuloviča dne
20.	marta o značaju telovežbe u naeijonalnom pogledu. Iza njegovog predavanja bile su izvedene i dve vežbovne tačke, koje su pobudile lep interes i odobravanje prisutnih. Od tog dana, naime 20. marta pa sve do 10. aprila održao se prednjački tečaj, koji je pokazao lepe rezultate, a biče od velike koristi po dalnji razvitak društva.	V.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SVETOZARA MILETIČA — NOVI SAD
Još tako rekuč nekoliko dana deli nas od petog našeg župskog sleta, koji če se ovc godine obdržavati u Somboru u danima 4. i 5. juna. Starešinstvo župe izdalo je za slet naročiti poziv u kome pozivlje Sokole i Sokolice, da u sletskim danima produ somborskim ulicama kao nosioci mira i borbe, ljubavi, bratstva i snage. Ujedno je starešinstvo u posebnoj brošurici izdalo i upute i propise za sam slet. Somborska »Sokolska Misao« sprema se da prilikom sleta izda naročiti svečani broj u kome če biti štampani naročiti članci naših prvaka sokolske literature, koji če broj zameniti radi prištednje troškova nameravanu spomenicu. U ovim sletskim danima i to 5. juna do podne otvorit če se i novo sazidani Dom u Somboru. Po do sada stiglim prijavama zaključuje se da če slet biti velik i impozantan, pa da če ga od susednih župa u naročito velikom broju posetiti župe osečka i beogradska, dok dolazi i posebno odelenjc mornara, koje če na javnoj vežbi izvesti vežbe veslima.	S.	M.
IZ SOKOLSKE ŽUPE STROSSMAYER — OSIJEK
Na poslednjoj sednici starešinstva ove župe pretresane su pripreme i rad za ovogodišnje priredbe i to V. župski slet Sokolske župe Sveto* zara Miletiča, koji je obvezatan za ovu župu, župska naraštajska nate* canja, koja če se održati u Brodu n/Savi 26. VI. 1927. te okružni slet vinkovačkosvukovarskog okružja, koji bi se imao prema zaključku glavne skupštinc održati u Vukovaru na dan, kojeg bude TO župe odredio. Za somborski slet prijavila su svoje sudelovanje sva društva sa ukupno 650 vežbača, od kojili če posebni odjeli nastupiti u posebnim tačkama, kako na akademijama, tako i na javnoj vežbi, a za slctska takmičenja pripre* maju se pojedinci i odjeli. Starešinstvo je poduzelo korake za organizo« vanje posebnog voza za prevoz svoga članstva. Vrlo su žive pripreme naraštaja za takmičenja, koja če se održati u Brodu n/Savi. Tehnički odbor dogotovio jc upute sucima i sutkinjama tog takmičenja, a posebno če se obratiti na starešinstvo JSS za izašiljanjc vrhovnog suca na ova takmičenja. Prilikom te priredbe naraštaj Sokolskog društva u Brodu n/Savi razviče svoju zastavu. — Pripremanje i članstva i naraštaja nadzire TO župe u koju svrhu članovi istoga u slobodne praznične dane posečuju pojedina društva.	Nik.
y.rinsko*Frankopanska proslava u Djakovu. Hrvatsko pcvačko dnu štvo »Preradovič« povelo je akciju kod svih društava u Djakovu, da prirede svečanu akademiju u počast hrvatskih velikana Zrinskog i Frankopana. — Več na prvom sastanku izjaviše naši protivnici, da ne mogu sudelovati sa Sokolom i usled toga setio se i »Preradovič«, da ne može sudelovati s nijednim društvom, koje ne nosi firmu »hrvatsko«. — Kolo sc razišlo, a sledečeg dana pozvalo je Vatrogasno društvo Soko, da u zajednici prirede akademiju i time odadu poštu velikim pokojnioima. Priprome su se vršile u največem toku. Izdane su osmrtnice, kojim se poziva svaki pravi Hrvat, Srbin i Slovcnac, da sudeluje svečanim za* dušnicama. 30. travnja u 7 sati u jutro sakupilo se članstvo sa svojim zastavama te krenuše sa potpunom vatrogasnom glazbom u stolnu crkvu gde je održana zadušnica. Na večer u */29 sati otpočela je pred dupkom punom dvoranom vatrogasnog spremišta akademija. Prva točka: Vatro* gasna glazba sa orkestrom od 54 osobe svirala: Lijepa naša... Druga: Proslov govorio prof. bog. Rogič, koji je svojim visokim govorom preneo slušaoce u doba 1671. godine. Gradanstvo je govornika nagradilo burnim odobravanjem, a onda je diletantska sekcija Vatrogasnog društva izvela tragediju Petar Zrinski. Ovo društvo raspolaže sa dobrim diletantima, pa nije niti uspeh izostao. Muško članstvo Sokolskog društva izvelo je sedmicu od brata Jankoviča. Bila je to ne samo elegantno, precizno i lepo izvedena vežba, več i manifestacija snage i razvoja tela sokolskom metodom. Osobito lepi bili su kostimi. Ovde vidimo oduševljeno gra* danstvo bez razlike političkih boja. Svaka skupina, svaki deo vežbe bili su nagrađeni pljeskom, što je osobita zasluga brata Ive Gresa, koji je sa mnogo truda i volje ovu točku uvežbao. Lepo je uspelo: »Kolo kraj vatre«, koje su izvadale naraštajke, dok je potrobiti solo i rccitovanje izvadala sestra Bešličeva. Vežbe bile su izvedene elegantno i sa poznatom tehničkom spremom i lahkočom. Kostimi osobito lepi i bogati, izmena svetla te naročite kulise izradene po načrtu brata Šolca pružali su gle* daoou užitak. Pevanje uvežbao je brat Martič, a vežbu načelnica s. Bešli* čeva. Gradanstvo je i ovu točku burno pozdravilo pljeskom i priznanjem. A onda je došlo najlepše! »Na vik on živi, ki zgine pošteno!« živa slika izvedena po članovima a po zamisli brata Šolca. Bili su to pravi belo* mramorni kipovi, nad kojima je gradanstvo ostalo veoma iznenadeno i ushičeno. Drugi tabor manifestovao je u isto doba. No oko polovice naše akademije videlo se, kako pojedini ljudi dolaze iz onog tabora i govore »ono nije ništa!«
Društveni prednjački tečaj u Djakovu započeo je danom 10. inaja za članstvo i naraštaj, a vodi ga sestra načelnica Katica Bešličeva uz sije* deče predavače: Bešlič: Sustav opčenito, redovne vežbe, ritmika, vodenje statistike, metodika, praktično vodenje sodnica. Grcs: Proste vežbe. Bassi: Vežbe sa spravama i na spravama te lahka atletika. Šole: povest gimna* stike, organizacija, kako sc grade prostori i sprave. Dr. Kenfelj: Povest Sokolstva i Dr. Neuman: Anatomija i fiziologija. Načrt tečaja sestavljen je u opsegu od 74 sata.
