Poštarina plaćena n gotovu
2 2. XI. 1931
Cena 2 Din
SOKOLSKI GLASNIK
A	C	С|Ав	ff	Izlazi	1.,	11.	i	21.	svakog	meseca	♦	Godičnja	pretplata 50 Din ♦ Uredništvo i uprava
Urgan Naveza јОКОШ KraiJCVlUC JllgOSiaVlJv JJ u Ljubljani, Narodni dom ♦Telefon 2543 o Račun pošt.šted. 12.943 ♦ Oglasi po ceniku
mmваиж—анвниива
God. I.
Ljubljana, 21. novembar 1930.
Broj 29.
Rapallo*
12. XI. 1920. — 12. XI. 1930.
Deseta obletnica! Koliko uspome* na i sećanja na ovo tužno desetleće. Same gorke uspomene i tužna sećanja.
»Rapalski ugovor je seme iz ko* jega će niknuti dalji ugovori sa drža* vom Srba, Hrvata i Slovenaca, a ti će ugovori prokrčiti put plodnoj intim* noj saradnji dvaju susednih naroda, potvrdujuči odnose starog prijatelj* stva sa junačkim Srbima raspršujući uspomenu na bolnu prošlost sa Hrva* tima, koji su danas zvani da saraduju s nama na miru Europe.«
Ovako je pred deset godina govo* rila italijanska vlada italijanskom par* lamentu, u ob razložen ju načrta zako* na za potvrdu rapalskog ugovora. Ta* dašnji ministar za spoljne poslove kraljevine Italije conte Carlo Sforza, u parlamentarnoj komisiji italijanskog parlamenta, govoreči o rapalskom ugovoru, nadovezao je tom obrazlože* nju sledeče: »... nad celim ugovorom lebdi i iz njega provejava idealna tež* nja, da se u njemu nade sigurni osnov, na kojemu če dva susedna naroda sa* zdati zgradu njihove sloge u. buduč* nosti; želja da izmedu sebe utvrde, kao što se čita u uvodu ugovora: »»re* žim medusobnog iskrenog prijatelj* stva i srdačnih odnosa za zajedničku korist oba naroda««. Na sednici parla* menta, dana 36. novembra 1920., ple* dirajuči za prihvat ugovora, conte Sforza je još, između inoga, rekao i ovo:	»... Posvetivši granicu Julskih
Alpi pravcem, koji nije bio tako savr* šen niti pod rimskim carevima, obez* bedivši Trstu široki i puni odušak, koji če mu omogučiti da na Istoku vrši poziv, na koji Italija računa, upotpu* nivši Istru ne samo Lošinjom več i Cresom, koja su nam ostrva tako ^sP°ravali; prisajedinivši Zadar ‘ P°stjgavši za italijanske sku* Vnip “h ?,?	*4 Dalmaciji privilegije,
! Jedan skorajšnji evropski ugo*
wi- pnz™>c etničkim manjinama, dosh smo do sretnog epiloga« ... »mo* rali smo primiti k sebi na stotine hi* jada Slovena. Ovim Slovenima, koji ce uostalom morati ostati u dodiru sa njihovim prirodnim ali savršeno (sic!) italijanskim središtima, sa Goricom i ; rstoin, obezbedičemo najširu slobodu jezikaj kulture. Biti če to za nas oba* T?ifa ^a.s*' * političke mudrosti. Ubedeni smo, da če ovi novi naši gra= dani i zbog toga ubrzo biti zadovoljni, što pripadaju jednoj velikoj sili, koja, močna radi svoje neprispodobive kul* ture, surevnjivo poštuje njihov lokalni život.«
Italijanski parlamenat popratio je ove izvode tadašnjeg titulara italijan* ske spoljne politike sa uzvikom »vrlo dobro!«
Mi smo, s naše strane, potpuno ispunili sve nade i sva očekivanja, što je Italija polagala u taj ugovor. Sklo* Pili smo sa njom, sem rapalskog ugo^> vora, san*margaretske konvencije, spo* razum o Reci, pakt prijateljstva i sr« dačne saradnje, beogradske konven* cije i netimske konvencije. U svim tim ugovorima Italija je imala lavlji deo, koji smo joj priuštili samo da očuvamo mir. Unatoč tome, oni nisu bili podobni da prokrče puteve plodo* nosnoj i intimnoj saradnji dvaju su* sednih naroda, kako ju je predvidao conte Sforza pred deset godina. Od* govor na ovu našu neobičnu susretlji* vost 'bilo je trajno i postojano zaokru* žavanjc naše države, koje je imalo svoj početak u tiranskom paktu.
Drugi deo conte Sforzinog pret* skazivanja bio je još gore sreče. Italija nijc iskupila svoju časnu obavezu prc* ma svojim novim slovenskim grada* nima, da im obezbedi najširu slobodu jezika i kulture, več je pristupila otvo* r£nom, svesnom, trajnom i sistemat* ?kom poništavanju svih kulturnih te* fV^inia njihovih, zatiranju njihova je* г,*а u školama i u svim oblastima j a v* n?8a života i nesmiljenom proganja*
Pojedinaca, čak i u krsnim i poro* <*,cnim imenima.
Umesto iskupljenja te časne svo* reči, današnja Italija, sa celim svo* ,lm zvaničnim aparatom, povela je otvorenu borbu do istrage svih svojih slovenskih državljana. U toj borbi, ^odenoj svirepim načinom, današnja Italija nasrče i na najsvetije pojmove svetske civilizacije.
O desetoj obletnici naše najteže *rtve na oltaru mira, Rapalla, mi se
* Iz tehničkih razloga bili smo spre* eeni da ovaj članak donesemo u 28. broju našega lista od 11. o. m. — Ured.
JAKOB ŠPICAR (Radovljica):
Za prvi decembra!
Iz naših vežbaonica ozvanja u tim mesečima kao refren, koji se ponav* Ija: »Vežbamo za 1. decembra!« Ra* dosna je to činjenica! Prvi decembra je naš sokolski i državni praznik, koji moramo proslaviti tim više, jer je to naš jedini sokolski praznik u godini. Pripravljaju se vežbovne, pevačke i glazbene točke, sastavljaju se tačni imenici članstva, koje če ove godine položiti svečani zavet, a prosvetari rade na predavanjima, da bi bila što bolja i prikladnija.
Pri tome se sečam dečaokih godi* na u svom selu i crkvenih praznika, kao što isu to bili dani pričesti, kriz* me i t. d. Naša dečačka srca podrhta* vala su u svečanom očekivanju, činilo nam se, kao da če nam dušu zahvatiti nova snaga, kao da smo odmakli od svakidašnjosti i da se od zemlje kre* čemo prema nebu. Ponosni smo bili, da smo zavredili božje milosti i da* rove, koje čemo primiti toga dana i koji treba da nas spreme, podupiru i čuvaju u životu te da nas konačno privedu večnoj sreči. Lep je to bio čas!
Ko nam je pak dao tada tu sreču i blaženstvo duševnog užitka? Gelu godinu pre pripovedali su nam u školi
0 značenju tih velikih dana, o beško* načnim duševnim dobrima, koja nas čekaju. Iako smo bili još premladi da bi mogli biti deonici 'tih dobara, kako smo s nekim 'zavidanjem gledali na one, koji su ih več smeli primati Ka* ko smo teško čekali. kada če doči red takoder i na nas! Otkuda sve to ner* vozno očekivanje? Gelu godinu pre slušali smo iz usta svoga veroučitelja, da nas čeka velika sreča, da čemo biti čvrsti pobornici nauka Gospodnjeg, koji imamo da zastupamo neustrašivo
1 čvrsto, za koji moramo, ako je po* treba, založiti i ceo svoj život. Ta svs nas čeka večna nagrada. Ukratko: Učili su nas!
Kao što se ponavlja svake godine naš sokolski praznik i kao što ga praz* nujemo svi, ne samo oni, koji polažu zavet, tako sc ponavljaj u svake godine također veliki crkveni praznici Božič, Uskrs. Takoder i na te praznike pri* pravlja se veran krščanin u adventu i postu. Treba duševne priprave, da se dostojno proslavi rodenje i muka Gospodinova, treba razmišljanja i ka* janja za grehe naspram Boga i ljudi, jer se je Gospod rodio i trpeo da do* nese svetu ljubav i mir, mi pak da opraštamo. Duhovništvo ne propušta, a da o tim časovima sa govorima ne pripravlja vernike na velike praznike mira i pobede. Nema nedelje, a da se nebi vršile propovedi sa savetima i opomenama, pokorom i oduševljava* njem.
Kako pak smo se pripravili mi za jedini praznik u godini, koji je ujedno praznik naše slobode i našega ujedi* njenja? »Odlično!« reči če netko, ako ga upitaš. »Ceo program je brižno pri* pravljen i točka za točkom teče glat* ko, da smo sasvim bez brige!« To sve verujem! Takoder i za crkvene praz* nike su sve točike do sitnice brižno pripravljene i ponavljaju se godinu za godinom, a ipak je treba svakog puta nove duševne priprave. Takoder ne dvojim, da če se program nepomučeno i moguče još skoro bez pogreške izve* sti. Ali, bračo i sestre, kako je u va* šim dušama? Kako jc u dušama onih, koji polažu zavet? Kakova je njihova duševna priprava za taj svečani čin? Pri tom razmišljanju, kao ledena, iko* štana ruka dira mi dvojba srce.
Tu mi oživljuju pred očima časo* vi, kada je brat Bojan Drenik hodo* častio po našoj domovini i oglasivao sokolsko evandelje. Teško su ga brača isčekivala, kad če opet doči iz Ljub* ljane. U vežbaonicama vladalo je ve* selje i disciplina, jer je brat Bojan znao razlagati i pripovedati. Pri sva* koj prilici rekao bi: »To je sokolski: tako pak ne sme biti, jer »to nije sokol* ski.« Nakon vežbe zasela bi brača
skupa i razgovor kretao bi se opet i opet oko Sokola i sokolske ideje. Na toj podloži bila su brača uvek u me* dusobnoj pomoči pa takoder uvek i pripravni braniti našu narodnu svoji* nu od močnog tudina, koji je uvek sve više i više sa severa na jug prodirao u našu zemlju. Uvereni, da rade na ko* rist svoga zdravlja, vežbači su rado polazili vežbaonice, znali su pak tako? der, da ih tamo čekaju iskrena i nese« bična brača jednoga duha i jedne mi* sli. Tada još nismo imali narodnog praznika i svečanog zaveta, ali u srci* ma svih tinjala je neizrečena prisega sokolskoj misli i svakog dana, kada bi se sastali, bio je za nas praznik brat* stva i domovinske ljubavi. Vredila je zadana reč i ako je trebalo nastupiti bilo gde, bilo je dovoljno par reči bez prepirke, a da uopšte ni o čemu nebi saznala javnost. Tako su nas uzgojili oni, koji su pre četvnt stoleča orali le* dinu za sejanje sokolske ideje. Učili su nas i opet učili!
Dušom mi se vuče sumnja, da li su oni, ikoji ima ju da polože zavet, dobro i pravilno pripravljeni za taj svečani čin, koji treba da za svakog iskrenog Sokola bude značajan medaš u njegovom životu. Dogodi se često puta, da prosvetar, kada namerava prirediti .predavanje idejne sadržine, naide na teškoče. »Ko Iže slušati te mo* ralne prodike«, kaže se, »to mi več sve znamo!«
Dobro, ako stariji članovi misle, da je suviše ponovno govoriti o ideji, disciplini i slično, neka »rude, premda nemaju pravo, ali omladini, koja pri* lazi našim redovima, nikada nije do* sta isticanja, za čim se teži. Pitam samo: da li je novi član poučen o isto* riji i o zadacima Sokolstva, da li zna, ko su bili osnivači i zašto su osnovali tu organizaciju? Još važnije pak je pitanje, da li zna, kakovih se je duž* nosti primio i na što se obvezao da če to i izvršavati? Ako o tome nije po* učen, kako da se obaveže ispunjati dužnosti, kojih ne pozna? To se pita* mo svi, koji radimo u Sokolu, da li smo izvršili svoju dužnost prema na* raštaju i mladom članstvu, kojem je potreban pouk Ikao siromaku kruh? Naročito prednjači morali bi pri ijva* koj prilici da omladini ucepljuju ideju i da ih upozoravaju na disciplinu. Prednjak ne sme da bude samo učitelj telovežbe več mnogo više. Nije treba takozvanih prodika; samo par reči prozborenih u pravi čas, upozorenje i bratska opoinena više vredi od dugog i suhoparnog predavanja. Bivši nara* štaj i mlade članstvo, koje polaže za* vet, moralo bi biti prodahnuto onom uzvišenošču, koja opravdava geslo: »Soko sam i ko je vise!«
Starije članstvo, koje učestvuje svečanosti, neka toga dana potraži u kutiču svoje savesti ono, što moguče u minuloj godini nije bilo u skladu sa veličinom sokolske ideje. Sa spozna* njem neka se prečisti savest za ono što se je propustilo i neka iskrsne tvrda odluka, da če se u ‘buduče sve to nadomestiti i popraviti.
Ne smemo pak zaboraviti, da je 1. decembra takoder praznik našeg narodnog oslobodenja i ujedinjenja, praznik rodenja naše slobode u kralje* vini Jugoslaviji. Da li smo članstvo duhovno pripravili za taj svečani dan? Naročito omladini, koja sada stupa u Soko, koja sama aktivno nije doživela toga, što su u staroj Austriji pre i za vreme rata doživeli stariji članovi, toj omladini trebalo bi kazati sve, što je tako odlično opisao brat dr. Lah u svojim knjigama »U borbi za Jugosla* viju« i istaknuti, koliko je u 'toj borbi sudelovalo Sokolstvo i koliko je pri* pomoglo oslobodenju i ujedinjenju.
Talkova priprava za sokolski i na* rodni praznik bila bi po mojem mne* nju minimum. Moralo bi biti toga i još više i kroz celu godinu moralo bi biti priprava za taj dan, koji bi na taj način uistinu postao praznik očiščenih
duša članstva i praznik podarivanja sokolskog vi'teštva omladini koja pri* stupa.
Več mnogo puta razvijao sam te misli u sokolskom društvu, ali uvek sam imao utisak, da ih se smatra 'kao
preveč pedantne i teoretične, koje se u praksi nebi održale. Zato sam se uslobodio da ih napišem za »Sokolski Glasnik«. Pri tome se pak ne mogu oteti dvojbi, da li članstvo što haje i čita naše sokolsko glasilo.
DR. MILAN ĐOKIĆ (Mostar):
Nova podela?
(Gledište župe Mostar.)
stegnutim srcem pitamo, čemu sve to? Žar to ima da bude početak istra* ge protiv svega Slovenstva ovamo na jugu, zavedene u punom nepoznavanju prirode naše rase? Prohujile su ova* mo, na Slovenskom Jugu i druge po* litičke oluje i prošli su ga uzduž i po* preko razularcni džclati viševekovnih
carstva a da nisu ostavili traga, osim mrske uspomene u našim dušama i u povesti čovečanstva. Postoji od ljudi još neproučeni zakon svemirske etike. Onaj, koji ga povredi, propada. Na Balkanu su sledom toga zakona pro* pala do sada dva Carstva!
Werk dr. Hugo.
Pitanje o novoj teritorijalnoj po* deli Saveza SKJ iznešeno na jednoj od saveznih sednica, a formulisano po br. dr. Pavlasu, nailazi na sve življe interesovanje starijih i poznatijih so* kolskih radnika. To dokazuj u sve če« šči članci o tome pitanju n »Sokol* skom Glasniku«. To dokazuje i ona ozbiljnost i razumevanje sa koj,im su ti članci pisani. Brača Hope, Bogiče* vič, Ambrožič, Sušnik i ostali dobro poznaj u sokolski rad i metode do sit* nica. Oni uviđaju zamašnost i pravi značaj ovoga pitanja i ulaze u suštinu stvari. Mi im moramo biti zahvalni, jer su svojim člancima pogodili i iza* zvali jedini pravi put u rešavanju ova* ko krupnog pitanja našeg Sokolstva: put otvorenog i iskrenog pretresanja jednog sokolskog pitanja prvoklasne važnosti. I pre, nego se ovo pitanje definitivno reši. treba da se čuju jav* no i jasno svačija mišljenja, treba da znademo, što nam predložena podela donosi dobra i koriena, a što opet štete na i rdava.
Radi toga uzimam i ja slobodu da uz dozvolu ostale brače iz mostarske župslke uprave iznesem mišljenje, ko* jc je po tome pitanju zauzela uprava župe Mostar i to nakon najdetaljnijeg i najsavesnijeg proučenja toga pitanja.
