$


CflOMEH KHdMTA

10 TO^MHA B/1AMBMHE

hbETOBOr BE/IMHAHCTBA HPA/bA

A/lEKCAH/JPA I

1921-1931

yPE/lMO

HMKO BAPTyJ10Bk1"h


BEOrPA/l

M3flAhbE ynPABE »CnOMEH KI-bUrE 10 TOflHHA l-b. B. KPA/bA A/lEKCAHflPA |.“

1931

\






X.

a. i e z

LUTAMflAPHJA flPAr. TPErOPHTiA, CTPAXW-bM"FiA BAHA 75,

Ii>eroBO BeAH^aHCTBO Kpa tb AAekcaHAap I
Kpa 7b 3yrocAaBHje.

J-beHO BeAi«aHCTBO KpaTbupa Mapnja.

ft>. B. Kpa7bHu,a ca Kpa^.eBHhnMa,

KpaTbeBHhH ce 3ač>aB/bajy y inyMH,

IlpeAceAHHk MHHHcrapckor caBeTa,
MHHHCTap yHyrpaniifcHx nocAOBa,

FIoHacHH af)yTaHT ft>. B. Kpazta, ApMHjckH J)eHepaA,
rieTap ^HBkoBHh.

KRALJ ALEKSANDAR

Zadaci, postavljeni čoveku i prilike,
u kojima se razvijala aktivnost loga
čoveka, čine pozadinu i relaciju o
koju se meri njegov uspeh i njegova
veličina. Ima ljudi, kojima je sudbina
dodelila visoke i odgovorne položaje,
u vremenima mirnim i staloženim,
sa zadacima jednostavnim i unapred
odredenim, kada se stvari rešavaju
same od sebe, kauzalitetom evolucije
i naprelka i potrebama života, te or-
ganizovanom voljom visoko razvi-
jene kolektivnosti, Tu nije teško od-
govoriti nadama i pokrivati svoj po¬
ložaj sa dostojanstvom, I čovek manje
sposobnosti i skromne inicijative tu
može da zadovolji raspoloženja onih
kojima upravlja, ma da s druge strane
baš lakova vremena sputavaju du¬
hove i ne daju im prilike da pokažu
to što umiju. Nije teško biti n. pr.
kralj Danske ili Norveške, ali je istina
i to, da se pre i posle francuske re¬
volucije rodilo rnožda mnogo stratega
sa urodenim sposobnostima i ambi¬
cijama jačim od Napoleona, ali nisu
imali Napoleonove prilike I pre Ma-
cinija bilo je ljudi, koji su jednako
energično hteli ujedinjenje Italije i
rnožda imali sposobnosti da ga pro-
vedu, ali nisu se rodili u Macinijevo
doba.

Nesumnjivo je da su okolnosli i
vreme pružili Kralju Aleksandru kao
malo kome priliku, da se pokaže
snažan i doslojan, ali je nesumnjivo
i to, da su zadaci koje je to vreme
postavilo na Njega, bili tako veliki,
tako teški, tako riskantni i toliko
komplikovani, da bi svaki slabiji duh
klonuo pod njihovim leretom pre no
što bi ih izvršio; i samo čovek uro-
denih odlika i sposobnosti mogao je
da se sa tim zadacima uhvati u koš-
tac, da ih svladava, te da sam prona-
lazi i poslavlja sebi nove zadalke,
rešen da u jednom velikom i burnom
vremenu ne dopusti da Mu istorija
prigovori, da je ma i jednog časa bio
nedostojan prilika koje su mu se

pružile. Lik Kralja Aleksandra treba
gledati u perspektivi, iza koje se očr¬
tava najpre naporna mladost u iz¬
gnanstvu, puna svakodnevnih briga,
neizvesnosti i teškog rada; zalim od-
mah po povratku u otačbinu požar i
tegoba triju ratova, sa izmenama sti¬
hijskih pobeda i kalvarijskih povla-
čenja; sa težnjom koja je, preko Sa¬
rajeva i preko Zagreba gledala na
Soču i na Jadran, u časovima kada
ni jedan jedmi pedalj srpske zemlje
ne bejaše prost od zavojevačkog ko¬
pita; i posle svega loga, još teži po-
sao spajanja do lada rasparčanih
delova, svladavanje silnih ili senti¬
mentalnih željica, stišavanje borba
za partikularističke interese, amal-
gamiranje i kanaliziranje haosa što
je posle rala ostao u svim dušama,
pomirivanje novih socijalnih suprol-
nosti, obuzdavanje partiskih prepo¬
tenega i ličnih sujeta, itd. Jedrno ako
se u loj perspektivi gleda na Kraljev
lik, može da Mu se izmeri veličina i
da mu se dade zasluženo mesto,
Istorija če to i učinki. Kada bude pi¬
sala o vremenu u kome je Kralj Alek-
sandar živeo, ralovao i vladao, isto¬
rija če pisati o veliko} epohi, — iza
Karadordevog doba, o največoj epohi
našeg nacionalnog života, — nesrav-
njivo večoj od Dušanove i od Tomi-
slavljeve. Istorija če kazati doduše i
to, da je ta epoha velika iz razloga
koji daleko presižu granice našeg na¬
roda, ali če istorija napose ispitivali
i to, kako se u loj za ceo svet velikoj
epohi, držao naš narod i kako su
svoju ulogu ispunili oni, koji su ga
vodili. I kad istorija utvrdi, a to če se
nesumnjivo dogoditi, da je u lom ve¬
likom vremenu naš narod slvorio
prvi put u isloriji jedinstvenu veliku
državu, da je tu državu izgradio samo
svojom krvlju i hlenjem, da je zalim
u burnim vremenima posle rala, kada
su revolucije i destruktivne struje ha-
rale Evropom, taj narod i oni koji su
ga vodili, umeli ipak da očuvaju to

2

9

jedinslvo i da ne dozvole da država
doživi ni jedan jači potres, — onda če
islorija prema tim činjenicama oce¬
niti i ljude, koji su bili na čelu tog
posla, a iznad svih Kralja Aleksandra,
I posve logično, kad islorija nade da
je epoha bila velika, da su zadaci
bili veliki i da su poteškoče bile ve¬
like, pa da su ipak muški svladane,
onda če ta istorija i Kraljev lik utvr-
diti velikim, zato što se u velikoj epohi
pokazao jak i polpuno joj dorastao.

Polazeči sa toga gledišta, mi nala-
zimo kuraži i opravdanje i za naš
posao. O deltma savremenika teško
je i često neuputno pisali, zato što
likovi savremenika nemaju obično
još istoriskog reljefa, što sudovi o
njima nisu još prošli vatru uporedbe,
niti dobili polvrdu kontinuiteta, a do-
gadaji i dela još su odviše bliski da
im se oceni vrednost i domašaj. Ali
sve to vredi za obična vremena i za
savremenike, čija životna staža nema
još odredenih kontura niti pune sa-
držine, Ali Kralj Aleksandar, ma da
još mlad, ima za sobom život tako
bujan sadržinom, tako zaokružen i
pun definitivnih rezultata, da to za
Njega ne može nikako da vredi, Ma
da su misao Kraljeva i Njegova ak¬
tivnost još i danas pune postavljenih
zadalaka; ma da i danas Kralj gleda
sa mladenačkim elanom daleko više
na ono što još treba da se učini, nego
li na sve veliko šlo je učinjeno, jasno
je i najsmelijim optimisti, da je groš
živolnog zadalka Kraljevog več izvr¬
šen; pa kolikogod još velika i dobra
učinio, da če to što je več svršeno
za istoriju biti glavno, ne samo u
Njegovom radu, nego i u opštem
razvoju naše države u budučnosti.
Jer i ako je nesumnjivo, da pred nama
stoje još važni nacionalni i državni
zadaci unularnjeg sredivanja i na*
prelka, kao i zahtev da se Jugoslo-
venska država definitivno zaokruži
svime što po nacionalnom principu
u nju spada, — kada bi najsmionije
izvršenje tih ciljeva bilo dosudeno i
opel Kralju koji najrevnosnije na njih
misli, bilo bi to opet samo popunjenje
i zaokruženje onoga što je več uči-
njeno, a to je slvaranje zajedničl.e i
ujedinjene jugoslovenske države, nje¬
no osnovno uredenje i očuvanje u
najopasnijoj periodi, u vremenu prvih
deset godina, kritičnih i burnih ne
samo za nju, nego jZa^ceo^svet.lElo,

za to se svi oni, koji su Kralju posve¬
tili svoje napise u ovoj knjiži, nisu
našli pred leškočom koja je obična,
kada se piše o savremenicima, Jer
tu se radi o Liku i o pojavama, koje
su se svojom težinom, svojom sna-
gom i značenjem izdigli toliko iznad
svakidanjeg, da su se naprosto na-
metnuli istoriji. Brzina, kojom je kro-
čilo vreme preslolonaslednišlva i kra¬
ljevanja Kralja Aleksandra ne može
da se uporedi sa brzinom nikojeg
vremena u istoriji, a kad se brzo živi,
brzo se i zaokružava. Ono što je sa-
vremeno danas, sutra več nije, sutra
je več prošlo, dakle je islorija. Stvari u
takovoj brzini i takovoj izmeni dobi-
jaju mnogo brže definitivan oblik i
mnogo brže se udaljuju, a daljina je
prvi preduslov, da se o slvarima sudi
lačno, Pre rala moglo je još uvek da
spada u savremenost ono što je svoje
zbivanje započelo pre deset ili čak
dvadeset godina; danas je sve šlo je
bilo pre deset, pa čak i pred pet go¬
dina, daleka prošlosf. Austro-ugarska
monarhija, u kojoj su mnogi od nas
još živeli, ili protiv nje vojevali, danas
nam se čini gotovo kao priča iz črnih
legenda, a balkanski ralovi, svetski
ral, slvaranje države, čin ujedinjenja,
Privremeno Nar. Prestavništvo itd,, —
kao stvari, koje mi, ovakovi kakovi
smo danas, navikli več polpuno da
živemo u novoj državi, i ne misleči
više na to da je ona mogla nekada
da ne posloji, — gledamo kao na
daleku istoriju, koja je tako dale¬
ko od nas, kao da je i nismo svaki od
nas pomaličak pravili, več da je to
bilo negde pre nas, o čemu smo mi
samo čilali ili čuli pričati,

*

* *

Dinastija Karadordeviča toliko je
vezana za istoriju naše narodne ne-
zavisnosti i našeg ujedinjenja, da je
mirne duše možemo nazvati dinasti-
jom naših pobeda, na bojnom polju
i na polju duha. Jednakom vidovi-
tošču i osečanjem za celokupnost
narodnog života, sa kojom je Kara-
dorde, čovek iz puka, počeo delo
oslobodenja iz male Šumadije i umeo
da u poslanicama Napoleonu Velikom
označi nerazdvojnu vezu izmedu svo-
ga pothvata i Napoleonovog st varanja
Ilirije, razumeo je i sin njegov, Knez
Aleksandar, deda današnjeg našeg
Kralja, da je borba Hrvata protiv Ma

10

Kraljevski dvorac u Beogradu

Kreljev dvorac na Dedinju,

2 *

11

džara god, 1848. i zajednički pokrel
ugarskih Srba. stvar koja je usko ve¬
zana za budučnost Srbije, pa se nije
uslručavao da otvoreno podupre tu
borbu i pošalje u nju Stevana Kniča-
nina, sa njegovim dobrovoljcima. Knez
je sa oduševljenjem prihvatio Načer-
tanije Ilije Garašanina o ujedinjenju
Južnih Slovena i slvorio naročil Od¬
bor u kome je bilo Hrvata i Srba pre¬
dana, da rukovodi radom za ujedi-
njenje, a knežev pouzdaniK i izasla-
nik Malija Ban agilovao je po Dal¬
maciji za ujedinjenje Dalmacije sa
Hrvatskom, proliv austriskih i lali-
janskih pretenzija. Ta širina pogleda
na problem nacije svojstvena je Ka-
radordevičima, dok ju je od Obreno-
viča imao samo Knez Mihajlo. Za
Karadordeviča nije naš narod doživeo
nikakov odlučniji poraz, nije se ni-
kada ni za Iren pošlo unalrag, i stalno
se kročilo napred. To je osečala i
omladina, hrvatska, srpska i slove-
nučka, kada je g. 1903 dočekala u
Beču Kralja Petra koji je iz švicarske
polazio da sedne na Karadordev pre¬
sto, pa ga je zato i pozdravila kao
jugoslovenskog Kralja! Omladina je
instinsklivno i po vezi tradicije ose¬
dla, da politika Karadordeviča u Sr¬
biji ne može nikako da bude Mila¬
nova politika saveza sa Auslrijom,
ni Aleksandra Obrenoviča politika za-
nemarivanja nacionalnih aspiracija.
Omladina je znala, da se Petar Ka-
radordevič i u izgnanstvu borio za
oslobodenje Bosne; znala je da je u
svojoj četi imao uz Srbe. Hrvata i
Slovenaca; znala je da je u Bosnu
prelazio preko Zagreba; znala je da
je preveo Stuart Milovu knjigu o Slo-
bodi, i znala je da je u tradiciji Ka¬
radordeviča, da vode nezavisnu i
smionu politiku širih koncepcija, a
ta politika mora neminovno da do¬
vede do loga, — kako je omladina
pozdravila Kralja, — da On postane,
ne samo Kralj Srbije, nego i jugo-
slovenski Kralj!

Mi preko, koji smo na ulogu Srbije
pre rala gledali samo kroz prizmu
lika Kralja Petra i junaka iz balkan¬
skih ralova, kroz akciju četnika i bo-
drenje nacionalnih pesnika niti smo
znali niti smo hteli znati za njene
partijske borbe, za nas je zalog uje-
dinjenja bio u tradjcijama dinastije
Karadordeviča i u junaštvu srpske
vojske. Kroz tu prizmu mi smo več

od početka gledali i na Kralja Alek¬
sandra. Još kao mladi princ i kao
naslednik prestola, On je za nas bio
praunuk Karadordev i sin junaka i
mudraca, Kralja Petra: dakle nada i
uzdanica naša, kao što mu bejaše i
otac! Za nas je On bio junak iz le¬
gende, zmajevič koji se budi i koji
čeka da stvara junačka dela, podvige
koji če nama doneli slobodu. Mi smo
pratili njegov život, priče o njemu,
njegovo školovanje i spremanje za
veliku misiju možda sa još dubljom
pažnjom, nego li šlo su to činili Sr-
bijanci. t kasnije kad su došli bal¬
kanski ratovi i kad su nam pokazali
da se u legendarnom princu, u ju-
načkom zapovedniku Prve Armije i
pobedniku kod Kumanova, nismo pre-
varili, onda su naša očekivanja bila
još smionija i naši pogledi prema
Njemu još puniji vere. Mi smo znali,
da ono šlo ne dospe da učini Kralj
Petar, da če učinki Kralj Aleksandar;
da je budučnost nacije dakle u dobrim
rukama. Znali smo to i dočekali la-
kovom brzinom, da joj se ni najopti-
mističniji medu nama nismo nadali.
To što nam pred dvadeselak godina
bejaše još samo čežnja, danas je čin
ulvrden u istoriji. I zalo sa naročitim
zadovoljstvom i naročilom radošču
svi saradnici ove knjige pišu o Kralju
Aleksandru, znajuči da u istoriji nje¬
govih stremljenja pišu i istoriju naj-
smelijih očekivanja čitave jedne ge¬
neracije i njihovog velikog ispunjenja.

*

* *

Život Kralja Aleksandra sličan je
životu svih Karadordeviča: iz skrom-
nog penje se u sjajno i u veliko. Kao
i Karadorde, šlo se iz puka kroz krv
i muke podigao do knežeslva; kao i
Knez Aleksandar i Kralj Petar što su
iz izgnanstva i posle četovanja i teš-
kog života došli na presto, — tako je
i Kralj Aleksandar, roden u skromnoj
kuči na Cetinju, proveo mladost u
izgnanstvu i u školama sa običnom
gradanskom decom, počeo radeči
marljivo bez luksuza i bez dokonice,
da se voljom naroda povrati u zemlju
kao princ i kao naslednik prestola i
da postane konačno prvi Regent i
Kralj ujedinjenih i oslobodenih Srba,
Hrvata i Slovenaca, Vladar najmoč-
nije države na Balkanu i u Srednjoj
Evropi.

n


Kraljev dvorac ti Zagrebu.

Kralj Aleksandar rodio se 4. de¬
cembra po slarom, a 17. decembra
po novom kalendaru, 1888 godine na
Cetinju, kao čelvrto dete ondašnjeg
kneza Petra Karadordeviča i Kneginje
Zorke, kčeri tadanjeg crnogorskog
knjaza Nikole, Knez Petar živeo je
tada na Cetinju, posle završenog her-
cegovačkog ustanka i g. 1883. venčao
se sa Kneginjom Zorkom. Tu mu se
rodila dva sina i dve kčeri, od kojih
je Kneginja Milena umrla, a Princ
Dorde i Princeza Jelena su još živi.
Kralj Aleksandar je oslao sa rodite-
ljima na Cetinju, gde je proveo prvo
delinjstvo. Mali Mu je umrla dok je
još bio dete od dve godine (1830),
Posle toga cela se obitelj preselila u
Ženevu, gde je Kralj Petar naumio
da se posveti odgoju dece. Još kao
dete od godine dana, za materinog
života, proveo je Kralj Aleksandar
nekoliko meseci u Dubrovniku i tako
prvi pul došao u dodir sa Jadranom
i sa neoslobodenim delom otačbine.

U Ženevi je Kralj Aleksandar živeo
vrlo skromno, sa očem i sa bračom.
Pohadao je redovnu osnovnu školu
sa ostalom gradanskom decom i več
za rana se pokazao kao odličan djak.
Učitelji su ga voleli i hvalili. Sem
toga, bavio se u veliko športom, na¬
ročilo jahanjem, streljanjem i pliva-
njem. Otac je hteo da svoju decu od-
goji u najvišim naukama, ali je že-
leo da ih spremi i vojnički, da budu
dostojni potomci plemena Karador-
deva. Iz Ženeve pošao je princ Alek¬
sandar u Petrograd i lamo slupio kao
kadet u kor carskih Paževa, u Vojnoj
Akademiji,

Provevši tako mladost u radu i
u naukama, navikao na život sa
ljudima iz gradanskih redova, pra-
čen vanrednom brižljivošču, punom
ljubavi ali i strogošču svoga Oca,
lišen več u prvom detinjstvu maj-
činih tetošenja, Kralj Aleksandar je
dobio osnove za život mnogo jače
i solidnije nego li bi to bio slučaj, da
su mu se sreča i obilje več iz rana
nasmešile. I baš sa tim osnovama i
sa čvrslinom karaktera, svojstvenom
svim Karadordevičima, Kralj je mo*
gao kasnije junački da podnese sve
što je podneo, da ni za čas ne klone
i da iz najnižeg sloma diže visoko
pogled u največu pobedu. Posle po-
gibije poslednjeg Obrenoviča, čilav

narod u Srbiji obralio je oči na Ka-
radordevog unuka u Ženevi. Iza jedne
vladavine, pune poniženja za Srbiju,
pune mračnih intriga i izigravanja
narodne volje, posle jedne ere, u ko-
joj su nacionalne aspiracije Srbije i
njena uloga za oslobodenje Jugoslo-
vena, bili zapostavljeni ženskim hi-
rima i ličnim zadovoljstvima, narod
je osečao da je jedino Kralj Petar u
stanju da Srbiju podigne i rehabili¬
tira, da joj povrali veru u moral i u
njeno pozvanje, da sa narodom radi
za narod i za budučnost, da vojsku
digne na rang dostojan prirodenog
srpskog junaštva i da državu povede
stazama Voždovim, da ispuni zna¬
menito Načerlanije Ulje Garašanina,
prvog Ministra Kneza Aleksandra
Karadordeviča, koje je ujedno i naj-
dalekovidnije proročanstvo o slva-
ranju današnje Jugoslavije.

Kralj Petar, odazvao se pozivu Sr¬
bije le je iza dugogodišnjeg izgnan¬
stva pošao opel u krilo ljubljenoga
naroda, da upravlja njime, da mu
bude Kralj Osloboditelj i Ujedinilelj.
Pre no što je pošao, pozvao je princa
Aleksandra da se vrati iz Rusije u Že¬
nevu, pa je sa sinovima skupa pošao u
Beograd. Tako je sa Kraljem Petrom
prvi put slupio na tlo svoje dedovine i
njegov Sin Kralj Aleksandar. Ali i
ako je živeo do tada daleko od otačbi¬
ne, mladi Princ je odlično poznavao
Srbiju, kao da je u njoj neprestano
živeo. Kolikogod je na svojim ško-
lovanjima nastojao da se nacrpi
sveopšteg znanja, kolikogod su ga
silno zanimale matematika, geogra¬
fija, istorija i literatura, kolikogod je
hteo da se upozna sa načinom
života velikih i naprednih naroda,
Princ Aleksandar je ipak pre svega
želio da upozna život i stanje svoga
naroda, što je bila i želja Njegovog
Oca, Kralja Petra. Pošto u stranim
školama nije imao ko da poučava
Kraljevu decu u domačim predmetima,
a naročilo u narodnom jeziku, knji¬
ževnosti i u isloriji, to je Kralj Petar na-
šao najbolje dake Srbe, koji su študi¬
rali u Ženevi i njima je poverio odgoj
dece u domačim predmetima. Kao
tadanji učitelji Kraljevi pominju se
naročilo Užičanin Kajmačič, Crnogo-
rac Nevezič i beogradski advokat
Blaža Barlovac, koji svi jednodušno
svedoče o vanrednom inleresovanju

14

mladog Princa za narodnu isloriju i
za  proučavanje narodnog života.

Jednako marljiv dak faio je Kralje¬
vič Aleksandar, dok je bio u Rusiji i
posle, kada se vralio u olačbinu. To¬
liko se bijaše posvelio nauči da se

0 njemu govorilo več kao o mladom

1 vrlo ozbiljnom naučniku, Učio je
isloriju i geografiju, pravne nauke,
političke nauke, filozofiju, umetnost,
književnost, te strategiju i matema¬
tiku. Najbolji naši javni radenici i
najbolj! vojskovode bejahu Mu uči¬
telji. Medulim se g. 1909. dotadanji
naslednik prestola, stariji brat Kraljev,
Princ Borde, svojevoljno odrekao svo¬
jih prava, pa je kao naslednik pre¬
stola oglasen Princ Aleksandar To
je mladoga Princa trglo donekle iz
naučnih radova, jer je kao naslednik
prestola trebao više da se posveti
proučavanju javno-političkih pitanja
i vojnoj štruci, za koju je več i ra-
nije gojio velike simpatije. Obdaren
od prirode, vrlo odlučan i pri tom
vanredno trezven, imajuči kod sva-
kog i najtežeg napora cilj pred očima,
novi naslednik prestola se ubrzo sna-
šao u novoj ulozi i posve se predao
radu, da jedamput dostojno nasledi
Velikog Oca i Pradeda, Kralju Petru,
kojemu su patnje i godine več u ve¬
liko oteščale rad, mladi Naslednik
Prestola bejaša desna ruka. U svim
nacionalnim manifestacijama, poli-
tičkim, kulturnim i vojničkim, Presto¬
lonaslednik Aleksandar uzimao je
jakog učešča, pa je ubrzo postao po-
pularan kod naroda i cenjen od po*
liličara. Proputovao je nekoliko pula
čelu zemlju, da se upozna sa narodom,
U vojsku je slupio na svoj rodendan
g. 1903, kao prost redov u pešadiji,
<3. 1909. postao je potporučnik, a g.
1911., kada je unapreden za kapetana
II klase, postavljen je ujedno za In-
spektora > Glavne Inšpekcije Celokup¬
ne Vojske«. U tom svojstvu obilazio
je revnosno sve garnizone u zemlji i
učinio mnogo za jedinstvenu organi-
zaciju vojske. Videle su se več una-
pred konture snažnog Vladaoca.