Sokolsko društvo i izazivanje Hrvata u Vinkovcima. Dana 26. juna 1926. izašla su u 4. broju »Hrvatske Riječi« u Vukovaru dva članka, povodom proslave Vidovdana po Sokolskom društvu u Vinkovcima i to
prvi: »Još jcdan izazov hrvatskoga gradanstva po Sokolskom društvu«, a drugi: »Proslava Vidovdana i izazivanje Hrvata.« — U prvom je članku obedio nepoznati pisac Sokolsko društvo, da kani prirediti bakljadu umi« rovljenom župniku dr. Mati Novoselu, a time da če povrediti osečaje ogromne večine vinkovačkih gradana, a u drugom predbaeuje društvu, što nije pozvalo Hrvatski Sokol u Vinkovcima na proslavu Vidovdana i da time sokolska uprava drsko izazivlje hrvatska društva. — Povodom toga dalo je društvo na oba članka ispravak, koje uredništvo nije htelo uvrstiti, nego tek na povodenu tužbu po Sokolskom društvu, pa je s urednikom »Hrvatske Riječi« sklopljena nagoda pred sudb. stolom za prvi članak: ».Toš jedan izazov hrvatskog gradanstva po Sokolskom društvu«, dne
19.	aprila 1927., da sc obvezuje uvrstiti u naredni broj svojih novina ispravak, te platiti Sokolskom društvu trošak zastupanja u iznosu od 1000 Din u 4 mesečna obroka. Taj ispravak je uvrstila »Hrvatska Riječ«, a glasi: »Nije istina, da namjerava Sokolsko društvo na Vidpvdan, dakle na državni blagdan prirediti bakljadu umirovljcnom župniku g. dru. Mati Novoselu. Mene kao Sokolsko društvo se apsolutno ništa ne tiče, čiji je politički pristaša g. dr. Mato Novosel, niti imade ova Vidovdanska p ros slava kao čisto Sokolska proslava kakve veze s g. drom. Novoselom. Nije istina, da ja imadem namjeru vredati bilo koga, a najmanje je istina, da želim vrijedati osječaje ogromne večine vinkovačkih gradana. Nije istina, da ja želim koga provocirati, da izbiju u gradu kakvi neredi, a naj* manje je istina, da želim da mojom priredbom izrabim bilo ma štogod u političke svrhe. Primite g. urednice izraz našega poštovanja. U ime odbora: Starešina: Dr. Šumanovac, v. r. Tajnik: Dr. Marič, v. r. M. P.'« Dana 4. maja 1927. bila je glavna rasprava pred kr. sudbenim stolom u Osijeku i glede drugog članka: »Proslava Vidovdana ,i izazivanje Hrvata«, te je optuženi Gustav Mizler, odgovorni urednik »Hrvatske Riječi« u Vukovaru, jer je uvidio, da če parnicu izgubiti, sklopio i glede ove pars niče nagodu i obvezao se uvrstiti odnosni ispravak u drugom narednom broju svojih novina, tc platiti priv. tužitelju Sokolskom društvu, trošak zastupanja u iznosu od 3000 Din u mesečnim obrocima. — Taj ispravak glasi: »Nije istina, da je Sokolsko društvo u Vinkovcima, prčuzelo ulogu političke vlasti, več naprotiv je istina, da je Sokolsko društvo u Vin* kovcima, od Oslobodenja ovaj istorijski i nacionalan dan proslavilo svake godinc na dostojni način, i da državna vlast nije ni najmanje nikad zamjerke našla. Vidovdan je po našem Savezu odreden kao Sokolski dan i svako ga društvo ima proslaviti što bolje može. Istina je, da je uprava Sokolskog društva pozivala svake godine ne samo javne oblasti, te sva mjesna kulturnosprosvjetna društva, pa i Hrvatski Soko, i da nikad nitko nije protestovao zbog mesta u povorci. Nije istina, da uprava Sok. društva nije pozvala Hrvatsku čitaonicu, možda se poziv momentano zametnuo, ali je naprotiv istina, da nije pozvala Hrvatski Soko u Vinkovcima. Pisac redaka cit. članka nije dobro informiran o odnošaju Jugoslovcnskog Sokol* skog Saveza i Hrvatskog Sokolskog Saveza. Hrvatski Sokolski Savez izdao je ovc godine okružnicu br. 6, koja jc publikovana i u »Politici«, prema kojoj zabranjuje svojim društvima, da sudeluju pri proslavama, koje Sokolska društva prireduju, isto tako je naš Savez Sok. društvima za* branio, da sudeluju kod priredbe Hrv. Sokola. Eto iz tili razloga nije uprava pozvala Hrvatski Soko. Dni mogu doči kao gradani, ali kao korporacija
prema njihovoj okružnici ne mogu. Nije istina, da bi gg. dr. Marie i Crepič digli graju, da hrvatska društva bojkotiraju državni praznik. Nije istina, da su Crepič i dr. Marič separatisti, to im ne može nitko predba* civati. Nije istina, da Sokolsko društvo-izazivlje drsko Hrvate, tim više, kad se zna, da je lanjske godine slavilo 1000 god. hrvatskog kraljevstva, i' da je davalo t. zv. »Jubilarku« »Dolazak Hrvata« bas na Vidovdan ovc godine što nijedno hrvatsko društvo dosad nije davalo, iz čega se ne može zaključiti, da Sokolsko društvo u Vinkovcima mrzi Hrvate, a pogb* tovo, da izazivlje, tim više, što se u Sok. društvu u Vinkovcima nalazi 60% Hrvata. Primite g. urednice izraz našega poštovanja. U ime odbora: Starešina: Dr. Šumanovac, v. r. Tajnik: Dr. Marie, v. r. M. P.« — Priv. tužitelja Sokolsko društvo zastupao je u oba slučaja dr. Mišo Marie, odvjetnik, a optuženog g. Gustava Mizlera, zamjčnik g. dr. Ivana Lonca* reviča, odvjetnika, g. dr. Franjo Gruber, odvj. perovodja u Vinkovcima.
IZ SOKOLSKE ŽUPE SUŠAK-RIJEKA
Več ovogodišnja glavna skupština župe odredila je smernice župskog rada za ovu narednu godinu dana. Te su se smernice još jače ustalile zaključkom glavne godišnje skupštine Savezd, koja je za našu župu odredila obvezatnim sudelovanje na V. pokrajinskom sletu u Ljubljani. Doduše radi toga morali smo odložiti svoj zasnovani ovogodišnji župski slct, ali če se zato održati sletovi manjeg opsega po okružjima, koji če ujedno biti i smotra priprema za pokrajinski slet u Ljubljani, dok če se u ljcti prirediti i jedan župski izlet u Rab. Želja je sviju, da sc rad u ovoj godini oživi. No razume se da če konaeni uspeh rada i nastojanja zavisiti o torne kakvo i koliko razumevanja če pokazati u župi učlanjena društva tokom ove radne godine. Da taj rad bude šta organiziraniji, to se župa podelila u tri okružja, jedno sa sedištem na Sušaku, drugo u Cirkvenici, trfcče u Srp. Moravicama. Prvo okružje pripravlja se marljivo. Tri puta sazvao je TO župe članove i članice kao i naraštaj muški i ženski na Sušak da ih nauči vežbe odredene za ovu godiriu. Društva su se sva odazvala te bila zastupana sa lepim hrojem vežbača i vcžbačica. Tehnički odbor pregledao je sva društva prvog okružja. Drugo okružje priprema se za svoj okružni kao i pokrajinski slet te marljivo uvežbava zato odre* dene vežbe. Trečc okružje bilo je sazvano za dan 18. aprila u Ogulinu, no bila su zastupana samo društva Ogulin i Srpske Moravicc, dok sc ispričao samo Otočae. Inače u večini društva rade marljivo. Svojim radom naročito se ističe sokolsko društvo na Sušaku. kojc radi kako na tehničkom, tako i na prosvetnom	polju pa je uz	razne priredbe	spremilo i	više
zanimivih predavanja, od kojih	je bilo	najlepše što ga	je održao	brat
Lujo Lovrič, slepi major, o Sokolstvu i njegovim zadacima. Inače u glavnom kako rekosmo rad je posvečen pripravama za V. pokrajinski slct u Ljubljani na kome župa misli istupiti sa 250 vežbača. Jedna od prvih priredaba sprema	se sada	okružni	slet III. okružja	u Ogulinu,	koji
je zakazan za dan 12.	juna, a	za koji	su obvezatna sva društva	ovog
okružja. Kasnije 31. jula priredit če sc drugi okružni slet na Plitvičkim jezerima, koji če slet poput prvoga biti spojen sa lakoatlctskim nateea* njima. Dakako da če uz ovo biti i drugih društvenih i okružnih priredaba, kojc če sve podiči volju za rad i napredak Sokolstva u riječkoj župi.
