KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 54 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Februara 1931.
PATENTNI SPIS BR. 7667
Dr. Georg Opitz, advokat, Berlin—Halensee, Nemačka.
Obrazac za kreditna pisma.
Prijava od 13. novembra 1929.	Važi od 1. maja 1930.
U bankovnom saobraćaju je uobičajeno da lica, koja putuju u razne varoši po unutrašnjosti i u inostranstvu uzimaju krediipa pisma. Za ovo upotrebljuju banke naročite obrasce, koji su izrađeni na naročitoj vred-nostnoj hartiji, sa reagensom koja je osim toga snabdevena sa reagujućom štampnom podlogom (šrafama ili t. si.) i ree gujućim štampanim natpisima, na naračitoj strani kreditnog pisma, većinom na unutrašnjoj strani beleži se, od svake banke koja isplaćuje, iznosi koje je kod nje imalac kreditnog pisma podigao i razliku između ukupne sume tako zabeleženih iznosa kao podig nutih i na kreditnom pismu zabeležene sume kreditnog pisma jeste iznos, koji imaocu kreditnog pisma još stoji na raspoloženju za podizanje.
Praksa pokazuje, da se unosi (zabeleške) na kreditnim obrascima i pored naročite hartije i naročitog štampanja podloge fal-sifikuju ispiranjem sa hemikalijama tli brisanjem. Ovome je pronalasku cilj da takva falsifikovanja na kreditnim pismima po mogućnosti spreči.
Prema ovom pronalasku treba sa kreditnim pismom da bude spojen blok sa sigurnosnim odsecima (listovima), od kojih je svaki odsek (list) podeljen razdvoj-nom linijom u dva odseka, i svaki deli-mični odsek je snabdeven sa istovetnim otiscima delimičnih suma, koje počinju u nizu od najvišeg iznosa i postupno se smanjuju.	»
Već je poznato, da se bankovni obrasci snabdevaju blokom za cepanje pojedinih odeljaka (listova), ali kod tih poznatih obrazaca tiče se delimičnih odeljaka (listova) od bloka, koji neposredno predstavljaju jednu vrednost, a ne odnose se u ovom slučaju na sigurnosne listove, koji služe kao kontrola za svaku postojeću vrednost kreditnog pisma.
Obrazac kreditnog pisma, koji čini predmet ovog pronalaska, sa kontrolnom sveskom po skali predstavljen je šematički na nacrtu u jednom obliku izvođenja i to: sl. 1 predstavlja izgled kreditnog pisma sa privezanim (spojenim) blokom od sigurnosnih listova; si. 2 predstavlja otkinut sigurnosni odsek (list).
Kreditno pismo snabdeveno, prvenstveno sa kontrolnom sveskom po skali izvedenom prema nemačkom pantentu istog pronalazača D. R. P. 469604. Ono se sastoji iz stvarnog pisma naloga izdavačke banke svojim korespodentima, obrasca 6; c je ukupan iznos na koji je kreditno pismo izdalo i d je broj kreditnog pisma, koji je nanesen kako na stvarnom kreditnom pismu tako i na obe polovine sigurnosnih listova. Sa obrascem b je pomoću korica a spojen blok sa sigurnosnim listovima. Blok sa sigurnosnim odeljcima sastoji se iz određenog broja listova; a svaki od ovih sigurnosnih listova je podeljen perforiranom linijom e u dva dela fl i /2. Ovi delovi / i p nose istovetne sume, koje počinju u
Din. 10.
nizu od najvećeg iznosa opadajući zatim postupno, dalje, kao što je već navedeno, nose broj kreditnog pisma d. Na prvom sigurnosnom listu i lo kao što je već navedeno, nalazi se na oba odseka normirani najveći iznos g, na sledećim sigurnosnim listovima, na oba odseka delimične sume, koje se pravilno smanjuju, h i / su takve delimične sume, i to je /7 prva sledeća posle najvećeg iznosa, / je druga sledeća.