G. 1912. buknuo je prvi balkanski
rat protiv Turske. Inicijativom Srbije,
a naročilo dalekovidnošču Kralja Pe¬
tra, došlo je napokon jdo saveza bal¬
kanskih slovenskih j| država, Srbije,
Bugarske i Crnegore/; skupa sa Grč-
kom, i započelo /je . veliko delo oslo-

bodenja balkanske raje iz lurskog
ropstva. Naslednik Prestola primio je
odmah zapovedništvo nad Prvom
Srpskom Armijom, koja je u smionom
naletu jurnula preko granice i ne
davši Turcima vremena ni da se sna-
du, iznela prvu veliku pobedu bal*
kanskog rata, odlučnu za čitav kas-
niji tok dogadaja, pobedu kod Kuma-
nova. Tako je pod zapovedništvom
Voždovog Praunuka na Kumanovu
konačno osvečeno Kosovo i udaren
lemeljac kamen velikoj epopeji oslo-
bodenja svih dugoslovena od Turaka
i od Habsburgovaca. Na čelu svoje
vojske ušao je Naslednik Prestola več
13 oktobra iste godine u Dušanovo
Skoplje i time je sudbina Stare Srbije
bila za uvek rešena, Iskazavši se ta¬
ko junački u prvom balkanskom ralu,
posle osvojenja Markovog Prilepa i
Bitolja, Naslednik Prestola je, kao
komandant Prve Armije, dobio i u
drugom balkanskom ratu, — posle
mučkog prepada Ferdinanda Kobur-
škog, na nesreču bugarskog naroda,
— da izvrši vanredno težak zadatak.
Prva armija je napala cenlar bugar-
skih položaja, kod Rajčanskog Rida
i Drenča i posle krvave borbe na ju¬
riš zauzela Drenac le prisilila Bugare
na uzmak. Dva dana docnije osvojila
je Rajčan i Rid. Pobedom nad Buga-
rima, koji su, zavedeni od tudinskog
čara, bili u službi nemačko-auslriskih
intriga i politike „Drang nach Oslen“,
izvršen je i drugi veliki zadatak: Iza
sloma turske reakcije, trebalo je slo-
miti i reakciju Beča. Da je pobedila
Bugarska, Habsburgove! bi danas da¬
vili Srednju evropu i Balkan. Srbija
je znala da je njen živoini zadatak u
lome, da se namere Beča na Balkanu
osujete i pobeda nad Bugarima bila
je uvod i nuždan preduslov za slom
Austrije i za oslobodenje austrijskih
3ugoslovena. Sloga je razumljivo bilo
oduševljenje cele Srbije za Naslednika
Prestola, oduševljenje, koje se naro¬
čilo manifeslovalo u sjajnom dočeku
prestolnice, kada je predsednik op
Šime, u znak zahvalnosti za velike
podvige, darovao Nasledniku Pre¬
stola sablju, sa rečima: »Dani u
kojima živi srpsko pleme veliki su.
Svetlo mesto u stvaranju njihovom
zauzima Vaše Veličanstvo i Vaša
slavna Prva Armija, U znak zahval¬
nosti, Beograd Vas !  moli da primite
sablju. koiom.,ste '< prošlim ralovima

15

Vi i Vaši hrabri vojnici iako viteški
ratovaii i da je nosite sa gordošču,
na koju imaju puno pravo osvetnik
Kosova, pobednik sa Kumanova, ju¬
nak sa Bitoija!«

Ali oduševljenje ne bejaše samo u
Srbiji, Radost i ponos zahvalili su ceo
narod, a naročilo neoslobodene Srbe,
Hrvate i Slovence. Osečalo se da če
baš taj beli vitez, osvetnik Kosova,
pobednik sa Kumanova i junak sa
Bitoija, danas ili sutra biti isto tako
pobednik negde na bosanskim pla¬
ninama, ili slavonskim ravnicama,
te da če u triumfu uči u Zagreb, u
Ljubljanu, u Sarajevo i u Split, kao
šlo je u triumfu ušao u Skoplje i Pri¬
lep. I oni koji do juče nisu još imali
vere, dobili su je pri samom spomenu
Kralja Petra i Njegovog junačkog Sina.
Omladina je u transi spominjala ime
Naslednika Prestola, nosila je uza se
njegovu sliku, sanjarila o Njemu, po¬
lagala sve nade u Njega i sve nepo-
kolebljivije verovala. Bilo je prilike i
da mu se to pokaže: Kada je Nasled¬
nik Prestola putovao inkognito na Ce¬
tinje i prošao ladom mimo Split, split¬
ska omladina i splitsko gradanstvo,
koji su doznali za taj radosni doga-
daj, priredili su Mu tako srdačne ma¬
nifestacije, kličuči budučem Jugoslo-
venskom Kralju, da je austrijska žan-
darmerija čelu noč uzaludno gonila
manifestante, razdragane več samom
tom činjenicom, šlo je prestavnik nji¬
hovih najlepših nada bio makar i za
čas u njihovoj bližini, na neoslobo-
denom Jadranu.

Od sretnoga završetka balkanskih
ralova, Naslednik Prestola bacio se
svom energijom na to, da Svome ve-
likom Ocu bude desna ruka u pridi-
zanju ralom izmorene zemlje. Kralj
Petar je bio več star, teške borbe i
napori života slomili su ga fizički, i
ako je duh ostao do poslednjeg časa
nepokolebljiv i budan. Osečajuči po-
trebu nove snage, za nove zadatke
šlo su Srbiju čekali, Veliki Kr_i 1 j je
znao da može mirne duše da pusti
uzde iz ruku, jer ih predaje Sinu, koji
se več pokazao dostojan poverenja
i koji če novim snagama, a uz očin-
ski blagoslov, povesti državna kola na-
pred. Upravo pred sam svetski rat, n a
dan 12 jun a g. 1J14., predaje
Kralj Petar svu vlast u ruke
Nasledniku Prestola, i m e -
nujuči ga izvršiocem kra¬

ljevske vlasli i Regentom.
1 tako, — ma da vladavina Kralja
Aleksandra traje islom deset godina,
od smrti Kralja Petra, — Njegovo
faktično upravljanje z e m-
Ijom i vršenje kraljevske
vlasti traje več od 12, juna
1914., — dakle punih sedam*
naest godina.

' Poslavši Regent i izvršioc Kraljev¬
ske vlasti, Naslednik Preslolja Alek-
sandar je postao ujedno i Vrhovni
Komandant celokupne  srp*
ske vojske,  baš u času kada je
la vojska, posle dva balkanska rala,
Irebala da izdrži najstrašniji pokolj
šlo ga pozna istorija sveta i da kroz
nadljudske napore i žrtve, u borbi pro-
liv daleko nadmočnijih neprijatelja,
ostvari konačni san jugoslovenskih
plemena, oslobodjenje od tudjina i uje-
dinjenje u zajedničku državu, Mladi
Princ je znao dobro, kako težak je taj
zadalak, ali to mu je dalo poleta, da
ga se još radije primi. Od časa kada
je na Savi i na Dunavu ispaljen prvj
topovski hitac, pa do časa kada je
pred zvukom pobedničkih trubalja. za-
mukla grmljavina oružja, Komandant
Vojske i Regent Srbije nije ni u jed-
nom usudnijem momentu ostavio boj-
nog polja, nije se udaljio od svojih
vojnika i nije prestao da im uslraj-
nošču i junaštvom daje primer i uleva
veru u konačnu pobedu Ako je i za
čas prestao biti komandant, bilo je
to zato da bude Regent; — da bude
vodja narodni, da za svoju vojsku, za
budučnost države i za oslobodjenje
Južnih Slovena, podje da traži zago¬
vora kod velikih saveznika; da se
bori protiv tudinskih aspiracija na ju-
goslovenske zemlje; da po mogučno-
sti osigura svakom, pa i najudaljeni-
jetn Hrvatu, Slovencu ili Srblnu slo-
bodnu budučnost u slobodnoj državi.

Vrhovni Komandant je vršio istinski
svoju dužnost i kod najmanjih detalja.
Učeslvovao je kod stvaranja svih ope-
racionih planova. Lično je obilazio
položaje i bojne redove i hteo na svoje
oči da se uveri, kako vojnici živu, ka¬
ko se drže i kako se sa njima postupa.
U najtežim bitkama bio je prisutan.
Ali ne samo u pobedama, nego još
više onda, kada su nastupili dani is-
kušenja, kada je iza sjajnih pobeda
nad Poliorekom, ta ista nesalomljiva
vojska morala pred najezdom dvaju
ogromnih imperija, Nemačke i Aus-

16

Kraljevski dvorac Suvobor na Bledu.

Kraljeva radna soba na Dedlnju.

Kraljevski dvorac u Han Pjesku.

3

17

trije, i pred izdajničkim udarcem u
ledja Koburgovskih sluga u Bugarskoj,
da preko albanskih goleli napusti olač-
binu i da se na Krfu oporavi za dalj-
nje podvige. Kralj Pefar se na voluj-
skim kolima povlačio, skupa sa svo¬
jim vojnicima, a Regenl Aleksandar,
ma da lesko boleslan, nije hleo da se
ukrca na saveznički lorpiljer u Svetom
Ivanu Medovanskom, da izbegne opa-
snosli, več je Ivrdokorno čekao dok se
i poslednji vojnik ne spasi, pa tek on-
da da se ukrca. Boleslan, podvrgava
se operaciji u Lješu i ne traži za se¬
be nista, što bi moglo da ga deli od
bede, što ju je snosila vojska. Fran¬
coski general Mondezir sečao se kas-
nije, prilikom zauzeča Bitolja, sa naj-
večim udivljenjem log držanja. „Vi se
možda sečate dana, piše on Kralju,
kada sam imao čast da Vas vidim
još bolesnog, gde ležite na sirolinjskoj
postelji od kolana, u žalosnoj sobici
u Lješu. Ja sam se tada divio veličini
Vaše duše u nesreči i Vašim ener¬
gičnim rešenjima«, I ako boleslan, Vr¬
hovni Komandant ne zaboravlja ni za
čas vojske i svaki dan šalje iz svoje
kujne bolesnim vojnicima hranu. Po¬
šlo saveznici nisu mogli da ukrcaju
srpsku vojsku u Lješu i Sv. Ivanu
Medovanskom, več su jadni vojnici,
onako iznemogli, Irebali da marširaju
do Drača, da se tamo ukrcaju, hteo
je i Regent Aleksandar da ide s nji¬
ma do Drača i tek onda kad se na
svoje oči uveri, da je i poslednji srp-
ski vojnik sklonjen, da se ukrca i On.
Pošlo je pre operacije bio još leško
boleslan, nije mogao da hoda i voj¬
nici su ga u ognjiči, vukli na prostim
nosilima. Ipak je lično rukovodio ukr-
cavanjem vojnika. Izdao je posebnu
naredbu, po kojoj su morali najpre
da se ukrcaju izbeglice i civilno či-
novnišlvo, zalim bolesnici i ranjenict,
zalim vojska, i napokon On sam. Mo¬
že se zamisliti, kako je lakav primer
samopožrlvovanja i očinske ljubavi
delovao na izmorenu vojsku. Takovo
držanje Vrhovnog Komandanta bilo
je seme za nove pobede i za nova
junaštva,

cdm je ozdravio, Regent Aleksandar
je svu brigu uložio oko toga, da se
vojska na Krfu čim pre oporavi, da
izbegne boleslima i da bude spremna
da čim pre pode ponovo na front, sku¬
pa sa njime. Nego patnje su bile i su-
više velike, da se moglo sprečiti stra¬

šno haračenje bolesti, koje je ostrvo
Vido blizu Krfa za uvek pretvorilo u
ostrvo smrti. Da loj patničkoj vojsci
osigura bar u budučnosti pobedu i
svome narodu ujedinjenje, koje je kr¬
vavo zaslužio, Regent Aleksandar je
upotrebio vreme dok se vojska opo-
ravljala, da obidje prestolnice svojih
velikih saveznika na zapadu, Pariz i
London. Vremena su bila teška. Tre¬
ba lo je pre svega priba viti vojsci mu-
niciju i opskrbu, da se ne dogodi, kao
iza pobede nad Potiorekom, da se zbog
nedostatka municije nije mogla da is-
koristi pobeda do kraja. Trebalo je
dalje urgirali pojačanje solunskog fron¬
ta i osigurati što veču aktivnost na
njemu. Konačno trebalo je obavestifi
savezničke državnike i javno mišljenje
o pravom stanju jugoslovenskih na¬
cionalnih prava i jugoslovenskih aspi¬
racija, pred intrigama neprijalelja i
pred pretenzijama nekih saveznika,
čiji su apetiti prelazih u veliko na ju-
goslovenski nacionalni teren. Regent
Aleksandar nije ni časka zaboravio
na proglas što ga je na početku rala
uputio vojsci i narodu i u kome je
borbu srpske vojske označio kao bor-
bu za oslobodjenje zarobljenih Srba,
Hrvata i Slovenaca. On ni jednog par-
četa zemlje tih Južnih Slovena nije
zaboravljao i jednakom je gorljivošču
inlervenirao, rečju ili pismom, kada
se radilo o Vojvodini, slovenačkim
granicama, Dalmaciji, ili o Južno} Sr¬
biji.

U Parizu i u Londonu Regent Alek¬
sandar je bio svečano primljen i odu-
ševljeno pozdravljen. Francuska i en-
gleska javnost takmičile su se da is-
kažu počasi legendarnom princu i Ko¬
mandantu več posvuda čuvene srp¬
ske vojske, koju ni Golgota Alba¬
nije nije mogla da slomi i da ponizi.
Tom prilikom došao je Regent Alek¬
sandar u tesni kontakt i sa preslavni-
cima austrijskih Jugoslovena, formi¬
ranih u Jugoslovenskom Odboru, pa
su tako položeni srdačni temelji sa-
radnji za zajednički cilj i za osniva-
nje jugoslovenskih dobrovoljačkih le¬
gija. Saradnja izmedu Regenta i Ju¬
goslovena izvan granica Srbije ostala
je uvek srdačna, jer je Regent več
davno i najdalekovidnije prigrlio jugo-
slovensku misao i učinio je svojom.
U depešama Jugoslovenskom Odboru,
u Odgovorima na pozdrave Jugoslo¬
vena iz Amerike, u svojim proklama-

18

Kralj u uniformi 9 lov. puka Rumunjskog.

3 *

Olkrivanje Spomemploče na Cefinju 12/7 1931. na Domu
u kom se rodio Nj. V. Kralj.

Govor prefsednlka Opšllne g. Miloševiča

19

cijama, Regent Aleksandar je uvek
dosledni i ubedeni Jugosloven, bez
ikakvog ustezanja. olvoren i konze-
kventan do krajnosti, u čemu prednjači
1 najdalekovidnijim političarima. Mi,
koji znamo šta je za austrijske Jugo-
slovene značila jugosiovenska misao;
mi koji znamo da su se jedino u znaku
te misli mogli okupiti i oduševili do-
brovoljci za borbu proliv Habsburgo-
vaca; mi koji znamo, da se jedino toj
misli mogla poveriti sabotaža Austrije
iznutra i provedenje revolucije; da se
jedino u njenom duhu moglo stvorih
spontano raspoloženje za ujedinjenje,
iznad svih prepreka i nesuglasica; —
mi znamo i to, koliko je Regentovo
držanje imalo uticaja na Hrvate i na
Slovence iz Austrije i koliko je ono
pomoglo da drži visoko veru i zanos,
u prkos mnogim sumnjama i nesu-
glasicama, koje su proisticale iz neo-
dredenog u lom pogledu držanja ne-
kojih političara. Ljudi su preko svega
prelazih lako, baš zato što su mislili:
»Glavno je da je Regent dobar Jugo-
sloven. On je vrhovna garancija!«.

Kada se vojska več u glavnom opo-
ravila, Regent se vrafio na Krf. Prva
mu je misao bila da obidje vojnike i
kad je našao da stanje zadovoljava,
bio je sretan. Opel se obrača voj-
sci živom reči i u jednoj dnevnoj za-
povesti veli da če saveznici pomoči
Srbiju, »da oslvarimo veliku i močnu
Carevinu Južnih Slovena"; ali da voj¬
ska treba da bude spremna za nove
napore i za nove triumfe. I več u julu
g. 1916. oporavljena srpska vojska to¬
liko je jaka, da može ponovo da slu-
pi u borbu, te biva prenesena na so¬
lunski front. Nieno i Regentovo prisus
Ivo odmah se osetilo, Solunski front
odmah je postao aklivan, a u septem¬
bru več započinje ofenziva, koja do¬
nosi pobedu kod Gorničeva. Več na
21. decembra Vrhovni Komandant na
čelu pobednosnih trupa ulazi u novo-
osvojeni Bitolj. Na žalost, taj prvi us¬
peh nije mogao da bude do kraja is-
koriščen, jer su Rusi bili potučeni u
Dobrudži, Kasnije je još došao slom
Rumunije i Rusije, pa su centralne
vlasti mogle svim silama da se bace
na solunski front, te da srpsku i sa-
vezničke vojske drže u šahu.

Čekajuči na povoljnije prilike, pa da
solunski front ponovo stupi u akciju,
Regent Aleksandar je živeo u glavnom
izmedju Krfa, gde se nalazila srpska

vlada i Soluna, gde se nalazila srp¬
ska vojska. Vodio je državne poslove,
brinuo se da održi moral u vojsci i
nasfojao da diplomatskom akcijom i
ličnim autoritefom, što ga je uživao
kod Saveznika, osigura jugosloven-
skoj stvari šlo bolje rezultate te da
osujeti javne i tajne manevre proliv
integriteta jugoslovenskih zemalja,
od kojih su se najopasnije krile u
londonskom paktu. Na Krfu je bio pri-
sutan za vreme stvaranja Krfske de¬
klaracije, kojom se prvi put javno ma-
nifestovala zajednička volja Srbije i
Jugoslovena pod Auslrijom da stvore
zajedničku državu, slobodnu od sva-
čijeg gospodstva. Iza proklamovanja
deklaracije pozvao je Regent delegate
Jugoslovenskog Odbora da obidju so¬
lunski tront, pa da se tako i pred voj-
skom manifestira jedinstvo. Delegati
su došli u julu g. 1917. i tu na fronlu,
pozdravili budučeg Kralja. Tamo su
medjutim več stizali prvi odredi ju¬
goslovenskih dobrovoljaca iz Rusije i
Amerike, sastavljenih od austrijskih
Srba, Hrvata i Slovenaca, koji su ka¬
snije, skupa sa srpskom vojskom iz-
neli veličansvenu pobedu nad Aus-
rijancima, Nemcima i Bugarima.

Regent i vojska spremali su se sa¬
mo na taj čas, na tu pobedu, Vera
je bila nepokolebljiva. Sve pofajne po-
nude Habsburgovaca za separatni mir,
Regent je prvi i najodlučnije odbijao.
Mir je mogao da se sklopi samo na
ruševinama Austrije, samo polpunim
oslobodjenjem zarobljenih Jugoslove¬
na. Čekajuči čas, Regent je bio ne¬
prestano na frontu ili u njegovoj bližini,
i uvek na najistaknutijim meslima.
Prije ofansive nalazio se u osmalrač-
nici Drinske Divizije, obavešlavao se
o položajima i rasporedu neprijalelj-
skih trupa i davao naloge za navalu.
Na samom podnožju Kajmakčalana,
kod Orlovih Virova, u najbližem kon¬
taktu sa bojišiem, podigao je Vrhovni
Komandant svoj šalor, da može lično
nadzirali šta se radi, pa se šuma oko
tog šatora i danas naziva Aleksandro¬
vim jelakom. Tu je Vojvoda Mišič
izradio plan za ofanzivu, kojeg je
skupa sa Regentom spremio i pro-
učio. I čas je napokon došao. U
septembru g. 1918 započinju save¬
znici, a naročilo Francuzi i Srbi, u-
druženi sa Jugoslovenskim legijama,
energičnu ofanzivu. i posle junačkoga
zauzeča Sokola i Veternika te posle

70

konačnog proboja, bacaju udružene
auslrijske, nemačke i bugarske voj*
ske a divije begslvo, koje je svršilo
konačnim slomom. Regenl se i tu
pokazao odlučan i smion vojsko¬
vodja. On je razumio da pobedu
Ireba jskoristilj brzo i do kraja, pa
je proliv svih opreznijih j možda
taklički opravdanih savela savez-
ničkih vojskovodja, tražio da se ne
slaje ni na Vardaru ni kod Niša,
več da se pošto polo goni dalje.
Hvala tom energičnom gonjenju i hva¬
la vatrenoj želji srpskih vojnika da
opet oslobode porobljene domove, a
jugoslovenskih dobrovoljaca, da na
bajunelama donesu slobodu svojim
krajevima, — naše su vojske nevero-
valnom brzinom bacile neprijatelja i
več na 12. oktobra ušle u Niš, a 1.
novembra več su bili u Kraljevskom
Beogradu, — rešene da idu i na Beč,
da se Beč nije predao od svoje volje.
Zanimljivo je znati, da je Regenl Alek-
sandar, i ako Vrhovni Komandant Voj¬
ske, istom 17. septembra 19 1 8„ dakle
posle proboja na solunskom frontu,
bio proizveden od svoga Oca u čin
Generala; dočim je još u junu iste
godine, iz skromnosti i pozivajuči se
na leške dane u kojima živi zaroblje¬
na otačbina, odbio da primi to una-
predjenje, ma da je celokupna vlada
naročilim aktom tražila od Kralja Pe¬
tra, da junačkog Vrhovnog Koman¬
danta proizvede

Pobeda je bila izvojevana, oslobo-
djenje je bilo tu. Regent Aleksandar
ušao je triumfalno u kraljevski Beo¬
grad i zadovoljan revolucjjom koju
su proveli Srbi, Hrvati i Slovenci pod
Austrijom, čekao je da se ujedinjenje
provede spontano, iz puna srca i du¬
še, bez ikakvog pritiska ili nagova-
ranja. I nije prošlo dugo, več na 1.
decembra iste godine polazi u Beo¬
grad delegacija Narodnog Viječa Slo-
venaca, Hrvata i Srba iz Zagreba, da
pozdravi svog budučeg Kralja te da
u saglasju sa Njime provede i for¬
malno akt ujedinjenja. Regent je pri-
mio dcputaciju otvorena srca i pro-
glasio delo ujedinjenja uz oduševlje-
nje čilavog naroda. Več tom prilikom
naglasioje i hteo da naglasi, da poz¬
dravlja ceo svoj narod «širom naše
slobodne i ujedinjene Jugoslavije«.

Sada je i ujedinjenje bito tu, mač
je rekao svoju, posao Vrhovnog Ko¬
mandanta bio je dovršen, i tek sada

je nastupio težak i možda još teži
posao Kralja i Vladaoca. Regent je
bio sveslan loga, ali nesumnjivo je
da ni On ni iko razboril nije mogao
očekivali da če toliko prepreka i po-
teškoča u lom poslu da Ga čeka, ni
da če se spontano oduševljenje, ma-
nifestirano u ratu i na koncu rata,
pretvoriti u toliko trzavica, svadja,
inata i nerazumevanja. Čekao ga je
dakle težak rad iznutra, ali i leška
borba izvana. Dok je za vreme rata
čilav svet pevao hvalospeve junaštvu
srpske vojske, dok su narodi i vlade
svečano proklamovali načelo nacio-
nalnog samoodredjenja, kada su po¬
čela mirovna pogadanja, javili su se
najednom ponovo stari apetiti i stare
metode. Svečana obečanja su se odri-
cala, a povlačili se šajločki lajni ugo¬
vori, tako da je mnogo parče jugo-
goslovenske zemlje bilo u opasnosli.
Vodila se leška borba za Dalmaciju,
za Vojvodinu, za Korušku i za slo-
venačku granicu prema Italiji Regenl
Aleksandar je bio razapet izmedju
dve dužnosti; da uputi unutarnje sre-
djivanje i stapanje zemlje pravim sme-
rom, a s druge slrane da ne dopusti
da i jedan komad nacionalnog teri¬
torija bude izgubljen. U naponu unu-
tarnjih državnih posala, Privremenog
Nar. Prestavništva i spremanja za
Uslavotvornu Skupštinu, sred prvih
početaka okorelih pariiskih borbi, Re¬
gent Aleksandar je sav izmedju Pa¬
riza, gde se vode pregovori i Beogra¬
da, gde se javljaju prve trzavice.

Lična intervencija Regentova u Pa¬
rizu, podržana ogromnim Njegovim
aulorilelom, slečenim za vreme rala,
spasila nam je mnogu slopu doma-
čeg zemljišta; a ako nije spasila sve,
krivica je na izmenjenim prilikama
u Evropi i u Americi, gde se umesto
Vilsonovih načela ponovo javilo pravo
jačega i inlrigiranje lajne diplomacije.
Konačno su rapalskim ugovorom g.
1921. odredene ipak, i ako okrnjene,
granice Kraljevine Srba, Hrvata i Slo-
venaca i završena su mirovna poga¬
danja. Regent je mogao sada da se
posveti vodjenju unutrašnjih državnih
posala, od kojih je najpreči bio, da
se rasparčani delovi naroda i zemlje
sljube i da se izjednače u pravima,
kao i u dužnostima. Ali težak je to
posao bio. Zemlje, koje čine Jugosla-
viju, bile su do pred kratko vreme
podeljene na pet različilih država, sa

21

posve razlitim upravama, zakonima
i običajima. Ma da je svest o narod-
nom jedinstvu Srba, Hrvata i Slove-
naca jaka kod celoga naroda, poje¬
dini delovi su usled dugog raslavlje-
nog života, u posve drugim prilikama
i u posve drugačijim konlaktima, slekli
toliko različile mentalitete, navike, po¬
trebe, želje itd., da je i za najslalože-
nije državnike vanredno težak posao
bio da sve te disparatnosti pomire,
da izbegnu sukobu verskih, regional¬
nih i socijalnih razlika i da državi
dadu podelu, zakone i ustav, koji bi
po mogučnosti šlo više njih zadovo-
Ijio, a što manje njih oneraspoložio.
Poliličari, koji su dobili u ruke da iz-
vedu taj posao, nisu mu se pokazali
dorasli. Veran demokratskim princi-
pima svoga Oca, Regent se u parlij-
sko-političke borbe nije hteo da meša
i pustio je narodnoj volji, izraženoj
preko pojedinih partija, da bira ljude,
koji če zemlji dati novo uredjenje i
nove zakone. Več u privremenom na-
rodnom Prestavništvu započele su
svadje regionalno-parlikularisličkog,
ili hegemonisličkog karaktera, koje
su na izborima za Konstituantu samo
porasle. Komunizam, imporliran iz
inozemstva i podržavan od neprija-
telja Jugoslavije, dizao je glavu. Ubi-
slvo Milorada Draškoviča pokazalo
je, koliko je protivnik opasan. Glasa-
nje Vidovdanskog Ustava, umesto da
donese konsolidaciju prilika, donelo
je još veči razdor. Sem nezadovolj¬
stva, koje su manifestirali protivnici
strogog centralizma, bili su isto tako
nezadovoljni i jugoslovenski naciona¬
liste, jer je jugoslovensko ime napro-
sto proskribovano u ustavu.