IZ SOKOLSKE ŽUPE KRALJEVIČA MARKA — SKOPLJE
Naše divno Skoplje svakim danom razvija se kao lepa cvetna gra« dina. Ono ne napreduje samo u. svojoj spoljašnoj formi, več i na polju kulturnem. Jedna zavidna kulturna tekovina ukrasila je Skoplje, a to je novi sokolski Dom. Ma da spolja nedovršen, njegove unutrašnje prosto« rije izgradene su i u njima več struji sokolski život sličan jednoj ogroms noj košniei. I divota jc bila pogledati male Sokoliče i Sokole, kako' su radosno i sa strahopočitanjem ušli u svoj novi Dom. Milota ih bilo vidjeti, kako sa igtaknutim grudima izvode svoje vežbe, a svakome iz očiju kao da se čitalo: »ovo je naš hram na čijem se izvoru napajamo i čeličimo naše mišice, osvežavamo svoju dušu, stvaramo bratsku ljubav i slogu na ponos svoje diene otadžbine.« Namera nam bila da baš ovim rečima zabeležimo ovu dragocenu tekovinu, koja služi na ponos Duša« novom Skoplju, tekovinu, koja na Jugu dominira i koja če u skorom vremenu, kao bujni rasadnik proneti širom Juga jedinstvo, bratsku ljubav i slogu. Starešinstvo župe preduzelo še da sprovede energičan i smišljen rad na širenju i izvodonju sokolske ideje u južnoj Srbiji. I baš podizanjem ovog Doma omogučen je ovaka^ značajan kulturan i nacijonalan rad. U Domu se sada okupljaju Sokoli i Sokoliee i pod vodstvom svoga staroste brata Dragutina Veličeviča svakodnevno sa puno revnosti vežbaju, razvijaju i jačaju svoju telesnu i duhovnu snagu. Od kako je društvo 5. marta o. g. ušlo u svoj Dom i tu otpočelo vežbanjem, od tada se sve više i više prijavljuju novi članovi, postaje sve veče i odušev* ljenije kolo brače i sestara punih žudnje za sokolskim telesnim i moralnim vaspitanjem. U tu svrhu za prvi mah bila su organizovana sokolska posela na kojima sc održao ciklus predavanja o sokolskoj ideji. Osim toga velika oskudica u tehničkim vodama sklonula je župu, da organizuje prednjačku školu za prednjake sokolskih društava. Da isti budu što jače ustaljeni u sokolskoj ideji, župa jc pozvala brata Dušana Bogunoviča, da održi nekoliko predavanja i on je u sokolskom Domu održao tri predaš vanja i to: »narodna pesma i sokolska misao«, onda »ideologija Sokolstva i nacijonalni državni problem«, dok je trečem predavanju bila tema »slo« venska misao i Sokolstvo«. Osim toga održao je uspela predavanja o Sokolstvu u učiteljskoj školi i u školi financijske kontrole u Skoplju. Intenzivan rad članova sokolske župe i društva daje nam garancije, da če sokolska ideja iz Dušanovog Skoplja imati oblesak duž Vardara i preko Sare i da če Skoplje iduče godinc na dan oslobodenja i ujedinjenja na pokrajinskom sletu dostojno dočekati ujedinjenu braču.
IZ SOKOLSKE ŽUPE VOJVODE HRVOJE — SPLIT
Sav rad župe momentano je skonccntrisan u priprave za ovogodišnji slet naraštaja. Do ovog slcta deji nas još samo dva meseca, pa stoga i župa radi punom parom, da slet bude dostojan njezinih dičnih tradicija. Interes medu naraštajem župe Split upravo je ogroman. Vrlo siromašna seoska društva prijavljuju neočekivano lepi broj naraštaja. Baš obzirom na ovakova društva vidi se sada dobra strana zaključka tehničkog odbora župe, što je za natccanja odredio vežbe, pristupačne i seoskim društima, koja nemaju vežbačkih sprava. Svakako če i ovo doprineti podizanju moralne vrednosti Sokolstva u očima našeg scljaštva. I čini se da je baš
priredba ovog sleta oživila u punoj meri rad po župskim sokolskim dru* štvima. Taj rad kao župski predvodnik vodi sokolsko društvo u Splitu. Javnost taj rad poznaje i od pre, ali ga u punoj meri upoznala na ovo* godišnjoj društvenoj ZrinskosFrankopanskoj akademiji, koja se može smatrati jednom od najuspelijih društvenih priredaba, koje su do sada bile priređivane u sokolskom Domu. U prisustvu predstavnika svih mesnih vlasti i društava i pred dupkom punom dvoranom sokolski muški zbor je otvorio veče sa državnom himnom. Zatim je brat K. Bcgo održao prigodan proslov. Onda su sledile koncertne tačke, dok je muški naraštaj izveo nekoliko lepih skupina, a ženska deca precizno su izvela proste • vežbe. Sama priredba završcna je prikazom »Nada Istra«. Na 8. maja društvo je priredilo izlet na Marjan. Učestvovale su sve kategorije sa zastavama, pevačkim zborovima i fanfarom. Pre polaska pred postrojcnim kategorijama starešina župe dr. Buić prikazao je značenjc splitskog Sokola od osnutka do oslobodenja i njegovu veliku zadaću u ujedinjenoj domos vini. Brat Roca setio se topličkog ustanka. Iznio je uzroke ustanka, heroizma i žrtve i svršio sa verom u jugoslovensku zajednicu na BaU kanu. Na koncu je starešina splitskog društva brat dr. Lavš govorio
0 sokolskoj disciplini u kojoj leži uspeh i napredak. Čitavom ovom slavlju i veselju prisustvovali su i češki gosti, koji su oduševljenjem pozdravljali splitski Soko. Društvo je i opet doživilo težak udarae, jer se iz redova njegovih za uvek izdvojio jedan od redko ugledne brače brat Vinko Kisič, novinar, urednik »Novog Doba« u Splitu. Ne samo Sokolstvo, več i domovina pretrpili su njegovom smrču težak udarae. Ta u njemu gubi uzornog gradanina cela Jugoslavija, a u prvom redu njegova ljubljena Dalmacija. Od rane mladosti posvetio sc pokojni brat Kisič predano službi javne reči. On, proganjan radi omladinske manis festacije narodnog otpora, mora se teško boriti za život. Jugosloven dubokog osečanja i vere, a bez bučne frazeologije; patriota, koji u ujedinjenoj domovini nije tražio ni položaja ni koristi, iskren pobornik državnog i narodnog jedinstva, svojim je radom zadužio otadžbinu u najteže doba. A zadužio je i Sokolstvo. Neprocenive su usluge koje je učinio Sokolstvu, otvarajuč drage volje i u svako doba stupce »Novog Doba« sokolskim radnicima i institucijama. Za večih i značajnijih pri» redaba znao je posvetiti i po čitave brojeve Sokolstvu u obliku svečanih izdanja. Bratu Vinko Kisiču neka bude trajna uspomena u redovima Sokolstva, jer je to zaista u punom opsegu zaslužio. Večna mu slava!