Mi smo odlučni protivnici predlo* žene podele po banovinama, i nove podele uopšte, i to iz sledečih razloga:
1. Pre svega mi smatramo, da ni* kakvi ozbiljni sokolski razlozi ne za* h te vaju novu podelu uopšte. To pita* nje danas nije toliko prešno. Nova podela sama po sebi je pitanje važno i delikatno. Ono zaseca duboko u so* kolski život i tradicije, remeti več sta* ložene odnose veze i nav.ike. Ono izaziva osetljivosti lične i lokalne. Uvdk dugo traju formalnosti nove po* dele, neminovni sporovi i trzavice oko razgraničenja i podele imovine i ar* hive. Svaka nova podela donosi duži> ili kraču nesredenost, na mnogim me* stima pravi haos! Izgubičemo mnogo vremena do konsolidacije, a nama je danas, više nego ikada, potreban smiš* ljen i intenzivan rad.
Mi sumnjamo da je današnja po* dela kriva za eventualni dosadašnji slab napredak ili smetnja za bolji na* predak. To če pre biti naš opšti nerad i pomanjkanje svesti i idealizma. To je naša bolest, koju treba najpre le* čiti. Treba stvarati i odgajati dobre i savesne prednjake i druge sokolsike radnike — dakle ljude! Treba srediti prilike u današnjoj podeli. To je hitno, a eventualno bolja podela može se stvarati kasnije, poetepeno i smišljeno i nakon iserpnog proučavanja. Ovako naglo rešavanje i stvaranje nove po* dele sliči na eksperimenat — a posle* dice se ne mogu predvideti.
2. U prilog podele po banovinama navodi br. dr. 'Pavlas kao važan raz* log olakšanje administracije Saveza. Ovaj razlog začudava iskrenošču, ali i ponešto krivim shvatanjem uloge na* šeg Saveza.
Čime je Savez opterečen? Možda velikim brojem župa? A znademo me* dutim, da i danas ima župa, čija sedi* šta nisu u sedištu banovine i koje ipak do pedantnosti tačno, savesno i sa uspehom upravljaju sa skoro 80 sokol* skih jedinica (društava i četa) održa* vajuči sa istima živu ličnu i pismenu vezu!
Ili je naš Savez opterečen usled nerada i nesavesnosti župskih uprava? To verujemo, ali opet smatramo, da je baš dužnost Saveza da nastoji u^* ditii postoječe župe i to neprestanim uputama i nadzorom, opomenama i svojim autoritetom najviše sokolske viasti. Tako naš Savez može sa najvi* še uspeha i neposrednim načinom da leči i sanira naše sokolske jediniče u 'korenu, a ne da taj posao pOmalo rav* nodušno, a previše lakomisleno pre* baci na banovinske župe, neka se one dalje muče i natežu u poslu u kome se možda Savez pokazao i pomalo za* moren.
Savez treba opteretiti, a ne ‘raste* retiti, jer on ima najviše mogučnosti
i sretstava da leči i stvara. Samo po* sao treba pojednostavniti, a ne nepre* stano komplikovati. Naš Savez i sa* vezne kancelarije treba da budu Jcoš> nica u kojoj vre, treba da budu izvor i primer požrtvovanog i predanog ra* da, inicijative, dobre volje i samopre« gora, a najviše tačnosti i savesnosti.
Medutim ovaj razlog olakšanja savezne administracije je i u opšte pogrešno shvačen. Savez je pozvan da unapredi naše Sokolstvo, ispravlja greške i nedostatke i daje upute pa je očito, da če u tome radu imati više posla i neprilika sa glomaznim bano* vinskim župama, koje ni uz najpovolj* nije uslove i pretpostavke neće za du* go i dugo vremena moči da prokuhaju i savladaju onaj ogromni posao koji ih očekuje.
Svakako če biti bolje i svrsishod* nije, ako Savez, sa više sretstava I sposobnijim vodama, zadrži svoj iz* vorni i blagotvorni upliv i nadzor % vrši ga preko večeg broja župa nepo* sredno i u one najzabačenije krajeve države, u tkojima su danas te župe raz« meštene.
3. Granice banovina, koje imaju biti osnova za nameravanu podelu SKJ, na mnogim su mesthna veoma nepovoljne za uspeh i širenje Sokol« stva, ako bi se podela SKJ prema nji* ma zaista i izvršila. Jer na tim mesti* ma su se odjednom našli odvojeni i rastrgnuti krajevi i mesta, koja šu sto* lečima u svakom pogledu pripadala zajedno i medusobno gravitirala. U tim krajevima je i Sokolstvo osnovano jednovremeno i razvijano paralelno. Medu narodom tih krajeva stvorene su duboke i tesne veze u njihovim za* jedničkim potrebama i težnjama. Kad bi se i naše Sokolstvo podelilo po ba* novinama, sokolski život u tim kraje* vima — koji se počeo tek širiti i du* diti — potpuno bi zamro i ugasnuo, jer bi Sokolstvo tih krajeva ostalo bez svojih sokolskih voda sa kojima se kroz decenije zajedničkog života i ra« da potpuno srastao. Novi sokolski centar (novo sedište župe) je eventu* alno dalek ili još nedovoljno upoznat sa tim krajem, njegovim ljudima i po* trebama, da bi taj mladi sokolski ži» vot prihvatio i dalje razvijao. Primer gornje Hercegovine (Nevesinje, Gac* ko) sa njihovim sokolskim četama, koje su sve udaljene od svoga prirod* nog centra Mostara, samo jedan do dva sata automobilske vožnje, a koje bi po predloženoj podeli potpale pod župu Cetinje, koja je od istih udalje* na po čitav dan automobilske vožnje. Ili primer mladog i naprednog grada Čapljine, koja je od Mostara udaljena samo jedan nepun sat železničke vož» nje, a koja bi potpala takoder pod iu* pu Cetinje, sa kojom nema u opšte ni* kakvu direktnu vezu. I sokolski rad1* nici iz Mostara, obilazeči sva svoja društva i čete iz Primorske banovine, moraju uvek neizbežno proči kroz Čapljinu, a sama Čapljina ne bi u so* kolskom pogledu pripala Mostaru, jer potpada pod Zctsku banovimi.
Opravdano držimo, da bi se no* vom podelom doveli u pitanje več po* stignuti krasni sokolski rezultati u ovom krajevima.
(Nastavak na str. 2.)
Svečani brof SoUolsRog Glasnika sa 1. decembra
Za 1. decembra, na državni i sokolski praznik, izići če u velikoj nakladi i u znatno povećanom op-segii sa umefničkim prilogom svečani broj „Sokolskog Glasnika
Poručbine za taj broj, koji izvan stalne pretplate sloji 3 Din, kao i oglase molimo dostaviti upravi lista n a j d a l j e do 24. o. m., dopise uredništvu (Ljubljana, narodni dom).
Uredništvo i uprava
ROSI J A - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANiE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Proslava desetogodišnjice lužiekog Sokolstva
Lužičko*srpsko Sokolstvo prosla* viće u Budyšinu desetogodišnjicu osni« vanja prvog sokolskog društva u srp« skoj Lužici 26. o. m. na vcoma svečan način. Posle podne, u pola 16., održače se u dvorani Serbskoga doma svečana skupština na kojoj če predavati br. Jan Meškank o telovežbi i narodnom preporodu. Ostali program skupštine ispuniee govori i pozdravi delegata prijateljskih i slovenskih sokolskih organizacija. Naveče, u 20 časova, pri« rediče se u salama budyšinske »Kro« ne« sokolska akademija, koja če da bude snažna manifestacija lužičko« srpskog Sokolstva. Program je veoma bogat. Izvodiee se proste vežbe, koji« ma su lužički Sokoli nastopili na polj« skom svesokolskom sletu u Poznanju god. 1929., dalje simbolieke proste vež« be, ritmičke vežbe članica budyšin« skog društva, vežbe na spravama i t. d. Za sve vežbe sastavio je glazbu br. Bjarnat Kravvc. Savezni starosta brat Jakub Šajba održače svečani govor, a br. Jan Skala recitovače prolog, koji je spremio za ovu priliku.
Nemački napadaj! na lužičko Sokolstvo
»Leipziger Tagblatt« napao je vr« lo žestoko Lužičke Srbe što su išli na svesokolski slet u Beograd. »Serbske Nowiny« (Budišin) na to odgovaraju:
»Nije prvi put da ove novine zo« vu u pomoč dželata. One su često da« vale Srbima savete, kako treba da se ponašaju. A kad mi iznosimo naše žalbe, onda se piše, da ,su to žalbe lju« di, 'koji nisu nikad zadovoljni. U toku od hiljadu godina, Nemci su učinili sve da nas unište, iako nismo još iščezli, to je samo zbog toga, jer nas nemačka škola, nemačke vlasti, dru« štva i crkve još nisu mogli uništiti...
Nemci se ne mogu pomiriti s time, što su Srbi bili u Beogradu i što su bili tamo lepo primljeni. Prema njihovom mišljenju, to je drskost da nas po« zdravljaju naša brača kao pretstavni« ke junačkog naroda, koji se več hilja« du godina odupire germanizaciji. Nem« ci misle još utvek da su oni »gospodski narod«, koji mogu da sa drugima rade sve sto hoče.
Zastava Lužičkih Srba bila je od« likovana u Beogradu. Mi se time po« nosimo. Sveta plavo«crveno«bela za« stava je za nas simbol vernosti našoj narodnosti. S pravom svaki Srbin za« služuje odlikovanje, jer svaki Srbin je junak, koji se bori protiv germani« zacije.
Učinili smo dobro, što smo išli u Beograd. Zašto da ne smemo iči u po« setu našoj braći? I Nemci su išli u Pa« riiz., gde su bili lepo dočekani. U Pa« riz su otišli nemački učitelji, i francu« ski učitelji su ih srdačno dočekali. Ju« gosloveni su naša brača i prijatelji, zašto ne smemo da putujemo k njima? Naša brača imaju sažaljenja prema nama kao sa ugnjetavanom narodnom manjinom. To se nekome ne svida. Zar nismo uistinu ugnjetavani? Gde su naša prava u 'školi, pred sudom i u
javnom životu? Neka nam Nemci da« ju ona prava, koja imaju Nemci po drugim zemljama.
Mi čemo se i dalje žaliti dok nam se ne daju čovečanska prava. Voditi čemo ustrajno borbu duhom i rečju.«
Pedesetogodišnjica br. Nimshausa
Češki Soko br. Nimshaus, koji je poznat jugoslovenskim Sokolima još iz god. 1927., kad je na pokrajinski slet u Ljubljanu doveo čehoslovačke Sokole, slavio je 9. novembra 50godiš«
Brat Nimshaus
njicu svog plodnog sokolskog života. Rodio se god. 1880. u Visokom Mytu. Več u doba, kada je u rodnom mestu učio zanat. oduševio se za sokolsku telovežbu. Dvadeset godina bio je na« čelnik domačeg društva, a deset godi« na je več načelnik Vychodočeske .so« kolske župe. Svojom marljivošču po« stao je i ugledan zanatlija. Plodovi njegovog ustrajnog rada poznavaju se na svim mogučim poljima.
Američki ruski Soko Sojedinenija
Američki ruski Soko Sojedinenija slavio je ovc godine dvadesetgodišnji« cu svog postoianja. Osnovan je 10. ju« la 1910. god. U proslavu tog jubileja održane su u svim društvima, kojih ima danas 354, svečane skupštine. Svi« ju pripadnika broji 20.000. Savez je organizovan u 11 župa.
Jugoslovenski Soko u Los Angelesu
Oktobra meseca bio je sazvan u Los Angelesu jugoslovenski narodni sastanak, koji je trebao da odredi smernice i osnove za buduči rad u Los Angelesu i okolici. Na tom sastanku osnovan je i Jugoslovenski Sokol. Prvi sastanak bio je uspešan. Pozivu oda« zvao sc lepi broj ozbiljnih ljudi i to garantuje, da če jugoslovenski Soko u Los Angelesu uspešno kročiti na« pred.
(Nastavak sa 1. str.)
4.	Br. dr. Pavlas i ostali zagovor« nici podele po banovinama ističu kao glavne razloge predložene podele: lakše banovinsko budžetiranje, lakšu intervcnciju kod državnih vlasti, ve« či broj ljudi — sokolskih radnika — u centrima banovina te podudaranje sokolskih župa sa državnim upravnim područjima.
Mi smo sve ove razloge namerno spojili u posebnu grupu razloga pred« ložene podele, da bi odgovarajuči na njih i osporavajuči njihovu vrednost i značaj — u interesu države i Sokol« stva — izneli sokolski iskreno i otyo« reno naša mišljenja o jednom veoma osetljtvom pitanju našeg Sokolstva. Reč je o današnjem odnosu drž.ave i Sokolstva.
Poznat je odnos našeg Sokolstva prema našoj narodnoj državi i to od njegovog osnutka do danas. On je obeležen najpre našim pisanim sokol« skim zakonima i našom ideologijom. Taj odnos obeležen je još više našom svetlom sokolskom tradicijom i na« šim samopregornim radom kroz više od pola stoleča, a najjasnijc je taj od« nos obeležen onim neizbrisivim krva« vim znakovima i grobovima ptejade narodnih mučenika, koji su odgojeni u našim sokolanama i zadahnuti so« kolskim dahom ginuli za svoj sokolski ideal: za svoju slobodnu otadžbinu i državu.
Slohodna, sretna i napredna otadž« biaa naš je sokolski ideal. Težnja za tim idealom izazvala je osnivanje So«
kolstva u teškim danima mraka i rop« stva, najpre koti brače Čeha, a zatim kod nas. Taj ideal je i raison d’ etre života i opstanka Sokolstva.
Naša država je pravilno ocenila i ozakonila tu ulogu i značaj Sokolstva u našem narodnom životu, odala mu svoje priznanje i obečala punu potpo« ru. Sa najvišeg mesta, od stranc prvog Sokola, našeg Kralja, ukazana je na« šem Sokolstvu naročita počast time, što je za starešinu Savcza Sokola kra« Ijevine Jugoslavije postavljen prvi Kraljev Sin — Prestolonaslednik 'Pe* tar.
Zakonski i načelno ostalo je So« kolstvo i dalje kao ustanova privatne inicijative. Treba sada .-amo tla se reši jedno pitanje više praktične prirode, t. j. da H če Sokolstvo u praksi i budu« čem radu uspeti da se odži zaista kao ustanova privatne inicijative. U resa« nanju toga pitanja nova podela župa može da bude od presudnog značaja.
Mi čemo pokušati da to obrazlo* žimo.
Sokolstvo je niklo u narodu i to najpre u onim krajevima, gde je narod bio nacionalno najzdraviji i najsves« niji. U malim mestima, u bilizini na« roda i sela, stvorcni su sokolski centri i u sokolslkom duhu odgajani narašta« ji. Na taj način u tim mestima i kraje« vima stvorena je jedna svetla i uzvi« šena tradicija sokolskog rada i pravog sokolovanja. U torne sokolskom i narodnom radu istakli su se narodni i sokolski radnici, koji su u čitavom svome kraju stcikli toliko poznavanje ljudi i.prilika te toliko poverenje, da
su postali apostoli Sokolstva, a sokol« ska misao novo narodno evandelje. Ti nosioci sokolske misli odgojili su kroz
decenije u svojoj bližoj i daljoj okolici čitave čete, da ne kažemo čitavu jednu generaciju, oduševljenih i požrtvovnih narodnih i sokolskih radnika.
U sokolskom poslu postigli su ti ljudi pun i neosporan uspeh.
Podelom župa po banovinama ostali bi ti ljudi po strani, jer bi im novom podelom bio oduzet onaj po« ložaj, koji im je davao pravo i mo« gučnost da sokolski duh sa punim au« toritetom pronose i dalje u svome kraju.
Tom podelom sokolski centri če biti otrgnuti sa njihovih ognjišta, na kojima je život i narodna potreba iza« zvala, a snažna nacionalna svest i pa« triotizam upalila prvu sokolsku iskru. Prenose se tom podelom u mesta, u kojima če se razgranati sokolski posao morati neminovno poveriti ljudima do sada u Sokolstvu nepoznatim, najče« šče činovnicima, a najvažnije sokolske posle, upravne i tehničke, obavljače možda ljudi, koji če za taj posao biti i plačeni.
Postoji opravdana sumnja i boja« zan, da če takvom organizacijom na« šeg Sokolstva po banovinskim župa« ma nestati iz sokolskog rada i života one silne i dragocene snage, koja je bila najvažniji i najznačajniji eleme« nat njegov, upravo živi izvor svega onog lepog, uzvišenog i pozitivnog, što je Sokolstvo od svoga osnutka do da« nas dalo i učinilo. Nestače ljubavi i oduševljenja za taj rad onog odušev« ljenja, kojc nije poznavalo smetnja ni poteškoča, nego je svakoj akciji da« valo izraz zanosnog i mladenačkog poleta.