Regent je u granicama ustavnog
Vladara nastojao da se trzavice iz¬
begnu. Videči dobro, koliko su soci-
jalni i kulturni problemi presudni u
životu mlade države, i osečajuči pod-
jednako da novo doba traži nova re-
šenja, Regent je več u prvim Vladar¬
skim aktima jako podvukao potrebu
rešavanja baš tih problema i smiono
izneo n. pr. pitanje agrarne reforme.
Uticaj log akta na seljački narod bio .
ogroman i posledice bi bile blago-
tvorne, da nije izvedenje ovisilo o
volji partijskih vodja, koji su iz njega
napravili demagoški ili partizanski
trik, vukuči rešenje godinama i ko-
načno ga kompromitujuči. I posle de¬

set godina natezanja, konačno reše¬
nje je morao opet da uzme u ruke
sam Kralj, te da ga da na prove-
denje vladi, koja je došla posle 6. ja-
nuara.

U duhu demokratskog i narodskog
odgoja, Regent je več od prvih po-
četaka nove države, hteo lično da
se upozna sa svakim krajem, sa
svakom varoši, sa svakim selom i
pomalo sa čitavim narodom. Naročilo
mnogo je držao do toga, da poseli
drugi centar eržave, središte hrval-
skog političkog, kullurnog i privred-
nog života, stari i ponositi Zagreb.
Dani te prve posete, g. 1920., ostače
nezaboravni u duši svakoga ko ih je
doživeo: Bio je to, ne samo triumf
državne i monarhističke misli, nego
triumf narodnog jedinstva i naočitiji
dokaz, koliko hrvatski deo naroda
prianja uz državu i uz kralja, oeljaci
su neprestano bili u bližini Regenta,
a On se kretao izmedu njih slobodno,
bez ikakve straže ili pratnje, kao iz-
medju svojih. Kralj je ponio iz Za¬
greba najlepše utiske i kazao je da
vedra čela gleda u budučnost.

*

* *

Medjulim je Kralj Pelar podlegao
starosti i okružen ljubavlju dece, mi-
ran šlo oslavlja zemlju u ruke oku-
šanom Upravljaču, zaklopio je za uvek
oči 16 avgusta 1921. godine. Isloga
časa, po usfavnom pravu, slupio je
na prestolje ondašnje Kra¬
ljevine Srba Hrvata i Slove-
naca, dotadanji Regent Alek-
sandar, kao Kralj Aleksa n-
dar Prvi,  pa je tako i formalno pre-
uzeo u svoje ruke upravu zemlje,
kojom je več punih sedam godina i
u najtežim prilikama stvarno vladao.
To je taj svetli dan, čiju desetogodi-
šnjicu pozdravlja narod ove godine,
i čiju su priliku saradnici ove knjige
uzeli, ;da delovanje, uticaj i značaj
Kraljeve ličnosti prikažu, makar i u
nepotpunim črtama, jugoslovenskoj
javnosti

Kao regenstvo, tako je i Kraljevanje
Kralja Aleksandra ispunjeno leškim
brigama, napornim radom i upornim
naslojanjem da se prilike u zemlji
srede, da zavlada ljubav i mir medju
plemenima, istodobno da se ugled

n

Kralj Aleksandar 1 Kraljica Marija
na venčani dan.

23

zemlje na slrani podigne i učvrsti.
Kralj je slupio na prešlo u vrlo leš-
kim vremenima. Ma da duboko po*
fresen smrču velikog Oca, koga je
volio najnežnijom sinovskom ljubavi
i od koga je, pored močne države,
uzeo u nasledje najlepše odlike. Kralj
Aleksandar se primio kraljevskih duž-
nosli sa marom, prokušanim u du-
gom iskuslvu regenlovanja. Ni unu-
tarnji ni vanjski položaj u državi nije
bio sjajan. Jugoslaviji je doduše u*
spelo da sklopi dva vrlo važna sa*
veza, sa dehoslovačkom i sa Rumunj-
skom, pa se Mala Antanta pokazala
efikasnom, več prilikom prvog i dru-
gog pokušaja čara Karla da se vrati
u Madžarsku, u marlu i u oktobru g.
1921. Ali baš to pokazivaše na pri-
ličnu nestalnost oko granica Jugosla¬
vije, a rapalski ugovor, sklopljen sa
Ualijom, ne samo da se nije ispunjao,
nego su čak na Rijeci izbili novi in¬
cidenti. Kraljev ugled u inozemstvu, a
naročilo Njegove intimne vezesaueho-
slovačkom i veliko poslovanje šlo ga
prema njemu gaji čitav čehoslovački
narod, sa Prezidentom Masarikom na
čelu, mnogo su pridoneli učvrščenju
veza sa Čehoslovačkom i sa zapad-
nim saveznicima U unulrašnjosti je
baš u to vreme trebalo doneti zakon
o zaštiti države, da se otkloni komu-
nističko rovarenje, a več u februaru
g. 1922. poslao je lakozvani hrvatski
blok poznati memorandum Genevskoj
konferenciji, koji je značio prilično
težak udarac za državno jedinstvo.
Parliske vlade nisu umele da reše
spor ni da zaustave kavgu. Kralj, kao
strogo ustavni vladalac, nije mogao
da se meša u rad parlamenta, ali je
sve činio da parliske vodje urazumi
da ih približi. Kao šlo se kasnije po¬
kazalo, sve je bilo uzalud. Nesugla-
sice izmedju pojedinih partija pre¬
tvorile se u nesuglasice pojedinih ple¬
mena, koje su dovele do izlaza hr-
vatskih poslanika iz Parlamenta, do
Radičeve akcije u inozemstvu, do ne-
prestanog menjanja vlada i do vrlo
čestih izbora, koji su još jači otrov
sejali u narodne mase
Kroz to vreme, Kralj se, pored upor¬
nih pokušaja da zamršene sporove
reši, duboko posvetio podupiranju kul¬
turnih, socijalnih i ekonomskih na-
slojanja u zemlji i sa naročilom Iju-
bavlju bdio nad svojom vojskom, kao
nad uzdanicom narodnom, Osečajuči

duboko potrebu porodične topline na
teškoj živolnoj staži, Kralj Aleksan¬
dar se brzo posle slupanja na presto,
oženio. Uzeo je za družicu života, ru-
munsku Princezu Mariju, rodjenu 9.
januara 1899. g„ kčerku rumunskog
Kralja Ferdinanda 1 i Kraljice Marije.
Veličanstvene svadbene svečanosti u
Beogradu pokazale su opel koliko je
Kralj voljen podjednako od svih de-
lova naroda i kako se u toj ljubavi
Hrvati i Slovenci ne odvajaju ni naj-
manje od orba, Deputacije i ogromne
mase naroda, a naročilo seljaštva, iz
svih krajeva zemlje došli su da zažele
sreču svome Vladaru i mladoj Kra¬
ljici, a naročito je bio velik broj na¬
roda iz Hrvalske. Kao da je svet jedva
dočekao priliku da pokaže da je Kra¬
ljeva ličnost za njega iznad svih par-
tiskih svadja i da je baš Kralj najpo-
desnija ličnost za to, da medju zava-
djena plemena unese opel ljubav, mir
i medjusobno poverenje. Mlada Kra¬
ljica osvojila je na prvi mah ljubav
i privrženost čitavog naroda, naročilo
svojom skromnošču, svojom preda¬
nosti porodičnom životu, ljubavi za
decu i materinskom brigom za siro¬
mašne i za nesretne. z>ocijalna i hu¬
mana akcija u zemlji našla je u Kra¬
ljici visoku i predanu zašlitnicu, punu
inicijative i darežljivosti. 1 Kralj je baš
prilikom tog radosnog dogadjaja hteo
da pokaže, koliko Mu iznad svega
leži na srcu kulturni i socijalni na-
predak naroda, pa je na dan Svog
venčanja osnovao Kraljev Fond, za
kulturno, socijalno i hjgijensko podi-
zanje širokih narodnih slojeva. Osni-
vanje tog Fonda, Kralj je popralio pi¬
smom upučenim Predsedniku Vlade,
u kojem je vanrednom dalekovid-
nošču izložio svoje misli o narodnoj
prosveti. Pored svih žurnih potreba,
Nj. V. Kralj nalazi, da bi »dobrona¬
merni apostolski rad u selu na higi-
jeni i uporedo na opštem prosvečiva-
nju imao za sada prvenstvo".— »Ja
bih dakle označio program kao Iro-
jaku akciju, — veli dalje —: Na mo*
ralnom, opšle-kullurnom i na gradan-
sko-vaspitnom napretku narodnom; a
pod tim bih podrazumevao: poma¬
ganje prosvete na svim poljima na¬
uke, književnosti, umetnosti,školstva,
a ponajpre praktično prosvečivanje
širokih slojeva, osnivanje internata, na
prvom mestu za žensku decu, itd.,
zalim isticanje vrline, porodičnog mo*

24

rala, česlilosll, samopregorevanja, tre-
zvenosli, slednje, savesnog vršenja
dužnosll, ljubavi prema bližnjima,
sloge i Irpeljivosti i razumese, slalne
brige za narodno zdravlje». Kralj je
dao odmah u Fond milijon dinara i
svake godine daje 300,000 dinara. tako
da je laj Fond slvorio do sada nepro-
cenjiva dobra na kuliurnom i na hi*
gijenskom polju, a naročilo na po-
dručju podttpiranja darovile školske
omladine le darovilih umetnika.

Brak Nj. V. Kralja i Kraljice bio je
blagoslovljen sa troje muške dece.
Na dan 6 septembra g, 1933 rodio
se u Beogradu Naslednik Preslolja
Pelar; 19 januara 1928. rodio se la*
kodjer u Beogradu, Princ Tomislav; a
28 juna 1929. rodio se na Bledu Princ
Andrej. I u imenima dece, Kralj Alek*
sandar je hleo da se pokaže jednako
svoj Hrvalima i Slovencima, kao i
Šrbima, pa je posle prvog sina, koga
je krslio imenom Velikog Roditelja,
drugom svom sinu dao ime prvog
hrvalskog kralja, a trečem ime koje
najpopularnije medju Slovencima. Od-
gojem takodjer želi Kralj da svoju
decu sljubi jednako sa svim delo-
vima naroda. Ma da je Kralj Sebi i
svojoj porodici dao sazidati divne
dvore u samoj bližini Beograda, na
brdu Dedinju, u najlepšoj prirodi ima
da je prekrasan lelnjikovac sa vino¬
gradom udesio sebi podno Oplenca,
slavne Zadužbine Svoga Oca, tik do
Karadordeve Topole, mladi kralje*
vici proborave svake godine nekoliko
meseci u Sloveniji na Bledu, te do*
laze u najbliži kontakt sa slovenačkim
pučanstvom, i isto tako provedu bar
po jedan mesec godišnje na plavom
dadranu, u bližini Splita, ili u Hrvat*
skom primorju, da se priljube moru
i da dodju u dodir sa primorskim sta-
novnišlvom, I sam Kralj boravi rado
u raznim krajevima zemlje. Pored
Dvora u Beogradu le dvorca na De*
diuju i u Topoli, Kralj rado dolazi na
Belje, u Baranji, gde ima lep lovački
dvorac, Mnogo voli boravak na Bledu
u Slovenačkoj i u Han*Pijesku u Bo¬
sni, U dužnu Srbiju puluje vrlo često
i vrlo rado, a sada mu je opština za*
grebačka poklonila prekrasan dvorac
u Zagrebu, koga če Kralj nesumnjivo
često uživali, pošto grad Zagreb na*
ročito voli. Poslednje godine je več
dva puta bio na dužem boravku u
Zagrebu.

Nesretne parliske prepirke i plemen*
ske raspre trajale su medjutim i dalje
i sve više se pogoršavahu prilike u
zemlji. Nikakova, ni socijalna, ni eko¬
nomska ni kulturna pitanja nisu mo¬
gla da se rešavaju zbog neprestanih
parlamentarnih svadja. Jugosloven-
stvo, jedini zdravi princip, na kome
je država mogla da počiva, sve više
je bacano u pozadinu. a umesto njega
sve jače se islicahu partikularizmi i
plemenski šovinizmi. Zakoni, koji su
več davno trebali da se izjednače, još
uvek su razjedinjavali narod; ni jed-
nakost poreza nije mogla da se u-
tvrdi. Dok su se u prvim danima po¬
sle oslobcdjenja mnoge kulturne i
socijalne ustanove spojile u jednu
2 ajedničku jugoslovensku organiza-
ciju, u žestini plemenske borbe počelo
se sve to razjedinjavali i umesto na-
pred, polazilo se svaki dan nalrag.
Bilo je nesavesnih ljudi, koji su čak
bacali parole o amputaciji, ili o raz-
lazu. Parlamenat nije uopšte pokaži-
vao sposobnosti za rad, a vlade su
bile u neprestanoj krizi. Bilo ih je koje
su trajale po nekoliko nedelja i kroz
desetak godina izmenilo se 27 razil*
čilih vlada. Ugled zemlje na strani je
padao, a ekonomski i finansijski po¬
ložaj se pogoršavao Dok su jedne
grupe tvrdokorno i pod svaku cenu
držale vlasl, ne žacajuči se pri lom
ni korupcije, druge su, isto tako lošim
sredslvima, demagogijom i deslruk-
tivnošču, htele da dodju na vlast, ne
gledajuči pri lom ni jedne ni druge
na dobrobit i ugled države. U tom
haosu, sred škandala i uvreda, ka-
kovih teško da pamti istorija parla¬
mentarizma, dogodio se još i sraman
slučaj, da je jedan narodni poslanik
u punoj Skupštini ubio dva vredna
poslanika Hrvata, dobre patriote Gjuru
Basaričeka i Pavla Radiča, a Stjepana
Radiča je smrtno ranio. Kralja se ta
strahota najdublje kosnula, pa je prvi
požurio da požali mrtve poslanike i
da obidje ranjene. Videči u strašnom
dogadjaju udesnu prekretnicu držav-
nog života. Kralj je neumorno radio
da posledice krvavog zločina ukloni,
ali zaludu. Iza Radičeve smrti, politi-
čki dogodjaji su pošli putem nizbr*
dice i ozbiljno su pretili da ugroze
jedinstvo države i naroda, Pred tim
činjenicama, iza dugog razmišljanja,
vagajuči težinu odgovornosti i ležinu
propusta, birajuči izmedju opasnosti

4

25

koja je več graničila sa kalaslrofom
i odlučnosli koja je trebala da pose-
gne za iemeljima parlamentarizma,
sečajuči se amaneia svoga Oca, koji
je bio iskreni demokrata, ali i odlučni
borac u kritičnim slučajevima, Kralj
Aleksandar se leska srca odlučio da
u svoje ruke uzme potpuno sudbinu
zemlje, da ukine ozloglašeni vidov¬
danski ustav, da raspusli parlamenat,
te da vanparlamentarnim pulem po¬
kuša da izvede zemlju iz kaosa u koji
ju je bacio loš parlamentarizam, da
iznimnim sredstvima dade državi one
zakonske podloge i ono unutarnje
usirojslvo, koje parlamenat za deset
godina rada nije umeo da joj dade,
a koje je jedino u stanju da osigura
nedeljivost zemlje, nedeljivost naroda
i postepeno dizanje zadovoljstva i
blagostanja.

Istorija od 6. januara g. 1929. do
danas istorija je naših dana i svima
nam je dobro poznata. Manifest Kra¬
ljev, kojim je narodu najavljeno novo
stanje, primljen je sa zadovoljstvom,
što ga je manifest zasluživao. ..Najviši
narodni i državni interesi, govorio je
Kralj narodu, i njihova budučnost
zapovedaju Mi da se kao Vladalac i
Sin ove zemlje obratim neposredno
Narodu i da Mu otvoreno i iskreno
kažem ono šlo Mi u sadanjem tre¬
nutku nalažu moja savesl i Moja
ljubav prema Oladžbini. Naslupio je
čas, kad izmedju naroda i Kralja ne
može i ne sme bili posrednika. U
toku tolikih prošlih napora i lolikog
strpljenja, koje sam pokazao u vršenju
Mojih visokih dužnosli, Moju je dušu
razdirao vapaj naših narodnih masa,
radnih i rodoljubivih, ali i namučenih,
koje su, rukovodjene svojim prirod-
nim i zdravim rasudjivanjem več o-
davno nazirale, da se više nemože
iči putem, kojim se do sad išlo. . . .
Parlamentarizam, koji je kao poliličko
sredstvo po tradicijama od Moga ne-
zaboravljenog Oca ostao i Moj ideal,
počele su zaslepljene političke strasti
zloupolrebljavati u loj meri, da je po-
stao smetnja za svaki plodni rad u
državi. Umeslo da parlamentarizam
razvija i jača duh narodnog i državnog
jedinstva, on — ovakav, kakav je, —
počinje da dovodi do duhovnog rasula
i narodnog razjedinjavanja. Moja je
sveta dužnost da svim sredstvima
čuvam državno i Narodno Jedinslvo.

1 ja sam rešio, da ču ovu dužnost
ispunili do kraja!"

Reči istinite i potrebne u poslednjem
času, i reči, koje su značile garanciju
i program za budučnost. One su zna¬
čile obečanje i spasile su veru u budu-
či bolji demokratizam, u parlamenla-
rizam, koga če u saradnji sa Kraljem
spremiti svi Jugosloveni dobre volje,
kada uvide da im je u slozi buduč-
nost. Te reči svladavaju sve sumnje
i sva eventualna nezadovoljstva; one
idu preko svih prolaznih nedostataka,
jer uvek upučuju na konačni cilj, na
Kraljev cilj, na Njegovu vrhovnu brigu
i napor; a čim je to Kraljev cilj, on
se nesumnjivo mora ispunili! Prošlosf
t energija Kraljeva ne dopušlaju sum¬
nje u to.

Več u manifestu od 6, januara vidi se
iz svakog relka, da je prva briga Kra¬
ljeva narodno i državno jedinslvo; i
da je baš opasnost da to jedinslvo ne
nastrada bio glavni podstrek, da Kralj
prislupi stvaranju novog stanja. Ju-
goslovenstvo i Jugoslavija nisu još u
manifestu od 6. januara formalno pro-
klamirani, ali je svaki Jugosloveno-
sečao da je ono tu, u duhu i u misli,
i da je pitanje formalnog proglašenja
samo pitanje vremena. Jugosloveni
su osečali, da Kralj, koji je kao Re¬
gent za vreme rala bodrio vojsku ju-
goslovenskom misli i koji se za nju
zalagao kod Saveznika, ne može sebe
da desavuira. Kad je država u Njego¬
vim rukama, ona ne može da bude
drugo, nego li Jugoslavija!

I nisu se prevarili. — 3. Oktobra g.
1929. proklamovao je Kralj Aleksan¬
dar novu podelu zemlje na devet ba¬
novina, umesto za život nesposobnih
oblasti vidovdanskog ustava, i državu
je nazvao {edinstvenim slavnim i ve¬
likim imenom; Kraljevina Jugosla¬
vija! Kralj Aleksandar poslaojelime
to šlo je uvek želeo: Kralj Jugoslavije,
pa se čitav narod, kao i svaki naš
iskreni prijatelj na strani, iskreno
poradovao sretnom i pravom krštenju.

Namere Kraljeve, te smernice i cilj
akta od 6. januara i od 3. oktobra
dadu se najbolje i najautentičnije ra-
zabrati iz nekoliko Kraljevih izjava.
Deputaciji Dunavske i Drinske Bano¬
vine Kralj je kazao: „Recile svima i
svakome, da nas nikakove granice ni
podvojenosti iz prošlosli, kao ni„Dunav

26

m Sava ni Drina, više ne razdvajaju;
več da nam uvek vezaju i spajajujn-
lerese naroda i dušu narodna u ne*
razdvojnu celinu, — u Jugoslaviju,
koju nikada niko razdvojili neče!" —

pobedama, o našem selu i za Antolo-
giju Jugoslovenske Misli prof. No¬
vaka, Kralj je napisao ova Iri zna¬
čajna i duboko programatska uvoda:
..Jugoslavija če bili doslojna ovih

Olkrivanje Spomen-ploče na Domu u kom se rodio
Nj. V. Kralj na Cetinju 12/7 1931.

Dopisniku pariskog „Journala'' kazao
je Kralj 10 septembra 1929.: „Ovo
nije vojna diktatura i o torne ne može
biti ni reči. Ovo je jedan privremeni

slavnih pobeda, ako svoja pokolenja
vaspita na večnim primerima naših
nacionalnih mučenika i junaka"; —
„Kroz sve mučne periode istorije, selo

Dolazak Njenog Veličanstva sa pratnjom na venčanje

režim, sa ciljem jasno označenim, re¬
žim koji sam uveo za zadovoljstvo
celog Mog ujedinjenog i nerazdelji-
vog naroda". Za tri knjige, o našim

je bilo i ostalo budan čuvar nacio¬
nalnih lekovina i izvor snage u svim
lepim izražajima narodnog genija.
Radih u pravcu kulturnog i privred-

4 *

27

nog podizanja našeg sela, uz slrogo
čuvanje njegovog naclonalnog karak-
lera, znači odgovorili dužnoslima sa-
dašnjosli i potrebama našeg zdravog
i uspešnog razvijanja u budučnosti";
— „Proroci i preteče Jugoslavije, njeni
mučenici i junači, jesu večila slava
i živa moralna snaga velike jugoslo-
venske misli. Kroz njih je nacionalna
ideja slobode, ljubavi i jedinstva po¬
slala stvarnost, a ugledanjem na njih,
ona če biti slavna budučnosl 1 '. — O-
bračajuči se Sokolima, Kralj jekazao:
„Od kolevke do groba dužni ste slu¬
žiti samo Jugoslaviji i jugoslovenskoj
ideji. Njene su vaše mišice i vaša
srca, njene imaju da budu sve vaše
radosti i ideali, vaše težnje i sva vaša
pregnuča". A izmenjujuči stare voj-
ničke zastave novima, kazao je:,,Mu¬

havi za stare srpske pukovske za
stave, pod kojima je baš On doživeo
toliko velikih časova, Kralj Aleksan-
dar ih je dao pohranili u Karagjor-
gjevoj zadužbini na Oplencu, skupa
sa pepelom Voždovim i Kralja Petra,
i uz velebne svečanosti zamenio ih
je novim jugoslovenskim zastavama,
baš na dan rodienja svoga Sina, Na¬
slednika Prestolja Petra, 6. septembra
g. 1930. Ni za slo godina nebi parla-
menal, onakav kakav je kod nas bio,
proveo tako zamašne i tako duboke
reforme, kakove je proveo Kralj Alek-
sandar za same dve godine, svojom
odlučnošču, jasnoin i čvrstom voljom
o lome šla je potrebno i oštroumnom
dalekovidnošču. Kada Kralj Aleksan-
dar i nebi bio onakav junak u ralu,
kada nebi bio prvi pomočnik Svome

škim srcem i sa dubokom pošlom i
ljubavlju svijmo, junači, naše stare
zastave slave, one su najsjajnije tspu-
nile svoj zavet Neka nove zastave,
koje vam predajem, budu od sada
sveta znamenja naših pukova, znak
junačkog zborišta i zaloga naše voj-
ničke časti".