Sokolsko društvo u Makarskoj. U toku prošlog mcscca, naše je društvo održalo dve korisne i uspele priredbe. I to: 24. i 25. travnja održao je brat Vlade Lalič javno, propagandističko predavanje, u dva dela, »O VIII. Svesokolskoin Sletu u Pragu«. I ako je bilo prošlo več punih devet meseci od završetka tog sleta, uspeo je br. Lalič, da sa svojim lakim stilom i zanimljivim opisivanjem organizacije sleta, slet« skih svečanosti i svega sletskog života, privuee pažnju i interesovanje slušača, na ovu največu sokolsku priredbu. Govorio je, ne samo o onome, Sto se je događalo u Pragu za vreme slctskih svečanosti, nego opširno,
1 o svemu onome, što je predhodilo sletu i što je, uopšte, bilo s njime u vezi. Tako je dao zaobljeni i uspeli prikaz veličajnog praškog sleta, sliku svega onoga, iz čega je i kako začet, izveden i sa kakovim uspe« bom zavtšen taj najgrandiozniji, najveličanstveniji i najuspeliji triumf
sokolske misli i snage. — Sretna je bila namisao, da se ovakovo predaš vanje održi i kod nas, a to tim više, što je ono donelo lepu korist za opštu sokolsku stvar, a time je i postignut onaj cilj, što ga htesmo i želismo	postioi sa	ovim predavanjem. Poseta	je bila dobra,	od gra*
danstva i sviju društvenih kategorija, naročito prvi dan.
30. travnja priredili smo večernju akademiju, u počast mučeničke smrti naših narodnih heroja ZrLnskog i Frankopana. Predavanje o uroti ZrinskosFrankopanskoj, održao je brat Hinko Urgjevič, vrlo lepo i uspelo, ostali dio programa bio je isključivo tehničke sadržine. Istupile su sle* deče kategorije: 1. Ženska dcca — proste vežbe za naraštajski župski slet u Splitu; 2. Muška deca — proste vežbe za naraštajski župski slet , u Splitu; 3. Muški naraštaj — vežbu »U boj«; 4. Ženski naraštaj — proste vežbe za naraštajski župski slet u Splitu; 5. Članice — vežbe batinama od br. Borasa; 6. Skupine — muški naraštaj. Sve vežbe izve« dene su veoma uskladeno i efektno, a neke od njih morale su biti opc* tovane,	na zahtev	i divljenje gledalaca. Dok	zato ide velika	zasluga
požrtvovnoj brači prcdnjacima, divimo se, više, našem sokolskom nara* štaju i deci te im čestitamo na priznanju, što ga i ovom prigodom zado* biše od	gradanstva	i nas starijih Sokola, koji smo za njima, na žalost
i veliku	štetu, u mnogočem zaostali u sokolskom	radu, a naročito	u sokol*
skoj telovežbi. Moralni uspeh proslave postignut je, u glavnome, i to nas zadovoljava. Poželjan je mnogo bolji odaziv članstva. Materijalni uspeh, prema prilikama zadovoljavajući. U ostalom, ovom prigodom — nije nam ni bio ciljem.	S	oko.
IZ SOKOLSKE ŽUPE KRALJA PETRA OSLOBODITELJA — TUZLA
Naša župa ovc se godine dala na istrajni unutarnji rad, kako bi što jače sprovela organizaciju po društvima i njih pridigla na onaj nivo na kojem trebaju da budu jaka sokolska društva. Radi tehničkih i drugih poteškoča odustalo se od ovogodišnjeg župskog sleta. Ali to ne znači, da je naš rad lakši i manji. Naprotiv naš je rad tim postao opsežniji, jer smo odlučili da priredimo lakoatletske utakmicc i okružne sletove, za koje treba mnogo istrajnosti i rada. Na lakoatletskim utakmicama tačno če se izmeriti tehnička snaga i rad pojedinih društava. Zato se i spremamo za okružne sletove, ali ne radi vlastite razonode, nego da kao celina manifestujemo našu izvežbanost, snagu i disciplinu. Odlučcno je da se održi i 14*dnevni prednjački tečaj, a onda da se obavi pregled rada i stanja po društvima. Ovaj je i u večini izvršen, pa je za prvi puta bio više informativnog, nego li strogog kontrolnog značaja. Lep i uspešan rad razvija prosvetni odbor župc, koji si preduzeo da za ovu godinu sprovede velik program rada, koji se sastoji oko vaspitanja vežbačeg članstva, zatim da se razvije propaganda za Sokolstvo putem sokolskih predavanja i štampe, da se unaprede društvene knjižnice, poradi na suzbijanju alkoholizma i da se promiče sokolska štampa. Održano je više predavanja o Sokolstvu sa spioptikonskim' prikaživa* njem, a društva sve više pokazuju jak mar i dobru volju do istrajnog sokolskog rada.
IZ ŽUPE KRALJA PETRA SVAČIĆA — ZAGREB
Akademija Sokolskog društva /. u Zagrebu. Več kroz nekoliko godina slavi zagrebačko Sokolsko društvo I. dan pogibije Zrinskog i
Frankopana priredujući na taj dan ili uoći njega akademiju u Narod= nom ka/alištu. Na ovakovim akademijama videli smo uvek ukusno i odabrane i odlično uvežbarie tačke, koje su izvadale sve kategorije član* stva, naraštaja i dece. Tchnički i moralni uspeh je uvek bio veoma velik, a i materijalni, jer je gradanstvo uvek rado posečivalo sve pri« redbe Sokola I., a naročito ovu akademiju. Tako jc i ovc gudine 29. aprila održana akademija u slavu narodnih mučenika Petra Zrinskog i Franc Krsto Frankopana. Več u 20 sati bilo je veliko gleclalište puno odličnog zagrebačkog gradanstva. Zvukovi ZrinjskosFrankopankc na ve* stiše početak programa. Orkcstar muzike Savske Divizije pod ravnanjem brata Vidošiča več je u prvoj tački pokazao što znadc. Starešina društva-Dr. Lazar Car progovorio jc prisutnima o znaeenju proslave zahvalivši se puhlici na brojnom odazivu. Preludij »Frankopanka« kompozicija je brata Vidošiča i može sc reči da je postigao potpun uspeli koliko po kompoziciji, jer jc odgovarala duhu ovc prigode, toliko izvedbom odlič* nog orkestra. Posle toga izvadan je gimnastički t. j. največi deo pro« grama. Valja konstatovati, pre nego što razmotrimo pojedine tačke, da su sastavi ovc godine za čitavu klasu teži nego lani, a izvedba jc pokaš zala naročito kod ženskih sastava da je opšta rutina vežbajučih znatno porasla. Dakle napredak za čitav stupanj. U ovome delu izvodeno je 11 tačaka, sa duljim odmorom posle pete tačke. Očcnašek — Pospišilovc sustavne ritiničke vežbe muške dece od 10—14 g. pokazale su nam cic* mente ritmičkih gibanja rukama, nogama i trupom. Odvežbalo ih je 20 dečaka s velikom voljom i dobro. VukotičsVidošičeva »Barcarolu« odvežbala su ženska dcea od 10—14 g. obučena u mornarska odela. Gibanja su dobro odabrana, no sam