KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 40 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10253
Oesterreichisch Amerikanische Magnesit Aktiengesell schaft,
Radenthein, Austrija.
Legure iz više elemenata magnezijuma sa cinkom ili aluminijumom ili sa oba ova metala. Prijava od 5 oktobra 1932.	Važi od 1 februara 1933.
Traženo pravo prvenstva od 19 februara 1932 (Austrija).
Predmet pronalaska su legure iz više e-lemenata magnezijuma sa cinkom ili alu-minijumom ili sa oba ova metala, koje sadrže najmanje 80% magnezijuma, i koje imaju primesu antimona ili bizmuta ili oba metala, pri čemu kdličina ovih primeša ne padai ispod; 0,05% a ne prefazi 2%.
Poznate legure magnezijuma sa aiumi-nijumom ili cinkom (ili sa oba ova metala), koje sadrže više od 80%, obično više od 85% maignezijuma (elektron), ne pokazuju dovoljnu: postojanost protiv vode ili čak i protiv vlažnog vazduha; a kada su u stalnom dodiru sa morskom vodom ne mogu se uopšte upotrebiti. Pokušavano je na razne načine, da se gornja površina načini otpornijom postavljanjem prevlaka, ali je to' ostalo bez uspeha, jer čim se zaštitni sloj povredi onda se korozija javlja u još više pojačanom obliku. Pronalazak počiva na jednoj iznenađujućoj činjenici, da se pri takvim legurama znatno povećanje otpora protiv korozije može postići dodavanjem malih količina antimona illi bizmuta ili oba ova metala. Vrlo različite legure pomenute vrste, pokazuju pri izvesnoji sadržini antimona ili bizmuta jasnu nadmoćnost prema istim legurama, koje ne sadrže ili bizmuta, ako se izlože 3% toga dejstvu hlorovodo-nične kiseline, dok legure sa antimonom i bizmutom pokazuju skoro nepiromeniljivu površinu, a legure bez antimona i bizmuta pri uporednim probama bivaju sve vrlo
jako nagrizane. U opšte donja granica dejstva leži kod primese od 0.05% a gornja granica ne treba da bude veća od 2%.
Antimon i bizmut su prema svome položaju u električnom naponskom radu plemenitiji od aluminiju ma, a osim toga sa o-vim legurama mogla rezuitovati u smanje-me moglo se je više naslućivati, da bi primeša ovih metala poznata magnezijumo-vim legurama mogla rezuitovati u smanjenju postojanosti protiv korozije.
Pri tome usled pomenutih primeša pojačava se i čvrstoća magnezijumovih legura za 10—20% a da ne opada istezanje. To znači pri srazmerno maloj čvrstoći magnezijumovih legura vrste elektrona dalji je napredak od velikog značaja, u toliko više što se specifična težina malimi količinama primeša jedva primetno povišava.
Nove legure imaju, u sravnjenju. sa poznatim elektronskim legurama, istog sastava, povećanje čvrstoće protiv trajnog udara zai 50%.
Legure se mogu upotrebiti i kao tegure za livenje i kao legure za drugu obradu bez livenja. Toplotnom obradom mogu se oplemeniti.
Količina primeša magneziuma može se ovim primerima pokazati:
Ai 3%, Sb 0,5%; Zn 2%, Sb 1%; AH 2%, Zn 1%; Sb 0.5%, Al 3%, Zn 1%; Sb 0.3%, Ai 4%, Zn 1%; Sb 0.5%, Zn 1% Bi 0.3%; Al! 5%, Zn 3%, Bi 0.5%.
Din. 5.
Patentni zahtev:	85% magneziju,ma, naznačene time, što sa-
Legure iz više elemenata, magnezijuma držina antimona Mi bizmuta ili oba ovai mesa cinkom ili aluminijumom ilii iz, oba ova tala, uopšte ne pada ispod 0.05% a ne premetala, koje sadrže najmanje 80%, obično lazi 2%.