Time je dalo objašnjenje Kral>evom
delu, a budučnosl če najbolje poka¬
zati od kolikog je ta j čin bio zama-
šaja. Narod je instinktivno razumeo
Kraljev gest i pohrlio iz svih krajeva
otačbine da Mu se zahvali Brojne
deputacije, naročilo seljaka. kojima
je ukazala put baš deputacija hrvat-
skih seljaka, dolazile su u Beograd,
da se poklone Kralju. Ali još jedan
veliki gest napravio je Kralj: Sa svim
poštovanjem i sa bezgraničnom lju-

Ocu u stvaranju nove države. On bi
več samim proglašenjem Jugoslavije
bio zaslužio da Mu islorija osigura
najčasnije i najuzvišenije mesto.

Za vreme od 6, januara 1929. do
danas, Kralj Aleksandar je naročilu
brigu posvelio baš l6me da istinski
dodje u kontakt sa narodom, da na
licu mesta upozna potrebe i želje na¬
rodne i da im po mogučnosti čim
pre izidje u susret. Od 6. januara
Kralj je gotovo neprestano u narodu.
Obilazi neumorno krajeve postradale
zemljolresom, krupom ili kojom bilo
drugom nedačom, lično pruža ulehu
nevoljnicima i proučava kako da im
se najefikasnije pomogne; ali isto
tako prilazi narodu i u dobrim časo-
vima. Kraljeva putovanja po Hrval-
skoj, Slavoniji i Sloveniji, po Dalma-

28

ciji Crnoj Gori i Južno} Srbiji, bila su
nepobitna svedočanslva narodne lju-
bavi za Njega i za Državu, Naročilo
poslednja pulovanja u okolini Za¬
greba, u hrvalskom Zagorju, po Lici
i po Baniji. Dve triumfalne posete
Kraljeve Zagrebu, u januaru i u maju
ove godine, imaju naročilo značenje
za razvilak unularnjih prilika iza 6.
januara i 3. oklobra. Pored svih laži,
bačenih kroz neprijaleljsku šlampu,
da u Zagrebu sve vri od nezadovolj¬
stva i od neraspoloženja prema ju-
goslovenskoj v  misli, glavni grad Hr¬
vata, veran Štrosmajerovim tradici¬
jama, dočekao je i primio u svoju
sredinu jugoslovenskog Kralja i Kra¬
ljiču nedvoumnim i posve spontanim
oduševljenjem. Iz dana u dan la j za¬
nos je rasao, dok se Kralj — česlo
bez ikakove pralnje — šetao zagre-
bačkim ulicama, izmedju gustih masa
gradjanstva i seljašlva, v  od svakog
voljen i blagosivljan, Čilave Strane
dirljivih prizora dale bi se ispisati iz
tih dana. A Kralj je hteo naročilo da
naglasi da Mu je Zagreb kao druga
prestolnica, pa je u svojim dvorima
vršio kraljevsku vlast i izdavao ukaze,
kao i u Beogradu

Lična inicijativa i akcija Kraljeva
na humanitarnom, prosvetnom i hi-
gijensko-socijalnom polju, koja je več
pre bila zamašna, sada se samo po¬
večala. Prilikom jedne i druge posete
Zagrebu, Kralj je obilato podario hu¬
mane i prosvetne ustanove, a naro¬
čilo gradsku sirotinju. To isto je uči-
nio prilikom posete nastradalima od
zemljolresa u Južnoj Srbiji, setio se
nastradalih od grada u Primorju, itd.
Za omladinu se naročilo zalaže. Upi-
sao se kao prvi Dobrotvor Jugoslo-
venske Akademske čitaonice u Za¬
grebu i pomogao čitav niz omladin-
skih udruženja. Gradnja veličanslve-
nog Studentskog Doma u Beogradu,
u kojemu nalazi zaklonišle ogroman
broj uče mladeži iz svih krajeva ze¬
mlje, Kraljevo je delo. Nedavno je
stvorio novu zadužbinu, Dom Sred-
njoškolaca, za gjake srednjih škola
iz cele zemlje. Mnogobrojni pitomci
Nj. V. Kralja uče na domačim i na
stranim visokim školama. Starajuči
se za porast pučanslva i za zdravu
porodicu, manifcstirajuči ujedno time
svoj demokratski narodni duh, Kralj
je več u nebrojeno slučajeva kumo-

vao develom ili desetom detetu poje-
dinih seljaka, radnika i gradjana u Hr-
vatskoj, Srbiji, Bosni ili Crnojgori, pa
se narod ponosi,time šlo ima Kralja za
kuma, a Kralj uvek vodi brigu o
sudbini svoje kumčadi.

Čitav niz higijenskih ustanova, ško¬
la, skloništa itd., podignut je na ini-
cijalivu Kraljevu, Njegovim prilozima
ili Njegovim zalaganjem. L obrotvor je
umetnosti, književnosti i nauke, a na¬
ročiti je ljubitelj starih ikona i freska.
Ukras crkve na Oplencu i crkve na
Dedinju Njegovo je delo.

Da se ispita udeo Kraljev, Njegova
inicijativa i rad u mnogobrojnim za-
konima i aktima Vlade koja je došla
posle 6. januara, biče zadatak istorije,
jer je to još uvek posdo naših dana,
vrlo blizak nama i još u toku rada. Či-
njenice medjulim več govore, a te či-
njenice glase: Izjednačenje zakona,
podela zemlje na banovine, zajednički
naziv Jugoslavija, stišavanje parli-
skih strasti i plemenske mržnje, za-
jam na strani, stabilizacija dinara,
Agrarna banka za poljoprivredni kre¬
dit, zakon o izvozu žita, trgovački u-
govor sa Čehoslovačkom i sa Au-
slrijom, i mnogo drugih stvari, od ne-
sumnjive koristi i značenja.

*

* *

U svelskoj žurnalislici i u literaturi
mnogo se pisalo o Kralju Aleksandru,
ali nigde tako karakteristično kao u
Americi. Jer Amerikanac je fanati¬
čni demokrata, od delinjslva odgojen
tako da ne može ni da zamisli svet
drugačije nego kao republiku, alibaš
zato ima silnu slabost i neobičan in¬
teres za kraljeve. Ali ne naravski za
kraljeve reakcionarce ili za despote,
več za kraljeve po svom demokral-
skom ukusu, za kraljeve iz naroda,
za kraljeve agilne i pune duha,
koji vole porodicu, šport i progres
kao i svaki Amerikanac; koji u
jednu reč žive kao što bi svaki
idealan vodja narodni i dobrotvor
čovečanslva trebao da živi. Sve to
nalaze Amerikanci kod našeg Kralja
i zato oni o njemu pišu tako mno¬
go. Njima je pre svega interesantno
to, što je praded Kraljev bio čovek
sa sela, a ded po majci roman¬
tični Kralj Nikola; što mu je Otacbio
četnik, prognanik, što je preplivao
Rajnu i što je preveo Stuart Milovo
delo o Slobodi; njima je vanredno

29

blisko lo, šlo je Kralj kroz Albanija
prošao kao svaki drugi vojnik, prko-
seči svim opasnostima i šlo je uporno
verovao da mora da poslane Kralj
.Jugoslavije. Njima je milo to. šlo ni-
kakav kongres diplomata nije dao
Karagjorgjevičima krunu, na osnovu
patricijskih pergamena več su svoje
pergamene i presto stvorih Karagjor-
gjeviči sami. svojim mačem i znojem.
Njima je najzad najviše simpaličan
privatni život Kraljev. Interesantno je
da Amerikanci obično sumarno be-
leže Kraljevo junaštvo na bojnom
polju. Oni Mu priznaju to i dive Mu
se, ali pošto su pacifiste par exce-
llence ne zanima ih toliko lo. koliko
n. pr. pitanje: kakav je Kralj kaootac,
kakav je kao Muž, kakav je u opho-
djenju sa ljudima iz dvora, pa sa lju-
dima iz naroda, pa sa minislrima;
kako provodi dane, koji šport ili na*
uku najviše voli, kako se smeši, koko
stiska ruku itd. U lome je, po mišlje¬
nju svih koji su do sada pisali o
Njemu, Kralj Aleksandar jedan od
najsimpaličnijih i najinleresanlnijih
savremenih vi dara.Čitave stupce na¬
pisali su autori različitih magazina i
iistova o torne, kako n. pr Kralj živi
u krugu porodice u Topoli, na De-
dinju ili na Bledu, kako je uzoran vi-
nogradar, kako sam nadzire berbu
groždja, kako je običan član vinogra-
darske zadruge u Topoli, upisan iz
medju seljaka, kao Aleksandar Ka-
ragjorgjevič; kako Kraljeva deca beru
groždje i gnječe mošt, itd. Svi ističu
da rano uslaje, da več u osam sati
u jutro prima izveštaje, da se do po-
dne bavi isključivo državnim poslo-
vima, da prati javni život, šlampu i
svaku važniju publikaciju, da se hrani
vrlo zdravo i jednostavno, da se iza
podne do 4 sata povlači u privalan
familijarni život, da se odmara, ili da
se šeta u aulomobilu, da jaše konja,
itd. Iza 4 sata da dolaze opel na red
državni poslovi, do iza sedam, a onda
ponovo porodični život, čitanje, nauka,
itd. ..Njegove audijencije, veli jedan
ugledni američki list, vrlo su jedno-
stavne, prijateljske i srdačne. Iz lam-
nih Mu očiju za naočarima i sa sme-
šečeg se lica izbija ljubežljivost, koja
osvaja sve one, koji dodju u kontakt
sa Kraljem. Ima neobično jako pam-
čenje za fizionomije, pa i onda kada
je čoveka vidio samo jedampul i več
davno. Naročilo se dobro seča svakog
vojnika. sa kojim se sreo na fronti".

30

Ta ljubav za vojnike, za stare fa-
tne drugove, poznala je u celoj zemlji.
Putujuči aulomobilom po državi, Kralj
se vrlo često seti, da negde uz cestu,
ili nedaleko ceste živi hrabri stari
vojnik, četnik ili borac narodni, pa
po svojoj inicijalivi svrali da ga po
seti i da se u razgovoru seti prošlih
leških dana. Kada je, iza zauzeča Bi-
tolja, živeo na solunskom frontu, če-
kajuči priliku za daljnje operacije.
Kralj je osvanuo na dan Krsne Slave
tzmedju vojnika na samoj fronti, go
voreči: „Došao sam da na ovom oslo-
bodjenom parčetu Srbije, sa svojim
oficirima i vojnicima, proslavim svoje
Krsno Ime". U oči svog rodjendana,
17 decembra 19l5„ našao se u Sv.
Ivanu Medovanskom, sa 150.000 voj¬
nika, iscrpljenih prelazom preko Al¬
banije, i sa samih 5.000 kg. brašna.
Nije imao mira, dok nije radiotele-
gramima i svim mogučim sredslvima
posligao, da je baš na taj dan došao
transport hrane za vojsku, pa Mu je
lo bila najmilija čestitka zarodjendan.

Strani publicisti naročilo ističu Kra-
Ijevu ljubav za priroda i za život se-
Ijačkog naroda. Silno se veseli kad
vidi uzorno obradjeno polje, bogalu
šumu i cvatuče gospodarstvo. Voli
lep pejsaž, naročilo planinski i mor¬
ski. Pozna izvršno geografiju zemlje,
i lo ne samo običnu geografiju, več
znade u svakom meslu, gde se na-
lazi po neka znamenitost, prirodna,
istoriska ili umetnička. Šport naro¬
čilo neguje, voli da jaše i da juri au¬
lomobilom, a poznalo je svuda da
Mu je lov naročita strast. Zato po-
dupire javna športska naslojanja, a
naročilo gimnastiku, Kraljeve simpa¬
tije za Soko Kraljevine Jugoslavije
manifestirale su se napose u lome,
što je za Starešinu Sokolstva odredio
svoga Sina, Naslednika Prestola.

Počevši več za rana, u Ženevi, da
se zanima naukom i pokazivajuči
naročit smisao za lepu knjigu i ume¬
tnost, Kralj je le svoje simpatije sa-
čuvao i do dana današnjega, pored
svih teških briga i državnih posala.
Sam svira klavir i vrlo je muzikalan.
Voli dobre slike i skulptura, a za ar¬
heologija i numizmatiku pokazuje
naročilu slabost. Zanima ga mnogo
folklor. Sakuplja marljivo narodnu
nošnju i ornamenliku. a redovito po¬
seduje etnografske izložbe.

Po svemu se vidi, da je Kralj kao
čovek vedra, ozbiljna i vrlo pribrana

Njihova Veličanstva za  vreme venčanja u crkvi,

Njihova Veličanstva posle venčanja.

31

priroda. U razgovoru se česlo osmej-
kuje, ali u svakom pokrelu prime-
čuje se živ interes i lemperamenal.
Taj temperamenat rukovodjen je te¬
dnom profinjenom kulturom, dubokim
iskuslvom i punom svesti o svojoj
odgovornosti, pa je zato i efikasan.
Kralj nije od mnogo reči. Poznalo je
n. pr. da mnogi Vladari vole nepre¬
stano da 'se čuju, da se ističu i da
daju izjave o svemu, kao šlo je n. pr.
bio Car Vilim.' Kralj Aleksandar je
posve drugačija priroda. On kazuje
samo to što je potrebno da se kaže
i samo to, šlo je od nesumnjive ko¬
risti za narod, prema vani i prema
unutri. Ma da odgojen večinom u
srcu Evrope i u Rusiii, Kralj je saču-
vao vanredno pošlovanje prema sta¬
rim narodnim običajima i marljivo
ih se drži.

To što je i pisac članka o Kralju
u pariskoj „Revue des deux Mondes*
naročilo podvukao, — u Kralju Alek¬
sandru nema ni kapi krvi, koja ne bi
bila narodna, jugoslovenska! I kao što
je sam, u manifestu od 6 januara pod¬
vukao, — On nije samo Vladar zemlje,
— On je i njen Sin,  sin po krvi,
po odgoju, po razumevanju za nju i
po ljubavi. Zato i jest tako neobično
oselljiv na sve što dira čast i dosto¬
janstvo naroda. Ma da hladnokrvan
u razmišljanju i u stvaranju odluka,
kada se radi o časti Jugoslavije, onda
je vitez pun zanosa, pun ponosa i
pun odlučnosli. Za mnoge »realno mi¬
sleče* prirode, koji bi na siluaciju
gledali samo kao dinaste, potajne po-
nude mira iza albanske katastrofe,
mogle su da izgledaju plauzibilne:
Kralju Aleksandru je naproliv bilo
samo do toga da Srbija izidje iz rala
časno. Nikada ne sme zastava nacije
da se ponizi. Hladnokrvnost u razmi¬
šljanju, ne smeta Kralju da bude smi-
on i energičan, kad je več nešto zdravo
smislio. Instinktom junaka više nego
li kalkulacijama stratega; željom da
zagrli rodnu grudu više nego li diplo¬
matskim obzirima — Regent Aleksan¬
dar je posle probojana Solunu riskirao
da mu se kaže da su operacije srp-
skih frupa svojom nasrlljivošču »ka¬
dre da kompromitirajo doladašnje u-
spehe" — i smiono je terao napredi
Imao je pravo On, i nije bilo ništa
kompromitirano. Jer Kralj ume mi¬
slili. ali ume se i rešiti. To je poka-
zao na vojničkom, kao što je pokazao

i na državničkom polju, Ni u čemu
nije naglio, ali kada se uverio da je
to šlo je hleo. dobro, onda je to ener¬
gično i proveo Nije da je bez senti¬
mentalnosti, ali ljubav za veče i za
največe stvari jača je kod Njega od
te sentimentalnosti. Nesumnjivo je
da se niko u Jugoslaviji nije leže
delio od starih vojničkih zastava,
nego što se delio njihov Vrhovni
Komandant, koji je svu svoju sla-
vu pod njima stekao, ali čim je ra-
zumeo da je cilj zbog kojih se ra-
staje od njih dostajan velikog mo¬
rala žrtve, ispisanog baš na tim
zastavama, Kralj ih je kao krv svoje
krvi poljubio i istim je žarom blago-
slovio nove, — jugoslpvenske, — za
novu slavu i za nove žrtve, ako budu
trebale.

Kraljeva dalekovidnost pokazala se
najočiglednije u njegovom jugosloven-
stvu. Bilo je vrlo sposobnih političara,
srpskih i hrvatskih, koji bejahu iskreni
patriote i koji su po švdfn nahodenju
želili zaisla dobra svojoj zemlji, i
možda podjednako voleli Srbe kao
Hrvate, ali svejedno nisu uspeli da
shvate veličinu jugoslovenske misli,
niti da uvide, da jedino u njoj leži
budučnosi, Još do nedavno su, ne
samo zlobnici, več i mnogi dobromi-
sleči ljudi ismevali značenje jugoslo-
venstva, dok je celom vanjskom svetu
bilo jasno, da je u njemu jedmi izlaz.
Kralj Aleksandar je prirodjenom da-
lekovidnošču još pre rala uvideo, da
je Srbija samo nukleus za stvaranje
Jugoslavije; i da zato bez ikakovih
skrivalica ili polovičnih rešenja treba
to imali pred očima. Kao ustavni Vla¬
dar, On je očekivao da če Jugoslaviju
doneti parlamenat, a kad ni parlame-
nat nije bio toliko dalekovidan, doneo
ju je on sam. Danas mi imamo do¬
kaza, da je to bila Njegova misao od
početka; da je bila onda, kada su se
mnogi vodje iz bogzna kojih sitnih
razloga torne protivili, kao i onda kada
su se tražile Velike Srbije i Velike
Hrvatske, i kada se izmislila formula
SHS! Kao Ustavni Regent, On je for¬
mula potvrdio, ali je več u prvom mo¬
mentu hleo da naglasi i svoju misao,
pa je govor prestavnicima Narodnog
Viječa završio: »Pozdravite mi sav
naš narod širom slobodne i ujedinjene
Jugoslavije!" I ma da je kasnije vi¬
dovdanski ustav izbacio posve reč
Jugoslavija, i ma da su se mnogi ra-

32

dovali šlo je u njemu »za uvek» pe-
trificirana formula SHS, — Regent je
več 31, decembra 1918. u telegramu
upravljenom Narodnom Vlječu za Me*
djumurje misllo na svoju Jugoslaviju,
pa im je kazao; „Uvjeravam Vas, da
Moj Dom više nikakova sila ne če ra*
staviti od zvanične naše  3u*
g o s 1 a v i j e!" Video je dakle Kralj
odlično, da je misao deda Aleksandra,
misao Kneza Mihajla, Štrosmajera i
Račkoga najbolja i jedina, pa je znao
da do njenog oživotvorenja mora doči.

Jugoslovenstvo Kraljevo manifesti¬
ralo se i u Njegovoj pravednosti i op-
čenitosti. On zaista voli jednako sve
šfo je srpsko hrvalsko i slovenačko.
Ni u najdrastičnijim momentima on
to ne zaboravlja, Posle prve okupa¬
cije Beograda, g. 1914., Austrijanci su
na dvoru u Beogradu izvesili, pored
auslrijske i madžarske, lakodjer i hr-
vatsku zastavu, Hleli su time da za*
mažu oči onim hrvalskim vojnicima,
koji su još mogli da veruju, da se
boreči se za Habzburgovce bore i za
Hrvatsku, Sem toga hleli su podlaci
da posiju olrov mržnje izmedju Srba
i Hrvata, ma da je još pre rala sve
što je svesno bilo medju Hrvatima,
stajalo uz Srbiju, i ma da su auslrij¬
ske tainnice bile pune baš tih česli*
tih Hrvata. Ali Poliorek je bio potučen
i Austrijanci su morali na vrat na
nos da ostave Beograd. U žurbi su
zaboravili i zastave, pa kad je Kralj
Aleksandar na čelu vojske ušao u
Beograd, narod ogorčen na Austri-
jance skinuo je sve tri zastave sa
Dvora i proslro ih pod kopita Kralje-
vog konja, da preko njih ude u dvor.
I Kralj je prešao preko auslrijske i
madžarske, ali je hrvatsku uzeo i sa-
vio je sa rečima: „Sačuvaču je, da je
razvijem u slavu zajedničke naše
slobode".

Ni u najležim momentima, onda
kada se na Srbiju spremao napad
Bugara i kada se radilo o »biti ili ne
biti« Srbije, Regent Aleksandar ne za¬
boravlja ni časka još neoslobodenih
Hrvata, Slovenaca i Srba. Dopiru do
njega vesti, da Italija za ulazak u rat
traži Dalmaciju i Istru, a Rumunija
da hoče velik deo Vojvodine. Regent
odmah piše Vrhovnom Zapovedniku
ruske vojske, svom leči, Velikom
Knezu Nikolaju Nikolajeviču, i kaže
mu: »Baš ovog trenutka, kad uzimam
pero da Vam zahvalim za sve Vaše

laskavo mišljenje o Meni i o mojoj
vojsci, dobijam izveštaj da su inte¬
resi Slovenstva, radi kojih je i po-
čeo ovaj rat, prineseni za žrlvu Ita¬
liji za njen ulazak u ral. Italija, prema
ugovoru, koji je zaključila sa drža¬
vama Trojnog sporazuma, a koji se
dosta brižljivo skrivao od nas, dobiče
svu auslrijsku obalu sa odgovaraju-
čim zaledem, To zahvala približno
više od milion i po najčistijih Slo-
vena: Srba, Hrvata i Slovenaca, ili
150,000 najboljih vojnika i mornara.
To takode znači, da Italija dobija sve
luke i pristaništa i sve strateške tačke
i debušea na Jadranskom moru. Ona
če u odnosu prema nama zauzeti u
svemu mesto i ulogu Auslrije, a mi
smo se nadali da če nas ovaj rat
jednom od loga izbaviti... Do ovog
časa moji su vojnici bili svesni, da
su žrtve koje se od njih traže neop-
hodne i hrabro su podnosili sva is-
paštanja. Sad niko neče moči da ih
ufaedi, da nisu odbačeni od svojih
velikih saveznika i da nisu sloven¬
ski ideali prineseni za žrtvu u korist
Italije...". Koliko li skrbi, koliko iju-
bavi, ali koliko dalekovidnosti u ovim
rečima, kazanim još g. 1915., o držanju
Italije prema Južnim Slovenima!...

Hrabar vojnik i odlučan borac, ka¬
da je interes i prestiž zemlje u opas-
nosti, Kralj Aleksandar je od prirode
miroljubiv i najubedeniji pacifista.
Nikada nije hteo ni umeo da zvecka
sabljom, ni da uznemiruje svet sa
pretnjama, kao što je to bio čest obi¬
čaj, ne samo pre svelskog rala nego
još i danas v  kod ponekih državnika
na strani. Čak štaviše, Kralj Alek¬
sandar je uvek gledao na mir, kao
na ideal svoje otačbine i celog čove-
čanslva a i onda kada je hteo da se
ratuje do kraja, činio je to samo zato
da se osigura što slalniji i što trajniji
mir. Kadagod ima prilike, Kralj je
spreman da se izjavi u prilog mira.
Povodom olkrivanja spomenika zah-
valnosli Francuskoj u Beogradu, Kralj
je svečano kazao, da če Jugoslavija
sve svoje sile posvetiti održanju i
organizovanju mira. Dopisniku “Peli!
Parisiena" je izjavio 26 decembra
1930., da je Jugoslavija u prvom redu
prožeta voljom za mir i voljom za
napretkom. Ali naročilo je značajna
izjava, dala dopisniku „Le Journala".
20 novembra 1930.: „Mir je za moju
zemlju največe od svih dobara. Mi-

5

33

nislar jedne susedne zemlje pilao me
je nedavno o našem naoružanju. Ja
nišam poricao. Rekao sam mu: Ako
se naoružajemo, lo je zaio šlo Jugo*
slavija ima nesalomljivu volju da
brani ugovore i sadašnje sianje slvari.
Naše naoružanje nema nikakav agre¬
sivni karakter, ono ima za cilj samo
našu odbranu". Reči skrajnje miro-
Ijubive, b a š zalo  šlo su olvorene
i odlučne. Sem očilih neprijalelja na¬
še države, čilava svelska javnost, a
naročilo francuska, američka, ne-
mačka i engleska, isliču Kraljevu
miroljubivosl „A greal Iriend ol peace“
— veliki prijatelj mira — naziva Kralja
jedan američki lisi,

Posve naravski, da lakav Kralj, več
kao čovek i kao kormilar jedne od
največih država na jugoisloku Evro¬
pe, uživa vanredan ugled u inozem¬
stvu, le je medju slranim državnicima
i slranim vladarima Njegov aulorilel
i prestiž na zavidnoj višini. Kod ne¬
prijalelja jednako kao i kod prijatelja,
samo naravski sa drugim osečajima
Ali prijatelji, li jugoslovenskog Kralja
naročilo duboko cene. Izjave slranih
državnika i Vladara o Kralju Alek¬
sandru i Njegovom držanju za vreme
rala i suviše su poznale i mnogobroj-
ne, da bismo mogli makar i delimi-
čno da ih navedemo; a čilav niz pe¬
snika i književnika posvelio mu je
svoje napise. Ali svel ga ceni jednako
i kao državnika. I u poslednje vreme,
naročilo iza proglašenja Kraljevine Ju¬
goslavije, Kralj je bio predmet zano¬
snih pohvala odasvuda iz inozemstva.
Jedan od naiuglednijih savremenih Če¬
ha, g. Vaclaf Klofač, kazao je o Kralju;
*Ja ni najmanje ne strahujem za Ju¬
goslavija i sa čvrslom verom gledam
u budučnosl, zalo jer poznam Kralja
Aleksandra. Njegov karakter i njego¬
vi pogledi za mene su garancije us¬
peha i pobede demokralije. Njegove
namere čiste su kao kristal. On je
pre vodja naroda nego vladar i na¬
ročilo nema ni truna od onoga, šlo
mi, navikli na Habsburgovce. o vla¬
darima mislimo«. Jean Brukezee,
profesor univerzilela u Montrealu,
naziva našeg vladara »velikim Kra¬
ljem*, poznali slikar George Scoll
naziva Ga »Kraljem, kakav se nalazi
samo u legendi*, a najuglednija fran¬
cuska revija, „Revue des deux Mon-
des*, veli o njemu: »Aleksandar Prvi
je poslao simbol narodnog i držav-

nog jedinslva, jer je On {edini bio u
stanju da reši sve leške probleme,
koje mu je cslavio u nasledje nemar
parlamenlaraca*. Takovih izjava, od
najuglednijih publicista i lislova u
Evropi, mogli bismo da navedemo na
stotine.