završetak mogao bi da bude efekt* ni j i, glazba ugodna, a često menjanje svetla nije izvodeno sa dovoljno pažnje, cela izvedba dobro uvežbana. Pechlatova»Počkay: Ples s vencima u kolu prikazalo je 8 naraštajki u krugu oko statue Venerine. Odgo= varajuei kostimi, dekoracije i pravilno osvetljcnje pozorniee još su poja« čali vanredno sigurnu izvedbu gracioznih i lepo gradenih naraštajki. Publika je oduševljeno aplaudirala. Vežbc članova za ovogodišnji pokra* j inski »let u Ljubljani izvelo je 16 snažnih članova. Ovc vežhc, premda su sastavljene za masu traže od vežbača dobar sluh, te elasticitct zglobova i mišiča. Ritmički impulzi došli su pri izvedbi do punog izražaja, a pokrivanje, koji jc ovde naročito osetljivo, bilo je takoder pravilno svlas dano. U ovim vežbama uopšte nema odmora, a izdržaji su vrlo kratki. Vežbe na -brvnu radilo je 8 naraštajki bravurozno i sigurno, te jc oči* gledno da bi one daleko težu stvar lako svladale. Balans u »vagama« bio jc savršen. Posle odmora vežbalo je 12 članica sletske ljubljanske vežbe. Njihove kao i članske vežbe sastav su brata dr. V. Murnika, te pokaauju mnogo sličnosti u gibanjima, naravno samo u osnovi, jer su drugo ženska, a drugo muška gibanja, a sigurno, jc to autor i želeo. Glazba je za obe vežbe od S. Vidmara, te je vanredno impulzivna i ne samo da odgovara svim nijansama pokreta, nego podiže i raspolože* nje vežbajučih. Članice pokazaše potpunu uvežbanost, naročito skupnu i clcganciju. — Holečkova=Matejovec:	Vežbe trakom prikazaše nara*
štajke. Trakovi su bili u bojama jugoslovenske trikolorc, koja jc čas lepršala u rukama mladih naraštajki, a čas bila razapeta, što je pobu* divalo kod publike živ efekat. Inače su pokreti odviše mirni za ovako
žive vežbačice, no t-o je opet davalo stanovito dostojanstvo samoj izvedbi.
»Carmen« Dr. V. Murnika jednu od najtežih tačaka večeri odvez* balo je 9 stasitih naraštajaca sa elanom, znanjem i silnom doteranošču. Marš toreadora i borba s bikovima prikazana je simbolieki u ovoj vežbi i nadasve brzim pokretima. Popularna muzika »Carmcna« i frapantna izvedba naraštajaca elektrizovaše publiku, koja je burnim aplauzom i poklicima tražila ponavljanje. Tačka je kasnije ponovljena. Vrhunac teh* ničke veštine pokazaše članice jeod vežbi snežnim loptama. Lopte su bile bele, a visile su na trakovima 1/= m dugim. Izvađale su s njima razne velike, srednje i male krugovc čelne i bočke u svim položajima ruku, te razne poskoke nogama. Teška unakrsna mala kruženja u vagi spa* daju medu najteže elemente ovc vežbe, a izvedena su vanredno vešto i sigurno. Videli smo ovde dobar sustavan training individualni i skupni. Pri izvodenju vladao je jedan duh medu vežbačicama, koji je pojačan savesnošču i brižnom pažnjom. Tačka je požela zasluženi uspeh, jer je i publika shvatila njezinu težinu, koju su vežbačice s lakočom apsol* virale. Ovo je sastav Holečkovc, glazba Matejovec. Zatim nam pokaza 9 članova čuveni Murnikov »Turski marš« po glazbi Beethovena. Ori* jcntalski skroz ritmički motivi glazbe izazivali su silno brze ritmičke pokrete svih telesnih delova vežbača. Vanrednom elegancijom, izdržlji* vošču i svežinom otplesaše članovi ovaj možema reči ples. To je več vrhunac živog ritma, koji i na gledaocc sugestivno deluje. Ovaj sastav traži odabrane vežbače, kojima je ritam priroden. Burno odobravanje zaorilo je gledalištem. — Priredba je zavržena »Alegorijam« po Vilha* rovoj pesmi »Slovenae, Srbin i Hrvat«. Najpre izvode 3 trojke vežbača simbolički sastav dr. Murnika po ritmu i tekstu pesme, a zatim na reči: »Naš barjak nepobediv ...« ulazi na pozornieu članstvo i naraštaj sa svojim barjakom, daju pozdrav puhlici rukama, a na reči: »Slovenae, Srbin i Hrvat za uvek brat i brat« otvara se u pozadini zastor iza koga stoji na postolju husta našega kralja, oko nje sokolska deca, svi se okreču prema njoj i daju pozdrav. Efekat ovoga prizora upravo je neopisiv razdragani 'oduševljeni glodaoci postadoše tako jedmi' celina sa Sokolima na pozornici. Time je ova lepa priredba dovršena uz ovacije ‘kralju, naciji i Sokolstvu.	Boro	Vuksan.
Sokolska proslava poljskog dana u Zagrebu. Velike, prave slavenske manifestacije vrše u Zagrebu skoro isključivo jugoslovcnski Sokoli, U subotu 7. maja priredilo je zagrebačko Sokolsko društvo 1. u svojoj dvorani poljsko večc u počast bratskom poljskom narodu povodom proslave osnutka prvog poljskog sokolskog društva. Proslavi su prisustvovali polj* ski i čchoslovački konzul, armijski, divizijski i konjički general, koman* dant mesta. Program je bio odlično sastavljen i izveden. Vojna muzika ponajpre je odsvirala poljsku himnu, koja je saslušana stoječki uz gromko klicanje poljskoj brači. Iza toga otpevalo je akademsko pevačko društvo Mokranjčev rukovet. Zatim je brat profesor dr. Ilešič održao vrlo iserpivo predavanje o Poljacima. Onda je sledio koncertni deo pro* grama, u kojem su nastupili umetnici i umetnice: Zinka Vilfan*Kune, operni pevač Aleksandar Griff*Trzecizcki. Konačno su došle na red ba* letne tačke u kojima su nastupili članovi baleta zagrebačkog pozorišta
otplesav poznati poljski ples »Krakovviak« i 'poljsku mazurku. -Uopštc poljsko vcče jc bila ukusno stilizovana manifestacija slavcnskog brat* stva, produžena posle programa u nevezanu zabavu s igrankom. Frisutni su Poljaci mogli da osete kakvim otvorenim i dubokim polnofilstvom odiše jugoslovansko Sokolstvo u Zagrebu.	K.
Sokolsko društvo'u Novoj Gradiški priredilo je 30. aprila na dan smrti Zrinskog i Frankopana svečanu akademiju. O njihovoj ličnosti kao i o zaslugama u borbi za prava naroda govorio jc brat Dušan Nova* kovic. Posle predavanja izveden je gimnastički raspored. Nastupili su članovi svih kategorija. Sve su yežbe izvedene skladno, tačno i s veliš kim razumevanjem. 1 jedan i drugi narašt&j, kao uvek, pokazao se naj* bolje, zahvaljue radu njihovih prednjaka brata Milojcviča i sestre Hiijc* kove. Ova je priredba svakako jedan moralni i materijalni plus u radu ovog društva.