Bcz ikakve vanjske potpore, u ne« prestanim zaprekama i borbi čeličio se naš pokret. Potporu i oslonac nakfc zio je u ljubavi i poverenju naroda te u oduševljenju svojih voda i pripadni« ka za uspeh sokolskog dela. To je bila njegova živa i latentna snaga.
Iz obrazloženja br. dr. Pavlasa naslučujemo tendenciju, da se naše Sokolstvo i svojom vanjskom organi« zacijom prilagodi i podudara sa dr« žavnom organizacijom i radi lakseg i jednostavnijeg uzimanja pomoči iz ba« novinskog i državnog budžeta i radi bržc i lakše intervencije kod državnih upravnih vlasti u zaštiti sakolskih in« teresa.
Nemarno zar međusobnog povere« nja ni ljubavi da bratski i sporazumno razdelimo pomoč, ako je bude, a ne« mamo zar više volje ni odvažnosti da štitimo svoje sokolske interese? I zar treba više da štitimo sokolske interese od naše rodene države, koja nam je dala i obečala svoju punu pomoč?
Močemo gotovu, razdeljenu po« moč. Ne čemo više nikakvih smetnja ni zapreka. Lločemo da nam rad bude •lak i nesmetan.
Sve to po našem dubokom uvere« n ju nije dobro, jer če time privatne inicijative nestati, u bezbrizi otupeče naše snage, nestače naše borbenosti, oduševljenja i rešenosti da preko svih zapreka i smetnja izvršimo naše za« datke i dodemo do našeg cilja.
Država treba da nas pomaže i ona nas pomaže, ali ta pomoč neka bude diskretna i razumna i neka dode do izraza samo u onoj prilici, gde naše sile budu preslabe.
Sokolstvo neka i dalje živi svojim životom u formaciji, koju su izazvale čisto sokolske potrebe, jer držimo da nema opravdanog razloga ni ozbiljne potrebe da se Sokolstvo formira po podeli, koju je izazvala državna po« treba i državni interesi.
5. Scdišta župa treba da budu u onim mestima i krajevima. gde je so« kolski život najintenzivniji, a brojno stanje članstva prema broju stanovni« štva najjače, jer je to najbolji dokaz, koliko su u pojedinim mestima dosa« dašnje župske i društvene uprave uspele da unaprede Sokolstvo u svo« jim krajevima. Ako uzmemo sokolsku statistiku (vidi Sokolski Kalcndar za 1930.) uveričemo se na žalost, da ni u nekim sedištima banovina nisu n tom pogledu postignuti povoljni rezultati, po kojima bi se mogao očekivati uspe* šan rad tih uprava u budučnosti.
6. .Mi ne čemo da govorimo i da naročito isiičemo one silne saobračaj« ne, a naročito finan.sijske poteškoče i nemogučnosti koje če potpuno one« mogučiti pravilan i uspešan rad veli« kih banovinskih župa.
Mi ne čemo da naročito govorimo ni o pomanjkanju tehničara ni ostalih sokolskih radnika, koji bi bili potrebni za pravilnu upravu, nadzor i obilaže« nje velikih banovinskih teritorija. Ne čemo da govorimo ni o njihovim po« teškočama u radu obzirom na nedo« voljno poznavanje ljudi, prilika i po« treba u proširenim područjima. O sve* mu tome je dovolj no govoreno i pi* sano.
Isto tako je dovoljno pisano i o lakom i jednostavnom načinu podele banovinskih potpora te zaštiti sokol* skih interesa pa je dovoljno obrazlo« ženo i dokazano, da ni ti razlozi ne mogu biti ozbiljan razlog za podelu župa po banovinama.
7. Okruzi? I o njima se mnogo ph salo i govorilo, i o njima je stvoreno, čini nam se, jednodušno mišljenje: okruzi su nova komplikacija i novi balast!
Ko če ih voditi? iKo če ih izdrža* vati?
Po predlogu br. dr. Pavlasa okru« zi treba da budu tehničke i administra« tivne (?) jedinicc. Dakle nova instan« cija, nova nadležnost!
Medutim okruzi su se u praksi več pokazali kao nesposobni za život pa ih je nestalo, a bili su samo tehničke jedinice u sadanjim malim župama, gde im posao nije bio velik ni zamršen.
Verovatno pristalice i predlagači nove podele misle, da če vodenje okru* ga svuda preuzeti sokolski radnici iz reduciranih župa. To bi bilo dobro, ali pri tome računu treba računati i sa jednim čisto psihološkim momentom, koji preti da ti ljudi, eventualno istak* nuti i oprobani sokolski radnici i funk« cioneri i pored svojih visokih i posve* dočenih sokolskih vrlina skromnosti, discipline i patriotizma — ipak napu* ste aktivni sokolski rad i ostanu po strani. Donekle opravdano, jer bi to bio nekako izraz nepriznanja i nepo* verenja i nezahvalnosti za žrtve i na« pore tih ljudi i njihove uspehe u na« rodnom i sokolskom poslu Ti ljudi, ■stari i oprobani sokolski radnici, došli bi u podredeni položaj prema ljudima, kojima če u mnogim slučajevima mož« da jedina sokolska kvalifikacija biti u tome, što su slučajno nastanjeni u gradu, koji je postao sedište banovine.
8. Br. Ambrožič izneo je nove raz* loge za podelu po banovinama: poce« panost Saveza prema sadanjem broju članstva, brojni slabi župski nastupi, pomanjkanje j edinstvenosti u metodič« nom postupanju, administraciji i dis* ciplini, kvalitativno slabi prednjaeki točajevi sadanjih župa i t. d.
Međutim za pojačanje broja član* stva uspešnije su svakako manje žu* pe. Br. Bogičevič je odlično nazvao samoobmanom želju izvesnih tehniča* ra da u velikim banovinskim župama vide samo brojno jače nastupe član* stva, a da pri tome ne uzimaju u ob« zir i veliko povečanje župskog teri« ■torija.
Ostali razlozi br. Ambrožiča su opravdani, jer postoji zaista velika ne* jedinstvenost u svemu medu današ* njim župama. Samo ti razlozi ne oprav* davaju ni župe po banovinama. Ti razlozi pokazuju nam samo največu grešku u radu i životu dosedanjih žu* pa: pomanjkanje medusobne kolabora« cije. Naše župe su zaista živile odvo* jenim životom kao da medu njima po* stoje kineski zidovi: posebni pred* njački tečajevi, posebni javni nastupi, po.sebno izdavanie listova i t. d. Pri* morske župe: Split, Šibenik i Sušak su u tome činilc časnu iznimku i uspeh sigurno nije izostao.
Međutim izglcda, da postoji ten« dencija da se i medu banovinskim žu« pama podignu kineski zidovi. Br. Am« brožič ima pravo, ali taj nedostatak ni.su skrivile male župe niti če to ispra* viti banovinske župe. Tu je potreban jak Savez, koji jedmi ima mogučnost da te zidove i tu nejedinstvenost me* du župama poruši i ukloni i da svojom močnom i odlučnom ingerencijom u tehničkom, administrativnom i orga* nizatornom pogledu stvori jedinstve* nost, koja je toliko potrebna našem Sokolstvu.
Treba da se medusobno približi* mo i pomažemo, a ne da se i dalje razdvajamo!
Sve ono, što smo gore naveli. jesu razlozi i refleksije, o kojima bi trebalo voditi računa pri konačnom rešava* nju postavljenog pitanja nove podele Savcza SKJ. Ali pri koncu naših izla« ganja hočemo da istaknemo jednu stvar, koja jc po našem mišljenju naj* važhija a to je: pitanje ljudi.
Sokolstvo je jedna ideja, dakle apstraktna zamisao, koju su zamislili ljudi, koja živi u ljudima i koja se kroz ljude širi. Samo ljudi su našoj ideji dali onaj zamah i životvornu sna* gu, koja je od iskre načinila oganj i od zamisli velikog Tvrša snažnu i najdivniju slovensku organizacijo, ko* ja je tako čvrsto srasla sa našom na* rodnom dušom i našim narodnim ži* votom. Bcz ljudi Sokolstvo postaje samo prazna reč.
Radi toga treba da i u postavlja* nom pitanju nove podele postavimo težište na pitanje ljudi, od čijih ličnih vrlina i mana če i zavisiti buduči uspeh ili neuspeh Sokolstva, pa bilo to u malim ili velikim župama.
Zar čc Sokolstvo u jednom kraju napredovati samo radi toga, što je njegovo sedište u sedištu banovine i obratno, zar je uspeh i napredak So* kolstva u jednom kraju došao u pita* nje samo radi toga, što njegovo sedi* šte nije u sedištu banovine? Zar da sc ukinu župe koje su pokazale najviše uspeha i imaju najbolje uslove za dalj* ni napredak, a to samo radi toga, što njihova sedišta nisu u sedištu bano* vina i obratno, zar da se ostave u ži« votu one bolesne i za život nesposobne župe, koje u dosadanjem radu nisu pokazale nikakvog uspeha — a to sa* mo radi toga, što su njihova scdišta u sedištu banovine?
Polazeči sa toga gledišta ljudi, ne* ka se izvrši nova podela Saveza SKJ na veči ili manji broj župa, ako baš naročiti državni i sokolski interesi imperativno zahtevaj u novu podelu u opšte, samo neka sve te župe budu aktivne i napredne.
Na taj način čc upravu i inicija* tivu u našem Sokolstvu preuzeti naj* bol ji, koji če sigurno povesti naše So* kolstvo boljim i zdravijim putem.
CIRIL HOČEVAR (Maribor):
Ne prenaglimo se!
U poslednje doba opažamo, da se sa velikim oduševljenjem osnivaju sokolska društva. U nekojim krajevi* ma Dravske banovine nastalo je pravo takmičenje, gde če najpre da se po* digne sokolsko društvo. Kakogod je to ves e o pojav, još ne mora biti i zdrav. Sokolski rad ne može da se upoređuje sa radom u bilo kojem dru* gom društvu, gde iole sposoban čovek može lako da 'bude pretsednik, tajnik ili odbornik. Za vodstvo sokolskog društva treba prokušanih Sotkola koji su uzgojeni u vežbaonici. A kako istom načelnik! Taj mora da bude stručnjak. od njega sc mora više tražiti, nego od načelnika kojega staroga društva. Po* red tih najvažnijih funkcionera, po* trebno je još dobrih društvenih rade* nika, jer rad društva ne sme počivati samo na ramenima jednoga ili dvojice. Radenika, pravih sokolskih radenika još uvek nedostajc. Trenuiačno odu* ševljenje ubrzo jenja, društvo vene i s njim ima mnogo posla matično ili susedno društvo. Pri svakoj prilici se tada apelira na »bratsku pomoč«.
Takova su društva također breme i za župe, jer neredovito izveštavaju o radu, ne plačaju organizacijske pri* stojbe i dr. Da, još više! Od viših jc* dinica zahtevaju potpore za sprave, vcžbaonice, mole da im se otpiše pri* stojbe, traže prednjakt i ne znam što sve ne. Posebne su poteškoče sa pred* njacima. Pri osnivanju nije se mislilo na to, i sada nastaje pisanija župama da bi im priskrbilc prednjaka, a obič* čno se zahteva da bude učitelj. Iako imamo nekoliko stotina učitelja pred* tijaka, trebali bi ih imati još tri puta toliko pa i onda još nebi dostajalo. Večinom su na školama zaposednuta sva mesta i ko da ide iz S kol e? Niko se ne javlja dragovoljno. Radi osobnih nameštenja u odnoenom kraju nastaju odmah dva tabora. Razdor je i med članstvom, jer takoder i najneznatniji ima svoje pristaše. Netom se pojave ošabni »porovi, svald je redovi ti i ietin«
ski rad u društvu onemogučen ili ba*
rem veoma oteščan. Zato mora biti princip, da se organizacija ne zauzima za osobna pitanja. Izuzeti je samo slu* čajeve, da bi isc, ako je mesto upraž* njeno i ako se time ne nanosi krivica drugome, namestilo pravog sokolskog radenika.
Namerava li se u nekom kraju osnovati društvo, ako je ikako mogu* čc, mora se več unapred pobrinuti za prednjaka. Onoga, kog smatraju pri* kladnim, pošalje se najpre u tečaj i to pre, nego što jc u dotičnom kraju društvo osnovano ili pak treba poku* šati nači primerno mesto za prednjaka obrtnika. Također i ovih imamo sada u Sokolu mnogo. Ti imaju pred dru* gim prednjacima prednost, jer poznaju navilke i težnje svojih ljudi i takovi obično imaju mnogo više uspeha od drugih, a sem toga su obrtnici stalniji nego činovnici,
Ima još jedna rana, koja podgriza temelje našeg Sokolstva, a koja se osobito ukazuje pri novim društvima. Društvu prilaze raznovrsni ljudi. Po* red mnogih idealista i uistinu za So* kolstvo zanesenih ljudi, pride uvek nešto i takovih, koji bi želeli da se u Sokolu istaknu, kako su se to pre isti* cali i isprsavali na drugim mestima javnog života. Sa svojim nepriklad* nim nastupom takovj ljudi ubijaju veselje za rad onoj brači, koji su u Sokolu zaista iz idealizma. Dobri ra* denici napuštaju rad, drugi pak ne ra* de. Prema vani u takovim je društvi* ma obično sama hvala, dok pravoga rada uistinu nema.
Matična društva i župe mora,u novo osnovanim društvima posvečiva-ti svu pozornost. Ako uvide, da dru* štvo več pre ustanovljen ja nema pred* uslova. neka sc radije pričtka još go* ilinu, dve, dok za to budu povoljnijc prilike. Gde tih preduslova za uspešan rad društva nema, bolje je da sc pri* čeka, jer slaba i neradina društva ni* šta nam ne pomažu.
Dokaz sokolske bratske uzajamnosti
Sokolsko društvo Prag*Bubeneč poslalo je 1. zam. starešine Saveza SKJ, bratu E. Ganglu, pismo od 11. o. to. sledečeg sadržaja:
Cenjeni brat potstarosta!
Slobodni smo uputiti Ti iskrene bratske zdravice sa jugoslovensko*če* hoslovačkog večera, koje smo priredili n našem društvu Prag*Bubeneč kao spomen na naš krasni ovogodišnji slet u vašo j zemlji, našoj zajedničkoj otadžbini. Veče je otvorio uvodnom rečju naš dragi zamenik staroste ČOS brat V. Štepanek, koji svoju ljubav prema vama medu nama širi rečju i delom i naše krasne doživljaje sa sle« ta učvrščuje iobogačuje novim drago* cenim upoznavanjima. Naše društvo učestvovalo je u velikom broju na ovo* godišnjem vašem sletu i zanimanje članstva za vaše sokolsiko bratstvo, za vaš narod i vašu zemlju ncpobitan je dokaz najdubljih odnošaja.
Na večeru, na kojemu se je iza veoma opsežnog programa (koji Ti prilažemo) sa velikim oduševljenjem plesalo srpsko kolo, priredili smo ta* koder izložbu fotografija našega član* stva delomice sa sleta, delomice sa pu* tovanja po vašoj krasnoj zemlji. Veoma uspele fotografije bila su dobra propaganda, a k tome priložili smo i propagandne plakate vaših kupališta.
Veče je bilo dobro posečeno i dr« žimo, da je u ovom našem (kraju po* stiglo svoju svrhu. Tako čemo i nasta* viti sa radom. čije plodove več danas sa radošču konstatujemo.
Pišemo Ti, brat potstarosta, na pobudu brata Štepaneka zato, da bi bio bar donekle informiran o našim nastojanjima i radu na širenju i jača* nju odnošaja članstva na tom širokom polju, odnošaja dvaju naroda, koji su bliski po srcu J koji su po samoj sud* bini odredeni za to, da bi se tesnije približili jedan drugomu i u svetosti čuvali i gajili slovensko pitanje, u Čije obistinjenje tvrdo verujemo.
Brate, oprosti nam, Sto Te mogu* če svojim dopisom zadržavamo u Tvo« jem velikom radu. ali ne možemo da odolimo, a da s Tobom ne podelimo našu radost.
Pozdravljamo |Te i ljubimo sa bratskim
Na z d a r !
iZa odbor:
Myslivec, tajnik. Fr. Čech, potstarosta.
C
Na ovo pismo odgovorno je brat Gangl sledečim:
Bračo!