*

* *

Kao što smo na početku ovog na¬
pisa islakli, lik Kralja Aleksandra ni-
je nejasna još neodredjena ili neizra¬
zita figura, kakove često nailazimo u
isloriji, u vremenima prelaznim i de¬
kadentnim, i koje poznija pokoljenja
beleže obično sa datumom rodjenja,
smrti i slupanja na presto, i sa par
konvencionalnih fraza. Da je i hteo
da Mu život bude takav, Kralj nebi
to mogao, jer Ga je vreme, burno kao
što ga islorija Evrope i Jugoslovena
ne pamti, nemilosrdno bičevalo i nije
Mu dalo ni za čas da ostane prekr-
šlenih ruku u senci običnih i sva-
kodnevnih dogadjaja. Ali nesumnjivo
je, da On to nebi ni hteo. Borben,
radin i tempera mentan, kada Kralj
Aleksandar pogleda danas za sobom
i vidi što je sve prevalio i koliko ga
još čeka, On nesumnjivo sa ponosom
i vedrinom zahvaljuje sudbini što mu
je dosudila čast iznimno teških, ali
zato i iznimno svetlih vremena, i ne
žali ni najmanje šlo nije mogao da
provodi život, nedostojan i nepriličan
za potomka Kralja Petra i Črnog Bor-
da. Bez sumnje nije On želeo ni na-
rodnu ni evropsku Kalvariju, Svalko
danas znade, na što je sve zvanična
Srbija, skupa sa Kraljem i sa Nasled¬
nikom Prestola, bila spremna da
Evropu spase od rata. Na sve, upravo
na sve — sem na poniženje! Ali kada
je videla da neprijalelj fraži još više od
poniženja: da traži zarobljenje Srbije
i maltretiranje sunarodnjaka Srbije, on*
da‘je Srbija cela sa dinastijom išla dra-
govoljno na Kalvarij, znajuči da sva-
kog pravednika posle Velikog Pelka,
čeka i dan Vaskresenja.

Kralj Aleksandar nije pogledao
udesu u oči sa izazovom bravadosa,
več sa spremnošču čoveka, koji.ono
što treba da se podnese prima izdig-
nuta čela, a žrtvu prinaša iz puna
srca, naročilo onda kada znade, da
ta žrtva donosi narodu slobodu a
olačbini veličinu. Da je živeo i u mir-
nijim vremenima, Kralj Aleksandar
bi bio izniman vladar. U mirnijim

34

prilikama, On bi mogao da se po
sveii još više naukama, kao šio je u
mladosti započeo, pa bi bio vanre-
dan inicijator mudrih zakona, cvaiu-
čih institucija, kulturnih i humanih
dela. Ovako se pokazao sposoban u
jednom i u drugom. Olkad je pre*
slao rat, laj do juče strogi vojnik, koji
posle Soluna nije dao ni časka da se
stane, več da se goni do istrage,
stavlja na jednom mirno mač u ko¬
nce i ni u jednom času ne preti njime.
Ne zanemaruje ga. I danas kao pre
rala, Vojska je Kralju jedna od naj-
večih briga, i hvala narodu koji je
tvori i Kralju koji je vodi, ta vojska
je danas jedna od prvih u Evropi, po
vrlinama, po disciplini i po spremi,
Drugi imaju svakako brojnije vojske,
ali niko nema bolje. Druge su boga¬
tije opremljene, jer trose milijarde,
ali ni jedna nije junačkija. Kralj
se ponosi time, ali ni jednoga mo¬
menta nije tu vojsku upolrebio da
se hvališe njenim imenom ni da je
iznosi pred javnost kao strašilo za
svelski mir. Kralj je danas državnik
i vladar mirnog i miroljubivog na¬
roda, željnog naprelka, u prvom redu.
Taj vojnik od glave do pete, dok je
bio na bojnom polju, sada je Sin na¬
roda, Otac naroda, Prijatelj naroda i
Brat naroda. Ni prema kome nema
On drugi stav, nego stav ljubežljivosli
i spremnosli da učini dobro.

Ma da smo na ovom kralkom pro¬
storu mogli samo u glavnim črtama
da iznesemo dala i činjenice iz Kra-
Ijevog života, Njegov lik je jasan pred
svima nama i istorija če moči samo
da Ga upotpuni i da ga reši svega
onoga šlo danas iz njegove skrom¬
nosti tli iz državne potrebe treba da

ostane sakriveno. Mi nismo imali
pretenzije da dademo polpun živolo-
pis, koliko smo hteli da pružimo sin-
tezu onoga što o Kralju misli i kako
Ga voli jedna generacija i jedan čitav
niz ljudi, koji su od detinjstva bili
navikli da gledaju u Njega sa svim
nadama i koji su, u svojim težnjama,
— danas to možemo kazali bez ne¬
skromnosti — bili vizioneri svega
onog velikog šio je Kralj, skupa sa
svojim Očem i sa Srbijom učinio, U
Srbiji se išlo napred i želelo se dobro,
ali se nije u tim željama onako fa¬
natično išlo do najsmionijih granica,
kao kod nas preko, koji smo se gu-
šili u ropslvu. Nas je nužda silila na
proricanje; žed slobode otvarala nam
je vizije oslobodilelja; i po tim vizi¬
jama, Kralj nije ni smeo ni mogao da
bude drugačiji, nego baš ovakav! Da je
bio manje junak, da je manje izdržao i
manje dao od sebe, nebi to bio naš
vitez, — bio bi nas prevario za naše
nade! I zato mi pišemo danas o Njemu
ovako, jer smo ovako — ne samo sa¬
njali — nego i pisali o Njemu onda,
kada je sve to još bila utopija i kada
je ta utopija bila prilično opasna. Bez
pojedinačnih dala doduše, bez deialja
i bez hronologije, mi smo ovakovu
sintezu Kraljevog lika mogli napisati
i g. 1914. I zato šlo smo bili u stanju,
zato smo pozdravili ratnu trublju, kao
naveštaj Velike .Jugoslavije, naše i
Kraljeve, napredne, i potpune!

Mi u tu Jugoslaviju verujemo, zalo
jer znamo da je želi i da je hoče či¬
tav narod, i zato znamo da je želi, da
je hoče i da k njoj vodi Kralj Alek-
sandar!

Niko Barlulovič.

35

KP A7b - T OCAOBEH

JyrocAOBeHcka Mncao Ha cbo-
Me AyroMe HCTopnckoM noxoAy npo-
A33HA3 je kpc>3 HeOČHHHO CAOikeHa
h  rernka HckymeHba, npeko 3anpe-
ka h  onacHocTH, koje cy joj ce hc-
npenaBaAe oa  CHAa, cno7baiiiH>Hx h
yHyrpaiiiifcHX /  cbcchhx h  HecBecHHX /
3aAP?kaBajyhH joj 6p3HHy ka fteHOM
kOHaHHOM HH7by.

Aah  BHTaAHa CHara čnjoAOinke
n noAHTHHke cp>kn JyrocAOBeHcke
Mhcah,  H3pa>kaBaHa y xTeibHMa h
T okftaMa nojeAHHaHHHX h  ckynHHX
CHAa HapoAa, kojn je 6 ho  BekoBHMa
pacTaBTbeH, no6ef)HBaAa je CBe re
CHAe, h jvvorAa je Ha kpajy, Aa ca3bh
CB ojy nyHy no6eAy,

H kaA je JyrocAOBeHcka Mncao
kao jeAHHCTBeHa HapoAHa CBecT 3a
jeAHHCTBOM peAokynHor jyrocAOBeH-
ckor eTHHHkor noApynja 3axBaTHAa
kpo3 Bofje, npopoke h npeTene, h
uiHpe HapoAHe Mače, oHa je cnryp-
ho, h ako noAako, npHAa3HAa CBojoj
kpajftoj MerH, kpo3 AyxoBHO ka ap-
>kaBHOM jeAHHCTBy jeAHokpBHor Ha-
poAa. A kaAa je OHa noMoh cBHjy
no3HTHBHHx CHAa 6 ha 3 noHeceHa Ha
Ho>ky h mhihhh,h cpnckor xepoja
BojHHka, nocAe ToAroTe CTpaAanba,
ca CHAHora KajMaknaAaHa OAjekHyo
je nočeAOHOCHH h boJhh nokAHH ka
Ae<J)HHHTHBHOA\ OCAO(5af)atby H yjeAH-
fbetby. Ha o63opjy ce BHAeuie koH-
rype HOBe JyrocAaBHje, kojy cynpn-
npaBTbaAe h cTBapaAe 7by6aB, 3aHoc
h decnpHMepaH paA, jeAHako noje-
AHHaua kao h HapoAHHx Maca.

JyrocAOBeHcka Mncao, Ha kpa-
jy, TpHyM(j)OBaAa je nocAe 6 e 3 AaHa
narftH h  Hckym : :iba y CAaBH h Ba-
ckpcy. Aah,  jom He H 3 yMpAe oceČH-
He cTape CAOBeHcke čaniTHue, nAe-
MeHcke Hck 7 byHHBocTH, c Henckope-

H>eHHM CAOBeHCkHM reHTHAH3M0M,

HajeAHOM cy ce cTaAe ceHTHMeHTaA-
ho  ceharn cTapnx ycknx TpaAHpnja,
ca 7 by 6 aB 7 by h  OAaHomhy npeMa Ae-
AOBHMa, Ha iuTery ueAHHe. HacTy-

36

nno je HajTokn nepHOA 3 a JyrocAO-
BeHcky Mncao.

Kpa/b AAekcaHAap, caB y hcto-
pnckoj MHCHjn CBora HapoAa, c ko*
jHM je npoAa3HO cBa h  Hajropa h  Haj-
Te>ka Hckyineiba, nocMaTpaH, ma h
H 3 HenocpeAHe BpeMeHcke 6 ah3hhc,
oky caBpeMeHor HCTopnka oct3bho
je Oh Beh AOcaA ynenaT/bHB Ank
BAaAaopa, kojn nocTaje cacTaBHHM
H Hepa3ABOjHHM AeAOM BeAHke hcto-
pnje CBora HapoAa y nepnjoAHMa y-
jeAHfbaBatba h ocAodafjaHba,

Kpa^b - JyrocAOBeH npomaBuin
CBa CTpaAatba HapoAa, HaponHTo
cpnckora AeAa, CTekao je o6hmh3
HckycTBa kao peTko kojn BAaAaAap,
Aa h y yjeAHH>eHoj HapnjH noHece
TerffHHy BA3AapckHx AyrifHOCTH xpa-
Čpo H OAAyHHO.

Kpa 7b  - UyrocAOBeH h ČHjoAomkH,
HouieH h 3 aAojeH kpB 7 by h MAekoM
Kapafjopj)a, AAekcaHApa h IleTpa c
jeAHe cTpaHe, a c Apyre BeAHknx
neTpoBHha, h noyneH BHAOBHTomhy
npopoka h npeTena JyrocAOBeHcke
Mhcah, Oh jy je kao CBojy yAejy bo¬
ah.^ kao Kpa 7 B UyrocAaBHje y 3 AHrao
Ha HajBHiiiH npecro kao AP>kaBHy,
cnacHAanky Mncao peAHHe, ynpaBO
OHAa, kaA cy joj 3 anpeTHAH HajTokn
yAapn ykopeK.eHora reHTHAH 3 Ma.

OnAerneHbeno cTpyjaibe kpBH Ka-
pafjopfjeBnha h  rierpoBHha yAaxHy-
ao  My je y Ayiuy nncTohy h  CHary
HCTopncke MHcnje JyrocAOBeHcke
Mhcah,  kojy je OHa TpečaAa Aa Bp-
hih h  y ocAo6of)eHOj h  yjeAHH3eHoj
HapHjH. Hocho  je Oh  Tako jacHO y
ccčh  y6efteii>e, Aa je HekaAauiH>H
CAOBeHckn cenapaTHCTHHkH reHTH-
AH33M. Morao h  Tpečao Aa 6yAe jeA-
hom  caMO cpercTBO 3a BeAHkn phtb,
h to  y BpeMeHHMa, kaA je MO>kAa Taj
h  npenopoAHTeTbckn bpihho  CBojy mh-
cnjy, okyn7bajyhH CBOjoM HecyMH3H-
bom  cHaroM nojeAHHe AeAOBe Beko¬
BHMa pacnapnaHe jyrocAOBeHcke Ha-
pnje.

Ha čeckpajHO Ayroj pa3BojHoj eAeMeHre JeAHHCTBa h  jfyrocAOBeH*
ahhhjm  UyrocAOBeHcke Mucah  HHje~ CTBa y cbo)  noAHTHHkn nporpam ap-
AaH?OA HAeoAora h  npeTena JyrocAO~ ikaBHor AeAaita, Aa hx  nocTeneHO
BeHcke Mhcah  HHje HMao TOAHko cnpoBOAH ka AejcTBHMa HCTopnckor
BHCok h  Tako jak ayTopHTer y nacy, pa3Boja.

kaA je noneo nponoBeAaTH h  cnpo* na 3a to h  BAaAaite Kpa/ba

boahth  y AeAO JyrocAOBeHcky Mh-  AAekcaHApa, kao h  cBe ahhhc hhh-
cao, kao ihto  ra je HA\ao KpaTb pnjaTHBe IfceroBe, oČHAyjy yBek Haj-
AAekcaHAap- bhihhm.  caAP>kajHMa JyrocAOBeHcke

BojckoBO^a - IIočeAHHk npHMHB- Mhcah, H, Beh caMo obo,  kao Heno-
UIH CaCBHM. kopMHAO AP^kaBHOr Čpo* ČHTHO yTBpfteHa HCTHH3, kojoj ce H
Aa y cBoje Beh npokymaHe pyke, Oh  caBpeMeHHpH Mopajy nokAOHHTH h
je xpa6po, nocTojaHo h  myApo, npn- npH3HaTH je, ocTaBTba ;Ha >AeAaft>y

JjonasaK H>. B. Kpajta h  KpaMne y jjjdpoBHHK.

CTynno ka peaAH30Baity CBeTe h  Be*
Anke 3yrocAOBeHcke Mhcah. H to,  y
nacy, kaA cy je H36e3yro;beHH h  3a~
MpaneHHx norAeAa 3a6AyAeAH chhobh
H apoAa y CAenoj h  eroncTHHkoj cTpa-
cth  HanyiHTaAH h  ynponauiTaBaAH,
3aHocehH ce y ocAodofjeHoj HapnjH
oa  BekoBHor poncTBa u,eHTpHcj>yraA-
hhm h  cenepaTHCTHHkHM Te*fi.affia,
Hema cyMH>e, Aa HHje de3 bcah*
kor 3HaHeft.a, ihto  je KpaTb * Uyro-
CAOBeH AOCTojHa rpaHa BeAHkor h
CA aBHor koTbeHa KapafiopfjeBHha,
y3 koje cy Be3aHH cbh  BeAHkn npe*
nopoAHTeTbckn nokpeTH h  peBOAypn-
jOHapckn noABH3H, kojH cy hihah  ka
BeAHkome u,HTby, AnkTOBaHOM oa  jy~
rocAOBeHckor rinjeMOHTa. Tako, Oh
h  kao HaCAeAHHk FIpecTOAa, h  kao
PereHT, kao BojckoBof)a h  Ha kpajy
BAaAaAap-Kpa tb,  yHocn HajBa>kHHje

KpaTta AAekcaHApa cHajkaH hctoph-
CkH H3pa3, HHja Ce 3aMaiUHTOCT h
B eAHHHHa 3anajka y npaBOMe cbct-
Ay, Tek, kaA ce mepe o HaMepe h
xTeita 6pojHHx reHepapnja h  xH7ha-
Aa npeTena UyrocAOBeHcke A\hcah.
y Tome h  jecTe BeAHHHHa h  cjaj h-
cTopncke yAore Kpa/ba ~ JyrocAo-
BeHa.

Ako je HCTopnckn nepnjoA Kpa-
Tba AAekcaHApa oa 1912 ao 1918 r.

IIOCBe paTHHHkH H BOjHHHkH, OH je
HCTOBpeMeHO H emHHeHTHO kOH'
CTpykTHBaH h  AP^kaBHHHkH y CMepy
JyrocAOBeHCTaa, jep ce kpB 7 by Haj*
6 o 7 bHx CHHOBa rpaAHAa UyrocAaBHja
y 3  noMaraH>e AyxoBa noAHTHnapa h
kyATypHHx Bot)a.

KyMaHOBO (1912), KajMaknaAaH
(1916), Aodpo rioTbe h  Ko 3 jak (1918) o-
TBapajy BpaTa ABepHMa JyrocAaBHje.

3?

3ep „TaHHO B37ba 3HaTn, koAH-
ka je CHara hhahbhavc, Haijnje hah
kyAType, na Aa ce oapcah creneH h
rpaHnija, Ha kojHMa npouiAO h CTa-
po rpe6a 3a6opaBHTH; HHane nporn-
ao MO>ke 6hth rpočap caAaimbera' 1 .

(Hune).

A Kpa^fa AAekcaHAap 3aA0jeH

BeAHHHHOM H CnaCOHOCHOM CHaroM

3yrocAOBeHcke Mhcah,  koja je caao
orpanak BeAHke CAOBeHcke mhcah,  a
OHAa h  yomnTe MOBenaHcke, cno3Hao
je raj creneH h  ry rpaHHpy, ca koje
je OApeAHO, luto  CBe Tpeda 3a6opaB-
Tbam, a mro oneT ljchhth h  nomra-
BaTH H3 npoiuA.ocTH, koja MOJke Aa
noynn h  Aa AaAe noTcrnijaja 3a Ha-
npeAHH pa3Boj Haijnje. Hako je Jy~
rocAOBeHcka Mncao H3pacAa ca >kH-
7ba h  kopema HAeMeHckor, cjeAHH>y-
jyftn ce OHAa y acčao  jeAHe BeAHke
HaLjnje, OHa HHje HHkaAa HernpaAa
nAeMeHcky npomAocT, jep je OAačn-
paAa H3 me h  nouiTHBaAa CBe oho,
ihto  je 6 hao  AOCTojHO pa3Boja Haun-
je h  mro je yHOCHAo 3ApaB7ba y cna-
jame, a HanymraAa CBe eAeMeHTe,
kojn cy y npoiiiAocTH pa3ABajaAH.
KpaTb AAekcaHAap cno3Hao je y cy*
idthhh,  Aa je 3yrocAOBeHcka Mncao
CBa cp>k AP>kaBHe cBecTH, cbccth h
3ajeAHHCTBa n onuiTe HapoAHe CHa-
re, a Hacynpor Aa je HeAOCTaTak
AP>kaBHe CBecTH, kojn ce y 6oAec-
lioj (f)OpMH jaBHO HarfcaAOCT H kOA
7byAH, y nnjn ce naTpHOTH33M HHje
motao  cymmaTH, 6 ho  HeAOcraTak o*
cehama h cbccth  UyrocAOBencke
Mhcah,

Ca npecTOAa, y3BHineH, BHAeo
je h npoocemo, koAHko cy Temke,
a jeAHako h hcthhhtc penn Aocto-
jeBckora, kaA je pekao: „Aaj caočo-
AHuy CAa6oM.y noBeky, caM he je
CBe3am h BpaTHTH. PAynoM cprjy h
He kopnem CAOČOAa", A crpaumoje
Aa je HacraAO BpeMe h cyBHine Be-
Anko, koje HHje 3aTekAo hh aobotbho
jakHX hh aobotbho naMeTHHx, jep CBe
je nOUIAO HH3ČPA0.

OceTHO je Oh h  yMHO cno3Hao,
Aa jeAHHCTBo AprfcaBe h  HapoAa, Ta
HajBHma CHHTeAa 3yrocAOBeHcke
Mhcah,  kao HajBeha cBerama h
npemocTaBka oncTaHka Hau,nje, HH¬
je HA\ao Aa 6yAe caMO HCTopnckn
HAeaA npeTena, Hero h  caBpeMeHHka,
kao h  6yAyhHx nokoAema. 3a to  ce
cnpeMao h  OAAynHO Aa y3AnrHe 3y~

rocAOBeHcky Mncao Ha nnjeAecTaA
ocHOBHor AP>kaBHor 3akoHa,

Ako je 3acAyra reHeparjHja h
paTHnka k  AyxoBHHx npeTena, Aa je
cTBopeHa 3yrocAaBHja, npnnamhe
ncTopncka 3acAyra ynpaBO ft>eA\y,
Kpa;by * JyrocAOBeHy, Aa ce OHa h
OAP>kaAa,

Kpa7b AAekcaHAap chh  je Orja,
kojn je npeA HckymemeM jeAHe ka-
Tacrpoc£>e y paTy cTao y pob Met}y
npocTe peAOBe, h  H3pekao penn, ko¬
je Pa y3AH>ky AO BHCHHa kAaCHHHHX
xepoja: „Ebo BaM KpaTba. Ko xohe,
MO>ke hEh  kyhn. Hehe My HHiiiTa 6 h-
th. Aah  ja hy  ocTam npeA Henpn-
jaTeTbeM", Tako je h  Kpa tb  AAekcaH¬
Aap, y nacy remke onacHocm cTy-
nno y npBH peA, He3akA0meH, hhth
noMohHMa hhth  OAroBopHOCTHMa
Apyrnx, h  HacTynno je Aa čpaHH ap~
>kaBHy Mncao, a c aoMe h  AP>kaBy
h  HapoA.

C itHMe je ocraAa kao ao6ph h
nočeAOHocHH reHHje UyrocAOBeHcka
Mncao.

Bhao  je ry CHare h  xepojH3Ma
kao h  y xepoja Orja npeA HenpHja-
re7bcknM kypmyMHMa, fločeAHo je
KpaTb rieTap, jep ce y poBy npo6y-
aho  noHoc Hapnje. a no6ef)yje h no-
čeAnhe KpaTb AAekcaHAap, jep yAa-
pa nenaT hobomc  Ao6y c npo6yfje-
hhm  noHocoM HarjHje.

Tako ce KpaTb AAekcaHAap npn-
xBamo >kHBHx reHAeLjnja HanpeAO-
Baaa, koje y ceČH hoch  jkHBoTHa
CHara mnpoke 3yrocAOBeHcke Mh¬
cah,  a koje cy 6 hac  npe koneHe oa
T eHAem;Hja Ha3aA0Bama, koje caAP-
>kaBajy y ce6n cp>k cenapaTH3Ma h
perHjoHaAH3Ma. fieroBo cajknBTbeHO
JyrocAOBeHCTBO H3MHpyje čamTHme-
He nAeMeHcke cynporHocTH, kaA cy
ce HauiAe y AHBTbeM totobo  čpaTo-
yČHAankoM cyko6y ABa MeHTaAnre-
Ta. H ro MeHTaAHTeT BeAHke Ha-
npeAHe corjnjaAHO ype§eHe jeAHH-
CTBeHe UyrocAaBnje, kojera je Hern-
pao MeHTaAHTeT pernjoHaAHCTHnkn,
6e3 Behnx CHara 3a yHyTpaimbe
CHajkeme h  doraheme, a c ohcbha-
hhm  H3pa3HMa cAadocTH npeMa
cnoTbHHM HenpnjareTbHMa, a h ohhm
yHyTpaiHHbHM, kojn cy ce ah33ah h
yHBpmhnBaAH orpaAe y H3MHmTbaH3y
h  Tpa>kemy yroBopa h  cjjeAepaunja.