IZ BANATSKE ŽUPE — VELIKI BEČKEREK
Župski slet. Banatska sokolska župa prireduje 28. i 29. maja o. g. svoj VI. slet u Vršcu. Ovom če prilikom vršački Soko razviti svoju zastavu. — Sletu če prisustvovati 22 sokolska društva iz Banata, vojska, srednje i osnovne škole. Pojedine tačke imače više stotina vežbača. — 28. je doček gostiju, tekmičenja naraštaja i u veče akademija. — 29. je glavna proba, povorka, osvcčenjc zastave? zajednički ručak, javna vežba i u veče zabava. — Sletski znak vredi kao ulaznica za sve priredbe. — Za prehranu ima se svako sam brinuti. Nastamba zajednička. Ko želi, da mu se rezerviše stan, neka sc javi sletskom odboru u Vršcu.
*
KRONIKA JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA
Sokolsko društvo u lljelovaru svečanim je načinom proslavilo uspo* menu velikih narodnih mučenika Zrinskog i Frankopana. Društvo je priredilo selo sa predavanjem brata Srama: Jugoslovenstvo i njegovo poimanjc o Sokolstvu - Sokolsko društvo u Brodu rtu Savi isto je odr* ,žalo Zrinsko*Frankopansku proslavo na kojoj je svečano pomen slovo narbdnim velikanima održao starešina društva brat dr. Laza Čclap, a onda su deca odvežbala »devetku«, ženski je naraštaj nastupio u vežbama sa eunjevima, a članice u ritmičkim vežbama. — Sokolsko društvo u Aliiror vici iz redova svoga članstva izgubilo je vrednog brata dra. Nenada Nenadoviča, lekara, koji je u vršenju svoje lekarske dužnosti umro naprasnom smrču. Sahranjen je uz veliko učestvovanje svih gradana i članova sokolskog društva, koje gubi u njemu jednog od dobrih svojih članova. Neka mu je laka zemljica! — Sokolsko društvo u Šapcu na Gjurgjcv dan svečano je proslavilo svoju slavu. U zoru su članovi kor* porativno otišli na uranak, a po povratku u grad, oko 11 sati pre podne izvršeno je na letnjem vežbalištu svečano sečenje kolača u prisustvu predstavnika vlasti, korporacija i mnogih uglednih gradana. — U sokol« skom drpštvu u Celju predavao je profesor Orožen o temi »kratak pre* gled poljske republike«. Na žalost predavanje nijc bilo posedeno, kako se to očekivalo. Celjski Soko ba.š ovc godine mnogobrojnim predava* njima razvija hvalevreden kulturan rad. Sokolsko društvo u Dubrovs niku primilo je od gde. Mine Odak na dar Din SCO, koje jc ista poda*
rila da počasti spomen na svoga muža, dugogodišnjeg člana i jednog od utemeljača dubrOvačkog Sokola. Manjo darove doprincla su još i neka druga lica, kojima svima hvala. — Sokolsko društvo u Beogradu prirc* đuje u danima od 22. do 24. maja sokolsku izložbu na kojoj ec se izlo* žiti razni sokolski predmeti, spomenznakovi, literatura, sprave, diplome i venci. ■— Sokolsko društvo u Varaždinu priredilo je sokolsko veče u spomen narodnih mučenika Zrinskog i Frankopana. Brača Belčič i Desaty održali su lepe prigodne deklamacije, naraštaj je skladno odvežbao vežbe za V. pokrajinski slet u Ljubljani, a članice Borasove vežbe sa štapovima. Vrlo se svidela Pirkova »Makova žetva«, što ju je izveo muški naraštaj. Osobito su se odlikovale naraštajke u svojim vežbama, a članovi opet izvedbom svoje »sedmice«. Proslava je uspela u moral* nom i materijalnom pogledu. — Sokolstvo moravske župe sudelovalo jo proslavi 10*godišnjice topličkog ustanka u ProkUplju. Kod same sveča* nosti izrekao je lep govor starešina sokolskog društva u Nišu brat Rado* van Dimitrijevie. — Sokolsko društvo u Šibeniku upravilo je prigodom proslave topličkog ustanka svečanosnom odboru brzojav sledeče sadr* žine: »Slaveči junake pobornike osvečenog Kosova i očeve naše slobode, svim srcem pridružujemo se opštem slavlju.« Jednako jo i starešinstvo sokolske župe Zadar*Šibenik otposlalo brzojavku: »Ncustrašivim bero« jima, najslavnijim pobornieima slobodarske ideje, neka jc slavna uspo* mena«. — Sokolsko društvo Preko podarcno je sa strano Nj. Vel. Kra* ljiee Marije zastavom. Ovim darom i ovom pažnjom sa najvišeg mesta članovi društva su ushičeni, a to tim više, što jc ova zastava, koja če im služiti za njihov podstrek i budučem naraštaju, prva zastava, koju je Nj. Vel. Kraljica Marija podarila Sokolstvu. Zastava če sc razviti 7. augusta, koji če dan biti ncizbrisiv u povesti društva Preko.
— IZ SLAVENSKOG SOKOLSTVA —
ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO
Kratke vesli iz Čehoslovačkog Sokolstva. Otposlana su pravila, uputstva i sva ostala sokolska literatura Sokolu u Temešvaru, koji ima služiti kao uzor za- Rumunjsku. — U spomen umrloga brata Jana Hillcra zaključeno je izdati »Hillerov Zbornik« u koji če uči izabrana njegova dela. — U njegpv spomen dala je ČOS načiniti i »Ilillcrovu spomen značku«; sva društva irriaju svim kategorijama održati kratko preda* vanje (nagovor) o bratu Hillcru. — »Sokolskv Vestnik« službeno glasilo ČOS raspisao jc natečaj za dva kratka predavanja pred vrstom za naraštaj. Tema predavanja za naraštajce je »Dječaci, nc pušitc« i za naraštajke »Učite se kuoanstvu«. — ČOS darovala je Sokolu u Sofiji 1000 Ke za gradnju Sokolskog Doma. —
Priprave čehoslovačkog Sokolstva /a Olimpijadu. ČOS održala je prva izborna natecanja svojih vežbača za dogodišnju olimpiadu u A m* sterdamu. Od prijavljenih 51 vežbača došlo jc na natecanja njih 48. Uspeh natecanja bio je sledeči: 1. Vacha Ladislav, Zlin — župa Hanačka sa 95-12 bodova, 2. Šupčik Bedrich Hrno I, župa Machalova sa 91-75,
3.	Lefler Emanuel Brno I, župa Machalova sa УО-62, 4. Gajdoš Jan Brno 1, župa Machalova sa 90-37, 5. Vesely Vaclav, Soko praški sa 89-75, 6.
Vidlak Leopold Vinohrady sa 88-62, 7. Skala František, Vinohradv sa 86-50 j tuko dalje redom. Poslednji jc ocenjen sa 49-50 bodova.
»Učme se Srbochorvatsky.« U 18. broju »Vestnika Sokolsky« a po« vodom članka brata Bimc u kome je pledirao zato da sc uči ruski jezik, zagovara brat M .T. da čehoslovački Sokoli uče naš jezik. To imade svoju pr&ktičnu vrednost; oba naroda teže za sto večini zbliženjem, naročito sc to opaža u oba sokolska Saveza, česki izletnici dolazc u velikim masama u naše stranc, pa če im poznavanje našeg jezika biti od velike koristi, a i narodnogospodarski razlozi govore za ovaj predlog. Za sada pitanje sporazumevanja medu Slavenima dalo bi sc najlaglje rešiti tako, da bi svaki Slaven znao još po koji slavenski jezik osim materinjeg.