Na vaše ljubazno pismo, u Ikojemu mi upučujete bratske zdravice sa ju« goslovenskosčehoslovačkog večera, uz«
vračam sa bratskom zahvalom na tu vašu pažnju. Smatram, da vaše brat* ske zdravice nisu namenjene samo meni, nego da njihova srdačna opoj* nost. ide celokupnom našem Sokolstvu i preko njega celokupnom našem na* rodu. Znam takoder, da ta zdravica nije samo odjek bratskih srd-aca vašeg društva, nego da je proizašla iz čuv« stvovanja čitavog čehoslovačlkog na* roda, koji je >s mašim narodom vezan trajnim sponama bratstva i vernosti
Naš dobri i mili brat Vincenc Ste* panek sa svojim plemenitim srccm i svojom uzvišenom bratskom ljubavlju trudi se uistinu dan i noč, da bi brat« stvo i vernost medu nama i vama osta* lo i pretvorilo se u granitni kamen te* meljac našeg nacionalnog žića i na* pretka obiju naroda, čiji usud trajno čuva bistro oko Sokolstva, te najbud* nije straže i udarnog fronta Sloven* stva!
Bratu starosti Štepaneku naročita pak bratska hvala!
Veseli me, da vas mogu u tom za* hvalnom pismu obavestiti kako su sve naše jedinice talkoder i ove godine na dan 28. oktobra proslavile vaš narodni praznik. Tada je iz svake naše duše čak do vas poleteo kipeči pozdrav u ponosnoj svesti, da stvaramo, vi na severu mi na jugu Slovenstva, samo jedno telo sokolskog bratstva!
Tome je dokaz vaša zdravica, a neka bi toj istini skromno poslužila također i moja zahvalna reč.
Primite svi naše bratske pozdrave!
Zdravo!
Odani
Gangl.
Uvetk to tesnije, uvek to svesnije idu naši zajednički putevi, a što do* kazuje također i ta zdravica iz Praga i odjek na nju iz Jugoslavije...
Zahvala Čehoslovaškog poslanstva
Sokolska župa Beograd prhnila je od poslanstva Cehoslovačke Republike u Beogradu sledeču zahvalu:
Beograd. 1. novembra 1930. god.
Poslanstvu Cehoslovačke Republi* ke čast je izjaviti Vama srdačnu za« hvalnost na pažnji, sa kojom ste ove godine priredili proslavu državnog praznika Cehoslovačke Republike.
Veoma uspela sednica Vaše župe ostavila je u svima prisutnima, a na* roČito kod potpisanog Poslanika dubok utisak, te je bila jedna odlična mani* festacija prijateljstva i bratstva naša dva naroda, bratstva, u kome Sokol* stvo igra jednu od najglavnijih uloga.
Poslanik i Ministar: Flieder
MARIJAN TRATAR (Križevci pri Ljutomeru);
Prednjaštvo i funkcioneri
u Sokolu
Nebrojeno članaka bilo je več ob* javljeno i u sokolskim listovima pa takoder i u dnevnoj štampi, mnogo sa* veta i predloga, koji se odnose na gor* nje pitanje. Pa i na raznim zborovima Saveza i župa često se je isticalo po* manjkanje savesnih prednjaka te or* ganizatora, kojih se nedostatak naro* čito danas oseča u našoj preuredenoj sokolskoj organizaciji. Redovito se te naše velike praznine ispunjuju prire* divanjem raznih tečajeva, koje forsira i Savez i župe na svojim teritorijima. Pored prednjaka pak nedostaje nam danas u mnogim društvima takoder organizatora — mislim pravih, islin* skih i brižljivih funkcionera — na ko* jima treba da počiva sve upravno i gospodarsko društveno delovanje. Uvek i uvek se čuje: odbornici nema* ju shvatanja o sokolskim dužnostima, oni su funkcioneri samo radi časti, a ne radi rada. (»Sokolski Glasnik« br. 23. 1930. »Duh discipline treba podig* nutil«) Takoder i tome 'treba več u početku drugačijeg uzgoja! Na žalost, moramo zabeležiti činjenicu, da stari, Premišljeni i iskusni Sokoli*funkcio* neri skoro po svinv društvima prepu« štaju svoj rad mladim silama, koji ni •z daleka nisu tako verzirani, kao nji* hova starija brača, Krivnja u tome leži mnogo na sadanjoj generaciji, ko« ia raste u takovim prilikama i u glav* nom je zadojena sa golim materijaliz* •nom, a malo, malo pak je u njoj či* stoga idealizma te i pri Sokolu samo traže osobne koristi. Na drugoj pak strani imamo drugu katcgoriju »omla* j||ne«, koja bi rado sudelovala u ovom rti onom radu, ali prvo nema odvaž* "osti, a drugo nema praktičnog ni teoretskog znanja. Mnogo puta se do* sta takovih radenika odbacuje. Treba sakupiti, zainteresovati ih, oduše* viti ih za stvar i pomagati ih. Zato se često puta dogada. da jedan takav radnik radi slabe podloge ili radi skromnosti postane u svojoj funkciji malodušan te samo površno — ne po svojoj krivnji — vrši svoje delo. I mnogo je danas take brače i sestara,
osobito sada, kada se osnivaju brojna društva. Skrenite svu pažnju na nje!
Moguče i sigurno ima još i drugih razloga. Da vidimo. Naša je zadača danas, da te mlačne, bojažljive i ma* lodušne kao takoder i materijalistički prodahnute spravimo na pravi rad. Kako? Na redovne odborske sednice društava, kad su javne, pozovite i tu braču i sestre, naročito vežbače član* stvo zainteresujte u vežbaonici. I vi* dečete, da^če ih se sigurno nači neko« liko, koji bi se zanimali takoder i za rad u upravi. Prednjački zborovi ima* ju tu dovoljno posla, u vežbaonici pak podajite pojedincima zadatke — funk* cije — da se tu več priuče, što je to dužnost, disciplina i odgovornost. Na* ravno, kad tu mislim vežbaonicu i od* bore, jasno je, da se ta dva faktora u društvu moraju podupirati, inače je sav rad iluzoran.
Svima nam je danas jasno, da samo ona organizacija može da uspeva, ona župa, društvo i četa, koja počiva na dobrom prednjaštvu i rskušanom upravnom odboru. Polovičarstvo ili prividno funkcionerstvo u Sokolstvu, naročito u današnjoj organizaciji, ne sme da vlada!
A kako čemo da stvorimo stalan kadar obiju kategorija za bližu buduč* nost?
Mnogo se sada polaže važnosti na uzgoj naše omladine, na podizanje na* rodne svesti uzgojem u školi, u narodu i u vojsei. I zato polaže danas Sokol* stvo velike nade na naše učiteljstvo, koje je po svojim veliki zadacima več do sada vršilo i u školi i u Sokolu svo* ju visoku misiju i baš u njemu je na* šlo svoju potporu i postiglo tako ve« like nacionalne uspehe. Danas Sokol* stvo iskreno poziva sve jugoslovensko učiteljstvo, da s njim i s vojskom uzgoji i mlado i staro u svesne i trez* ne Jugoslovene.
Ipak je treba takoder i tu, kad se u Sokolstvo prima učiteljstvo, da mu se pruži pomoč i da se ono prodahne sokolskim duhom. 'Potpuno se pridru* žujem rečima brata Dugandžije u nje*
govom članku: »Sokolstvo i škola«, u 23. br. »Sok. Glasnika« od o. g., 'ko* jemu bi dodao još sledeče: današnja situacija u organizaciji zahteva od uči* teljstva (i zakon i poznata vladina de* klaracija), da je potpunoma poučeno
0 Sokolstvu i njegovim zadacima, bar se to mora poučavati u osnovnoj školi, a izvan nje pomagati u sokolskim dru* štvima i četama. Nije pak dovoljno, da se time upozna samo učiteljstvo, na isti se način mora to uvesti u sred* nje i visoke škole, Sve skroz ima da celim poukom od osnovne do visoke škole provejava jugoslovenska sokol* ska misao!
Obzirom na nužnu potrebu novih sokolskih radnika*učitelja, neka bi se na našim učiteljskim školama naročito
1 intenzivnije bavilo poukom sokol* skog vežbanja. Nije mi nikakova na* misao da bi kritikovao sadanje zadat* ke učiteljskih škola, da li ti odgova* raju današnjem razvoju, jedino ču na tom mestu da se dotaknem pitanja po* uka vežbanja. Moram priznati, da uči* teljski kandidat ili kandidatkinja do* bija u školi dovoljno teoretične i prak* tične podloge, da lako začne u životu takoder samostalno u tom pravcu i ni jnalo ne oprovrgavamo pozitivnih uspeha u tom predmetu na sadanjim učiteljskim školama, ipak naglasujem, da se može praktično udejstvovati u Sokolu samo oni, koji je pored redo* vite školske telovežbe pohadao tako* der i Sokol. Sam mogu da lako po* tvrdim gornji navod, da sam za svoju praksu primio na preparandiji dovolj* no teoretskog i idejnog znanja, koje sam još obogatio s praktičnim radom u Sokolu. Naravno, mnogo je krivnje u osnovi i prekratkom vremenu. Pred« uvet pak mora biti zanimanje i vese* lje za sokolski rad, a što pak mora polagano samo od sebe doči, a ne si* lom. Sve dobre Strane i osebine dobiva preparandist samo u tehničkom obzi* ru. Malo tko je bio tako srečan, da se je još kao dak počeo zanimati takoder za upravnu stranu društva, jer mu se možda slučajno pružila prilika, da sam učestvuje u nekim dačkim društvima ili u ovom ili onom otseku sokolskog društva. Stara sokolska praksa gotovo je isključivala mogučnost izbora đa'ka u sokolski odbor. Trebalo bi se pobri« nuti, da takoder i preparandisti (bar višeg godišta) mogu učestvovati ili bar prakticirati u upravnom odboru u ovoj ili onoj funkciji. Tako bi ga se več u nekoliko pripravilo za buduči rad. Pre svega pak trebalo bi več na preparandiji proširiti vežbovnu osno* vu pored tehničkog dela takoder i na idejni, prosvetni i upravni deo. Kao što dobija nešto važnih saveta iz škol* ske administracije, da se brže snade u novom zvanju, tako je isto tako po* trebit takoder opšti,pouk o upravno* gospodarstvenim zadacima sokolskih društava. lako je u pretresu nov za* kon o telesnom uzgoju naše omladine te vojske, ipak bi bilo prikladno još' pred ovim, da se o osnovi vežbanja na preparandiji kaže koja reč. Pored dosadanje teorije i praktičnog vežba* nja, imali bi se uvesti uporedni hospi* tacijski nastupi na vežbaonici, kako se to vrši pri ostalom pouku, a mesti* mice i posečivanje redovitih satova vežbe u sokolskim društvima, koja se nalaze u mestu same preparandije. Na taj bi se način takoder veoma proši* rilo i praktično znanje sa redovnim hospitacijama. U upravno*organizator* skom smislu trebalo bi uvesti teoret* ske. i praktične vežbe iz svih funkcija glavne uprave i njenih otseka. Mnogo pažnje trebalo bi naročito posvetiti na prosvetarstvo, tajništvo, blagajništvo i knjižničarstvo. Ujedno bi trebalo na preparandijama, kao i na drugim sred* njim školama, uvesti nedeljnu dopo* dnevnu sokolsku upravnu i prednjač* ku školu. Slična škola vršila se pred četiri godine u Ljubljani na državnoj preparandiji, koju je s uspehom vodio sadanji savezni načelnik br. Bajželj, nadalje u Užicama i u Mostaru. Te škole bi se održavale kroz celu godinu i za sve razrede i na njima bi se iz* vadao tehnički i upravni program. Tu bi lako izvan pouka predavali razni sokolski strukovnjaci iz obližnjih so* kolskih društava ili župa i pokazali im na licu mesta kako se radi. Tako bi kandidati i kandidatkinje tekom pet godina zadohili toliko praktičnog i teoretskog znaja u svim pravcima sokolskog rada (mislim tu i na dramat* ske, pevačke, glazbene, lutkarske i osta* le otseke) te bi stupili u život potpu* no dovoljno pripravni i uspešno po* čeli radom u školi i narodu. Slične osnove danas se mogu izvesti, a duž* nost i zadača je pak našeg sokolskog vodstva, da se uičteljskom naraštaju poda mogučnost, da se izobrazi u svim smerovima sokolskog rada putem pri* kladne osnove na učiteljskim školama.
Time bi pak otpali razni početnič* ki tečajevi, koji unatoč dobre namere, ali usled preopsežnog programa, u kratkom vremenu nisu mogli da urode plodom i stoga su — ne po svojoj krivnji — slali u društva opet samo po* četnike! Nego ipak, mogli bi se lako da prireduju drugi tečajevi za daljnju tehničku i upravnu izobrazbu, koja če nam biti uvek potrebita. I tako čemo pomalo iči koracima svoje brače na severu.
U nekoliko godina (3) imačemo kadar dobrih i pripravnih prednjaka i
organizatora, koji če odgovarati broju učiteljstva.
Na nama je, da danas dok je vre* me, uložimo sve svoje sile i posvetimo svu brigu reformi pouka telovežbe i opšteg uzgoja u sokolskom smislu na
učiteljskim školama, da bi odšle ti za* vodi postali žarište Tyrševe misli i njegovi veliki pobornici. To bi takoder bio najlepši spomen*poklon velikom slovenskom duhu o njegovoj stogodiš* njici! Promislite!
Tečaj za učiteljstvo grada Zagreba
po sokolskom sistemu
Zakonom z a narodne i osnovne škole od 1. XII. 1929. uvršten je kao 14. predmet u nastavu osnovne škole »telesna vežba po sokolskom sistemu«.
Gradski školski odbor na inicija* tivu školskog nadzornika g. J. Butor* ca, rešio je, da se za učiteljstvo grada Zagreba priredi šest*nedeljni tečaj (4 sata dnevno), u kojem bi prvenstveno prišlo gradivo od I. do IV. razreda osnovne škole, a osim toga upoznati se sa svim delovima sokolskog rada i onim naukama, koje su u vezi sa So* kolstvom i telesnim odgojem u šlkoli, kako bi mogli raditi u školi i saradi* vati u Sokolstvu.
Tečaj je otvoren 2. XI. o. g. Te* čaju učestvuje 207 učitelja i učiteljica grada Zagreba, pred kojima se sa de« com metodički obraduje grada osnov* ne nastave i radii sa pomladkom od 6 do 10 godina.
Osim toga predaje se: teoretski sustav. Iz nastave praktički uzimaju se oni delovi, koji imaju veze sa osnov* nom šlkolom, a ostali teoretski, kako bi učiteljstvo bilo upoznato sa sokol*
skim sistemom. Pored toga, predaje se: ideologija, organizacija i admini* stracija Sokolstva, a naročitu pažnju posvečuje se metodici. Anatomija, hi* gijcna, prva pomoč predaje se u vezi sa telesnom vežbom i higijenom u školi.
Gradski školski odbor poverio je vodstvo tečaja br. Dušanu M. Bogu« noviču, koji predaje gradivo ideolo* gije, organizaciju Sokolstva i metodi* ku, a teoretski i praktičlki deo brača Bora Vuksan i Nikola Bjelovara, na* uku o zdravlju br. Branko Mudrinič.
Tečaj iako za učitelje i učiteljice, prema duhu i karakteru potpuno je so* kolski, te če biti od velike koristi za razvitak Sokolstva u Zagrebu i za do* bar odnos izmedu Sokolstva i škole i za rad medu onima, kojima treba po« svetiti najviše pažnje, a to su naša deca. Nakon tečaja posvetiče se velika briga uredenju potrebnih prostorija i sprava za učenike i učenice osnovne škole i talko če blizu 11.000 dece u Za* grebu biti podvrženo sistematskoj te* lesnoj vežbi po sokolskom sistemu.
Predlog o podeli Saveza SKJ na župe
(Gledište Sokolske župe Vel. BeČkerek, usvojeno na žup. sednici od 26. okto#
bra o, g.).
Podela Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije na župska područja pret* stavi ja jedan od najtežih problema s obzirom na velike nacionalne i držav* ne interese.
lako je sama sokolska ideologija jedinstvena, čijim se širenjem ždi po* stiči jedinstvena svest kod svih grada* na u svakom pogledu, ipak raspro* stranj en je te ideologije ne može se vršiti u svakom kraju velike nam otadžbine podjednako, istim načinom i istim sretstvima.
Rad na terenu zavisan je od mno* gih lokalnih uslova, koji su posledica svakidašnjeg života i sitnih iiavika. U tom pogledu čak i područje jedne ba* novine pretstavlja veliku raznolikost.
