KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 24 (6)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9576
Dipl, Ing. Ehemann Julius, Ing. Eisermann Ernst i fa. Vesuvio Feuerungsbau G. m. b. H., München, Nemačka.
Postrojenje za sagorevanje djubreta, sa čelijastim rostovirna.
Prijava od 6 jula 1931.	Važi od 1 februara 1932.
Pronalazak se odnosi na postrojenje za sagorevanje dubreta, sa čelijastim rostovi-ma (rcštiljima), u kome blokovi šljake, ko-ji dolaze iz dalija bivaju sitpjepi bez nepn-jatnosti po oscblje i okolinu i mogu biti izdvojeni, a pri torne jednovremeno toplota šljake biva dalekosežno iskoriščena za potpomaganje procesa sagorevapja- Več je predlagano, da bi se iskoristila toplota šljake takvih postrojenja, da se čelije prazne od šljake, prema dole, tako, da bude dobiveno grejanje rostova (roštilja) odo-zdo pcmoču zračenja površine šljake i va-zduh za sagorevanje biva zagrevan i može da se uvede u roštilje. Ovo ima ipak nez-godu, da vazduh za sagorevanje biva opte-rečen pepelom j prašinom, što kod čelija-stih roštilja sa dizama za dovodenje va-zduha mora da se izbegava. Zatim kod do sada pcznatih postrojenja nije obezbeden nikakav kontinuitet grejanja čelija pomočn šljake u slučaju da jedna ili druga čelija prestane da radi. Takode su več lomilice za šljaku udruživane sa čelijastim rostovirna, a ipak se iz toga nije izvukla korist za za-iedničko pcstupanje šljake više čelija i za iskoriščenje toplote koja je pri torne postala slobodna, u cilju osiguranja ste In o g (toka) nastavljanja sagorevanja pri zaustavljanju rada jedne ili druge čelije.
Kod postrojenja po pronalasku biva o-siguranb neprekidno grejanje čelija kao i vazduha za sagorevanje pomoču izdvojene šljake i osim toga biva izhegnuto, da vazduh za sagorevanje, koji je dovoden do visoke zagrejanrsti bude zagaden pepelom i deličima šljake. Ove koristi bivaju po-
stjgnute time, što je u bloku peči obuhva-čeno u jednu celinu više čelija, koje se po-jedinačno mogu izvlačiti, u vezi sa jednom zajedničkom lomilicom, koja se nalazi is-pcd čelija i koja sadrži šalit za šljaku, i u kojoj celini čelijasta dna i zajednički kanal za vazduh za slcžene čelije, koji prola-zi kroz prostor, bivaju stalno grejani šlja-kom koia je podvrgnuta lomljenju. Pomoču udruživanja više čelija sa za.jedničkim šahtcm za uklanjanje šljake i lomilicom, obezbeden je stalan tok grejanja čelija i vazduha za sagorevanje, čak i ako bi jedna od čelija bila privremeno zaustavljena. U-sled stalnog lomljenja šljake biva postignu-to da njena toplota bude potpuno iskoriščena, pošto uvek bivaju oslobodeni novi sl jevj šljake za odavanje toplote.
U načrtu je prikazan jedan primer izvo-denja predmeta pronalaska. Sl. 1 pokazuje podužni presek kroz postrojenje za sagorevanje i to po liniji B—B iz sl. 2. Sl. 2 je popreean presek kroz postrojenje duž linije A—A iz sl. 1.
Pretstavljeno postrojenje za sagorevanje dubre+a obuhvata levak jedan za gorjvnu materiju sa priključenim uredajem 2 za u-bacivanje i uredajem 3 za prethodno sušenje. U primeru pečni blok sadrži dve če lije 4 za sagorevanje čiji su bočni zidovi 5 šuplji i čija su isto tako šuplja dna 6 postavljena na valjcima 7 tako, da se na pr. pomoču kakvog čekrka ili klipa na priti-sak, pojedinačno mogu voziti u bloku peči. Prema dole se na obe čelije priključuje zajednički šBht 8 za šljaku, koji je snabdeven uredajem 9 za lomljenje. U primeru je lo-
Din. 10.
milica izvedena kao lomilica sa valjcima sa pokretnim pločama 10 za lomljenje. Ispod lomilice se nalaze levkovi 11 za prijem u-sitnjene šljake. Pečni blok je pnstupan spreda i pozadi. Prednji zidovi čelija su izvedeni kao šuplja vrata 12 i služe kao kanal za usisavanje vazduha za sagorevnje. Na ova se vrata priključuje cev 13 na usisavanje od duvaljke 14, 15, čija je cev 16 na pritisak ponovo uvedena u blok peči i priključuje se na zagrevač 17 vazduha, koji iza čelija 4 poprečno prelazi kroz šaht 8 u njegovem gornjem delu. O vaj zagrevač 17 vazduha je radi dobrog prenošenja toplote, u unutrašnjosti snabdeven rebiima koja su postavljena u pravcu strujanja. Od zagrevača 17 vazduha se odvajaju pojedi-načne cevi ka čelijama, koje utiču u -šuplje bočne zidove 5 čelija 4 i mogu se regulisn-ti pomoču prigušnih ventila 13. Na šuplje bočne zidove 5 su priključena šuplja čelija sa dna 6, koja su snabdevena ispusnim dizama, koje utiču u čelijasti prostor. Na zadnjoj strani pečnog bloka svaki šaht za šljaku ima otvor 20, koji se može zatvarati i koji u datom slučaju služi za ubacivanje blokova šljake.
