KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 40 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1937
PATENTNI SPIS BR. 12784
I, G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za termisko dobivanje magnezijuma pomoću redukcije sirovina, koje
sadrže magnezijumovog oksida.
Prijava od 28 decembra 1935.	Važi od 1 maja !936»
Traženo pravo prvenstva od 28 februara 1935 (Nemačka).
Kao redukciono sredstvo za termisko dobivanje magnezijuma iz sirovina koje sadrže magnezijumovog oksida, na pr. pečenog magnezita ili dolomita, preporučivano je vće ranije pored ugljena i alumi-nijuma takođe silicijum. Pri tome se u-glavnom pretpostavljalo, da se redukcija magnezijumovog oksida pomoću siliciju-ma vrši na osnovu sledeče jednačine:
2 MgO -f Si = 2Mg + SiO?
Da bi se snizila tačka topljenja pri ovome stvorene zgure, koja se prema jednačini sastoji od čiste silicijeve kiseline, dalje je preporučeno da se upotrebljava suvišak MgO, veći od potrebne količine prema jednačini, a koji može da iznosi na pr. 25% od količine sirovine.
Tek u novije vreme dalje je posma-trano, da se pri sprovođenju reakcije prema gornjoj jednačini, pa i onda kada ima magnezijumovog oksida u suvišku, stvaraju zgure, koje pored mešavine magnezijumovog oksida i silicijeve kiseline u manje ili više vezanom obliku, sadrže neki put i nešto magnezijumovog silicida i slobodnog silicijuma. Ali mesto da su se tražili uzroci tome, zadovoljavalo se time, da se preporučuje obrada tog ostatka pomoću redukcije sa ugljenikom u električnoj peći u prisustvu dalje dodane silicijeve kiseline, da bi se tako stvorena mešavina silicijuma i magnezijumovog silicida upo-trebila kao redukciono sredstvo u novoj
šarži, sastavljenoj prema gornjoj jednačini.
Svestranim ispitivanjima okolnosti pođ kojima se vrši redukcija magnezijumovgo oksida pomoću silicijuma, utvrđeno je, da se reakcija pri upotrebi od samo 2 mola MgO na 1 mol Si zaustavlja već po oslobađanju od samo jedne polovine količine magnezijuma, koji se nalazi u mešavini sirovine, pri čemu se reakcioni ostatak sastoji od silicijeve kiseline i nepromenje-nog magnezijumovog oksida i od manje ili više znatne količine magnezijevog silicida i slobodnog silicijuma. Dalje se pokazalo, da se i pri primeni suviška magnezijumovog oksida (prema reakcionoj jednačini) niti vrši potpuno oslobađanje magnezijuma koji se nalazi u mešavini sirovina, niti vrši potpuno iskorišćenje upo-trebljenog silicijuma.
Dalja studija reakcionih uslova dovela je do novog saznanja, da silicijeva kiselina, koja se stvara pri toj reakciji stalno namerava da se zasiti sa prisutnim bazama (MgO ili CaO) do stvaranja dvobaznih silikata. Prema tome, ako je količina baza, koja se nalazi na raspoloženju (isko-rišćena) upotrebljena, onda reakcija prestaje, pri čemu neprevedeni silicijum deli-mično ostaje u elementarnom obliku, a delimično se jedini sa oslobođenim mag-nezijumom u neotparljiv magnezijumov si-licid. Ali iz tog saznanja sledi, da se pot-
Din. 5.—
puno iskorišćavanje upotrebljenog silici-ujma može postignuti samo onda, kada na 1 mol silicijuma dolazi najmanje 4 mola baznih sastojaka.
Već je pre predlagano, u nameri da se dobiju zgure sa visokom tačkom topljenja, da se radi prema reakcionoj jedna-čini:
MgO + CaO + 2MgO + Si =
\_____A______
(dolomit)
= MgO.CaO.SiO. + 2Mg
I pri tom načinu rada primenjuje se 4 mola baze na 1 mol silicijuma, ali nije prime-ćeno, da taj odnos mešanja pretstavlja donju granicu počev od koje je moguće potpuno iskorišćavanje silicijuma.
Počivajući na novodobivenim saznanjima pretstavlja predmet ovog pronalaska jedan postupak za termisko dobivanje magnezijuma redukcijom sirovina koje sadrže magnezijev oksid, pomoću silicijuma (Fero-silicijuma) kao redukcionog' sredstva na temperaturama ispod tačke topljenja reakcionih ostataka, pri kome se postupku upotrebljuje ili samo pečeni ma-gnezit, ili samo pečeni dolomit u odnosu od 4 mola baze na 1 mol silicijuma i kome prema tome služe kao osnova sledeće jednačine:
1)	4MgO + Si = 2Mg + 2MgO.SiOo.ili
2)	2(MgO.CaO) + Si = 2Mg + 2 CaO.SiO,
Ovaj postupak ima prema već pomenutim poznatim postupcima, kod kojih isto na 1 mol silicijuma dolazi 4 mola baze, prvo to
preimućstvo, što se u oba slučaja upotrebljuje jedinstven ishodni materijal, koga ne treba prethodno vrlo brižljivo mešati sa dodatim magnezijumovim oksidom. Uz to dolazi još da je moguće, u slučaju da se radi prema jednačini 2, da se upotrebi sam dolomit, sirovina magnezijumovog oksida, koja je najlakše pristupačna, t.j. bez naročitog dodavanja magnezijumovog oksida. Dalje preimućstvo još većeg značaja leži u oba slučaja u tome, što se prema obema reakcionim jednačinama dobiva zgura, čija tačka topljenja leži znatno više, nego ista zgure, koja se dobiva prema poznatim postupcima. (Tačka topljenja od 2 CaO. Si02 = oko 2100°C; od 2 MgO. Si02 = oko 1900°C prema MgO. CaO. Si02 = oko 1600°C). Pri radu ispod tačke topljenja reakcionih ostataka, na pr. u obrtnoj cevnoj peći, potrebno je da pri prigodnom lokalnom pregrevanju pojedinih reakcionih zona izostane topljenje reakcionih ostataka, pošto isto može dovesti do znatnih pogonskih smetnji.
Patentni zkhtev:
Postupak za termisko dobivanje magnezijuma redukcijom sirovina, koje sadrže magnezijumov oksid, pomoću silicijuma (fero-silicijuma), na temperaturama ispod tačke topljenja reakcionih ostataka, naznačen time, što se ili pečeni magnezit ili pečeni dolomit upotrebljuje u takvom odnosu, da na 1 mol silicijuma dođe 4 mola baze (MgO i CaO).