SI. 2 predstavlja sigurnosni odeljak izdvojen od strane izdavačke banke, koje kao što je ranije navedeno, snabdeven sa brojem kreditnog pisma d i normiranim najvišim iznosom g-, ovaj odeljak prvog sigurnosnog lista morao je biti izdvojen, jer njegov iznos sume g nadmašuje sumu kreditnog pisma c ovaj odsek ostaje u aktima banke koja je izdala kreditno pismo,
Namesto otiska delimičnih suma može se oznaka delimičnih suma vršiti i perfo-risanim znacima po delimičnim odeljcima, ili različito obojenim ili različito štampanim listovima, čije pojedine boje ili otisci znače pojedine delimične sume ili pak pomoću sličnih oznaka.
Opisani oblik sigurnosnih listova i opisani oblik s njima u vezi priključka dopušta primenu sledeče kontrole po skali: Pri izdavanju kreditnog pisma od strane banke i pri isplaćivanju kreditnih pisama od strane banke koja isplaćuje izdvajanju (kidaju) se oni sigurnosni listovi, čiji iznos premaša još neisplaćenu sumu. Na ovaj način se postiže da još neisplaćena suma kreditnog pisma bude niža od sume koja je označena na osnovi f poslednjeg odvojnog odseka od sigurnosnog lista, i viša od sume koja se vidi na sledečem još ne odvojenom sigurnosnom listu iz dva dela. Mesto za isplatu kome se podnosi kreditno pismo za isplatu, može dakle jednim pogledom na prvi još neotkinut sigurnosni list iz dva dela i na osnovni deo f1 prethodno otkinutog odeljka sigurnosnog lista kontrolisati, da li je još nepodignuta suma kreditnog pisma prema njenom iznosu — kako prema propisu mora biti — između oba iznosa koji su pokazani na posmatranoj osnovi i sledečem celom sigurnosnom listu. Banka is-plaćivač treba tada još da računa sa beznačajnom mogućnošću falsifikovanja otvorenog iznosa kreditnog pisma u granicama oba skalna iznosa. Čim falsifikator pokuša
da stavi veći iznos mora nastradati na pravilnoj primeni skalne kontrole, koju dozvoljava opisano izvođenje sigurnosnih ode-Ijaka.
Ako je dakle u navedenom primeru izdalo kreditno pismo na 9000.—, to otkida izdavačka banka (vidi si. 2) odsek f od prvog sigurnosnog lista i ako tada imalac kreditnog pisma podigne kod kakve banke 2000.—, to banka koja isplaćuje otkida odsek f drugog sigurnosnog lista. Hemijsko ispiranje (brisanje) ovih 2000 bilo bi od sledeče banke za isplatu otkriveno odmah na prvi pogled skalne kontrole, i ako se inače hemijsko ispiranje ne bi moglo da opazi.
Ako su svi siguronosni listovi kidanjem (f ) potrošeni, to ovo znači, za banku kojoj je podneto kreditno pismo, kontrolu, da od sume kreditnog pisma ostaje na raspoloženju još samo suma, koja je manja od sume navedene na poslednjoj os novi f1.
Otkinuti odseci mogu za banku koja izdaje kreditno pismo ili njenu isplatnu banku da služe kao kontrola na taj način, što se može propisati isplatnim bankama da šalju otkinute odseke (fž) od podnosioca kreditnog pisma. Sigurnosni listovi mogu takođe biti upotrebljeni i za knjižene unose (upisivanja) i prema tome izvedeni prema obrascu.
Sveska sa skalom kontrolom može biti sa obrascem kreditnog pisma spojena u jednu svesku ili pak i zasebno izdata. Samo tada mora biti navedena (obeležena) veza (zajednika) sveske i obrasca kreditnog pisma. Sigurnosni kontrolni listovi mogu biti u papirno tehničkoj vezi sa obrascem kreditnog pisma, t. j. da se nalaze na jednom i istom listu. Samo tada mora da se raspored tako izvede, da svagda bude omogućeno izdvajanje jednog odseka f! i ostajanje pripadajuće osnove f1.
Patentni zahtev :
Obrazac za kreditna pisma ili sličan bankovni uputnički obrazac naznačen time, što je snabdeven sigurnosnim listovima (blokom ili tome si.) tako, da je svaki sigurnosni list izdeljen u dva jednaka odeljka (f, f2). koja su obeležena kao pripadnici kreditnom pismu i što je svaki delimič-ni odsek snabdeven sa istovetnim znakom raspoznavanja za delimične sume.
Adpatent- broj7667.
b
Fiff.f.
‘JlAi. 10.000,-