Opisani sastav više, na primer dveju čelija, pripadajuče cevi za vazdušnu struju i lomilice u zajedničkom šahtu za šljaku ima pre svega preimčstvo uproščenosti izrade, pošto lomilica mora biti predvidena za više čelija, cdn. samo jedna za čelu peč. Šljaka, koja je izlomljena ispod čelija jedi-nice i zagrevača 17 za vazduh, može svoju toplotu dalekosežno pomoču zračenja, da odaje dnu 6 čelija i zagrevaču 17 vazduha.
Po tek sagorevanja teško zapaljivog i teško sagcrljivog dubreta ovo zagrevanje je od naročitog značaja. Ovo zagrevanje le stalno usled udruživanja više čelija nad i-stim šahtom za šljaku, pošto čak i pri pre-stanku rada jedne čelije uvek još šljaka iz druge čelije pada u šaht za šljaku tako, da se dobija dovoljno grejanje čelije, koja se još nalazi pod vatrom, i vazduha koji joj se dovodi. U slučaju nužde može lomilica biti upotrebljena i za lomljenje blokova šljake iz drugih čelija, da bi se iskoristila njihova toplota. Naročita korist postrojenja jeste mogučnost dalekosežnog zagrevanja vazduha za sagorevanje, čije je sprovode-nje tako izvedeno, da biva postignuto stalno povečanje zagrevanja. ' Usisavanje vazduha se vrši kroz šuplja vrata 12 iz prostora za grejanje u zagrevaču za vazduh koji leži iza čelija 6, pre svega se vrši znatno zagrevanje vazduha za sagorevanje, koje još biva povečano u šupljim bočnim Židovima i u šupljem dnu 6 koje se zagreva pomoču šljake. Vazduh za sagorevanje o-staje potpuno čist tako, da ne postoji o-
pasnost od zapušavanja diza koje su po-savljene u dnu 6 čelija.
Kod započinjanja rada uredaja za lomljenje ili kod drugih mera čelije 4 mogu kroz vrata 12 na poznat način da ispuste šljaku u prostor za grejanje. Blokovi šljake mogu tada dccnije po završetku radova da se kroz vrata 20 unesu u levak za šljaku, da bi tu bili izlomljeni. Pri postojanju više jedinica može pri torne blok šljake iz jedne jedinice biti unesen u levak za šljaku druge jedinice i tamo biti lomljen, cime je takode omogučeno i iskoriščenje njegove toplote.
U primeru su dve čelije sa zajedničkim šahtom za šljaku i uredajem za lomljenje udružene u jednu jedinicu. Naravno mogao je u jednu jedinicu biti udružen i veči broj čelija sa zajedničkim zagrevačem vazduha i uredajem za lomljenje, pri čemu samo treba se podese razmere uređaja za lomljenje u odnosu na veču količinu masa šljake.
Patentni zahtevi:
1.	Postrojenje za sagorevanje dubreta sa čelijastim rastovima (roštiljima) naznačeno time, što je u bloku peči u jednu jedinicu uvek udruženo više čelija (4), koje imaju šuplja dna (6) koja se mogu izvlači-ti sa levkom (8) za šljaku koji zajednički leži ispod njih, i koji sadrži lomilcu (9), u kojoj jedinici čelijasta dna (6) i zajednički zagrejač (17) vazduha za udružene čelije bivaju stalno zagrevani pomoču šljake, koja je pedvrgnuta lomljenju.
2.	Postrojenje za sagorevanje dubreta po zahtevu 1, naznačeno time, što je zagrevač (17) vazduha postavljen iza čelija (4) jedinice nad šahtom (8) za šljaku i što se dna (6) čelija ispod zagrevača (17) mogu pomerati u prostoru šahta.
3.	Postrojenje za sagorevanje dubreta po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što je zagrevač (17) vazduha, koji je zajednički za grupe čelija i koji je grejan iz šahta za šljaku, priključen na šuplje zidove (5) čelija (4), koje prelaze u šuplja dna (6) čelija, koja su grejana i koja su snabdevena iz-laznim dizama, koje ulaze u čelijasti pro štor, da bi se posiglo povečanje zagrevanja pretičučeg vazduha.
4.	Postrojenje za sagorevanje dubreta po zahtevu 1 do 3, nanačeno time, što blok peči, koji je prisiupan spreda i pozadi, po-kazuje spreda podesna vrata (12), koja su zasebna za svaku čeliju (4), i koja su podesna za izdvajanje šljake pomoču izvože-nja, dok je na zadnjoj stran; za svaku gru-pu predviden prilaz (20) ka šahtu (8) za šljaku, da bi se šljaka na pr. iz drugih čelija unela, lomila i da bi se mogla iskori-stiti kao izvor toplote.
Ad patent broj9576.