Podelom Saveza na 9 župa, možda bi se ujednostavio administrativni rad u Savezu, ali bi se mnogo izgubilo od one neposrednosti u dodiru i radu so« kolskih radnika, koja je i do sada bila potstrekač i temelj svake akcije, a ujedno i put za izjednačenje svatanja sokolske ideologije sa gledišta jugoslo« venstva.
Savezu ni do sada nije nedosta« jalo idejno vodstvo, več na protiv, baš onaj praktičan put, koji bi dao nepo* sredno osetiti svakom Sokolu svoj ide« ološki program. A to če so postiči sa* mo tako, ako se Savez još više približi terenskom radu.
Stvaranjem župa po banovinama Savez bi se još više udaljio od terena i od one neposrednosti u sprovodenju svoga programa, koji su bitan uslov jednog dobro organizovanog rada i stvaranja jedinstvene jugoslovenske svesti.
Izmedu Saveza i okružja — koja bi zapravo vršila funkciju dosadašnjih župa — stvorila bi se jedna župa u ba« novim, koja bi s jedne strane pret* stavljala veliki administrativni aparat — sličan današnjem Savezu — as druge Strane udaljila bi sve sokolske radnike od uzajamnog upoznavanja prilika širom cele nam domovine. Is* ključio bi se jednom rečju onaj uza* jamni široki lični dodir sokolskih rad* nika, koji je najmočnije sretstvo za izjednačenje misli.
Praktično svativši nov predlog o podeli župa, isključena bi bila moguč* nost, da jedan sokolski radnik jednog okružja Dunavske banovine dode za života u bilo kakovu vezu sa jednjm sokolskim radnikom jednog okružja Dravske banovine.
Na taj način, u mesto jedinstva u svatanju rada i sprovodenju progra* ma, nastala bi pokrajinska — bano* vinska — razlika izmedu pojedinih žu* pa, što bi išlo na uštrb jedinstvene ju* goslovenskc nacionalne misli. To pri* znaje u ostalom i samo obrazloženje predloga, kada veli, da bi se na taj način stvorila jedinstvena (naravno banovinska) teritorija. Time bi sq iz« gubila ona širina pogleda u radu, koja treba i mora stalno da obuhvata celu državu.
Otpravljanje poslova u jednoj ba* novinskoj župi stvorilo bi jedan admi* nistrativan aparat sa brojno admini« strativnim činovništvom, što bi u ve* likoj meri beskorisno opteretilo nov* čanu pomoč, koju pruža banovina. Dok
se to danas u župama vrši sa najviše jednim pisarem, koji košta vrio malo.
Za podelu banovinske pomoči uvek je lako pronači pravedan put. Na kraju krajeva ni predvidena bano* vinska župa ne daje nikakovu naro* čitu garanciju, da če se banovinska po* moč pojednako podeliti medu društvi* ma, odnosno pojednako upotrebiti na sve krajeve u jednoj župi.
Zakon o Sokolu* kraljevine Jugo* slavije stvorio je jednu potpuno novu situaciju u pogledu sokolskog teren* skog rada. Naime za kratko vreme, godinu ili dve dana, mi čemo imati u svakom selu i u svakoj opštini po jed* no sokolsko društvo, kada če na pri* mer Dunavska banovina imati oko 600 sokolskih društava. Tada če se stvo* riti od jedne banovinske župe takva jedna administracija, koja če onemo* gučiti sprovodenje bilo kakvog pro* gramskog rada od strane uprave župe. Sto se tiče administrativnih vlasti, one su dužne danas potpomagati u svakom pogledu sokolski rad, pošto se on te* melji na jednom zakonu, a od pojedinih starešina društava zavisi, koliko če oni tu administrativnu vlast umesno isko« ristiti u interesu razvitka Sokolstva. Ta ni banovinska župska uprava ne če moči više učiniti.
Postoje danas i ministarska nare* denja, koje vlasti tek onda izvršuju, ka» da se starešina zauzme za to, inače su ona mrtva slova na hartiji.
Iz svega do sada izloženog, naš je predlog:
1. Da se pri organizaciji župa sva* kako izbegne to, da se jedna župa pro* stire na dve ili više banovina.
2. Da se na teritoriji jedne bano« vine osnuju dve, tri, pa i više župa i da jedna župa ne obuhvata više od sto političkih opština. Na taj bi se na* čin — kada uzmemo u obzir broj gra* dova i opština u našoj državi, koji iz* nosi oko 6000 — stvorilo oko 60 župa u celoj kraljevini.
Na primer Dunavska banovina, koja je po broju stanovništva najjača u državi, da se podeli na 7 župa. Ta* ko bi u Banatu postale 2 župe: sa se* dištem u Vel. Bečkereku, u koju bi spadali srezovi: kovačički, vel. beČke* rečki, novobečejski, vel. kikindski, srez Jaša Tomič sa gradovima, a druga sa sedištem u Vršcu, u koju bi spadali srezovi: belocrkvanski, vršački, kovin* ski, alibunarski i pančevački sa grado* vima.
BRATSKIM DRUŠTVIMA NA ZNANJE!
Bratska društva umoljavaju se, da nedeljom i praznicima sama predi« ž u na pošti »Sokolski Glasnik« i ostale naše listove, jer ee u tim danima obič* na pošta ne raznosi.
Uprava.
KALENDAR1Ć SOKOLSKE OMLA. DINE ZA GODINU 1931.
izišao je iz štampe i stoji 2 Din po komadu.
Naručuje se kod Jugoslovenske Sokolske Matice, Ljubljana, Narodni dom.
Bačka da se podeli na dve župe, sa sedištem u Subotici i Novom Sadu.
Srem da bude jedna župa sa sedi* štem u Rumi ili Srem. Karlovcima, koji je i pre rata bio glavni nosioc sokolske ideologije u bivšoj Madarskoj.
Beograd sa Zemunom i Pančevom da bude jedna župa, a bivši krajevi predratne Srbije, koji su pripali Du* navskoj banovini, opet jedna župa sa sedištem u Kragujevcu.
Na ta j način bi se mogle podeliti i ostale banovine. Time bi se postiglo to, da bi svaki starešina župe bio u mogučnosti, da dobro i ličnim dodi* rom upozna sve sokolske radnike svo* je župe, a župe bi osetile neposred* nost akcije Saveza u svakom pogledu.
Ovakom organizaeijom župa, mi bi postigli to, da se sokolski rad pri* lagodi potpuno terenskim prilikama i da iskoristi sve one lokalne navike i svatanja — koja u ostalom sadrže i mnogo vrlina — za jedinstvenu jugo* slovenski! sokolsku ideologiju.
Drukčije se svata život i drukčije su prilike svakidašnjice u Sarajevu,
nego li u Srem. Mitroviči, iako obe pri* padaju jednoj banovini. Istina je to, da jugoslovenska svest i sokolska mi* sao mo raju biti jednake kod svih gra* dana naše velike otadžbine, bez obzi* ra na veru ili narodnost, ali se one mo* raju nakalemiti na život, na okolinu i uslove svakidašnjeg opstanka, a ni* kako udaljiti od stvarnosti.
Pored toga, svaki starešina župe na saveznim skupštinama izmenivši misli sa ostalim starešinama u celoj kraljevini stiče širinu pogleda u radu koja obuhvata ceo jugoslovenski na* rod.
Nikakvi razlozi ne diktuju, da broj župa od 60 smanjimo na 9 i da se tako udaljujemo od terena, kada nam je baš protivna svrha.
Administracija u Savezu može potpuno da se odeli od ideološkog i sokolskog progranskog rada. Dinamiku akcije pretstavljaju ljudi ljudske vrednosti, ličan dodir i potstrekavanje, što uvek mora biti odel'jeno od admi* nistracije.
MARKO DUGANDŽIJA (Brinje);
Reorganizacga sokolskih
župa
To je postalo prema polemici u »Sok. Glasniku« važno pitanje. Padaj'j predloži raznovrsni, sve u cilju, da So* kolstvo zauzmc što jaču poziciju u promicanju naše nacionalne stvari. Pregrupisavanjem župa, hoče se još jedan akt, koji če uneti više života u organisaciju.
Ipak, od nove podele sokolskih žu* pa, ne more se očekivati naročita ko* rist. Moje je skromno mišlenje, da se ma bilo kakovom novom podeiom, ne* če postiči ieljeni cilj, naime neče se novom podeiom razviti ideja tamo, gde ona do sada nije prenesena, a ni o5a* čati* onamo, gde postoji društvo.
Podeiom župa po banovinama po* stala bi administracija preopširna i zahtevala bi permanentan admini&tra* tivni rad, dakle stalno činovništvo. To kod sadanjih župa ipak nije po* treba.
Mi moramo priznati, da nemarno ljudi, koji če dobrovoljno raditi bes nagrade samo za Sokolstvo, jer poje* dinca vežu njegovi lični poslovi od kojih žive. Plačati potrebno činovni* štvo, nebi se imalo otkud, jer kakovim novim porezom na društva, izgubili bi mnogo članova. Napokon, kamo bi to odvelo, ikad bi 9 ili 10 župa držale sva* ka po desetak činovnika. Držati bi ih morale, poSto inače nebi mogle zado* voljiti svojim dužnostima.
Predlog podele župa po banovina* ma ipao je i iz tog razloga, da bi se i
Sokolstvo podelilo po područjima, ka* ko je podeljena naša država.
Podela države na velika upravna područja bila je potrebna i njome se postizava — pored ostalog — pojefti* njen j e uprave, proširena je kompeten* cija upravnim jedinicama, a Sokolstvo bi podeiom župa po banovinama po* stiglo obratan rezultat. Skuplju upra* vu i birokratiziranje te uprave.
Mi smo privatna ustanova, dobro* voljni radenici na jačanju nacionalne i državne misli i kod nas ikompeten* cija, rekao bih, jednaka je svugde. Otvoreno nam je polje rada i jednako delovanje iz najzabitnijih mesta.
Ja ne bi pitanje opče podele župa na nova područja stavljao na dnevni red. Živimo več odavna u sadanjoj podeli i sve do sada nije nam se name* tala potreba za reorganizacijom.
Brača u sadanjim župskim uprava* ma imaju za sobom svoja dela, okup* Ijeni su svakako najbolji Sokoli u upravama, istaknuti su u svojoj oko* lini. pa njih sa vodečih mesta ukla* njati. umanjiti im sadanji delokrug, priznajmo, znači ubijati im ambicije uprkos njihove disciplinovanosti.
Svaki je ponosan na svoje delo, koje je izgradio i izgraduje. Ako treba pojačati aktivitet u Sokolstvu, a to svakako treba, jer za 'tim težimo, onda pojačajmo rad u drustvima i ‘kod po* jedinaca i neče se osečati potreba za reorganizacij u župa.
MIRO VELJAK:
Proste vežbe i njihovo sastavljenje
(Brači i sestrama sastavljačima prostih vežaba za god. 1932.)
Več više puta opažao sam na ve* čim sokolskim sletovima izvađanje prostih vežaba, pre svega članova. Naročito se eečam nastupa, kad su se izvadale proste vežbe br. dr. Murnika, koje su važile skoro tri godine, a uspe* si nisu bili takovi, kako bi morali da budu. Svak bi očekivao, da če po tro* godišnjoj vežbi, biti postignuta najve* ča mera skladnosti. Gde su uzroci da se to nije postiglo?
Objavljujem ove retke sada radi toga, jer je načelništvo SKJ raspisalo nate* čaj za proste vežbe sviju odelenja za slovenski svesokolski slet u Pragu god. 1932. Braču, koja su sc prihvatila sa* stavljanjai molio bih da skrenu pažnju na nekoje momente, koji dolazc u ob* zir kod učenja vežaba, a još više pri izvadanju na nastupima. Več u uvodu sam istakao, da u izvadanju nismo mo* gli postignuti pravu skladnost. Video si more ruku, medu kojima skoro dve ruke nisu bile istovremeno u istom po* ložaju. Za vežbe, koje se izvadaju spojeno, mogao bih da ib nazovem »tekuče«, jer zapravo izmedu jednoga i drugoga giba nema nijednog prekida i tu treba svestrane izvežbanosti. U gibu ne ostajemo niti za časak jer več u isto vreme počnemo drugi. To je si* gurno pravilno nastojanje, jer svaki vežbač mora nekoč da postigne stu* panj, kada su mu vežbe neprekidno gibanje — kada gibanje jedne skupine mišica neopazice prelazi u drugo.
Mnogo sam se več zanimao sa vež* banjem prostih vežaba, a takoder i trudio sam se da bi postigao pravu skladnost, jer bi istom tada došlc ta* ikove vežbe do pravog izražaja, a te harmonije — ako mogu to tako da na« zovem — nišam postigao. Vežbao sam vežbe svakog vežbovnog sata, naučili su vežbe, ali skupnosti gibova nije (bi*
lo.	Prema uspesina na nastupima su* dio bih, da takoder i druga brača pred* njaci nisu mogli da to postignu. Gde su tome uzroci? Pre svega pripisujem taj nedostatak premaloj izvežbanosti vežbača; veliku ulogu, razume se, igra tu čuvstvo, koje se ne nalazi kod sva* koga. Kako da shvatimo neizvežba* nost vežbača? Večina vežbača ne zna niti pravilnih napetih gibova Jakata i nogu, o zgrčenim i ugnutim i 'ne govo* rim. Isto tako su kruženja Ahilova peta skoro svih vežbača. Svaki pred* njak zna, da se hoče dugo vremena dok se to nauči. Pri učenju prostih vežaba baš se te greške pojavljuju i to su praznine, koje se katkada uopšte ne daju ispuniti. Proste vežbe morale bi se sastojati od lakših gibova; bar se takoder i iz tih mogu da stvore lepi sastavi.
Po ratu smo napravili velik skok napred, jasno, više na papiru, nego u zbil ji. Pogledajmo vežbe za slet iz g. 1914. i posleratne vežbe. Jedinom iz* niinkom mogli bi okrstiti vežbe br. Vidmara za Skoplje. Kako je učenje tih vežaba išlo hitro, prednjači su veoma lako posvečivali pažnju takoder
i pojedinim gibovima. Nastupi, bar u Sok. ž. M., bili su zaista dobri. Glede drugih vežaba to ne mogu da tvrdim. Moramo da mislimo na to, da još uvek dobivamo i da čemo dobivati članstvo, kojemu manjka toli potrebna škola: put od dece — naraštaja do člana. Ma* lo je takovih, koji imaju sve to za «o* bom. Takoder i to je uzrok premale izvežbanosti. To se da otstraniti s po* stepenim otežavanjem vežaba. Sa* stavljač bi morao da u duhu gleda ti* suče, medu kojima 80% takovih, ko* jima nedostaju pravilni osnovni gibo* vi; od tih pak je skoro 10% takovih, koji po prvi put nastupaju. Mislim,
da ne potcenjujem naš napredak, ako to tvrdim. Mnogi nastupi su mi dokaz. Ako bi u vežbama išli postepnim pu* tem, od lakšega prema težem, otpala bi mnoga kritika naših nastupa. Teško je podati potpunu skladnost petorici ili desetorici, koji nastupaju na aka* demijama — i to su izabrani — a ka* mo li to još tisučama!
Nije pak potreba, da bi proste vežbe obasizale samo obične — osnov* ne gibove, moraju se uvesti takoder i drugi, teži gibovi, a polako, u tim vežbama ove, u drugim opet one, sve po odredenom osnovu. (Primer veža* ba sa jednostavnim gibovima, a koje su efektne i izdašne, to su vežbe br. Fr. Mačusa, koje je izvadao muški na* raštaj na našem ovogodišnjem sletu u Beogradu. Istina, uspesi ne če biti tako brzi, ali če zato biti sigurni
Ako pak savezno načelništvo mi* sli, da bi proste vežbe za Prag imale biti više reprezentativnoga značaja, to
onda otpada, jer bi došli u obzir samo bolji vežbači; ako se ide za masu, treba pak da se sastavljač obazire na to, da ima osobito danas mnogo ljudi, kojima treba mnogo i mnogo tesanja.
To se isto dogada pri takmičar* kim vežbama. Takoder i tamo bi mo* rali »početi«, u pravom smislu reči, ali zato pak biti pri takmičenjima skrajno strogi.
U mojem je društvu sada pred* njački zbor raspisao takmičenja, koje je za sve vežbače članstvo kao i za naraštaj obavezno. Vežbe su lake, skoro sve sami osnovni gibovi, a pri takmičenju zahtevače se tačna i pre* cizna izvedba. Na taj način nadam se, da čemo početnike dovesti do stupnja, kada če početi upoznavati i izvadati finese.
Nije mi bila namera kritika, tra* žim samo puteve za što uspešniji na* predak našega Sokolstva.