Aok cy KpaTba rieTpa jyHa 1903
no3ApaBHAa 3aHOCHa cpu,a jyrocAO-

38

BeHcknx OMAaAHHama Ha npoAa3y
kpo3 Ben 3a BeorpaA kao npBor jy~
rocAOBeHckor KpaTta. aotac  je me¬
cena aBrycTa 1910 IlpecTOAOHacAeA'
HHk AAekcaHAap Morao Aa nyje >kap*
ke no3ApaBe kaA je npoAa3Ho 6po-
AOM nopeA CnAHra ca u,eTHft.ckHx
CBenaHocTH, ca bhcob 3 MapjaHa 3a
rAyxe HohH, kako My ce BH3HjoHap*
ckH kAHne kao 6yAyheM Kpa/by 3y-
rocAaBHje.

Cppa h  Ayme oMAaAHHe, koja je
n3BeAa OBaj H3pa3 oashocth,  dnAa
cy npeTcka3aHba 3a 6yAy?ier Kpa/ba
JyrocAOBeHa. OBaj nokAHH noHaB-

Hcre roAHHe 7 Aeu,eM6pa 1914 Aaje
nyBeHa Hcropncka H3jaBa KpaTbeB
cke Cpncke BAaAe yHapoAHoj ckyn~
iiithhh  y HHiiiy: „Kpa7beBcka Cpncka
BAaAa y noBepett>y HapoAHe ckyn*
iiiTHHe, AokAeroA CBoje CHAe craBTba
y CAyjk6y BeAnke cTBapu cpncke ap-
>kaBe h  cpncko xpBarckor h caobc*
Hankor nAeMeHa, cmarpa 3a CBojy
npBy Ay>kHocT /  Aa ce c OeckpajHHM
nomroBaaem nokAOHH npeA CBeram
jkpTBaMa, xpa6po h bo7Bho  npHHe*

ceHHM Ha oATap oTapČHHe.

YBepeHa y pemeHocT peAora
cpnckora HapoAa Aa ncrpaje y cse-

H>. B, Kpaa. »e^y oe*au,nsia y  IHyMa,1,HjH.

/faao ce h 1912 h 1914. 3e p ra je o*
MAaAHHa ynpaBO HOCHAa OAjekHBao
je cnoHTaHHje h CHaikHHje y AyuiH
6yAyher MAaAor BAaAaopa 3yrocAa*
BHje BHAa je to ČAara poca, noA
kojoM je 3peAa y ffoeroBoj Aymn Jy*
rocAOBeHcka Mucao.
k  [KaA cy ce HaA CpČHjoM h no*
TAaneHHM JyrocAOBeHCTBOM HaABH-
ah HajppK.H oČAann, nyAa ce 29 jy-
Aa 1914 H3 Hnuia pen PereHTa AAek*
caHApa, 3anoBeAHnka peAokynHe
cpncke Bojcke, kojoM ce HajaB7byje,
Aa je 3anoneAa 6op6a He camo 3a
ocAočotieHje Cpčnje h Cp6a, Beh h
cbhx XpBaTa h cbhx CAOBeHapa. y
HajOAcyAHHjeM nacy HCTopnje CpČH-
je IBeroBe cy ohh čhac  ynpTe Ha
HHTaBO JyrocAOBeHCTBo jacHHM oce*
hanbeM h TemkuM 6pnraMa3a u;eAH*
Hy 0yrocAOBeHCTBa. IberoBe cy mh-
cah h KberoBa HHHu.njaTHBa, Aa ce

Toj 6op6H 3a OA6paHy CBora CBeTor
orffcHiiiTa h  CAoOoAe, BAaAa Kpa7&e-
BHHe CMaTpa kao cboj HajrAaBHHjn
H y OBHM CyA60HOCHHM TpeHyn,HM a
jeAHHH 3aAaTak Aa o6e36eAH ycne-
maH CBpiueTak OBor BeAHkor BojeBa-
n>a, koje je y TpeHyu,HMa, kaA je 3a-
noneTo, nocraAo yjeAHo 6op6oM 3a
ocAo6of)eit>e h yjeAHft>ett>e cBe name
HecAo6oAHe čpahe Cp6a, XpBaTa h
CAOBeHapa".

OBe mucah h Kpa/ba h BAaAe h
HHTaBe HapoAHe ckynuiTHHe, koja je
n3jaBy Kpa/beBcke BAaAe npnwnAa c
jeAHOAyiHHHM OAodpaBatteM, noTBp-
f)eHe cy AeAHMa BeAHkHx jyHaka h
h>hxobom kpB7by, a OAiekHyAe cy h y
cppHMa CBe dpahe, koja cy MorAa
Aa noxpAe Ha 6o}ho no7be. TaAa cy
MorAH nncTe Ayme jv>kHoaMepHHkH
UyrocAOBeHH /  Aa ce 3akAHPt>y „chhob*
ckoM 7byčaB7by CBora poAa, caobch-

39

ckoM kpB7by oi;a h nAeMeHHTOM kpB-
7b y Majke, naTHHnkHM neneAOM npe-
fja h  CBeTHM npaxoM rpyAe Hame:
AyČHHOM Harner JaApaHckor Mopa,
BHCHHOM HeČa, BeAHkHM CyHpeM CAO-
čOAe, Aa he cTajaTH }yHankH, Hey-
CTpamHBo, paMe y3 paMe, čok y3
čok cpncke Bojcke y CBeToj čopčn
3a ocAočofjeme h yjeAHH>eH>e 2(yro-
CAOBeHa ao  nocAeAHber Aaxa, ao  3aA-
jt.e kann kpBH". (1915).

Beh raAa cy cbh  naTpnjoTe, y
riopo67beHoj CpČHjn, y XaČ3ČyproBoj
MOHapXHJH, y H3rH3HCTBy y peAOBH-
Ma Bojcke, tacasah  y PereHTy AAek-
caHApy OBanAoheHH chmčoa  JyrocAo-
BeHcke Mhcah. Ebo  ripeTceAHHk 3 y ~
rocAOBeHckor OAČopa Ahtc  TpyM-
čnh jaBTba ce PereHry 24 $ečpyapa
1916 obhm  MHCAHMa: „Cakyn7beH y
nAeHapHoj ccahhljh,  npBoj nocAe 3aA-
H>e Hecpehe Cpčnje, 3yrocAOBeHckn
Oa6op oa  cpn;a no3APaB7ba y BaMa,
PocnoAapy, He caMoPereHTa Cpčnje,
roAHko Temko HckymaHe /  He čarno
BpxoBHor 3anoBeAHHka ahhhc  cpn-
eke Bojclce, nnje cTe HenyBeHe nar-
H>e čpaTckn acahah, h  e r o  n p e
CBera  npeTcraBHHka Jyro-
CAOBeHcke HAeje, CBeTe cbh*
A\a H d M a C p 6 H H 3, XpB3TK*
M a H CAOBeHI^HMa,  k O j H

cTBapaivso jyrocAOBeHckH
h a p o a.“

OpraHH30Baft.e ocAOČafiama Cp~
čnje HHje Kpa/ba AAekcaHApa hh 3a
nac oabojhao oa onuiTe ocaočoah-
Aanke mhcah ijeAokynHor jyrocAO-
BeHckor HapoAa, očjaB7byjyhH je y
MHorHM npHAHkama h cbomc Hapo-
Ay, aAH h npeTCTaBHHu,HMa ctp3hhx
BAacTH aHTaHTe kao h rocnoAapHMa
noTAaHeHe 6pahe.

Y AoHAOHy 5 anpHAa 1916 caky-
nTbeHH HajOAAHHHHJH npeTCTaBHHU,H
eHrAecke noAHTHke h kyAType mo-
tah cy nyTH H3 ca»HX ycTHjy PereH-
Ta AAekcaHApa h perni ČAaroAapHO-
cth, aAH h OAAyHHOCTH h kpajme
pemeHocTH 3a nHTarc>e HaijHjoHaA-
Hor ocAočoljema h yjeAHfteH>a.

„OBa MaHH(j)ecTai;Hja TOAHko-
6pojHHx npeTCTaBHHka čpHTaHckora
HapoAa čnhe Mh cHajkHa nočyAa,
kaA 3ay3MeM Moje mecTo Ha neAy
Moje Bojcke y3 čok xpačpnx eHrAe-
cko*cj)paHu,yckHx neTa, a a o c t b a*
P h m oHaj h a e a a, 3a kojHM
mh  Beh TOAHko BekoBa Te*

jk h m  o. Taj je h a e a a  yjeAHibe*
K.e y je AHy AOMOBHHy cbhx
C pča, XpBara h  CAOBeHaija,
kojn cy jeAaH h  a p o a c hcthm
T paAHHHjaMa, hcthm  je3H-
koM h hcthm  acn Hpai;HjaMa
aAH h x je pasAeAHAa 3Aa
koč. To je Taj HAe a a,  aAH h  ocehaj,
Aa ce čnjeMO y3 čok Hamnx BeAHknx
caBe3HHka 3a npaBO h  npaBAy, koja
HaM je yckpaheHa y cTpamHHM ky-
mmaMa, mTo cy hx  Ham HapoA h
H ama Bojcka hm3ah  Aa npenaTe.
CBecT, Aa je BeAHka BpHTaHHja c
HaMa, yBehahe xpačpocT Hame Boj¬
cke h  oTnop Hamera HapoAa. Mh
cmo  HaHMe cnrypHH jeAHe cTBapn, a
to je, Aa Hac BeAHka BpHTaHHja,
MohHa BeAHka BpHTaHHja, Hehe ny-
cthth  H3 cBora 3arp/baja, h  Aa he
ca CBOJHM CaBe3HHU,HM3 HOCTOjaHO
H3AprfcaTH CBe ao koHa^He nočeAe.
y t  o j nočeAH HMahe h  y j e a h-
h> e h h 3yrocAOBeHH, 3 a P y *k e-
hh y jeAHy ApAaBy, yAeAa,
jep je m h x o b a cyAČa h e o n o-
3 b a h o Be3ana y3 cyAČy ho*
Be čoTte EBpone, y kojojhe
čhth  BHine  np  a b a e."

H cpncka je Bojcka ca jyrocAO-
BeHckHM AerHjoHapHMa noA boactbom
PereHTa AAekcaHApa ncnyHHAa CBoj
3aBeT, rfcpTBOBaBiHH ce He caMO 3a
y>ky pOAHy rpyAy, eeh h 3a u,eo jy-
rocAOBeHckn HapoA' H aohctb, hcto-
pnckn TaHHO je peneHO y MaHH(£>e-
cTy JyrocAOBeHckor OAČopa hobcm-
čpa 1916, „Aa je Cpčnja CBe jkpTBO-
BaAa 3a OHe HAeje, koje cy nponoBe-
A3ah Taj h ApamkoBHh, IIlTpocMajep
h CTapneBHh, koje oneBame Ilpepa-
AOBHh h Bpa3, Ma?kypaHHh h lipe-
mepH, h 3a koje AaAome CBoje >kH-
BOTe 3pHHbckn h (PpaHkonaH, ryčeij
h KBaTepHHk. OBa HAeja Hcnyfi>aBa-
Aa je cTOAehHMa caB Ham HapoA, a
OHa je h AaHac CBojcTBO cbhx npa-
bhx  CHHOBa Hame AOMOBHHe." -im.-M

Oboj BeAHkoj mhcah čyAe OAcaA
CBeTAH npeABOAHHk PereHT a oha3
h Kpa 7 b  AAekcaHAap, ct3aho h npe-
AaHO. Ca3Hame mnpokHx Maca poAO-
7t>y6a o thm kberoBHM HaMepaMa
CTBapa OAAyke h cnoHTaHe MaHHcjje-
cTapnje, koje yTBpf)yjy Aa je OBa mh-
cao onuiTe HapoAHa. Apyrn koHrpec
aMepHHknx UyrocAOBeHa HOBeMČpa
1916 no3ApaB7ba y tom Ayxy PereHTa
AAekcaHApa, „3yrocAOBeHH npeTCTaB-
HHU.H XpBaTCkHX, CpnckHX H CAOBeH-

40

cknx opraHH3au,Hja h  koAOHHja ce-
BepHe h  Jy>kHe AMepnke, okyn7beHH
Ha ApyroM 36opy y riHp6ypry AHe
29 h  30 HOBeMČpa, OAymeB/beft>eM
no3ApaB7bajy AHBHor Kpa^beBHha cbo-
ra HapoAa, HeycrpauiHBor jyHaka,
BpxoBHor koMaHAaHTa HecaBAaAHBe
Bojcke, h  o c h  o p a h a  e j e c a  o 6 o-
Ae h  yjeAHHbeH>acBHxCp6a,
XpBara h  CAOBeHai^a,  Te 3a-
HeceHH Beh 3anoneTHM ocAoSofiefbeM
AOMOBHHe, 3aBepaBajy ce npHAOHeTH
3a CAc6oAy h  jeAHHCTBo CBe, cbh
kao jeAaH, h  jeAaH kao cbh“.

Shbo y | ocAoSofieibe h yjeAHK>eHbe.
„roAHHa, kojy HcnpahaMo, AOBeAa Je
y Hamy cpeAHHy Aen Spoj Hame mh-
Ae Spahe BaH Kpa7beBHHe: CpSa, Xp-
BaTa h CAOBeHapa, h Hexa. Ohh cy
AOIiiah, Aa ce paMe y3 paMe, ca cbo-
jom AparoM SpahoM H3 KpaTbeBHHe
CpSnje 6ope nymkoM y pyu,H h cbo-
Jom kpB;by 3a ocAoSotjeibe Hame 3a-
JeAHH^ke MHAe OTapSHHe: CpSa, Xp-
BaTa h  CAOBeHaua, ror Hamer Ha-
poAHor HAeaAa, Cbh 3 ajeAHO HMajTe
HBpcTy HaAy, Aa heMO, Bo>kjoM no-
Mohy, y HacTynajyhoj toahhh nocTH-

H>. B. Epa* h  KpaiHn,a Ha U,eiiiit.y.

OBako je Morao ca 3aHoeoM Aa
oceha pacnpmeHH HapoA kaA je rAe-
Aao y AyHOHomy UyrocAOBeHcke Mh*
cah, koja je Beh TaAa 6 ha 3  h ocao-
SoAHAanka,

COAynckH (jDpOHT jeAHO oa  Haj-
Behnx AHnAOMarckHx AeAa KpaTta
AAekcaHApa, cTao je Aa npeTCTaBTba
Ha npeAOMy 1916  h 1917  Ahbh CHa-
jkaH čpaTckn AaHap, h Aeo H 3 arHa-
He JyrocAaBHje, koja ce je pafjaAa h
kpcTHAa y kpBH. Y3 CpSe Ha cj>poH-
Ty cy ce Beh HamAH y3 k>hxob Sok
H XpB3TH H CAOBeHU,H.

PaAOCT CAOjkHe Spahe, koja cy
TAeAaAa y jeAaH phte., Sha 3 je bcah-
ka, aAH HajBeha H>nxoBora BorfcAa.
Oh hm o TOMe ka3yje y cBojoj no-
CAaHHpn o 6o>knhy h hobo} toahhh,
rAeAajyhn hx h BepyjyhH HenokoAe-

hn Ham y3BHmeHH phtb, h  oSe36eAH-
th  ceSn CBe SAaroACTH MHpa h  Sy-
Ayher pa3bHrka“.

KaAa je CBeTeko xpBame aoch
3aAO kyAMHHapHjy CBojy h  noTopHMa
TekAa kpB Ha <j)paHpyckoM SojHiiiTy,
COAyHCkH je <$>pOHT, H CBOjHM 3Hane-
fteM, kao h  CHaroM CBora Hcrynaii>a
cTao HcnyHbaTH HajBHme HaAe CBHjy
poAOTbySa, nnje cy ohh Shac  ynpTe
y kpajHjH ycnex coAyHcke akpnje.
HajBHme h  HajcmeoHHje HaAe HMao
je cam jyrocAOBeHckH BojckoBofja,
ako ce HCTpaje ao  kpaja.

neTor Maja 1918 , no 3 ApaB 7 bajy-
hn BojHHpHMa Xphctobo Backpece-
H>e, roBopn PereHT AAekcaHAap ca
nyHO onTHMH3Ma, aAH h  SoApeita Ha
HCTpajan^e ca jkpTBaMa, koje Hncy
HHkaA AocTa BCAHke 3a caMO acao

6

41

ocAOČofjema h  yjeAHii>eii>a. „CBe pn*
HOBcke 6op6e y ®paHi;yckoj, 3Apy*
>keHe ca HauiHM h Hamnx caBe3HH*
ka xepojcknM HanopHMa Ha Mahe-
AOHckoM čppomy,  ctbo  pnhe Ha-
me h a p o a h o yjeAHffceH>e, h
AOHehe npaBAy h  CAočoAy
h a m e m rpojeAHHOM HapoAy,
C p 6 H M a, XpB3THMa  h C a  o-
b  e h 14  h m a, kao  h  p e a o m h o b e-
h a h  c k o m  po Ay. BeAHkH pe3yA-
tuth 3axTeBajy BeAHke Hanope, Be*
Anke >kpTBe h HcrpajHocr ao kpaja.
y TOMe ce orAeAajy bpahhc  jeAHor
HapoAa h  meroBO npaBo Ha ikHBOT,
kao uiro cmo to HečpojeHO nyra
nocBeAOHHAH npeA peAHM cbctom.
Mh ce He SopHMO caMO 3a
Ha c, BehH3aHamy  a e p y, 3a
Hame noroake, sa 6yAyha
nokoAema.  3a n>nx iioahochmo h
noAHOCHheMo ao kpaja CBe noTpeč*
He jkpTBe, kao mro ce je h Xphctoc
AOČpOBOTbHO >kpTBOBaO 3a pOA HO*
BeHjH".

HberoBo Bjepyjy, fBeroBO lyro*
CAOBeHcko Bjepyjy, čhao je jeAaH oa
chahhx h 33 hochhx yHyTpamtt>Hx no-
kpeTana, Aa cy ce MorAH H3AP>kaTH
h  HajcHAHHjn Hanopn, a ca paAomhy
npHHOCHTH Hajre>ke h HajkpBaBHje
dcpTBe. OBe cy jkpTBe CAaBOM OBeHHa-
Ae 3acTaBe, koje cy ce BaTpeHO nokp-
cTHAe Ha KyMaHOBy, Aa OHAa nočeAO-
hocho 3aAenpmajy Ha AočpoM no;by
h Ko3jaky h as  cBeMy HapoAy 6yAy
BecHHii,H nocAe npočoja MaheAOH-
ckor (jipoHTa, Aa ce pyuin BekoBHa
3rpaAa ABoraaBor opAa, HaA kHMe ce
ropAO y3AHrao /  BeAH, Kapaf)opf)eB
Opao.

BeAHkH BojckoBotia y TpnyM(J>y
AOA33H Ha 3rapHmra, Aa ra cppa
peAor HapoAa ocAodofjeHor h yjeAH-
H>eHor no3ApaBe ronAHje h 33 hochh*
je Hero mro cy nočeAOHOCHe apMHje
HanoAeoHOBe kAHpaAe cpehHOMe no*
6eAHHky. BojckoBOfja h PereHT ho*
meH je 6 ho y cppHMa HHTaBe Hapn-
je kao CAaBHH chh Kpa^>a Ocaočo*
AHopa, y CHMČOAy HajBHmnx Tokma
Hapnje, kao BecHHk h ocTBapHreTb
He caMO ocAočot)eft>a Hero h yjeAH-
ffcema.

riocAe OBor HCTopnckor 3ČHBa*
n>a MorAa je JyrocAOBeHcka Mncao
Aa TpHjj'Mt£>yje npBor AepeMČpa y
npecTOHHpn jyrocAOBeHckor linje*
MOHTa.

CBa BeAHHHHa obot  HCTopnckor
MOMeHra oppTaBa ce y PereHTOBy
OAroBopy Tora AaHa, kaA je OAacAa-
HHH,HA\a HapoAHHx Beha ynyTHoCBO*
je mhcah h  >ke;be 3a 6yAyhHOCT
Hapnje.

„Bam A0Aa3ak y HMe HapOAHor
Beha CAOBeHapa, XpBaTa h Cpča, ao*
cTojHora npeTCTaBHHka rnnpoke Ha-
poAHe mhcah, h Bame caoniHTeme h
iteroBe ncropncke OAAyke oa 24 ho*
BeMČpa, kojOM ce nporAamaBa ap*
>kaBHO yjeAHH>ett>e CBera HapoAa h
CBe Hame mhac  HaMyneHe, aAH CAaB-
He oTapČHHe, HcnyHHAo Me AyčokoM
paAomhy,

FIpHMajyhH to  caonmTeme, y-
BepeH caM, Aa obhm hhhom  HcnyHba-
BaM cBojy BAaAaAanky Ay>kHOCT, jep
tfcHM caMO npHBOAHM kOH3HHO y Ae*
ao oho,  mTo cy Hajdo^bH chhobh  Ha¬
me kpBH, CBe Tpn Bepe, CBa tph h*
MeHa, c oče CTpaHe AyHaBa, CaBe h
A pHHe, noneAH npnnpeMaTH jom 3a
BAaAe ČAa>keHe ycnoMeHe Mora AeAa
KHe3a AAekcaHApa I h  KHe3a Mh*
xajAa, oho,  mTo OAroBapa >ke7baMa
h norAeAHMa Mora HapoAa, Te y HMe
fberoBa BeAHnaHCTa KpaTba lleTpa I
nporAamaBaM yjeAHH>eH3e Cpčnje ca
3eMAsaMa He3aBHCHe AP>kaBe Caobc-
Hapa, XpBaTa h Cp6a y jeAHHCTBeHO
KpaTbeBCTBO Cpča, XpBaTa h  CAO¬
BeHapa.

OBaj BeAHkH HCTOpHCkH HHH He-
ka 6yAe Hajčo^ba HarpaAa, kako nper*
Hyhy BameAV h BaiHHx hccththx Apy-
roBa y HapoAHOM Behy h cbhx Ba-
mnx cypaAHHka, kojn cmcahm npe-
BpaTOM CTpecocTe ca ceče Tyf)HH*
ckn japaM, Tako h BHCoko pa3BHje*
Hoj csecTH h noAHeceHHM ikpTBaMa
cbhx AeAOBa HapoAa. koje Behe npeT-
cTaB/ba, Tako hcto neka AaHamfbH
BeAHkH hhh 6yAe HajAenmn BeHap
Ha CA3BHHM rpOČOBHMa MOjHX 0$H*
pnpa h BojHHka, naAHX 3a CAOČOAy.
h HajAHBHHja knTa Ha rpyAHMa ti>H*
xobhx cpeTHHX paTHHX APyroBa, ko*
jn ca Mhom AO>kHBeme, Aa H3Bojyjy
nočeAy HaA chahhm  HenpHjaTe 7 beM,
y3 BeAHky h nAeMeHHTy noMoh Ha-
mnx MOhHHX caBe3HHka. CAaBy 3a-
Ao 6 hbchhx nočeAa AeAe c Mojnm

CTapHM paTHHU,HMa AHHHH BOjHHpH
jyrocAOBeHcknx jeAHHHpa y Mojoj
Bojci^H. Cbh  cy ohh  k BaMa noxHTa*
ah,  a bh  cTe hx  AonekaAH oHako, ka¬
ko ce caMO čpaha AO T -ekyjy".

42

C koAHko Ayxa CHare, Ma h ca
H3BecHHA\ CTpaxoBaa>eM 3a 6yAyh-
hoct, Oh ce HaAao »Aa he Haui HapoA
ocTaTH ao  kpaja cAOjkaH h  MohaH,
Aa he y hob >knBOT yhn BeApa h no-
HOCHTa neAa, AOCTojaH nocTnrayTe
BeAHTOHe h cpehe, koja ra onekyje.
Ja Bac, nouiTOBaHa Točno ao OAacAa-
hhi;h, moahm, Aa Mojy BAaAapcky
pen h no3ApaB OAHecere Mojoj mhao}
čpahH m h p o m name cao6o*
AHe h yjeAHn>eHe  J y T O C A A*
B H J E«.

Heočmrna paAOCT JyrocAOBeHcke
Mhcah, koja TpHjyM(£>yje, h y3BHuieH
ocehaj CTpyjn H3 cppa BAaAaou,a —
JyrocAOBeHa /  [kaA 6. jaHyapa 1919,
MaHH<J)ecTOM 'o6jaB7byje CBOMe Ha*

IteroBH ce jyrocAOBeHckH oce*
hajH h jyrocAOBeHcke mhcah CBe qe-
mhe h rAacHHje, ihto je 6hao h pa*
HHje, yTHny h  pen« h  HMeHy jyrocAO*
BeHckoM, >keAehn mHMa noAByhH
HapH0H3AHy jeAHHCTBeHOCT TpHjy
nAerneHa, kojn jkHBe y 3eM7bH kojy
Oh  Takofjep Ha3HBa JyrocAaBHjoM.
BAaroAapehn Ha no3ApaBy MehyMy*
papa, nocAe H>HXOBor ocAočohema,
Ha3Bao je 31 Aepemčpa 1918 CBojy
3eM7by JyrocAaBHjoM, jeAHako kao h
HCT opuckor npBor AepeMČpa,

„BAaroAapHM BaM Ha no3ApaBy
ihto CTe Mh  ra nocAaAH y HMe Mora
xpBaTckor HapoAa y Mef)yMypjy, kojn
je AOcaAa cremao kpo3 BekoBe noA
Ty5nHckHM japMom. PaAyJeM ce c

H) B. Kpajt j  iiijMa^HjcKOM ceay.

poAy, s Aa cy Te>kHbe h chobh  Hajčo*
7bHX CHHOBa HapoAa nOCT3AH CTBap*
hoct h  oBanAoheHa hcthh3.

