HRV47-4 ;
KRAL5^V (Ш 0VEN^
UPRAVA ZA ZAŠTITU l^P INDUSTRIJSKE SVOJINE
KLASA 12 (1)	IZDAN 20. avgusta 1922
PATENTNI SPIS ŠT. 398.
Dr. Oswald von Faber, Haag
Poslupak za dobijanjc joda.
Prijava od 6. oktobra 1921.	Važi od 1. decembra 1921.
Pravo prvenstva od 19. oktobra 1921.
Pronalazak se odnosi na dobijanje joda iz tečnosti koje sadržavaju jod, na primer, iz izvorskih voda jodne sadržine, uz upotrebu poznate osobine amorfnog ugljena, da apsorbuje jod. Do sada su pokušaji, da se na taj način dobije jod iz rastvora, u praksi ostali bezuspešni, jer nije uspelo, da se jod na ekonomski način dobije iz karbona. Za to se u prvome redu upotrebljavale kemikalije, na pr. alkalijeva baza, pri čemu jod kao jedkali i jodno kiseli kali ide u rastvor. Ovi spojevi se onda na manje ili više komplikovan način pretvaraju u jod.
PokušavJo se i to, daše jod—radi neposrednosti procesa — oslobodi karbona zagrevanjem. Ali, pokazala se, da se pri tome mogu dobiti samo malene količine joda.
Kako se pokazdo, vrlo je lepo moguće, da se apsorbovani jod odeli od karbana lodne sadržine zagrevanjem, ako se pri tome preduzmu izvesne mere. One se u glavnom sastoje u tome, da se, prilikom zagre-vanja, na pr. u jednom aparatu za desti-liranje, potrebne za to, da se uklone pare, koje nastanu prliikom zagrevanja. Pare, koje se razvijaju iz karbona, sastoje se iz joda, ali, u izvesnim slučajevima i iz jodno
vodoničke kiseline i eventualno i iz drugih spojeva sa jodom Ovo odvodjenje para postizava se dobro na taj način, da se preko, odnosno kroz ugalj jodne sadržine sprovodi potreban gas treba da je pri dotičnoj temperaturi prema ugljenu i jodu indiferentan.
Tako se može, na primer, u prostor iznad ugljena sprovesti ugljena kiselina, dok se prostor za sebe evakuira i ugljena kiselina na taj način iscrpe. Vakum, medju-tim, nije nepohodno potreban. Može se raditi i pri skoro atmosferskom pritisku, te gas isisavati, ili pomoću pritiska kroz retorte sprovest'.
Osim gasova, koji su prema ugljenu indiferentni, mogu se upotrebiti i drugi gasovi, na pr, vazduh. Pod izvesnim uslovima — prema tome kako se radi — može ugalj delom i izgoreti. Može se šta više i tako ude-siti, da ceo ugalj izgore, i da se tako jod dobije iz ugljena. Ovo poslednje, razume se, zavisi od vrste i od cene upotrebljenog ugljena. I-to se tako može ugalj jodne sadržine pomešati i sa materijama, koje potpomažu sagorevanje. I ovde se u slučaju potrebe mogu pare ukloniti evakuiranjem. Temperatura se uzima prema okolnostima.
1 din.
Primer :
Kakva tečnost jodne sadržine podvrgne se na poznati način proceduri, tako, da se jod iz spojeva odeli kao slobodan eleme-nat. Zatim se pusti, da ugalj apsorbira jod. Potpuno je dovoljno 6. kg. sveže zagreva-nog ugljena u prašku, na pr. od djata — drveta, pa da se apsorbuje ceo jod, od deset hiljada litara bunarske vode, sa jednom sadržinom od 0. 1. p. joda (vezani jod po litri). Zatim se ugalj jodne sadržine ispere, pa pri odgovarajućoj temperaturi osuši i zatim dovoljno dugo u ugljenoj kiselini skoro do crvenila usija. Pri tome se jod približno kvantitativno dobije.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za došijanje joda uz upotrebu absorbcione sposobnosti ugljena, naznačen time, da se karbon jodne sadržine usija, a pare, koje se razvijaju uklone.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se pare, koje se razvijaju, pomoću odgovarajućih gasova uklone.
3.	Postupak prema zastevu 2, naznačen time, što se gas, uz povećan, odnosno smanjen pritisak, sprovodi preko, odnosno kroz kaibon jodne sadržine.
4.	Postupak prema zahtevb 1, naznačen time, što se karbon jodne sadržine deli-mice ili sasvim sagore, a pare, koje se razvijaju, u slučaju potrebe uklone.