IZ SAVEZA SKJ
Svim bratskim župama!
Lužičkoasrpeko Sokolstvo, ova naj* manja grana slovenske sokolske poro* dice, slavi 26. novembra o. g. deisetgo* dišnjicu svoga postanka. Ovaj jubilej značajan je ne samo za Sokolstvo, več i za čitavo Slovenstvo. Pozivamo stoga uprave bratskih -župa, da brači iLužič* kim Srbima pošalju svoje pismene če* stitke i to najkasnije do 25. o. g. Čestit* ke neka se upučuju u prepo Bučanom pismu na adresu: Gustav Jannack, 'Schriftleiter des Lužičko*serbski So* kolski Zwjazk, Bautzen i. Sa. Lanen* graben 4, Serbski dom, Nemačka.
Narodni praznik ČSR
Prema izveštajima koje smo pri* mili, sva su naša bratska društva pro* slavila 28. oktobar kao narodni i dr* žavni praznik bratske Ceškoslovačke republike.
Savez SKJ pozdravio je bratsku COS ovim telegramom: »Soko kralje* vine Jugoslavije radu j e se velikom da* nu oslobodenja bratskog češkoslovač* kog naroda šaljuč pozdrave najbližoj brači, čije se bratstvo prekalilo u da* nima patnja i radosti, a koje če se i opet manifestirat), kada to zatraži poziv domovine.«
Kako čitamo u 44. broju »Sokol* Skog Vestnika«, organa COS, poslale su u Prag ČOS telegrafske čestitke ove naše župe: Beograd, Bjelovar, Celje, Cetinje, Ljubljana, Maribor, Mostar,
Niš, Novo mesto, Novi Sad, Skoplje, Split, Šibenik, Tuzla, Veliki Bečkerek i Zagreb.
POZIV
svim članovima načelništva i tehničkog odbora Saveza te župskim nfliielnicima i načelnicama!
Pozivam vas na sednicu zbora žup* skih načelnika, koja če se održati u nedelju dne 7. decembra 1930. u 9 sati pre podne u prostorijama Saveza SKJ u Beogradu, Terazije 7/II.
Dnevni red:
1. Otvorenje sednice i imenovanje zapisničara.
2. Izveštaj načelnika Saveza.
3. Program budučeg rada.
4. Dogovor o župskim sletovima i o IX. svesokolskom sletu u Pragu 1932. g.
5. Eventualije.	i
Prema pravilniku zbora župskih
načelnika sednici imaju pravo učestvo* vati takoder načelnici i načelnice onih društava, koja imaju preko 400 člano* va vežbača i članica vežbačica. Načel* ništva tih društava neka odmah poša* lju saveznom načelništvu u Ljubljani o tome odnosne dokaze.
Za sve učesnikc sednice Ministar* stvo saobračaja, svojim rešenjem M.
S.	O. Br. 21.758 od 19. XI. 1930., odo* brilo je polovičnu vožnju od dana 5 do 10. oktobra o. g.
Zdravo!
Ljubljana, dne 17. novembra 1930.
Načelnik: Bajželj.
Jugoslovenska Sokolska Matica
Da bi se što bolje pospešio razvoj sokolske književnosti na području Sa* veza Sokola kraljevine Jugoslavije, odlučila je Jugoslovenska Sokolska Matica da počne sa izdavanjem »So* kolske knjižnice«, od koje če još to* kom 1930. godine iziči prva tri sveska, koja su več u tisku.
I.	svezak: E. Gangl, O sokolskoj
ideji;
II.	svezak: Ing. Lado Bevc, Sokol* siko prosvetno delo;
III. svezak:	Dr.	Miroslav Tyrš,
Naš zadatak, smer ‘i cilj.
Točniji podaei toga pothvata biče obrazloženi u 1. svesku.
Da omogučimo nabavu »Sokolske knjižnice« najširim sokolskim ikrugo* vima, odredili smo svakom svesku iz* vanredno nisku cenu po 3 [Din.
Na informaciju pripominjemo, da če I. >i II. svezak iziči na slovenačkom,
a III. svezak na srpsko*hrvatskom je* ziku.	i
Oblik je priručan, oprema ukusna. Pozivamo bratske župe, društva i pojedincc, da se u obilnom broju pri* jave sa običnom dopisnicom. Pripo* ručljivo je radi smanjenja troškova i poštarine. da se prijavi više naručnik-i pod skupnim naslovom (n. pr. Sokol* sko društvo Skoplje naručuje 50 pri* meraka I, sveska, 50 primeraka II. sve* ska i 100 primeraka III. svesika »Sokol* ske knjižnice«. Novac se doznačuje odmah po primitku knjiga putem pri* ložene položnice). Naš naslov je: J. S. M , Ljubljana, Narodni dom.
Raspošiljanjem (»Sokolske knjiž* nice« počinjemo 1. decembra o. g.
Zdravo!
U Ljubljani, 7. novembra 1930.
Jugoslovenska Sokolska Matica.
ROZMAN JANKO (Šmarje pri Jelšah):
Za uspešno sokolsko delo na deželi
Pošljite nam narodnih in delavnih učiteljev, učiteljev, 'ki poznajo svojo vzvišeno nalogo in jo vršijo^ z ljubez* ni j o do naroda, učiteljev, ki se zave* dajo, da s štiriurnim poukom še niso dovršili svoje celodnevne dolžnosti, učiteljev, katerim ni žrtev podati se med nas po svojem dnevnem pouku ter nam, ki nismo toliko prečni, da bi imeli svoje prosvetno ognjišče in svo* je sokolske telovadnice.^ oznanjali so* kolski evangelij, ter ž njim kovali naš značaj in silo v naša okorna telesa. Pošljite nam učiteljev, ki sc nas nc bodo izogibali iz sramu pred našo ne* vednostjo in okornostjo, ‘temveč va> bili k sebi v šolo, v šolsko telovadnico, da napravijo iz nas kulturne, značajne in močne ljudi, !ki bodo naši vojski v ponos in pomoč v slučaju potrebe.
Če premotrimo sad enoletnega dela StCJ, kateremu je z najvišjega me*
sta poverjena telesna in duševna vzgo* ja narodova, ugotavljamo z zadovolj* stvom, da so povsod drugod vršili so* kolski in kulturni delavci svoje vzvi* šeno delo zelo uspešno in nadvse čast* no. Novoustanovljena sokolska dru* štva, novoustanovljene sokolske čete so sad njihovega plodonosnega eno* letnega dela — le mi smo še vedno ti* sti nesrečniki, ki do danes zaman se* gamo za temi dobrotami, ker sc ne zdimo našim najbližjim kulturonos’ cern vredni teh dobrin. Dajte nam učiteljev izmed množice dobrih učite* ljev, da zamujeno nadoknadijo in prinesejo v naš širni kraj luči — svet* lobe.
Srez Šmarje pri Jelšah tvori 61 političnih občin z okroglo 50.000 pre* bivalci. V celem srezu obstoja danes šele troje sdkolskih društev, v katerih je včlanjenih 270 pripadnikov. Sedeži
Naš državni grb
na jakoj lepenki veličine 45 X 54, veo* ma lepo izraden, odobren po Ministar* stvu prosvete sa priloženim kratkim opisom, dobije se kod Jugoslovenske Sokolske Matice, Ljubljana, Narodni dom, uz cenu od 20 Din više 10 Din za poštarinu i frankovanje.
tukajšnjih sokolskih društev so: trg Šmarje pri Jelšah s 300 prebivalci, od tega 94 članov sok. dr.; zdravilišče Ro* gaška Slatina z 650 prebivalci, od tega 89 članov sok. dr.; trg Rogatec s 700 prebivalci, od (tega 87 članov sok. dr.
V ostalih 58 političnih občinah z 48.000 prebivalci ni niti enega sokol-skega društva niti ene sokolske čete.
Takoj po ustanovitvi Sokola kra^ Ijevinc Jugoslavije so tukajšnja sokol* ska društva, deloma z lepaki, deloma s pismenimi in ustnimi vabili po* zvala Sokolu naklonjeno inteligenco, posebno ono, ki službuje v večjih kra* jih tukajšnjega sreza, da poskuša usta* noviti v svojih krajih vsaj sokolske čete, če že ni mogoče misliti na ta* kojšnjo ustanovitev sokolskih dru* štev. Ta vabila so naletela na gluha ušesa ter ne morem imenovati niti častne izjeme. Med imenovanimi 58 občinami je 5 trgov, od katerih ima ima sleherni več kot dvakrat toliko prebivalcev kakor pa kraji s sokolski* mi društvi, ter je docela verjetno, da bi se s prav malenkostnim trudom dalo v vsakem imenovanih trgov usta* noviti močno sokolsko društvo. Toda ne najde se niti enega, ki bi se zavzel za mnogobrojne pozive z vseh strani ter žrtvoval zapuščenemu delu našega naroda vsaj dve uri dela na teden.
V sokolskem tisku se je mnogo razmoitrivalo o načinih narodovega prosvitljenja potom sokolskih društev. Predlagani so bili najrazličnejši načini, od katerih naj si volijo društva za svoj okoliš najprimernejši. Društva so po* segla po njih 'ter jih oživotvorila koli* kor največ so mogla. Uspeh ni izostal; posebno v sedežih sokolskih društev so se pomnožile vrste sokolske falan* ge. Naravnost žalostna slika se nam nudi, če pogledamo sad sokolskega dela v krajih izven območja sokolskih društev. Za ta slednji neuspeh se ima zahvaliti ondotno ljudstvo izključno le nedelavnosti onih, katere je posta* vila država baš za to na ta mesta, da vzgajajo najširše plasti telesno in du* ševno. Ta vzporedna dvojna vzgoja je predpisana z zakonom o Sokolu kraljevine Jugoslavije, zato tudi obli* gatna za tiste, 'ki so v prvi vrsti po* zvani. da tako vzgajajo narod tudi v zadnji gorski vasi.
Uvažujoč gornje, ne iščimo vzro* ka dosedanjim neuspehom v zastarelih sistemih sokolske vzgoje, katerim je priznana najboljša kvaliteta z najviš* jega mesta, 'temveč in edinole v nede* javnosti onih, ki so poklicani, da stoje v najožjem stiku z ljudstvom. Pridružujem sc klicu pozabljenih in poniža* nih ter kličem:	Dajte	jim vrtnarjev,
ki bodo z 'ljubeznijo v srcu, z vedrim čelom in z ^mišičasto rako sadili v srca ponižanih bratov in sester roze, ki se bleste s slehernega sokolskega prapora z imenom: »Bratstvo, enakost, svoboda — lepota, dobrota, resnica.«
Pozdravi Savezu SKJ
Gorenja vas. Prvemu sokolskemu podstarosti. Narod, bivajoč na meji domovine, zbran 16. XI. v Sokolskem domu v Sovodnju nad Škofjo Loko ob priliki prosvetne prireditve, navduše* no pozdravlja svojega starosto presto* lonaslcdnfka Petra, se klanja sokolski misli ter bratsko pozdravlja Tebe, vse sokolske sestre in brate in kliče: Na* prej v delu za kralja in domovino! Zdravo! — Starosta Karel Marolt, žu* pan Janko Jezeršek, učitelj Janko Štefe.
Velenje. Zbrani na ustanovnem občnem zboru Sokolskega društva Ve* lenjei, ki bo glasnik večnolepe sokol* ske ideje v tukajšnjem rud. revirju in središču lepe Šaleške doline obdanem od zavednih okoliških občin, se javlja= mo do zadnjega diha v službo domo< vini s sokolsko zaprisego in pozdra> vom našem starešini Njegovemu Vi* sočanstvu prestolonasledniku Petru! Zdravo! — Za Sokolsko društvo Ve* lenje: starosta Kurnik, tajnik Puše* njak.
IZ ŽUPA I DRUŠTAVA
ŽUPA BANJA LUKA
SOKOLSKO DRUŠTVO DRVAR, t Brat Jovo Lovrič.
25. oktobra o. g. preminilo ju u svojoj 45. godini života brat Jovo Lov* rič, član Sokolskog društva Drvar, op* štinski načelnik ugledni gradanin i privrednik.
Pokojnik je bio jedinstven primer vredna, štedljiva, preduzimljiva, tačna i poštena čoveka i gradanina. Pored toga bio je vrlo blage naravi i uvek vedra raspoloženja. Zbog tih njegovih vrlina bio je poštovan, voljen i veoma cenjen u svim redovima gradanstva.
Za drvarsko Sokolsko društvo
stekao jc brat Jovo, naročito kao pret* sednik :'radevnog odbora društvenog doma dovršenog pre dve godine, ne« ocenjivih zasluga na Čemu če mu dru* štvo biti večito blagodarno.
Ispraeaj pokojnika do večne kuče bio je veličanstven, a u njemu je učestvovalo celokupno gradanstvo i veliki broj težaekog sveta iz okolice. Pred Sokolskim domom oprostio se sa pokojnikom, u ime Sokolskog dru* štva. brat starešina, a na groblju, u ime svih mesnih kulturno*prosvctnih "ustanova, društveni prosvetar.
Slava bratu Jovi Lovriču i večna mu pomen medu Sokolima!
ZUPA BEOGRAD
SOKOLSKO DRUŠTVO RUMA.
I. prednjački tečaj.
Sokolsko društvo Ruma nemajuii dovoljan broj stručnih prednjaka, a uz to uvidajuči da napredak društva u največoj meri žavisi od ovih, stavilo je sebi u zadatak, da u ovoj god;ni, pored ostalog, pristupi radu oko obrn* zovanja dobrog prednjačkog kadra. U
brat dr. Soretič sa temom: »Sokolski idealizam«. Posle tog krasnog predavanja slušaoci tečaja zahvalili su sc predavaču i vodi tečaja br. ing. Pajiču i u znak sečanja na provedene časove u Rumi predali mu malu statuu vež* bača sa palicom. Brat Pajič je odgo* vorio i zahvalio ,se na toj dragoj uspo* meni uputivši nekoliko reči brači slu* šaoeima. Zatim su podeljena uverenja
I. prednjački tečaj Sokolskog društva Ruma
tu s vrhu društvo je zamolilo T. O. žu* Pe’ c,a mu iz svoje sredine pošalje jednog -brata, koji bi u toku od 15 dara odrzao prednjački tečaj u društvu. T. O- župe iako prireduje dva tečaja po mesec dana u Beogradu, a uvidajuči nemogučnost odašiTjanja slušaoea iz Rume na taj tečaj, izišao jc u sus;ct opravdanoj želji i za održanje tečaja poslao brata Ing. Vojislava Pajiča, za* menika načelnika župe.
Tečaj je održan od 7. do 19. okto* bra o. g. ;sa po tri časa dnevno, od 20. tlo 23. Veči broj časova niti pak drugo vreme ni je se moglo uzeti usied toga, što su slušaoci večinom bili po svome zanimanju preko celog dana zaposleni. Predavanja su bila teorijska i prakt č* na i prešlo se je ukratko: sokoiski si* sstem i metodika, vežbe na spravama i sa spravama, proste vežbe, laka atlc* tika, istorija Sokolstva, sokolska ide* iu i 't. d.
lako je vreme bilo vrlo kratko za
temeljnu obradu vrlo obične grade za »vakve tečajeve, ipak su se, како u toku tako i na kraju tečaja pokazali dobri rezultati. Slušaoea je bilo svegi 21 i to: 16 muških i 5 ženskih, od kojih dve naraštajke. Svi su bili neooieno uredni, pažljivi, puni volje i energije za rad, ikako i dolikuje Sokolima, a nogotovu prednjačkim pripravnieima. To je jedna izmedu ostalih činjenica da je sam tečaj imao uspeha. Treba napomenuti da je to ipak bio priHčan napor za njih. Preko celog dan,a zapi* sleni su po svojim radnjama, a uveče mesto odmora, na predavanje do kas* no u noč. Napor je bio, ali je volja jaČa.
Na završetku tečaja, u nedelju oktobra u 8 časova pre podnt, odi" je ispit radi što tocnijc slike rada 1 uspeha na njemu i na osnovn koga su slušaoci dobili uverenja o pohada* nju tečaja, Ispi't jo odavao sliku jed* nOg društvenog prednjačkog Ležaja. Prema pokazanom uspehu tečaj završili sa odličnim uspehom bračif L Ljubomir Vukelič; 2 Stevan Baja* Jovič i 3. V. Tertner; sa vrlo dobrim orača: 1. Dušan Vukovič. 2. V. Vesko* vjČ, 3. Jakov Kazeler, 4. Dušan Popo* yjč, 5. Jovan .Milosavljevič, 6. Yc |ko ^»arkovič; sestre: 1. Ljubica Vorkapič, — Vida Pašič i 3. Drena Nikolič Sa dobrim uspehom brača: 1. Sa-.a Petro y*č, 2. Teodor Kukolj, 3. Stevan Mili-« laŠevič, 4. Kosta Pajič i 5. Dorde Ku* sestre: 1. Danica Dedič i 2. Jo vanka KuUč.