„AonekacM.o cpehHH asbho  ?ky-
^eHH AaH Harner ocAodofjema h  Ha*
mer CAo6oAHor yjeAHH>ea.a y He3a*
BHCHy HapoAHy AP*aBy, y kojoj he
Hame nAeMe jkHBCTH nyHHM >kHBOTOM
h  6e3 npenpeke y?kHBaTH AapoBe,
kojHMa je ČAara Bojknja pyka o6h*
AaTO odAapHAa Aeny Hamy AOMOBHHy.
HcnymeH je 3aBeT, kojH cy CBa no-
koAema Hama, kpo3 BekoBe h  nenpe*
kHAHO. kpBA>y CBOjOM nOTBpf)HBaAa
h  ocBemraAa«.

BaMa paAH ocAočohema MehyMypja
HyBepaBaMBac, Aa MojAom
BH ine HnkakBa c h a  a Hehe
pa CT3BHTH OA 3B3HHMHe  Ha*

me JYTOCAABH JE.“

CnoHTaHOCT jyrocAOBeHcke mu¬
cah h CBa meHa CHara Beje h H3
ffceroBe SeceAe, kojoM je y HMe Kpa/ba
IJeTpa otbopmo ceAHHpe npHBpeMe*
Hor HapoAHor npeACTaBHnmTBa, Tora
npBor jyrocAOBeHckor AP>kaBHor ca-
6opa, Ha ahh 16, Mapra 1919, CMHcao
h yneHO no3HaBaH>e HAeje, n>eHy mh*
cwjy h npoiiiAocT, aAH h y 6yAyhHo-
cth,  noABAane yMHe h  poA07byČHBe

43

penn BAaAaopa—jyrocAOBCHa. BeAHk
je to ash 6ho 3a JyrocAOBeHcky
Mncao. HnuiTa x\ait>H oa  npBor Ae-
peM6pa 1918. Jep, 16 Mapra JyrocAO-
BeHcka Mncao yAa3H penHMa h Ae*
AHMa BeAHkor H>eHor HAeoAora h 3a-
uaTHTHHka y Ayme h cppa npeTCTaB-
HHka HapoAa, HCTHHckn ocehaHa h
y3BHiueHa ao caMor Kpa^beBckor ITpe-
CTOAa, h to, Ha ash OTBapaH>a npBor
AP>kaBHor cačopa.

PereHT AAekcaHAap Morao je h
ropA n nyH cpehHe paAOCTH Aa Heka-
?ke CBeTe, noyHHe h  3a yBek hcto-
PHcke MHCAH.

„3a acahm  ca cbhm 3 Bama Heo*
rpaHHHeHy paAOCT, ihto  Hac Bhiiih>h
ripOMHCaO yAOCTOjH AO>kHBeTH AaH,
kaA ce npBH nyT y cbom  AyroM hcto-
pnckOM 3kHBOTy y3BHIHHCMO CBOjOM
CBemhy ao  cpehe: Aa cmo  Ha jeAHOM
ApJkaBHOM ca6opy h  Aa caMO y
caMO jeAHOM HapoAHOM npeACTaB-
HHuiTBy /  kao He33BHCHn rocnoAapH
CBoje cyA6HHe, 3anoHHeMoriAeMeHHTy
capaAK>y kpyHe h  HapoAa, Ha Ao6po
Hame Aene yjeAHit>eHe OTapČHHe h
cbhx  K>eHHX CHHOBa h  khepn.

BekoBHMa pa3jeAHft>eHH, aAH He
OApo^eHH, pacTpmyTH rpy6oM chaom
hah  AykaBCTBOM CBeTckHX HMnepnja
Phm3 h  BH3aHTHje, Bena h  CTaMČOAa,
aAH HHkaA HeCAOM7beHH AyXOM, Hy
BaAH cmo  eepHO CBeTa HacAefja npa~
AeAOBa. Ha Toj noAA03H 3ajeAHHnkora
nopekAa Bekone cmo  npoBOAHAH y
TeuikHM HCTopHckHM npHAHkaMa,
noA pa3HOBpcHHM yTHpajHMa h  pa3-
BHjaAH, kako cmo  kaA h tac  MorAH,
CBoje 3ajeAHHnke hah  3aceČHe oco*
ČHHe, yBek Ao6po naMTehn h  3Hajyhn,
Aa cmo  6paha, Aa cmo  jeAHO. A kaA
je HacTao cpehHH ash,  Aa Henpnja*
TeTte nočeAH Moja jyHanka Bojcka,
c b o j h m  cacTaBOM BehoHAa
o a h h e Hi e jeAHHCTBa h  a p o a*
Hor,  ca cjajHHM apMHjaMa HaniHx
caBe3HHka, h  Ha kpBaBOM CBeTckoM
paTHiuTy CHHe h  HaMa nyHHM cjajeM
HCTopnicka npaBAa, — ohas  ce, kao
ahb  noAH^e, oa Aahh ao  BaAkaHa,
HapoA ca Tpn HMeHa, aAH jeAHe mh*

CAH, jeAHe BOTbe ...

IloMHcao Ha CBeTe >kpTBe Heka
h Hac h Hame noTOMke npaTH y
CBakoM paAy, onoMHft>yhH Hac, Aa
HHkaA He ckpeheMo c npaBora nyTa.
BekoBH he npoAa3HTH, aAH ce Hehe-
MO MOhn OAy>kHTH ohhm apMHjaMa

HauiHx jyHaka h MyneHHka, kojH na-
Aouie 3a OA6paHy oTanČHHe h ocTBa-
perne iteHe BeAHke mhcah,

BeAHke cy to h  ckyne >kpTBe,

Heka je XBaAa h  CAaBa CBHMa
3 H 3 HHM h He 3 HaHHM, kojn 3 acyme
CBeTAHM rpOČOBHMa ČpAa H AOAHHe
Hame, Mopcke av 6 hhc h cBeTcka
pa 36 ojnmTa.

Ohh he yMHTH h Hame HajAa^>e
noTOMke, kako ce CAy>kn ot3h6hhh
h kako ce Tene BeAHkn >kHBOT y
7 byAckoj ycnoMenH«,

CAodoAa h  mnpHHa jyrocAOBeH-
ckor Ayxa HaAaxii>yje h  Aa^be BAaAa*
oi;a na h oha 3 je He HanyuiTa, kaA
cy je oa  IBera Maae peHHAH npeT-
CTaBHHHH HapoAa, OAAynyjyhH o HMe-
Hy kpaTbeBHHe, yTHnyhn h  AaTbe paf)e
nAeMeHclcHM HMeHHMa h  MaTeMaTH*
Hkoj (J)OpMyAH: CpČH -(- XpB3TH -\-
Caobchph,  CMaTpajyhn Ba;bAa, Aa
xoa  HCTopnje HHje Aomao ao  MeTe,
Ha kojoj 6 h  ce jeAaH Te hcth  HapoA
Morao npo3BaTH caMO jeAHHM HMe-
hom.  BHueHTpHHHO pa3BHjaf£>e jyro-
CAOBeHCke mhcah  y npomAocTH HHje
MorAO Aa y c^AamitocTH caBAaAa
OAMax MaAe AyxoBe y BeAnkoM Ao6y,
3a to  je čho  noTpečaH h  ayTopHTeT
h  CHara BeAHkor UyrocAOBeHa, kojn
je c opAOBcke BHCHHe pacMaTpao
npomAOCT OBe mhcah.  aAH h  it.eHy
6yAyhH0CT kao h  CBe cTpaxoBHTo
onnpaifce npeBHpaiba aTaBHCTHHknx
3aocTaTaka čoAehHBor reHTHAH3Ma.
Taj ayTopHTeT cnpeMao je y cbojhm
MHCAHM a OAAyky h  BeAHky pen,
kojoM cy Fa npekAHmaAH h  npopopn
h  npeTene OBe BeAHke mhcah.

y AyuiH BAaAaoneBoj HaABHme
ce 6pnre h čoah y rAeAaft>y, kako

HeCpeTHH CAOBeHCkH reHTHAH 33 M
Byne yHa 3 aA, Aok My je JfyrocAOBeH-
cka Mncao 3 anoBeAHO HaAaraAa xoa
ynanpeA.

Ap^kaBHHnka MyApocT h 3aP3bh
noAHTHnkn CMHcao Kpa7ta AAekcaH-
Apa, aAH h  BaHpeAHa, h  peTko npn-
MepHa oABajkHocT H3Bof)eH>a ctbo-
peHHx oAAyka, AaBaAe cy noj.pmken
3yrocAOBeHckoj Mhcah,  kojoj cy ca
cbhx  cTpaHa 3anpeTHAH yckorpyAHH
h  kpaTkoBHAHH noAHTHHapn. Oceha-
jyhn Kpa^j AAekcaHAap, Aa je cpoT*
CTBO no kpBH HajCHajkHHjH OCHOB
noAHTHnkoj 3ajeAHHi;H, Aa je no TOMe
h  ii>eHa HajBHma CHara, Oh  ce HHje
koAečao, Aa Aa JyrocAOBeHckoj Mh-

44

CAH, pofjeHOj Ha TOM kpBHOM CpOT*
ctbv h AP>kaBHo 3Haqeii>e, y cno;&-

HHM H yHyTpaiUHr>HM H3pa3HMa, Aa
IIOCTaHe BpXOBHH 3akOH 3a CBe H
CBakora.

KoAHko je rpareAHje y AyniH
BAaAaoHa,HcnyH>eHojjyrocAOBeHckHM
ocehajeM, kojn je nocAe TOAHknx
>kpraBa h CBojHx BAacTHTHx, kao h

Cboihx Haj6oAiHx jyHaka,Mopao,caAa,
nocAe CTeneHe cpehe h yjeAHH>eH>a
HapoAa, Hanpe3aTH CBe CBoje yMHe
CHAe Aa cy3dnja pa3ABojeHocr h aH*
TaroHH3Me, h to MyuHO h 6e3 ao-
BOTbHe noTnope Tako3BaHHx npeA*
CTaBHHka HapoAa.

tberoB HAeaA 6ejame HAeaA tbe-
roBora ona, o kome oh Tako ahp*
TbHBO H HCkpeHO rOBOpH y Cbomc  Ma-
HH0ecTy oa 17  aBrycTa 1921 , ka3y-
jyhn Aa ocTaje „BepaH vAeaAy CBora
oua“. Jep, „noA MyAP 0 M BAaAaBHHOM
fberoBOM (Kpa7ba HeTpa), koja je
yMexa Aa 3aTaAaca neo HapoA, 3a*
rpeje 3a BeAHku HAeaA ocAodofjetfca
HapoAa h Aa 3aAo6nje h noMoh dpaT-
ckora pyckora HapoAa h BeAHknx
npocBeheHHX caBe3HHqknx AP^kaBa
Ha 3anaAy, H3BpmeH0 je HCTopneko
AeAO ocAodofjeiBa h yjeAHH>eita Cpda,
XpBara h CAOBeHapa y BeAHky Ha*
poAHy AP>kaBy. Aonekao je Tako Haj-
Behy Harp?Ay oa CBeMoryhera Bora
3a 6e36pojHe jkpTBe CBoje h CBora
HapoAa, c kojHM jeAeAH03A0 h Aodpo “

H Taj BeAHku h cbcth HAeaA
BekoBa h HajBHuiHX yMOBa HapoAa y
npouiAocTH, kao h npBe ABOjnne Ha*
Poahhx Kpa7beBa, y ocAodofjeHoj h
yjeAHH3eHoj Hannjn AOinao je y onac-
hoct, jfyrocAOBeHcka Mncao HauiAa
ce y 3a6yHH h iteHH HajBepHHjn npo*
noBeAHHijH 3acTpameH0 cy h 3dy-
fi>eHo nocMaTpaAH dec napTHkyAa*
pncTHMke h perHjoHaAHCTHHkečopče,
CaAa, y yjeAHH>eHoj Hannjn! CBe je
to nocTeneHO roM habao He>ke7beHe
nAOAOBe, na je oa Tor cTpaAao h
caM HajBHniH H3pa3 AeMokpaTcke
AP^aBHOcTH, napAaMenaT, kojn ce
nocTeneHO npeTBapao y apeHy deca
H CTpaCTH CAOBeHCkor reHTHAH3Ma,

FIpHpoAHO je, Aa je y AyuiH BAaAaona
JyrocAOBeHa CBe BHOie 3opHAa mh>
cao h OAAyka, Aa ce Tpeda H3AHhn
AO BHCHHa, ca kojnx ce AorAeAaBa
caMO 6yAyhHocT h  HHTepecn neAHHe,
h HHTaBor HapoAa, de3 oČ3Hpa Ha
napTHje kao h H>HxoBy ocpaMoheHy h
kpB7by oka7baH y AOMeHy, napAaMeHaT,

Taj 3ob Ha Te bhchhc OAjekHBao

je rpoMko H3 Ayuie BekoBHe Jyro*
CAOBeHcke Mhcah.

JyrocAOBeHcka Mncao 3BaAa je
KpaA>a-3yrocAOBeHa Ha BeAnko acao
H. eHor cnacaBaH>a, a c itoMe h ap-

AaBHe MHCAH H CBHX TekOBHHa Ha*
Poahhx,  neAHHe h  caMe AP?kaBe. H
Oh  ce HCTopnckoM no3HBy JyrocAO-
BeHcke Mhcah,  HHje orAyuiHo. BoA>a
h  ocehaj AaAeke npouiAocTH JyrocAO-
BeHcke Mhcah,  koja je TokHAa ka
jeAHHCTBy h  yjeAHH.eH.y, 3axBaTHAa
je CBe OAAyke h mhcah  BAaAapeBe.
H oh  ce OAAyqn, Aa JyrocAOBeHcky
Mncao ycnpaBH h  Aa je ynyTH Ha
H>eH AaTbHH HCTOpnckH XOA.

Aok cy paHHjH BAaAapn HaA
3H3THHM AeAOM JyrOCAOBeHa H3 Xad-
3ČyproBe ABojHe MOHapxnje Aako BAa-
AaAH pa3ABajajyhn jeAHokpBHy dpahy
h  yryuiHBaAH CBakH ocehaj h  Te}kH>e
3a HapOAHHM jeAHHC 1  BOM, HaCACAHHk

ToMHCAaBa h  AymaHa, chh  Ona Ocao*
6oahoh 3, ca HajBehnM dpnraMa h
T emkohaMa BAaAa HaA thm ocao-
čofieHHM HapoAOM, jep xohe Aa ykAO*
hh  CBe oho, ihto  pa3ABaja, h  Aa
nocTaBH BHCoko npeA onn cbhm3 h
CBakoMe CBe oho, uito  cnaja h H3-
jeAHanyje. 3ap je qyAO, Aa My je
ncTopncka Mncao Ha kpa y nokpe-
HyAa oAAyky h  Aa cy My 3anoBe-

AHAH ..HajBHUIH HapOAHH H AP>kaBHH
HHTepecn h  HbHxosa 6yAyhHocT, Aa
ce h  kao BAaAaAan h  kao Chh  OBe
3eM7be, odpaTH HenocpeAHO HapoAy
h  Aa My oTBopeno h  nckpeHO kajke
oho, uito  My y caAauiH.eM TpeHyTicy
HaAa>ky IBeroBa caBecT h IBeroBa
7bydaB npeMa 0TandHHH.»

A Ta OAAyuHOCT h  xpadpa Pen
6ha 3 je ao cp>kn jyroCAOBeHCka.

»Moja je CBeTa Ay>kHocT, Aa

CBHM CpeTCTBHMa qyB3M AP>kaBHO H
HapoAHO jeAHHCTBO. H ja caM peuieH,
Aa oBy AyjkHocT de3 koAedaita hc*
nyHHM ao kpaja.

HyBaTH jeAHHCTBO HapoAHO h  ue
jiHHy AP>«aBHy to  je HajBHuiH unjb Moje
BJiaAaBHHe, a to  Mopa 6 hth  HajBehH
33 koh  sa MeHe h  cBaKora.

To mh HaAa>ke OAroBopHocT npeA
HapoAOM h npeA hctophjom. To Mh
HaAa>ke 7bydaB npeMa OTapdHHH h
nnjeT er  npeMa de3dpojHHM Aparo-
peHHM >kpTBaMa, koje naAOuie 3a
Taj HAeaA.«

HapoA je pa3yMeo Pen Kpa;ta
3yrocAOBeHa, Kpa/ba, kojn je HMao
OAaaricHOCTH, Aa Ha ce y3Me CBy oa-
roBopHOCT h  npeA caAainrbHnoM h

45

npeA 6yAyhHomhy 3a acao  y3HMaii>a
BAacTH y CBoje pyke. Oh to h caM
onpaBAaBa (ld*l-1929), kaA CMeoHO,
jyHankH h HapoAy Cbomc a h ocTa*
AOM.e CBeTy ka>ke: »AP>kaBHa Ma-
uiHHa HHje BHme c|)yHki4noHncaAa. 3a
to caM Mopao Aa AOHeceM CBojy
OAAyky h Aa npuMHM OAroaopnocT,
hah Aa npeA ijeAOM jaBHomhy H3ja-
bhm, Aa Mn je HeMoryhe cnacHTH
3eM7by H3 xaoca, kojn jy je AOBeo
Ha HBHijy aHapxnje. CTajao caM npeA
jeAHOM ahacmom: Aa >kpTByjeM je-
ahhctbo h 6yAyhHOCT CBoje Kpa^>e-
BHHe hah Aa caM Cede h CBojy ahh-
hoct ekcnoHHpaM, Ha Taj HannH, iiito
hy 3a noTpeČHH nepnoA BpeMeHa
caM y3ei'H BAacT." A CBe 3a to, kako
6h ce »o6e3ČeAnAO TepHTopnjaAHO h
kyATypHo jeAHHCTBO."

JeAHOM caBpeMeHOM ncTopnna-
py, kojn He CTojn hh  noA kakBHM
noAHTHnkHM h  napTHjckHM yTHi;a*
jHMa, CBakoMe caBpeMeHHky, koMe
je 3yrocAOBeHcka Mncao HAeaA h to
nocTHmyTH, nako He ao  caBpiueH-
CTBa, OBe 0Asa>kHe, ao  xepojcTBa
y3BHuieHe penn, He 3annf*>y caMO
npoAa3HO 3a oko, Hero ce OHe Be-
3yjy y cppe h  kAemy y Aymy, ocTaB*
7bajyhn y H>oj Tpara jeAHe HMnpecnje
roAeMor ncTopncKor 36nBat£>a. To je
AakAe, jeAHa HecyMtt>HBa HCTopncka
BpeAHOCT TOAHkor 3HaneH>a, koja ce
caMa oa  ceče (jjnkcnpa, h  He Tpeča
nekaTH Aa joj nokoAejba cyAe, jep
OHa je Ha kpajy, ancoAyTHH AnkTaT
h ČHjoAonikH 3akoH, koMe cy BekoBH
npeTxoAHAH, a y3pokoBaAH ra h  ycno-
pHAH cnoMeHyTH HenocpeAHH kaTa*
CTpocj)aAHH nojaBH. 3a to  ce h  HHje
y TakBoj CAO>keHo} h ao  ropAHjckor
HBopa 3aMpmeHoj cnryai4Hjn hhth
M orAo hhth  TpečaAo na3HTH Ha 3a*
npaineHe (j)opMyAe ocpaMoheHor nap*
AaMeHTapH3Ma, Hero Ha cyuiTHHy
npHAHka h  CHTyapHja, h  kopncTHTH
ce cpeTCTBOM, koje he Taj 6 h}oaoih*
kn 3akoH canyBaTH y nyHoj ricHBOT-
HOj CH33H.

y TOMe je h  BeAHHHHa OBe, Ha
npBH Max, H3HeHaAHe OAAyke Kpa/ba
UyrocAOBeHa, kojn je HCTora AaHa
CBOjHM MHHHCTpHMa ynyTHO Jyro-
CAOBeHcke mhcah, koje Tpeča Aa
6yAy BOAH/be h  y H>nxoBy paAy, pe*
kaBiiiH hm,  Aa onekaje oa h>hx, Aa
he y Ayxy jeAHHCTBa HapoAHora bh-
coko pa3BHjaTH jeAHakocT h  paBHO-
npaBHOCT cbhx  Cp6a, XpBaTa h Cao*

BeHau;a, kao h to,  Aa je cnac AP^kaBe
HajBehn 3akoH, h CAy>keH>e HapOAy,
Aa je HajcBeTHja CAy>k6a,

Kpa/beBO 3yrocAOBeHCTBO h fi>e*
roBa HCTHHcka h npaBa 7by6aa  ka
JyrocAOBeHckoj Mhcah hm3ah cy
OAcaA, Aa CHa?ke h janajy CMHpeHy
Hau,Hjy y AP^kaBHOM >kHBOTy. HanMe
cbh cy oceTHAH, Aa ce HHje nouiAo,
Aa ce yHHinTaBajy nAeMeHHTe h ko*
pHCHe n \eMeHcke ocočHHe h Bt>HxoBe
cBeTAe TpaAHUHje, jep je MyApa oa-
MepeHOCT Kpa^>eBor jyrocAOBeHckor
HacTojaHba y3AH3aAa h noniTHBaAa
CBeTHHje npouiAOCTH, Aok je ykAa-
H^aAa h ykAan>a eAeMeHTe pa3jeAH-
H>aBaHja h cyko67baBatr>a. Jep, „Ha-
poA, kojn He 6h noniTHBao CBojy
npouiAOCT npnnpeMao 6h ch caM
CBojy nponacT". (MapinaA <t>om).

HecyMrbHBO je, Aa je 6hao oa
npecyAHe h ncTopncke Ba>kHOCTH,
uito je yTBpfjeH HeodopHB h Heono-
3hb cj)akaT, ihto ce Aao h nocTaBHO
bpxobhh npHHu,nn, no koMe ce OAcaA
HMajy Aa Bpine cbh ApjkaBHH noc-
aobh h CBe rpafiaHcke očaBe3e h
Ay>kHocTH, 6e3 pa3AHke oa CBHjy, oa
MHHHCTpa na ao nocAeAfter rpaf)a*
HHHa 3eM7be. Taj je bpxobhh npHH-
ijnn nocTaAa JyrocAOBeHcka Mncao
no xepojckoj OAAyqH KpaTba—Jyro*
CAOBeHa. OHa je HaHMe jeAHHa ČHAa
y MoryhHocTH, Aa ce 3a CBarAa ykAO-
He ncnpeA oqnjy CBHjy AeMaromke
napoAe o xereMOHHjn jeAHor nAe-
MeHa HaA ApyrnM, JyrocAOBeHcka
Mncao CBe H3jeAHanyje h npeA Kpa-
7beBHM 3akoHHMa h y fberoBy cpu,y.
3a to h HHje nyAO, Aa je AOcaAamifce
AP^kaBHo HMe ca cacTaBHHM acao*
bhm3 nAeMeHcknx HMeHa, koje HHje
6hao aobotbho jacHa h noTnyHa Ma-
HH(j)ecTai;Hja h  3aAora jeAHHCTBe*
hocth Haunje, MopaAo Aa y pe#op-
MaMa Kpa/faa AAekcaHApa 3ay3Me
CBy hberoBy Mncao h čpnry.

3aTO, oh  HMa OABa>kHOCTH, Aa
yjeAHfteHoj OTaijČHHH Aa HMe, 3a ko*
JHM cy BekOBH Te>kHAH, 3AH kojn
HHCy MOrAH HHTH XTeAH Aa AaAy He*
kaAamiBH 3BaHHHHH npeAOTaBHHUH

HapoAa, nako je oho  npeTCTaBTbaAO
3aBeT h  Mncao jeAHe BeAnke, mo*
hHe h  no >kpTBaMa CTpaniHe npoui-
AOCTH.

HecyMitHBO je 6 ho  AoranaH no-
cTyAaT, Aa ca3Hatt>e o jeAHOMe Ha*
poAy boah h  jeAHOM iteroBOM HMeHy
koje 6 h  HajSoTbe h  HajBepHHje cna-

46

jaAO y ceČH h 03HanaBaA0 jeAHHCTBO
HapoAHO,reHe3yHapoAa h reorpac£>ckH
noAOjkaj AP>kaBe.

