KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 80 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. FEBRUARA 1925.
PATENTNI SPIS BR. 2506.
August Wunderlich mladji, fabrikant, Saaz, Čehoslovačka.
Postupak za tresenje i mašina za proizvodnju naročito dugačkih tela na pr. sluhova
iz armiranog betona.
Prijava od 24. januara 1922.	Važi od 1. marta’ 1923.
Predmet pronalaska odnosi se na postupak za trešenje i na jednu mašinu za proizvodnju naročito dugih betonskih tela. na pr. stubova iz armiranog betona i cilj pronalaska je, da beton preradi na savršeni i ekonomski način pomoću uredjena za tresenje i neogranično dugačkim kalupima u isto takva tela.
Suština postupke sastoji se u tome, što se upotrebljava dva ili više tresuća stola koje pokreće ista transmisija kao potporno ležište za kalupe, pri tome su ovi tresući stolovi takosmeš eni, da se kolica za donašanje i odnašanje kalupa mogu nesmetano kretati izmedju tresućih stolova, te da bi se sami kalupi mogli na najjednostavniji način postaviti na njihova potporna iežišta, odnosno na treseće stolove i opet skidati se sa njih. Tresući stolovi spojeni su medju-sobno sa transmisijom, koja se može skopčati i izkopčati. tako da se slakom prilikom upotrebljava samo onoliko tresućih stolova, koliko se potpornih ležišta smatra praktično potrebnim za kalup odredjene dužine.
Ovaj pronalazak odnosi se dalje na samu tresuću mašinu, koja je u priloženim nacrtima predstavljena u jednom obliku iz-vodjena. Fig. 1. pokazuje nacrt osnove dveju tresućih mašina koje su vezane sa jednim zajedničkim vratilom, fig. 2. izgled tresuće mašine sa strane.
Ova dvoguba mašina, koja je u fig. 1. i 2. predstavljena stavlja se u posao putem krivalje a i putem prenosa sa zupčanicima b, s. Pokretanje može se izvršiti isto tako
dobro i pomoću teranja kajišem i pomoću kotura za kajiš d koju je učvršćen na osovini e, koju treba da okreče. Tresući sto' lovi f guraju se naizmenično u horizontalnom i vertikalnom pravcu tamo-amo, usljed čega se na njih naslagani materijal, na običan način sleže u kalupe.
Radi prouzrokovanja tresućega pokreta u horizontalnom pravcu („vodoravni udar") predvidjen je ekscentar sa prinudnim kretanjem.
Ižlebastim ekscentrima h vode se valjci g čiji su ležištni klinovi g usadjeni u vodećim polugama i. Ove poslednje u vezi su sa tresućim stolom f i pomoću šipke k, a što leži na valjcima 1. Da nebi sto kliznuo na stranu sa ovih valjka, to se sprečava sa vodećim klinovima m, koji su utvrdjeni u traverznoj poluzi.
Pomeranje tresućeg stola u vertikalnom pravcu („vertikalni udar") vrši bregasti obruč o na čijem se obimu, koji je snab-deven brežuljcima o, valjaju p, od kojih su ležišta u polugama g. Ove poslednje usadjene su sa njihovim zavornjima r u ležištima r, u kojima se mogu obrtati i spojene su zavornjem s, uz kojeg su na zglob prikopčani jedni krajevi, sve četiri poluge t, koje su ispod stola u ležištu u okretljivo usadjene. Na ovim polugama t učvršćene su traverze n, koje pri pome-ranju poluga g dakle i primicanu poluga x podižu ploču stola f sa valjka pa je po-nova spuste na valjke 1.
Način dejstva mašine je sledeči: kada se valjci g vode preko ekscentra h’, to
Din. 20.—
se oni odmiču od središta ekscentra i prouzrokuju time pomeranje tresučeg stola f u pravcu strelice 1 pri onom smislu obrtanja točkova, koji je na nacrtu obeležen. Kada najvišu tačku ekscentarnog dela h', predju nastupa vodienje stola u nazad u pravcu strelice 2.
Za vreme ovog pomeranja u horizontalnom pravcu valjaju se valjci p na cen-tričnom delu bregastog obruča o, usljed čega naležu stolovi na noseče vaijke 1. Ako se sad valjci p pomere pomoču bregova s iz ovog položaja, to time nastupa pomeranje stola tamo-amo u vertikalnom pravcu, pri čemu je obustavljeno pscilujuče pomeranje stola u horizontalnom pravcu. Ovi mehanizmi za pokretanje stoje dakle u takvom medjusobnom odnosu, da posle svakog pokreta stola amo-tamo u horizontalnom pravcu nastupa podizanje i spuštanje istog, a ovo zadnje sa udarnim dejstvom. Horizontalne udare izmeujuju vertikalnim i time prouzrokuju potpunu homogenost tresene materije.
Ovakvim uredjenjem mašine za tresenje
i usled primene njenih tresućih stolova, kao potporno ležište za tresene kalupe u takvom smo položaju, da ove možemo u neograničenoj dužini i sa predvidjenim medjuprostorom izmedju pojedinih stolova osiguran je nesmetani dovoz i odvoz kola za kalupe.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak i mašina za tresenje radi proizvodnje naročito dugačkih betonskih tela na pr. stubova iz armiranog betona na mašinama za tresenje, naznačen time, što su ove sjedinjene u grupu i prikopčane uz zajedničku transmisiju koja se može skopčati i iskopčati, tako, da pojedine mašine za tresenje u obrazuju sa njihovnim stolovnima potporna ležišta za kalupe betonskih tela, čija se dovozna kola mogu pokretati izmedju tresućih stolova.
2.	) Mašina za tresenje za proizvodnju betonskih tela, naznačena time, što se tresući sto gura naizmeničnim udarom ta mo-amo u horizontalnom i vertikalnom pravcu.
/Idpatent broj 2506.
'‘i-f—i
j__________
A d patent bro/ 2506.

VA