KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU Klasa 40 (3)
INDUSTRiSKE SVOJINE
Izdan 1 Maria 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8686
Siemens & Halske Aktiengeseilschait, Berlin—wien.
Zemnoalkalno-metalna legura, koja kao bazis ima jedan ili više metala gvozdene
grupe i
Prijava od 21 januara 1931
Traženo pravo prvenstva od
Poznato je, da se vrši legura bakra, gvož-đa ili drugih metala gvozdene grupe sa beriliumom. Dalje je več predlagano, da se ove legure kao nikl berilium legura, kobalt berilium legura ili niklo bakro-berilium legure, koje u datom slučaju sadrže još dodatke drugih metala, pomoću termičnog postupanja znatno poboljšaju u svojim o-sobinama. Radi ovoga legure bivaju naglo hlađene sa visokih temperatura i pri niskim temperaturama veštački abane. Time takvim legurama bivaju dale osobine, koje ih čine veoma podesnim za mnoge ciljeve upotrebe, naročito kao mrterijal za metalne opruge, za delove tehničkih aparata, koji su podvrgnuti naprezanju trenja za gradivne delove eksplozivnih mašina i t. d., koji su termički visoko napregnuti.
Kao jedina nezgoda takvih legura mogla bi se do sada smatrati njihova srazmerno visoka cena, koja se u glavnom osniva na visokoj ceni beriliuma. Ova nezgoda, po pronalasku, biva na taj način otstranjene, što jedan deo sedržine beriliuma biva za-menjen jednim ili sa više drugih zemnoal-kalnih metala, naročito magneziumom, pri čemu se ukupna sadržina alkalnih metala nalazi između granica od približno 0,2—45%. Osim magneziuma, koji je naročito podesan za ovaj cilj, dolaze u obzir još i drugi zemnoalkalni metali: barium, stroncium, i kalcium kao delimična zamena beriliuma.
i bakra.
Važi od 1 maja 1931. 21 januara 1930 (Nemačka).
Naročito pri upotrebi magneziuma dovoljno je u mnogim slučajevima, da se mesto beriliuma upotrebi samo jedan ili nekoliko desetih od procenata, i da se time proizvodni troškovi jedne takve legure prilično smanje.
Pokazalo se, da se takve legure, naročito onda, kad su podvrgnute termičkom poboljšanju u svojim osobinama jedva pri-metno razlikuju od onih poboljšanih legura ove vrste, koje od zemnoalkenih metala sadrže samo berilium, čak u pojedinim slučajevima, šta više, nadmašuju ove legure.
Prema cilju upotrebe legure postavljeno je, da se ukupno	bazisnog metala
gvožđa, nikla, kobalta, i bakra, zamenjuje jednim ili više elemenata, kao na pr. hromom, titanom, vanadiumom, molibdenom volframom ili cirkonom, pri čemu u datom slučaju mogu da postoje još sasvim male količine dalje komponente iz reda veličina približno 1%, siliciuma, ugljenika i fosiora. Postupak poboljšanja, koji treba da se primeni za novu leguru sastoji se u naglom hlađenju legura sa visoke temerature, ali koje se ipak nalazi približno na 50°C ispod svoje tačke topljenja, f. j. sa temperatura između 650—1500°C i u veštačkom abanju pri skoro upola tako visokoj temperaturi.
Primeri izvođenja.
1.	Legura, koja sadrži 97,2% bakra, 1,4°/,)
Din. 5.
beriliuma i 1,4% magneziuma, bila je sa 650°C brzo rashlađena i imala je tada tvr-dinu od 137 Brinell-a. Pomoću veslačkog menjanja od dva časa pri SOO^C povećana je tvrdina legure na 317 Brinell-a.
2.	Legura, koja sadrži 97,80/0 nikla, O,9°/0 beriliuma i l,30/0 magneziuma, dala se pomoću naglog hlađenja od 950°C i pomoću veštačnog abanja od približno šest časova pri 4000C, povećati za približno 300°/o u svojoj tvrdini.
Slična, višestruko, šta više, još znatno viša povećanja tvrdine daju se postići i u takvim slučajevima, gde kao bazis za leguru postoje dva ili više metala iz grupe gvožđa ili bakra, na pr. za nikel kobalt i niklbakar kao i legure gvožđa i kobalta i legure gvožđa, kobalta i nikla pomenute vrste. 1 pri postojanju gore pomenutih dodataka, naročito hroma i titana, uspeva, da se postignu posve visoka povraćanja tvrdine a i poboljšanja ostalih osobina pomoću poboljšanja.
Pod bazisnim metalom u smislu prijave razume se metal, od kojeg se u leguri nalazi bar SO^o a u opšte još i znatno više, dok sadržina ostalih komponenata pojedinačno ne prelazi preko 30°/0. Kao bazisni metali važe dalje dva ili tri sastojka, od kojih se dalje bar 30% nalaze jedno pored drugog, pri čemu osim toga mora da bude
ispunjen uslov, da sadržina svakog pojedinog bazisnog metala bude veća od sadr-žine svakog zemno-alkalnog metala ili ma kog drugog dodatka.
Patentni zahtevi.
1.	Legura zemnoalkalnih metala, koja kao bazis ima jedan ili više metala gvozdene grupe ili bakra, naznačena time, što osim beriliuma sadrži još jedan ili više drugih zemnoalkalnih metala, naročito magneziuma, pri čemu se ukupna sadržina zemnoalkalnih metala nalazi između 0,2—15%.
2.	Legura po zahtevu 1 naznačena time, što do ukupno 30% bazisnog metala, odn. bazisnih metala (gvožđe, nikl, kobalt i bakar) biva zamenjeno jednim ili više drugih elemenata, naročito hromom, titanom, va nadiumom, molibdenom volframom, cirko-nom, pri čemu se u dalom slučaju nalaze još i druge komponente iz reda veličina približno l°/0 siliciuma, fosfora ili uglje-nika.
3.	Postupak za poboljšanje osobina legure po zahtevu 1—2 naznačena time, što legura biva naglo hlađena sa visoke temperature, koja se ipak nalazi približno 500C ispod tačke topljenja legure, i pri približno polovini tako visoke temperature biva ve-štački abana.