Kao što sc' vidi, uspeli je vrlo do* ”ar. Istog dana popodne održano je selo sa predavanjem i predajou, uve* renja. Predavanje je održao starešinr. S a ovim je završena jedna vrlo
korisna priredba — prednjački tečaj u Rumi.
C
Sokolsko društvo Ruma poslednjih godina krenulo jc napred pravim so* kolskim putem. U mestu, gde ima ve* liki broj neslovenskog življa, uspelo je da stvori nacionalno žarište — jed; no lepo i razvijeno sokolsko gnezdo, u kome omladina provodi svoje časo* ve. Kad sc pak znaju prilike u Rumi, pod kojima se ovo društvo razvija, mora sc priznati, da jc društvo zaista postiglo lep uspeh u svom radu. Ima priličan broj članstva, prireduje javne vežbe i akademije, pomaže i susedna društva u istom i t. d. Što je najglavni* je, oseča sc u njemu pravi sokolski duh i vrlo dobra sokolska disciplina Vrlo primerna pojava da je starešina sa upravom u vrlo čestom n e p os red* nom dodiru sa članstvom iskoriščujuei zgodne prilike, da se i po koja sokolsk i reč čuje. Korisne posledice več su se i pokazale.
U prednjačkom zboru iu večim delom ljudi mnogi sa malim iskustvom u radu, ali zato puni volje i poleta. Stoga je uprava pravilno shvatila važ* nost spremnih, sposobnih i iskusnili prednjaka te se postarala da se donekle ta praznina ispuni. Svi ostali uslovi za napredak društva su tu. Higijensko vrlo prostrana vežbaonica sa potreb* nim prostorijaina, letuje vežbalište uz samu vežbaonicu, sprava prilično — u svih velika volja.
Pored svega ovoga. moramo na* pomenuti tu jednu vrlo važnu a i do* sta žalosnu pojavu, koja u mnogome spreeava društvo u svome potpunom razvitku i napretku. a to je: U Rumi postoji puna osmorazredna mešovita gimnazija. Od tih mnogobrojnih daka ne da ima mali broj učenika u Sokolu, nego može se reči ni jedan. Zašto je ■tako? Gde ta dačka omladina provodi svoje slobodnc časove, ,ako ne u so* kolskim vežbaonicama? Gde leži uzrok ovome? Na tu pojavu treba obratit mnogo više pažnje i otkloniti smettijc. Sokolsko društvo kao takvo otvoreno je za svaAcog ispravnog dr* žaVljanina naše kraljevine. Ono nije i ne sme biti organizacija jed ne klase. Da od ovoga društvo ima velike štete ne treba ni govoriti.
Uzgred budi rečeno, u istoj gim* naziji postoji vrlo jaka i mnogobrojna organizacija skauta koju naročito i pomaže jedan od gg. profesora.
Smatramo za dužnost da iznese* mo ovc pojedinostf, kako bi se u bu* duče otklonile, da ne štete sokolskom radu i da bi na kraju samo društvo zauzelo onaj položaj, ikakov mu i prema njegovim zadacima i pripada.
SOKOLSKO
DRUŠTVO
VAC.
ZUPA BJELOVAR
DURDE*
Več skoro godinu dana je kod nas u Durdevcu osnovano Sokolsko dru* štvo. Dosada društvo ima 164 člana i preko 100 naraštaja i dece. Članovi društva razviiše snažnu akciju da se opča društvenost mesta centralizuje u Sokolu, pa je malo nalcon svog osnutka 'osnovalo i svoju tenis sdkciju, ure* dilo igralište i pribavilo potrebno za taj šport.
Sada društvo osniva i svoju čitao* nicu. Osim toga je društvo primilo na vežbanje školsku decu gradanske i osnovne školc u mestu. Te dece ima oko 600. Sada se radi da društvo pri* mi pod svoje okrilje i sokolsku četu u Ferdinandovcu, koja je dosada bila pod okriljem Sokolskog društva u Vi* rovi tiči.
Kako se iz tog kratkog prikaza vidi, društvo je kroz ovo kratko vre* me razvilo snažnu akciju za širenje so* kolskc misli na svim poljima, ali na žalost kod kompetentnih ne nalazi na ono razumevanje i predusretljivost, koja bi bila potrebna.
Kraj tako razgranjene delatnosti, gde treba tek stvarati organizacije, koje dosada u mestu nisu postojale, trebalo bi društvu financijskih sresta* va koje o"no iiz svojih članskih uloga ne može nasmagati.
Najpreča briga društva su škotska deca. Društvo nema nego samo jed* nog člana vežbača, koji ima prednjač* ki tečaj. Nema dapače dovoljan broj niti vežbača toliko uvežbanih. da bi
mogli preuzeti svu decu na vežbanje. Samo društvo opet ne može iz .svojih srestava pokrivati sve izdatke skop* čane vežbanjem tolikog broja dece.
Radi toga. se je društvo više puta obračalo na mesno opeinsko poglavar* stvo za novčanu pomoč, ali zalud. Molbe su bile sve redom odbite, prem* da se tu radi o interesu mesne dece, koja u svojim š'kolama uopče nemaju prostorija za gimnasti'ku.
Društvo se je obračalo vfše puta župi, Savezu i Ministarstvu prosvete molbama, da se u Durdevcu namesti jedan nastavnik osnovne ili gradanske škole, koji je Soko i prednjak ili ba* rem dobar vežbač, pa da taj preuzme sokolsko vaspitanje školske dece.
I te molbe su redom bile odbijane, premda u Durdevcu sada nema ni jed* nog nastavnika, koji bi se zanimao gimnastiikom.
Ovde je na granici Madžarska i najpreča je potreba da se široke mase orijentiraju sokolski.
Za to je društvo i prihvatilo decu, da barem njih učini Sokolima, u koliko im roditelji nisu. Ta deca moraju u budučnosti postati stražari državne granice.
Baš o po vol j nom rešen ju tog pi* tanja vežbe školske dece ovisi ne sa* mo postojanje i prosperitet društva, nego i život samog Sokolstva u ovom kraju.
Radi toga se društvo i ovim pu* tem obrača na nadležne faktore s mol* bom, da ga pomognu u nastojanju za ostvarenje so'kolskih ideala.
Uprava.
ŽUPA CELJE
ŽUPNI PREDNJAŠKI TEČAJ.
Mogočen porast sokolske organi* zacije zahteva tudi večje število Jo* brih sokolskih prednjakov. Tej zahte* vi je mogoče zadostiti edino s prire* janjem prednjaških tečajev, kjer naj se bodoči sokolski delavci navadijo sokolske vzgoje. Sokolska župa Celje jc priredila štirinajstdnevni prednja* ški teč.aj, ki je bil predvsem namenjen učiteljstvu. Vsem udeležencem je /u* pa nudila brezplačno stanovanje in hrano.
Ob prihodu v tečaj so bili vsi tc* čajniki zdravniško preiskani. Tečaj je trajal od 12. do 26. oktobra. V tem odmerjenem ča.su je bilo treba dati udeležencem tečaja ono temeljno zna* nje, brez katerega ne more prednjak poglobiti svojega študija, še več, treba jim je bilo dati navdušenja za nese* bično delo. Otvoril ga je s prisrčnim nagovorom br. Jože Smertniik poseea* lo ga je 31 bratov in to sledeči: Berce Rafko, Brišnik Jože, Dacar Viktor, Donik Anton, Hajnšek Franc, Irman Franc, Jožep Viktor, Jurčec Ivan, Klun France, Kodrič Stane, Košutnik Silvo, Koželj Mirko. Kramarič Janko, Mah* kota Milan, Pavlič Jefrem, Pirtošek Franc, Polanc Adolf, Robinščak Sreč* ■»ko, Salbcrger Bogo, Slavec Ivan, Sta* nič Ernest, Stokovnik Znanko, Sudar Gabrijel, šulin Matko, Tomažič Maks, Venturini Oskar, Volavšek Anton, Vovk Stane, Zupan Jože, Zupanck Jože, Žitnik Maks.
Pouk je trajal dnevno po 8 ur. skupno število ur je bilo 102. (Preda* valo se jc o sestavu, metodiki, varo* vanju, ritmični telovadbi, ideji, telo* vadbi dece in naraščaja lahki atletiki, zgodovini Sokolstva, prvi pomoči in o nalezljivih boleznih. Predavatelji pa so bili bratje: Jože Smertnik, dr. Milko Hrašovec, Lojze Vrhovec, Ivan Lav* reneič, dr. Rebernik, dr. Fišer in Stan* ko Burja.
Zdravstveno sianje tečajnikov je bilo odlično. Br. Burja je s svojo ener* gijo vzdržal najlepši red in točnosit skozi vse dni tečaja, in to ne samo v telovadnici, ampak tudi v stanovanju, ki so gii tečajniki sami morali uprav* i j a ti. Bilo je kakor v internatu. Ob 22. uri so hodili spat, a vstajali so ob pol 7. uri. Pokazali so veliko zanima* nja in stremljenja, da se usposobijo za sokolske pijopirje.
Poleg resnega dela v telovadnici je bile preskibljeno tudi za družab* nost. Ob nedeljah so bili izleti. Župno starešinstvo je priredilo čajanko na tast udeležencev tečaja, katero so v velikem številu posetili bratje in se* stre celjskega Sokola Bil je prav pri* srčen sokolski večer, katerega je otvo* ril župni starosta brat Jože Smertnik. S toplimi besedami je pozdravil na* v z oec, posebno brate tečajnike, pozi* vajoč jih na nesebično sokolsko delo. V imenu tečajnikov se je zahvalil žup* nemu starešinstvu in vsem predavate* ljem za trud brat Hajnšek, zagotav* ljajoč, da tečaj ne bo in nc sme bit; brezploden.
Ob tej priliki so .prejele sestre Križmanič Marjuči, Križmanič Milka, Kovač Vera in Mira Diehl, ki so se udeležile sokolskih tekem v Poznanju leta 1929.. .odlikovanja poljskega so* kolskega saveza.
V nedeljo 26. oktobra so se ude* leženeem razdelila potrdila o obisku tečaja, nakar smo se bratsko poslovili.
Društveni in župski izpiti se bodo vršili meseca januarja prihodnjega leta.
SOKOLSKO DRUŠTVO ŠMARJE PRI JELŠAH.
Društvo jc moralo prekiniti svoje notranje delo zaradi prenovitve sokoi* ske dvorane. Br. Habjan, lastnik dvo* rane jc sam prevzel delo, kar nam je najboljše jamstvo, da bo prenovljena dvorana odgovarjala v vsakem oziru svojemu vzvišenemu namenu. Otvori* tev prenovljene dvorane se bo vršila prve dni meseca decembra na svečan način in s sodelovanjem vseh Sokolu naklonjenih društev, na kar že sedaj opozarjamo sosedna društva.
Dne 6. septembra je proslavilo društvo rojstni dan Nj. Vis. prestoio* naslednika s koncertom pomnoženega sokolskega orkestra. O pomenu tega dne je govoril starosta br. dr. Šasel, ki je za svoj govor žel nepopisno na* vdušenje številnega občinstva. Na naj* višje mesto je bila odposlana vdanost* na brzojavka.
Češkoslovaški narodni praznik je proslavilo društvo dne 28. oktobra v gostilniških prostorih g. Gradta. Pro* slavo jc otvoril naš neumorni preda* vatelj br. dr. Šaselj ter v enournem predavanju seznanil številno občinstvo z zgodovino bratskega češkoslovaškega naroda. V svojem govoru se je dotak* nil tudi naših neodrešenih bratov izven meja Jugoslavije. Po končanem govo* ru je bila odposlana g. gen. konzulu Češkoslovaške republike v Ljubljani pozdravna brzojavka.
*
USTANOVITEV SOKOLSKEGA
DRUŠTVA V VELIKI PIRESICI.
V sredo 26. oktobra t. 1. je siklical pripravljalni odbor v Veliki Pirešici sestanek, katerega se je udeležila 7* članska delegacija župnega starešin* stva s starešino bratom Smertnikom na čelu. Sestanku je predsedoval brat Martin Teržan. 'Navzočih je bilo okoli 40 oseb, ki vsi pripadajo kmečkemu stanu. V daljših izvajanjih je župni starešina opisal cilje in naloge Sokol* stva in izrazil posebno radost, da se je v popolnoma kmečkem okolišu zbudila želja ustanoviti lastno sokol* sko društvo. Ta pojav je tem vese« lejši, ker je le z najtesnejšim »odelo* vanjem našega kmečkega prebivalstva, ki je jedro države, zagotovljena sokol* stvu lepša bodočnost. V jedrnatem govoru je vzpodbujal navzoče br. Da* vorin Krajnc, da sc poprimejo dela pri Sokolu, ki sta mu domovina in država nad vse, ki ne pozna stanovskih raz* lik in je brat bratu enako ljub, pa bil kateregakoli stanu.
Da se bo moglo čimprej pričet! s telovadbo, poseča br. Oplotnik Kon* rad iz Pirešice dvakrat tedensko ve* černo telovadbo pri Sokolskem dru* štvu v Celju. Pirešica je oddaljena od Celja 9 km, zamuda časa je občutna, povratek nič (kaj prijeten zlasti v tem letnem času. Vidi se, da imajo bratje v Veliki Pirešici trdno voljo, postati čimprej člani velike jugoslovenske sokolske družine.
ZUPA UZICE
SOKOLSKO DRUŠTVO PLEVLJE. t Br. Stevan M. Debeljevič, inženjer.
Na »dan 31. oktobra preminuo je u Nevesinju, u 38. godini života, šef grade vinske sekcije u Nevesinju, bivši
ma
ШШЖ
t Br. Inž, Stevan M. Debeljević
starešina Sokolskog društva 'Plevlje i zamenik starešine Sokolske župe Uži* ce, brat inž. Stevan M. Oebeljević.
Smrču brata Debeljeviča ugasio se još jedan mlad sokolski život. U bratu Debeljeviču naše je Sokolstvo mnogo
izgubilo. Sokolsko društvo Plevlje iz*
gubik> jc svoga naji«takniltiiei> i nai* boljeg člana i brata Sokola. Brat De* beljevič bio je najomiljeniji sokolski i uopšte intelektualni radenik u ovom
kraju.
Na? mili pokojnik prenet je i sa* hranjen u Plcvlju 2. o. m. na veoma svečan način. Kovčeg pokojnika sače* kala su naša brača ispred varoši i is* pred odra postavili sc kao počasna sokolska straža. Ceo raspored sprovo: da uzelo je na sebe ovdašnje Sokolsko društvo u ime (koga se, kao poslednji govornik nag robu, sa svojim odličnim starešinom oprostio (tajnih brat A. Ilič. Iza toga su brača i sestre po poslednji put pozdravili svoga omiljcnog stare* šinu sa svojim sokolskim »Zdravo!«
Još kao študent, brat Debcljevič bio je uvek najistaknutiji i najomilje* niji medu svojim drugovima. Kad je 1913. g. prvi put osnovano Sokolsko društvo u Plevljima, brat Debcljevič je več tada kao študent bio načelnik toga društva. Ne samo za Sokolstvo, nego i za sve kulturno*prosvetne, eko* nomske i uopšte napredne pokretc u svom mestu, brat Debcljevič sc najvi* še zalagao i svuda najaktivnije saradi* vao. Pa i u najkritičnijim momentima, ležeči u postelji, interesovao se za sve, i svojim mladim davao direktive i za službene poslove i budnim okom pra* tio razvoj svili dogođaja.
U bratu Debeljeviču 'Plevlje je iz* gubilo najaktivnijeg i najjačeg intelek* tu a 1 ca.
£avetujuči se, da čerao sa pobož* nošču kao svetinju Čuvati uspomenu na našeg najomiljenijeg braita i stare*; šinu, kličemo mu: Slava!
ŽUPA NOVO MESTO
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVO MESTO.
t tBr Anton Burgar.
V ponedeljek dne 11. novembra t. 1. jc umrl v*Novem mestu br. Anton Burgar, blagajnik Sokolske župe in podstarosta Sokolskega društva Novo mesto.
V nedeljo, 9. novembra t. 1., je pregledoval župno blagajno br. Lacko Križ iz Zagreba kot savezni odposla* nec in dognal, da ima br. Burgar bla* gajno v najlepšem redil. Kdo bi si bil mislil, da bo moral br. Burgar že drugi dan dajati račun tudi o svojem živ* Ijenju.