POLJSKO SOKOLSTVO
Na obnmu poljskog Sokolstvu istupilo jc Starešinstvo češkog kroja u svom vesniku, a na napadaj »Svaza Opravcu Republiky Polskc«. Ono ' dokazuje, da je Sokolski duh bio onaj, koji je probudio narod iz mrtvila k novom životu, napominjc i učestvovanje Sokolstva u borbi za slo* bodu u svetskom ratu i u najnovijc doba. Bcz sokolskih redova^ veli, ne bi bilo današnje velike Poljske. Oni, koji tvrde, da je Soko povodom i uzrokom stalnih unutarnjih meteža, mogli bi imati samo tada pravo, kad bi isti iinali uvek na umu prisegu vernosti narodu. Temelji Sokola su čvrsti i stalni. Njih ne potresa ni pucnjava po varšavskim ulicama, niti majski prevrat. Sokolska zadača posvečena jc uzgoju zdrave mla* deži, disciplinovanc u uverenju i pripravi za obranu Poljske.
RAZ N O
Čehoslovačka odlikovanja jugoslovenskih Sokola. Predsednik čeho* stovačke republike odlikovao je veči broj sokolskih radnika. 1 ako su redom beloga lava V. stepena odlikovani: Dr. Viktor Murnik, Mirko Ambrožič, Dr. Riko Fux, Miroslav Vojinovič, Dragutin Sulce, Joža Trdinova, Dana Iličeva, Anuška Jug*Gigojeva. Brat general Cvetkovič u Beogradu odlikovan je ordenom beloga lava drugoga reda, pukovnik Kncževie, koji je na praškom sletu komandovao odclcnjcm naše vojske, ordenom beloga lava trečega reda, a brat Pcra Lazarevič, starešina beogradskog Sokola I., povcljom. Brači i sestrama, koji stalno boravc u Beogradu 'odlikovanja je izručio osobno u čehoslovačkom poslanstvu poslanik g. Šcba.
Nemački general o jugoslovenskom Sokolstvu. Nemački general Tayscn izdao je zanimivu knjigu »Das jugoslavische Problem« u nakladi Mittler, Berlin,	S. \V. 68,	Cena 3-80	marke. U knjiži	sc uz statističke
podatke iznose	svi važnjiji dogodaji	u našoj državi i promenc iza svet«
skog rata, kao i spor sa Italijom. Pisae opisuje potanko, kako je veliki upliv imalo Sokolstvo za naeijonalno ujedinjenje i oslobodcnje južnih Slavcna. Osim	istorijskog	prikaza o	našem Sokolstvu,	navada današnji
porast sokolskih društava	i opisuje	tok sleta splitske	župe god. 1926.
Preporučuje Nemcima da marljivo proučavaju naše prilike i da nadu dobre veze sa Jugoslavijom. Knjiga je stvarno pisano i odlikuje sc poznavanjem naših prilika.
Javna vežba ljubljanskog dušiva. Po treči puta ovc godine name* ravala je ljubljanska srednjoškolska omladina da nastupi pred širom jav*
nošću, da u lepom telovežbenom nastupu pokaže plodove svoga rada po školskim vežbaonieama. Izabrala si mjesec maj, kad sve oko.nas buji i cvate. Lepšeg mesta za nastup, nego je to letno vežbalište ljubljanskog Sokola nije si mogla izabrati. I sve je bilo pripravljeno za nastup za nedjelju 8. maja, a pokusi od dan pre pokazali su da če vežba uspeti i brojem i izvedbom. No Jupiter Pluvius ugrabio je omladini njeno veselje. Nastup se usled kiše morao odgoditi i bio je odreden za utorak 10. maja. 1 sabralo se mnogobrojno opeinstvo. Vreme je bilo nestalno, ali nitko nije slutio da bi moglo omesti vežbe. U zastupstvu ministra prosvete došao je na vežbu inšpektor ministarstva prosvete brat Vojinovič, sta« rosta JSS brat Gangl, zastupnici vojske, svi ravnatelji srednjih škola i velik broj Sokola i Sokolica. Priredbu je vodio predsednik učitelja gim* nastike za Sloveniju brat Bajželj, kome su požrtvovno pomagali ostali učitelji i učiteljice gimnastike. Sama vežba započela je izvedbom muške deče nižeg odelenja, kojih je nastupilo 1000 i vanredno tačno izveli su proste vežbe. Za njima je nastupilo 600 ženske deee nižeg odelenja, koje su takoder vežbale proste vežbe. No več kod ovc vežbe počela je sipiti kisa, tako da su se morale vežbe na spravama odkazati. Kad su pako nastupila pojedina odelenja pojedinih škola za štafetno trčanjc, stala je padati tako silna kisa, da je postao iluzornim svaki nastavak vežbe. Šteta da je vreme onemogučilo dalnji nastup 600 dočaka i 450 učenica te nastup u posebnim prostim vežbama učeniea svih triju ljub* ljanskih gimnazija, jer je tako izostao onaj pravi pregled telovežbenog rada na ljubljanskim srednjim školama. No i iz ovih nastupa, koji su bili izvedeni, vidjelo se kako je taj rad velik i plodonosan.
Ali i Česi. Naklada našega službenog »Sokolskog Glasnika« iznosi 3000 brojeva, naklada »Sokoliča« i »Naše Radosti« saveznih sokolskih glasila nije nam poznata. Tako je kod nas, a evo Vam kako je u tom pogledu kod Ceha. Ove godine pretplačeno je tamo 46.000 na »Sokolsky Vestnik« (službeno glasilo ČOS za članstvo) 11.500 na »Cvieitela« (savezno glasilo tehničkog odbora ČOS za članove) 7900 na »Cvičitelku« (glasilo TO za članice), 19.017 na »Sokolske bcsedy« (glasilo ČOS za naraštaj), te 25.550 »Vzkrišeni« (glasilo ČOS za decu). Broj pretplata porastao je prema lanjskoj godini: Sokolski Vesnik 1000, Cvičitcl 1300, Cvičitelka
20,	Sokolske Besedy 5000, te Vzkrišeni 1100. Osim ovih saveznih glasila izdaju mnoge župe svoja župska glasila tako, cia se svakoga meseca razasilje članstvu 266.900 komada sokolskih časopisa. Bratska čehoslo* vačka država broji otprilike isti broj Stanovnika kao ii naša. Tamo se ali čita 266.900 komada sokolskih časopisa, a kod nas proda(!) — odnosno razasilje od prilike 10.000 komada. Mi smo se svi bez iznimke divili lanjskom svcsokolskom sletu u Pragu, divili smo sc sokolskoj svesti brače Čehoslovaka i onom najmanjem i onom najstarijsm. Mnogi se je biče pitao: kako je to moguee? U gornjim brojevima naei čete odgovor. Ni tamo nije učinjeno to preko noči. Potrajalo je i pedeset godina dok su Česi šireči sokolsku štampu odgojili svoje Sokole. No kod nas to ide očajno sporo. Budemo li i nadalje posveeivali toliko pažnje oko raširenja naše štampe, proči če i sto godina da se ne čemo mnogo dalje krenuti. No nije krivnja na vrhovnim sokolskim instancama — več na župama i društvima, koja na sve opomene i pozive Saveza niišta u tom praveu ne čine.	mk.