V ponedeljek je 'br. Burgar še ves dan opravljal svoje delo kot dirigent podružnice Ljubljanske kreditne ban* kp. Zvečer pa mu je prišlo slabo in je kmalu potem izdihnil svojo dušo. Ta žalostna novica je pretresla vse mesto, posebno nas, njegove sokolske brate.
V torek smo ga pokopali z vsemi čas1!* mi, ki jih premore podeželsko društvo. Br. Burgar je to, še več <tudi zaslužil. Bil je ustanovitelj Sokolskega društva in eden njegovih najstarejših članov. Več let je bil župni blagajnik in pod* starosta našega društva. Br. Burgar je. bil Sokol kakor jih je malo. Ko se jc on posvetil Sokolstvu, je bilo sodolo* vanje še težko, zlasti za uradnika, kar je bit on. Ker je bil član SoJcol№ega društva, so mu pretili, da ga bodo pre* stavili. Ali br. Burgar se tega ni ustra* šil, ampak se še bolj oklenil Sokolstva, v katerem je videl rešitev svojega na* roda in znamenje, v katerem bo zrna* gal. Tega prepričanja mu tudi ni onm= jalo vse njegovo kasnejše življenje, v katerem je imel dosti skrbi In dosti samozatajevanja, da je vzgojil svoje 4 otroke tako, da so 'mu bili v ponos in v srečo.
Vkljub visokim letom je br. Bur« gar opravljal goreče svoje sokolske
dolžnosti: pri nobeni sokolski prire* ditvi ga nismo pogrešali, nobene žup* ne ali društvene seje ni zamudil; vsako delo, katero mu je ibilo naročeno, je opravil vestno.
On ni bil Sokol samo po ‘kroju, ampak je vse njegovo življenje slonelo na sokolskih načelih: bil je trezen, priden, pošten, neomahljiv, odkrito* srčen, dober ter navdušen Slovan.
Marsikomu je bil br. Burgar vzor in vzgled. Vsi smo bili ponosni nanj in veseli, da ga imamo v svojih vrstah. Zato ga bomo tudi pogrešali in še leta in leta bo nenadomestljiv. Sokolstvu je ostal zvest do svoje prerane smrti. Koliko bi bil še lahko storil za isvojee
in za svoje drago Sokolstvo posebno sedaj, ko je napočila njegova zlata doba.
Br. Burgar je 'šel pot vsega člove* škega in minljivega. Njegove sokolske odlike pa bodo ostale v našem spo* minu in nas vodile po sokolskih potih do sokolskih višav.
Br. Burgar! Mi, ki nas je potrla tako nepričakovana ločitev, Te ne po* zabimo. Ravnali se bomo po Tebi in nadaljevali sokolsko delo.
To zagotovilo, to prisego Ti pola* gamo na Tvojo prezgodnjo gomilo, in ona naj Ti bo iz sokolskega bratstva izklesan spomenik.
ŽUPA KARLOVAC
SOKOLSKO DRUŠTVO KARLO* VAC.
Prema uputanvt savezne uprave komemoriralo je društtvo na dostojan način dan koruškog plebiscita dne i2. oktobra o. g. Ispred lepog broja sve* ukupnog članstva uzeo je uvodnu reč nrosvetar društva brat Josip Nik* š i e, koji je opčenito prikazao koru* ški plebiscit sa narodno*obrambene strane, a zatim je brat Marko Sat)* 1 i č prikazao tok diplomatske i vojne akcije, te rezultat samoga plebiscita, a na vrlo iscrpan i prgledan način.
Drugu značajnu priredbu održalo je Sokolsko društvo prigodom proslu* ve dana oslobodenja čehoslovačkog naroda. U zajednici sa bračom iCeho* slovacima iz Češke Besede u Karlovcu proslavilo je društvo vrlo lepo taj dan u subotu 25. oktobra sa biranim pro* gramom. Proslavu je otvorio vrlo tem* peramentnim pozdravom starešina
brat dr. Josip Variola, čiji je govor popratila sokolska fanfara svira* njem himne. Nato je sestra Jelka Kopriva deklamovala (češki) »28. oktobar« od Milana Tučika. Tada je održao svoje predavanje »O ulozi čsl. legionara u borbi za oslobodenje« dru* štveni prosvetar brat Josip Nik* šič. Njegovo predavanje, koje je po* trajalo jedno % sata, zbog svoje na* ročite interesantnosti, držalo je član* stvo i opčinstvo u največoj napetosti. Predavanje je bilo ne samo aktuelno, več i veoma poučno, a što su priznali i sami Čehoslovaci, direktni svedoci velikih dana čsl. legionara.
Nakon što je brat Josip Ko* p r i v a pozdravih prisutne u ime Če* hoslovačke Besede, završena je ova lepa priredba, sa koje je odaslan br* zojavni pozdrav župe Čehoslovenskoj Obci Sokolskoj, sviranjem himne »Oj Sloveni!«	—č.
ŽUPA MARIBOR
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN. Proslava čehoslovačkog oslobodenja.
U nedelju dne 26. oktobra prosla* vilo je Sokolsko društvo zajedno sa Češkom Besedom u Varaždinu 12. go* dišnjicu oslobodenja.
U krasno okičenoj dvorani grad* ske gombaone visele su slike preziden* ta Masaryka i kralja Aleksandra, oki-cene narodnim zastavama Čehoslovač* ke i Jugoslavije, okružene brojmm ža* ruljama.
Brat starešina Novakovič Sljepan
otvorio je akademiju krasnim govo rom, u kojem je naveo sve momente, kada se česko*jugoslovensko bratstvo očitovalo, naročilo je naglasio ulogu brače Čehoslovaka povo lom progona naše brače u Istri. Zahvaljuje braei Čehoslovacima na podupiranju u bor* bi proti zajedničkom neprijatelju. Na* kon pozdrava brata starešine odsvi* rala je vojna muzika čehoslovačku himnu. U ime Češke Besede zahvalio se brat Vanek Mr. Josip, nakon čega je muzika odsvirala jugoslovensku himnu.
Naraštajka Šubert Eliška dekla* movala je čeaku pesmu:	»Oslobode*
nom narodu«, te se prisutflima van* redno svidela češka narodna nošnja. Naraštajac Crha deklamovao je na češkom: »Boj za slobodu na Belo j go* ri«. Orkestar vojne muzike, pojaran sokolskim orkestrom odsvirao je jed* nu Dvorakovu iskladbu. Naraštajka Rubinič deklamovala je najnoviju pes* mu od Katalinič Jeretova: »Čehoslo* vacima«. Brat Škarpa Ivo održao je iserpivo i lepo predavanje o češko*ju* goslovenskoj uzajamnosti.
Uspeli program završen je sveslo* venskom himnom. Posle programa razvila se animirana zabava.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOVENJ* GRADEC.
Tukajšnje Sokolsko društvo je proslavilo češkoslovaški narodni praz* nik 28. oiktobra na prav lep in dosito* jen način. Proslava se je vršila v So* kolskem domu. Po sokolski koračnici se je ob petju naše in češkoslovaške narodne himne dvignil zastor in poka* zala se je krasna živa slika »Češkoslo* vaško * jugoslovensko pobratimstvo«. Po živi sliki je deklamirala naraščaj* nica Zdenka Romoldova Reharjevo »Jugosloveni češkoslovaškim bratom«. V kratkem, a zanosnem govoru je sta* rosta br. dr. Železnikar očrtal pomen 28. oktobra za češkoslovaški, a tudi ju* goslovenski narod ter predstavil mno* goštevilnemu občinstvu slavnostnega predavatelja br. dr. L. Pivka iz Mari* bora, ki je v dolgem in nadvse zani* mivem predavanju podal posamezne faze križevega pota naših bratov Če* hoslovakov do osvobojenja. Po pre* davanju so sledile koncertne točke slovenjgraškega salonskega orkestra in pevskega društva ter se je razvila animirana zabava.
Uspeh večera je bil nad vse lep. Velika dvorana sokolskega doma je bila nabito polna, kar je zopet dokaz, da si Sokol pridobiva med tukajšnjim občinstvom vedno več simpatij. Po* hvalno moramo priznati, da so števil* ne trobojnice na hišah in oknih dale tudi mestu slavnostno lice.
*
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽDIN. Komemoracija povodom 10 godišnjice koruškog plebiscita.
Na poticaj Saveza Sokola kralje* vine Jugoslavije, održalo je Sokolsko društvo u Varaždinu u nedelju dne
12.	oktobra u gradskoj gombaoni ko* memoraciju povodom 10 , godišnjice koruškog plebiscita.
U zelenilom dekoriranoj dvorani, visele su slike istarskih mučenika oba* vijene državnom trobojkom, preko koje se nalazio črnil flor.
U 11 časova skupili isu se pred* stavnici svih vlasti u Varaždinu sa brojnim članstvom Sokola i ostali gra* dani. Komemoracija je započela svi* ranjem himne, nakon čega je nara* štajka Mlakar Štefica deklamirala Gregorčičevu: »Na potujčanoj zcm* lji«. Brat potstarešina održao prigod* no predavanje o Koruškoj, povod ple* biscitu, borbu za glasove, koja je kod
Nemaca prešla u ipravi teror, ispad glasovanja. Prikazao je uzroke našega poraza, posledice plebiscita i današnji položaj slovenske manjine u Austriji. Odlično predavanje završio je brat potstarešina na prisutne, da ne zabo* rave na braču u otetim krajevima.
Brat Šifman otpevao je 2 pesme od Vilhara »Mornar« i »Kam«. Ta je tačka bila mnogo odobravana.
Komemoracija ja završena svira* njem »Kosovo« od Jenka.
Na komemoraciji svirala je vojna muzika pojačana članovima sokolskog orkestra. Orkestrom je ravnao kapel* nik vojne muzike brat Štecha.
ŽUPA VELIKI BEČKEREK
SOKOLSKO DRUŠTVO VRŠAC.
Sokolsko društvo u Vršcu priredi* lo je uz sudelovanje Crkvenog pevač* kog društva i Vojne muzičke škole na dan 12. oktobra o. g. akademiju u spo* men desetogodišnjice plebiscita u Ko* ruškoj.
Program je izveden na opšte za* dovoljstvo publike, koja je bila u veoma lepom broju zastupljena. Aka* demija nosila je obeležje slovenačkog popodneva. U prvoj tačci programa o značaju dana upoznao je brat prosve* tar Juraj Teričič publiku na vrlo opši* ran način o koruškom plebiscitu. Iz* neo je ukratko istoriju Slovenaca, nji* hove običaje i nesrečno ropstvo. Dru* gu točku izvelo je Crkveno pevačko društvo ženski hor, slovenačke narod* ne pesme pod upravom 'brata K. Na* pravnjika veoma skladno. U trečoj tačci izvela su ženska deca beogradske proste vežbe, 'njih 22 na broju. 'U jče* tvrtoj tačci izvadali su pitomci Vojne muzičke škole marš i slovenske uvet* ke. U petoj tačci izvela su muška deca proste vežbe. Zatim je hor Crkvenog pevačkog društva otpevao neke slove* načke narodne pesme. U sedmoj tačci izvele su naraštajke vežbu sa marami* cama. U osmoj tačci pitomci Vojne muzičke škole izveli su od Jakla »Slo* venačke bisere«. Poslednju tačku iz* vela su muška i ženska deca veoma lepo i sa puno oduševljenja.
Nakon toga odigran je komad u jednom činu »Ujedinjenje«. Male vile pak su svojom recitacijom i pcva* njem zadivile sakupljenu publiku. Ova lepa svečanost završila se peva* njem naše državne himne.
Na akademiji primečcn je velik
broj ugledno« gradanstva. Ovo je prvi
put, da je sokolska akademija izazva*
la toliki interes, jer i gradanstvo samo
sada sa mnogo više zanimanja prati
sokolski rad, a u sokolani takoder
vidi se lepši broj vežbača.
*
SOK. DRUŠTVO VEL. BEČKEREK. f Brat Slavko Lambrin.
Sokolsko društvo Vel. Bečkerek »Matica« izgubilo je iz svojih redova jednog odličnog Sokoliča, dobrog, vrednog i milog brata Slavka Lambn* na. Svoju plemenitu dušu ispustio je u cvetu mladosti, kada je tek počeo da živi, kada je počeo da uazmahuje sa svojim sokolskim krilima, u 15. godini života. Umro je posle teške operacije. Okrutna smrt nije imala milosti pra* ma njemu i istrgla nam ga za uvek iz naših redova.
Na sokolskom radu uvek je bio medu prvima, pa je bio jednako voljen od svojih drugova, kao i od stanje brače. Jednom prigodom, kad isam ga posetio za vreme njegove bolesti, do* čekao me je sa smehom — iako su ga bolovi trgali — te mi je rekao, kako jedva čeka čas kada če opet doči u Sokolanu. Ova mu se želja na žalost nije ispunila, pošto se je 7. o. m. otse* lio u večnost.
Nad otvorenim grobom od brata Slavka oprostio se je u ime upravnog odbora društva brat Stevan Zeberan, a u ime naraštajaca brat Momčilo Momirov. Istodobno starešina dru* štva brat M. Stanojevič održao je ko* memoraciju u Sokolskom domu.
Bratu Slavku večna slava!
Preporučamo tvrtka, koja oglažuju ИГ u Sokolskom Glasniku! ~99
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
BRANKO PALČIĆ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77
FIUJALA BEOGRAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvozna banka, pasaž
Izradjujem sve vrsti so* kolskih potrep&tina za javni i izletni nastup Sla* nova,članica i d jece tačno po propieu SKJ. Nadalje praporučam se braći za Izradbu najmodemijih ci* vilnih odijela, koja po najnovilem kroju izradjujem u vlastitoj radionicL
Klišeje
vseh vrst, enobarvne in večbarvne izdeluje klišarna
JUGOGRAFIKA
LJUBLJANA
SV. PETRA NASIP ŠT. 23
Telefon fitev. 2495
■
m
SLETSKE ZNAČKE
kao i sve vrsti sportske i društvene, emajlirane ili samo tlačene, te
ORDENE I MEDALJE
izradjuje u ukusnoj i najlepšoj izvedbi
GRIESBACH I KNAUS
Tvornica zlatne i srebrne robe, sportskih i društvenih znakova
ZAGREB, 1LICA BR. 17 (DVORIŠTE)
PRAVILA
sokolskog društva i čete do-biju se kod Jugoslovenske Sokolske Matice, Ljubljana (Narodni dom). Cena 2 Din
ZLATAR IN URAR IVAN PAKIŽ
Ljnbjjana, Pred Škofijo 15
Precizne žepne ure Schaff-hausen, Omega, Dora, Junghan. 4 jetno jamstvo!
'&Ш
ШЖ
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiekarniška dela od najpreproetejšega do najmodernejšega/Tieka šolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure in knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste/Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in reklamnih listov/Laetnatvornica šolskih zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole / Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
nnnnn/Y^nnnnrr)Onn/nrVVYV-.
Tvornica vimnaatičkih 1 = aportakih sprava =
J.Oraiem
Ribnica, Dolenjsko
OSNOVANA 1881. GOD.
izradjuje sve sokolske vežbače sprave, opreme čitavih društvenih i školskih vežbaona, sportske potrepstine za laku atletiku, sprave za letna vež-bališta, kupališta i bašće lju-ljanke, sprave za decu itd. Izrada aavršena i elegantna, poslužba najsolidnija, cene naj-umerenije. - Itastniili Cteik bttplltio-
PETER ŽITNIK
SPLO&NO kleparstvo
instalacija strelovodov 0 "v našegasi-tcmnin ritje ЈОтј § leanocementnih strelu Q go |
LJUBLJANABRHi
AMBROŽEV TRG ŠT. 9
ZAJTRKOVALNICA
ŠČURK & VRTAČIĆ
Ljubljani, Dunajska cesta U
priporoča vedno sveže delikatesne izdelke ter pristna domača in tuja vina.
МАШНЕ
Познато je — да свима конкурише
»солидност«
Теразије 5. пасаж.
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. § r.z. z o. p. f Telefon štev. 108
EMSSSaSI Narodni dom 1 1 -OB
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8°o, na menice po 9°o. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000’—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000’—.
M №№11UIIU D UDIUMI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANIČENIM JAMSTVOM
opekrbljuje u smislu elana 1. svojih pravita sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje prografna i za postignuče eiljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
Zahtevajte ceniki
Iidaj* Sam Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl). — Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar. — Uređuje Redakcijski odsek. — Za uprava i oglase odgovara
Mica Koičeva . -r Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Franci Štrukelj); svi u Ljubljani.