IZ INOSTRANIH TELOVEŽBENIH ORGANIZACIJA
Olimpijada u Amsterdamu god. 1928. Olimpijade prire'đuju se svake četvrte godine. Prva je bila obtlržavana god. 1896. u Ateni, 1900 u Parizu, 1904. u St. Louisu, 1908. u Londonu, 1912. u Stockholmu, 1920. n Anversu, 1924. u Parizu, a sledeča održat če se na godinu u Amster® damu. Organizator ove olimpijade, holandski olimpijski komitet pozvao je zvanično nadjonalne Olimpijske odbore, njih 41, da prisustvuju o Um® pijskim igrama i svečanostima u Amsterdamu. Do sada zvanično naja® vile su svoje sudelovanje: Belgija, Austrija, Čile, Njemačka, Kanada, Finska, Egipat, Franeuska, Jugoslavija, Norveška, Švicarska, Letonska, Poljska i Čehoslovaeka. Istovremcno pozvao je komitet svetsku štampu, da pomogne svojom saradnjom rad i uspeh Olimpijade. Po prijavama očekuje se, da če za vreme igara biti u stadionu stalno 600—800 dopis® nika. Osim toga komitet je razaslao prospekte i programe igara na svim svetskim jezicima i uspeli plakat, delo umetnika J. Roversa. U vezi sa sportskim i gimnastičkim priredbama organizovat če se u bližini stadiona velika intcrnacijonalna izložba za umetnička dela, koja obraduju razne teme športa i gimnastike. Nadalje su raspisane nagrade za slikarstvo, kiparstvo i glazbu. Po naertima arhitekta J. \Vilsa gradi se veliki olim® pijski stadion sav od cementa. Staža za trčanje več je gotova. Naše Sokolstvo takoder če nastupiti na ovoj olimpijadi, pa su sa strane teh® ničkog odbora Saveza u tom pogledu poduzete0 več sve predpriprave. Kao novost za naše Sokolstvo je činjenica da če ovaj puta po prvi puta na natecanja u Amsterdam krenuti i sestre sa posebnim svojim odelenjem.
Talijani i Olimpijada u Amsterdamu. Savezno s pripravama za na® tecanja na idučoj Olimpijadi, koja če se održati 1928. god. u Amster® damu, talijanska je vlada preuzela nadzor.nad športovima i stavila ih pod oštru disciplinu u svrhu da • talijanski športovi dadu pri tim nate® canjima maksimum mogučnosti uspeha. U tu svrhu vlada je ove godine odredila pola milijuna lira.	Kc—.
Belgija. U gimnastiekim časopisima još se uvek piše o prošlogodiš® njem praškom sletu. U istima se donose također informativni članci o organizaciji Sokolstva. Belgijski gimnastički Savez zaključio je, da preradi u narodnom duhu svoje nazivoslovje. Statistika belgijskog gimna® stiekog Saveza izgleda za 1926. god. ovako: 8 župa sa 206 društava (1925. god. 212) sa 14.990 članova (1925. god. 15.417). — Savezno glasilo tiska sc u francuskom (700 primeraka) i flamanskom jeziku (250 primeraka).
Priredbe inozemnih gimnastičkih udruženja. U Bologni u Italiji VI. slet i natecanja italijanskih gimnastičarki; u Belgiji u Ostende od 3.—6. juna XI. slet gimnastičarki Kraljevskog gimnastičkog Saveza; u Angcrsu u Francuskoj od 5.—6. juna 49. slet francuskih gimnastieara. — Osim gore spomenutih sleta žena u Belgiji prirediče belgijski Savez u Briselju svoj slet, dan još nije odreden.
Holandija. Gimnastički list »Met Turnblad« donosi opširan prikaz prošlogodišnjeg praškog sleta, koji je popračen mnogim slikama sa sleta.
1	o je več šesti opširan članak, koji je taj list donio o sletu. — Na zamolbu holandeskog gimnastičkog Saveza odaslali su bili Švieari jed® noga svoga učitelja telovežbe, koji je učinio u Holandiji prve priprave, održavši jedan tečaj — za dogodišnja olimpijska natecanja u Amster®
Jamu. — U Holandiji postoji takozvana »uzorna tclovežbena škola«, koja je nedavno u- Harlemu prikazala na jednom javnom nastupu svoje vcžbe. Lanjska statistika holandcskog gimnastičkog Saveza iskazujc: 309 dru* štava (za 9 manjo .nego 1925) 5316 vežbaea, 4437 vežbačica, 7812 muškog naraštaja, 8423 ženskog naraštaja (više nego li muškog). — Ukupno s podupirajučim članovima broji Savez 36.431 pripadnika (prema 38.158 u 1925. god.).
Bilanca prošlogodišnjeg sleta francuske gimnastičke unije održanog u Lyonu. Savezno glasilo »Le Gymnastc« u ncdavnom izašlom broju iznosi da je ukupni prihod sleta iznosio Fes 750.063-82, troškovi su iznos sili Fes 704.715-99. Čista dobit od Fes 45.348-17 podelena je ovako: Gimnastičkom društvu u Lvonu Fes 12.000—, odboru za . naraštajski slet Fes 25.000-—a saveznoj blagajni ustavljen je ostatak od F'cs 8348-17 za pokriee eventualnih naknadnih troškova. Kako je poznato na tom je sletu — koji je 1926. god. održan — sudelovala a naša vrsta, te u nate* canjima po odelenjima pojedinih narodnosti postigla drugo mesto, dok je u natccanjima brat Šumi postigao izmedu svili natecatelja prvo mesto.
Nemačka. Pruska visoka škola za telovežbu i telesni odgoj u Spandau kraj Berlina prikazala je nedavno na jednoj priredbi razvoj gimnastike žene. Na istoj je prikazan razvoj kako sc je menjalo žensko vežbače odelo — od prvog poeetka pa do danas. — Prikazane su današnje rit* mieke vežbe (igre) i vežbe na spravama, a iz ranijeg vremena vežbe kako se je vežbalo za Ludviga Wernera (1794.—1866.) i za Jahna. mk.
Spremimo se za sletove i javne nastupe!
Današnjoj nakladi „Sokolskog Glasnika11 priložili smo cenik našeg Saveznog dobavljača brata Branka Palčiča. Učinili smo to sada uoči sletova i javnih nastupa, da si brača i sestre, naraštaj i sokolska deca uzmognu naručiti unapred sve šta im je potrebno za sletove i javne vežbe. Iz samog cenika svatko če razabrati što i kako se naručuje i uz koju cenu, pa mu je izbor kvalitete robe slobodan prama potrebi i mo-gučnosti. Naročito upozorujemo na odore brače i sestara, pa na nove odore ženskog naraštaja i nova vežbača odela sestara. Brat Branko Palčič opskrbljen je dovoljnim zalihama robe, ali se svakom preporuča da na-rudžbu ne odlaže na poslednji čas, jer u navali posla nije moguče sve svršiti i ako je brat Palčič svoju radionicu snabdeo najmodernijim Strojevima i stručnim silama. Naročito šta se tiče odora sestara i naraštajka pripomenut nam, da se za iste može dobiti kod brata Palčiča čitav pribor posebice, tako da je svatko u mogučnosti da si uz pogodovnije uvete sam sašije odoru. Služimo se ovom pogodovnošču, kako bi naši redovi imali što veči broj članstva u odorama, jer od toga je i te kako ovisan svaki reprezentativni naš nastup. Još jednom preporučamo svakom bratu
i	sestri da dobro pregleda cenik brata Palčiča i uvereni smo, da če svatko nači u njemu šta mu manjka u sokolskoj opremi, a bez čega ne može biti nijedan brat ni sestra, kojima je do toga, da budu i vanj-skom formom pokazivali da su u svakom pogledu prepisni članovi sokolske organizacije.