Chhobh BeAHke Majke CaaBHje Ha
jyry CBera CAOBeHCTBa yjeAHibyjy ce
noA CBeTHM HMeHOM JyrocjiaBHja. Ta-
hho je, ihto je jorn 1920 pekao jeAaH
oa HAeoAora UyrocAOBeHcke Mhcah
— Mbo TpHCoroHO — Aa je „JyrocAa-
BHja HCTHHa, h 3yrocAaBHja je nenaT
Ha Ty>kHa BpeMeHa, Ha roAe eroH3Me,
JyrocAaBHja je 3aBeT 7by6aBH, upeT
3ČpaTHM7beHor TpyAa. 3yrocAaBHja
je k/byn h  KanHja y cBerAHje AaHe.
JyrocAaBHja je npncTyn y hobh paA,
y HOBy Hcropnjy, y HOBy CAaBy."

AoHCTa, TpeliH OKTOČap, 3H3HH
h hobh paA h noneTak HOBe iicto-
pnje h HOBe CAaBHHje 6yAyhHocTH
Oh je o3HaneH 3akoHOM rora AaHa,
kora je Aao Kpa7b-3yrocAOBeH, a kojH
npocTo h jacHo, kpaTko h je3rpo-
bhto karice, Aa je CAy>kčeHH h33hb
AP>kaBe Cp6a. XpBaTa h CAOBCHapa :
KpajbeBHHa JyrocjiaBnja.

IlpBH HHTepnpeT Kpa7beBHx Ha-
CTojama, npeTceAHHk BAaAe reHepaA
FleTap >KHBkoBHh, očjacHno je 3akoH
O HOBOM H33HBy AP^kaBe joiu HCTOra

AaHa, noABAanehH, Aa ce »hcmhhobho
HaMeTaAa noTpeča, Aa ce h y CAy>k-
6eHOM H33HBy Kpa7beBHHe MaHHCjie-
CTyje nyHO AP^kaBHo h HapoAHo je-
ahhctbo. Cror pa3Aora Hama he
KpajbeBHHa y 6yAyhe hochth h33hb:
KpajbeBHHa JyrocjiaBnja. OBaj h33hb
H e caMO Aa o6eAe>kaBa nyHO AP^kaB-
ho h HapoAHo jeAHHCTBO, Hero H
CHMČOAHHkn H3paikaBa HAejy nyHe
jeAHakocTH, paBHonpaBHoeTH h 6paT-
ctb3 Hac CAOBeHa Ha jyry — Cp6a,
XpBaTa h CAOBeHapa«. A tph He-
Ae/be AopHHje 22 okTočpa y 3a-
rpečy jorn Hcu,pnHHje:'‘ 3yrocAaBHja
He npeTCTaB/ba caMO jcahhctbo Ha-
poAa h AP>kaBe, He 3Hami ca mo nyHy
AyXOBHy H HaiJ,HOHaAHy COAHAapHOCT
HHTepeca, h nojeAHHanHHx h peAHHe;
oHa 3H3HH nyHy jeAHakocT h nyHy
paBHonpaBHOCT cbhx rpafjaHa; OHa
ca CBOjHM jeAHHCTBeHHM HMeHOM
3H3HH jeAHako CTapame h 6pnry o
cbhm kpajeBHMa, kojn cy cBakoM oa
Hac noAjeAHako AparH, jep cy HauiH,
jep cy Aeo Hame BeAHke jyrocAOBeH-
cke 3ajeAHHpe. HMe 3yrocAaBHja He
3HaHH HerapHjy Hamnx nAeMeHcknx
HMeHa hh xpBaTckor, hh cpnckor,
hh CAOBeHckor, jep yHCTHHy HajčojbH
h HajBehn 0yrocAOBeHH y npomAOCTH

6HAH Cy HajČOTbH XpBaTH, CpČH H
CAOBeHpH. Hcto Tako h nocTojame
HamHX CBeTAHx HapnjoHaAHHx h nAe-
MeHcknx TpaAHHHja Tpeča yBek Aa
CAy>kn pa3BHjamy h CHa>kemy Hapn-
OHaAHe CHHTe3e h jeAHHCTBa, Obo
Tako cxBahaHO 3yrocAOBeHCTBO kao
jeAHa HapoAHa h  AP>kaBHa MHcao,
kao onuiTe HapoAHo očeAejkje. onmra
HapoAHa 3acTaBa, koja he Hac CBe
OkHTHTH, HajCHrypHHjH je ochob ja-
namy h HanpeTky cbhx Hac Cpča,
XpBaTa h CAOBeHapa."

Tako je OAAyHHOinhy Kpajba 3y-
rocAOBeHa hobh h33hb  KpajbeBHHe
CBeMy CBeTy pekao, Aa HeMa BHme
hh y cno/bmeM H3pa3y KpajbeBHHe
hh 3a kora BHme HaAe o iienaifcy h
pa3ABajaii.y 3yrocAOBeHa. CeM Tora,
3akoH oa Tpeher OkTočpa HHje ca-
mo HCTOpHckor 3HaHeiba 36or HAej-
He BpeAHoeTH, kojy cy My AaBaAH
AepeHHjH 6op6e npomAor h OBor
CTOAeha, Hero h 3a mTo je y HbeMy
caAP^caHa h BHTaAHa Moh yHHTa-
PH3M3 h 3a AaAeky 6yAyhHOCT, 3a-
koH oa Tpeher OkTočpa ac<J>hhh-
thbho je npeAOMHO ca npomAomhy
h HeraTHBHHM AejcTBOM jyrocAOBeH-
cknx reHTHAH3Ma h nAeMeHcknx hc-
k7byHHBOCTH ca CBHMa CBOjHM no-
pou,HMa, kojH OAcaA Mory camo Aa
TajHO kAHjy kao HAeraAHO h čcaho
pa3opHo 3ao, 3ah koje he HecyM-
rbHBO nocTeneHO HecTajaTH h ncko-
pemHBaTH ce ynpaBO chahhom ca-
AP>kaja 3ApaBe 3yrocAOBeHckeM.HCAH.

Hme ApjkaBe je HajcBeTHjn nojaM,
y kojeMy ce CHHTeTHiiie AOMOBHHa h
n-eHa 6yAyhHOCT. JyrocAOBeHcka Mh*
cao nokpcTHAa je BHAOBHTomhy h
xpadpomhy Kpajba JyrocAOBeHa Ha-
pnjy h OTapČHHy hobom BepoM 3a
6yAyhHOCT BeAHkHx h CAaBHHx noko-
Ae&a, koja Mopajy 6hth AOCTojHa
BeAHHHHe h CHare reHepapnja, koje
cy npHnpaBHAe h cTBopHAe JyrocAa-
BHjy, Tako he »JyrocAaBHja 6hth ao-
CTojHa ca3bhhx nočeAa, ako CBoja
nokoAema BacnHTaBa Ha bchhthm
npHMepHMa Hamnx HapHOHaAHHx My-
neHHka h jyHaka«, H obo je MHcao
Kpa7ba-3yrocAOBeHa.

McTopnkoBa 3anajkama h  yTBp-
ftHBame n03HTHBHHX HCTOpHCkHX Bpe-
ahocth  BeAHknx caBpeMeHHka, HHcy
caMO cnoHTaHo oAOČpaBame hah o-
peHa HdHxobhx  AeAa, Beh caocehame
36HBama jeAHe HCTopncke hcthhc,
kojy HHkaA Hehe AemaHTOBaTH no*

47

koAema, a ro je ca AyxoM Ha3HBa
Kpa/beBHHe JyrocA.aBHje, jep, Harpar
ce BHlLie HHTH MO>ke HHTH CMe,

Tako je Pater Patriae kpyHH-
cao Hajy3BHineHHjHM jihhom  3acAyre
3aBerHe JyrocAOBeHcke Mhcah.

Kp03 »jkHBOTHe ACAOBe HeAe/bH*
Be JyrocAaBHje«, kako Kpa tb  A.Aek*
caHAap 03Ha^n OaHOBHHe, H«a caAa
Aa npocTpyjn Ayx IlpBaka JyrocAO-
Bencke Mhcah,  kao h  meroBa HacTO*
jama h  HAeaAH, „Hepa3Ae7bHB0CT Ha*
pnje, jeAHHCTBo, čpaTCTBO h nyHa
jeAHakocT, kako 6 h  ce Hama Kpame-
BHHa JyrocAaBHja npHBpeAHo ocHa-
jkHAa h cou,njaAHo noAHrAa".

Je p ,OAAyka OATpeher OkTočpa
— pene Kpa/b-JyrocAOBeH — npercTa-
BTba U,H7b M0jHX TerfCHba H PHTb Mo*
Jhx  HacTojama. KpameBHHa jyrocAa-
BHja opraHH30BaHa y Ay6okoM Bepo*
Bamy npercraBTba oHy BHmy CHHTe3y
Hamnx pacHHx H3pa>kaja h  OAAHka,
koje he yHyTpammoM xapMOHHjoM
OMoryhHTH pa3Boj cbhx Aennx CTpa*
Ha Hame pace, a cnoma noAaBaTH
CHary jeAHHCTBa h  HBpcrohy jeAHo-
kpBHora HapoAa«.

AyxoBHH bo5 h  BAaAaAap-Jyro-
CAOBeH npoponkH rAeAa y AaAeKy
6yAyhHocr h  ca CHrypHoirrhy npono*
BeAa Bepy y HenoAsojeHocr HapoAa.

»PepHTe, rocnoAO, ycnyT h  Ha
AOMy, pepHTe cbhm3 h  CBakoMe, Aa
Hac HHkakoBe rpaHHpe hh  noABoje*
hocth  npomAOCTH, kao hh  jjyHaB,
CaBa, hh  APHHa, BHiiie He pa3ABajajy,
Beh Aa OHe yBek Be3yjy h  cnajajy
HHTepece HapoAa h  Ayme HapoAHey
Hepa3Ae7bHBy peAHHy — JyrocAaBHjy,
kojy HHkaA HHko Hehe pa3jeAHHHTH“.
(12. I, 1930),

Kpam AAekcaHAap Aočpo je yo~
hho,  koAHka je obo  CHara h ricHBa
CHAa JyrocAOBeHcke Mhcah  caAprfca*
Ha y CokoACTBy, kaA My je jom Me*
cepa aBrycTa 1922 npeA cact  Jyro*
CAOBeHckor CokoACTBa ynyTHo Haj-
BHiuy MopaAHy h  HapHOHaAHy noyky,
H3ČHjeHy H3 ricHBor cppa JyrocAOBeH*
cke Mhcah,

»CokoAH, 6yAHTe h OAcaA peAOM
HameM HapoAy npHMep jeAHHCTBa
AyxoBHor h pa3H0CHTe ca OBora CAe-
ra — hh3 CaBy h ApaBy, y3 Tncy h
MopaBy, ka THMoky h BapAapy, ka
Bochh, HepeTBH h 3eTH, CBe ao ch*
mera Mopa 7byčaB npeMa CBakoMe

6pary h cecrpn; ka>kHTe hm, Aa ere
OBako cakyri7beHH, jeAaH y Apyrora
BHAeAH caMO jeAaH hcth AHk, oceTH*
AH jeAHO HCTO Cppe, C3MHX ČAH3a*
Hapa h 6AH3Haknma Hame BeAHke
Majke OTapOnHe«,

H kaAa je obo  CokoACTBO, koje-
My h  meroBa TpaAHpnja, kao h  CBere
KpameBe HaMepe HaMemHBaxy caMO
3aAarke jeAHHCTBa h  čpaTCTBa, cTao
Aa noArpH3a ppB cenaparH3Ma h
Bepcka HeTpne7bHBOcT, Oh  ce OAAynn
,,y pH7by janama HapoAHor h  AP>kaB-
Hor jeAHHCTBa«, Aa ce ykHHy nAe*
MeHckn h Bepckn CokoAH, h Aa ocHyje
caMO CokoA KpaTbeBHHe JyrocAaBHje,
koMe he Ba3Aa Ha neAy cTajaTH Ha-
CAeAHHk IlpecTOAa.

BeAHkn CAeT CokoAa Kpa/beBHHe
JyrocAaBHje jyHa 1930, ojanaH AyxoM
h AenoTOM cBecAOBeHcke mhcah,  no*
Aapno je JyrocAOBeHckoj Mhcah  CBe-
Tao h yTemaH npa3HHk.

CBy caAP>kHHy 3 aAaTaka CokoA-
cTBa, a ca mHMe cpacAHx cokoAcknx
HAeja, H 3 pa>kaBaAa je h OeceAa Kpa*
meBa, kaA je Ha Bhaob a3h pa 3 BHO ho-
By 3 acTaBy JyrocAOBeHckor CokoAa.

Penn AOCTojHe EBaH^ema 3yro*

CAOBeHCTBa.

»Oa  CokoAa KpameBHHe 3yro-
CAaBHje, kojH je HeAaBHO CTBopeH
noA cTapemHHCTBOM Mora npBopo*
fteHora CHHa HacAeAHHka IlpecTOAa
IJeTpa, onekyje ce, Aa 6yAe 3ApaBH
BacnHTan OMAaAHHe, nočopHHk 6paT*
cTBa h  7by6aBH, 3aT0HHHk BeAHke
JyrocAOBeHcke Mhcah,  HOCHAap bh»
Temkor h  HapHOHaAHor Ayxa. Oh hmh
A a koA cboJhx  npnnaAHHka pa3BHja
h  jana nAaweH poA07by6ma h  nAeMe-
HHTor oAymeB7bema, Aa hm  6yAe
mkoAa rpaf)aHckHx BpAHHa, riopeA
Tora, oh  HMa Aa 6yAe cnoHa ca Be*
AHkOM CBeCAOBeHCkOM 3ajeAHHp0M,

y 3Hak CBoje BAaAaAanke na>k*
me npeMa thm BeAHkHM 3aAapHMa
h m>HxoBOM H3Bpmemy, noAapyjeM
CokoAy Kpa7beBHHe jyrocAaBHje OBy
3acTaBy h pa3BHjaM je ca rfiemoM:
Aa 6h ce yBek ropAO AenpmaAa Ha
nacT h CAaBy Kpama h oTapOHHe.

noA obhm 3HaMemeM, CokoAH h
CokoAHpe JyrocAaBHje, neAHHHTe Ba-
me MHiiiHpe, oČAaropofiyjTe Bamy
Aymy, Haopy>kaBajTe cokoAckHM Bp-
AHMa Bame cppe. H HHkaAa ne 3a*
OopaBHTe, Aa Bam cjajHH noAeT h CBe
Bame OAAHke yBek AyryjeTe BeAHkoj

48

h  yjeAHtt>eHoj JyrocAaBHjH, Aa moj
npnnaAaTe cbo}hm mhcahm3 h cbo-
JHM AeAHMa.

Oa  koAeBke ao  rpo6a a  y-
Ahh  CTe c a  y >k h t h  caao Jy-
rocAaBHjH n KyrocAOBeHc-
Koj HAeju, aeHe cy Bauie mh-
niHije h  Barna cpu,a,  aeHe h-
m  a j y Aa cy CBe Barne p a a  o c th
h h a e a a  n, Barne reAite, h
b aiiia  nperHyha.

To rpa>ke oa  Bac Bame cokoAcke
TpaAHU,Hje, to je aMaHeT ohhx, ihto
naAorne 3a BeAHHHHy orapSHHe, to
BaM je Moj KpaTbeBekH no3ApaB.
3ApaBo!«

BeAHkH CMHcao obhx  penn, unjH
je Ayx Sho  ynepeH y AaAeky SyAyh-
hoct,  HCTora je AaHa HaAonyibeH h
yokBHpeH MHCAHMa o npeTeuHMa Jy-
rocAOBeHcke Mhcah,  koje je Kpa^b
UyrocAOBeH ncnncao kao npoAor 3a
npsy »AHTOAomjy JyrocAOBeHcke
Mhcah h  HapoAHor JeAHHCTBa«,

»Qpopou,n h  npeTeue JyrocAaBHje,
iteHH MyqeHHii,H h  jyHaiAH, jecy BeunTa
CAaBa n >kHBa MopaAHa CHara BeAHke
JyrocAOBeHcke Mhcah  ; kpo3 h>hx  je
HapHOHaAHa HAeja CAoSoAe, 7bySaBH
h  jeAHHCTBa nocTaAa cTBapHOCT, a
yrAeAaii.eM. Ha h>hx  OHa fre Shth
cAaBHa 6yAytiHocr«.

Aah  joui jeAaH BeAHkH h chmSo-
AHHkn H3pa3 JyrocAOBeHcke Mhcah
jaBHhe ce y HacrojaibHMa BAaAapa —
PecJjopMaTopa. Ca3bom  oBeHnaHe 3a-
CTaBe H3 6aAkaHcknx h  BeAHkor
CBeTckor paTa kberoBOM OAAykoM
ycTynnhe Mecro hobhm,  jyrocAOBeH-
ckHM 3acTaBaMa.

Hhh h Aora^aj jeAHak AaHy Tpe*
hera  o k t  o 6 p a.

KaA je KpaTb AAekcaHAap oce-
tho  HeyMHTHy 3anoBecT HCTopnckora
xoAa JyrocAOBeHcke Mhcah, Oh oa-
pef)yje, Aa ce crape 3acTaBe, ca ca3b-
hom  cpnckoM rpočojkoM, — koje cy
HaBecTHAe kpaj BekoBiink nama kao
h nouerak HOBe BeAHke SyAyhHOCTH
Haunje, — 3acTaBe nouiApon/beHe
kpB7by MHAHjoHcknx jkpTaBa, H3pe-
meTaHe kypmyMHMa BekoBHHx He-
npnjaTeTba, koje HHkaA h  HnrAe npeA
HenpHjaTeA>eM HHcy nokAekAe, —
CTaBe y onAeHankn nanreoH y3 Ka-
pafjoptia h  rieTpa OcAoSoAHopa, Aa
3aBpme Tako kpaj jeAHe BeAHke h
cAaBHe enoxe.

Aok je Bhaob ash  nocTao 3a
xpaSpy Bojcky ash  nnjeTeTa h ČAaro-

AapHOCTH 3a H3rHHyAe y čopčama 3a
ocAoSofjeme h  yjeAHH>eibe, aotac
III ecTH CenTeMČpa npeMa oAAyn,H
fteroBoj nocTaje ashom noTCTHijama
h  janama y Bepn h3poahhx  HAeaAa,
nocTaje a3hom JyrocAOBeHcke Mhcah.

Kpa7b-3yrocAOBeH obhm cbojhm
hhhom  AonpHHeo je 3yi ocAOBeHckoj
Mhcah  jeAHy oa  HajBehHx h  HajcBe-
THjnx rfcpTaBa, HHja ce BeAHUHHa Aako
He Mo>ke MepHTH. Ca HajBehHM ca*
MonperopeBaH.eM h  BAaAapa-Bojcko*
Bofje h  BeAHkor 6poja npe>kHBeAHx
jyHaka, >kpTByjy ce ycnoMene cTpa-
Aama h  cAaae 3a hobo,  koje AHkTyje
h  TparfcH hobo  Ao6a, Aoča oBanAohe-
t*>a h  CTBapHocTH npaBe JvrocAOBeH-
CAe Mhcah.  JyrocAOBeHcka Mncao
y Ayinw h  cpu,y BojckoBo!)e-no6eAHH-
ka Tora ce AaHa HajBHuie y3AnrAa.
Joui HeAaBHe npaunbHBe h  3aryui-
7bHBe 3aAeBHu,e, koje cy h  HecBecHo
cp/baAe y nponacT, a ca caMHMa
coSom  BykAe h  H3MyueHy OTaySHHy,
ynpaBO Tora AaHa nocraAe cy jeAHO
y36yAAjHBO cnoMHHbaibe CTpaxoTa,
kojHMa HHkaA He 6 h Shao  noBparka.

Ha Te HOBe CAaBHe 3acTaBe, ca
ahbhom  jyrocAOBeHckoM TpoSojkoM,
npey3eTe cy peun c HCTopHcknx 3a-
, cTaBa: »Ca BepoM y Bora« h »3a
KpaTba h Orap6HHy«, HeHanncaHe
peuH H3roBapahe čarna JyrocAOBeH-
cka rpoSojka: »3a JyrocAOBeHcky
Macao«. Tako ce acaom  Kpaaba AAek-
caHApa CAaBHe 3acraBe, koje Sexy
CBeAopn h  KyMaHOBa h  BperaAHHpe,
Ljepa h  FyueBa, KajMakuaAaHa hAo-
Sporno/ba, AAoaHcke ToAroTe, Kpcjia
h Bhas,  nokAOHHiiie npeA hobom  3y-

TOCAOBeHCKOM 3aCT3BOM, OCTaB7ba'
jyhn joj CBOjy MopaAHy SaiiiTHHy Aa
čpaHH h nyBa JyrocAaBHjy, kako cy
je cTape cTBapaAe.

Kpa7b-3yrocAOBeH caM ce onpo-
CTHO OA CTapHX H nokAOHHO H0BHM3
03HaUHBLUH hm 3a 6yAyhHocT CBeTAy
MHCHjy.

»JyHau,H ! Oa OBora TpeHyrka
Hame CTape, ca3bom  oBeHnaHe 3a-
craBe, npnnaAajy Hamoj cBeTAOj
HCTopnja, IIoa thm  3acTaBaMa cy
HauiH npocAaB/beHH nykoBH, kpo3
Ayre paroBe AeTeAH H3 Soja y Soj,
ca cjipoHTa Ha 4 dpoht,  H3 noSeAe y
noSeAy, kpo3 HajBehe Sype, y3 Hajre-
>ke naTme ka HajBehoj BOjHHnkoj
CA3BH.

H5Hxobhm  kon/BHMa oSeAokeHe
cy rpaHHpe KpaA>eBHHe JyrocAaBHje

7

49

H3 ti>HxoBHx 6 ojhhx  Hanopa 3aBejao
je CHaricHO h  3a yBek 3aBAaAao Ayx
Hau,HOHaAHor ocAOČofjema h  yjeA«*
mema.

MymkHM cppeM h  ca Ay6okoM
noniTOM h  7by6aBH cbhjmo,  jyHan,H,
Hame cTape 3acraBe CAaBe, oHe cy
HajcjajHHje ncnyHHAe cboj  3aBer.

Heka HOBe 3acTaBe, koje BaM
npeAajeM, 6yAy oa  caAa cbcto  3Ha-
mefte Bamnx nykoBa, 3Hak jyHankor
36opHmTa h  3aAora BojHHnke HacTH.

Ca BepoM y Bora, 3a KpaTba h
oTay6nHy, ynpHTe y HajTe&HM naco-
BHMa; H,Hma Ayryjere nocAeAmn nac
n nocAeAft>y kan kpBH CBoje, Y3AHr-
HHTe HX BHCOkO h  čpaHHTe HX jyHa-
nkn kao CBeTHtbe, kao nacr CBojy, y
flbHMa je KpaTb h  oTap6HHa, HaA MMa
cy ceHH naAHx BHre30Ba h  no-
beAHHka«,

OBa HOBa, »CBeTa jyrocAOBeHcka
3acTaBa«. kako je cam KpaTb okpcTH,
AonekaHa je y 3aHOCHOM TpHjyM(£y
h  ca 7by6aB?by y  cbhm  MectHMa
xpa6pnx jyrocAOBeHckHx nykoBa ah*
Tbe m  nHTaBe JyrocAaBHje,

HajAenma yTexa h  HaAa BAaAa-
opy n JyrocAOBeHckoj Mhcah.

CBaky Ba>kHHjy AP*kaBHy OA*.yky
KpaTba AAekcaHApa npaTH JyrocAo-
BeHcka Mncao, jeAHako CBaky H3jaBy
kojy Aaje 3a CTpaHH CBeT. OHe Ay6o-
ko 3axBaTajy y 3HaneH>e h  Tpeher
OkTo6pa h  Lliecror CenTeMČpa. OHe
cy ca nyHO npaBa h  ropAOCTH h
fberoB noHoc, aAH h  CBHjy oashhx
nočopHHka JyrocAOBeHcke Mhcah,
jep OHe yBek noraf)ajy HajHHTHMHHje
cTpaHe Ayxa JyrocAOBeHcke Mhcah,

»Ca ocehameM MetjynAeMeHcke
jeAHakocTH h  noBepema Aomao je
TpeHyTak — karfce AeceTor MapTa
1931 Kpa 7b  — Aa ce Ham Hau,HOHaAHH
npoČAeM jeAHHCTBa npaBHAHO nocTa*
bh h oaavhho  pemH.

3akoH oa  Tpeher Okročpa 1929
roAHHe o hobom  HMeHy KpaTbeBHHe
H aAMHHHCTpaTHBHOj nOACAH 3eMTbe
Ha SaHOBHHe, Aao je Aec^HHHTHBHO
pememe npodAeMa h  HCTopnckn 03Ha-
hho  yAa3ak y HOBy enoxy HapnjoHaA*
Hor rfcHBora. Hama rpn cHa&Ha nAe«
MeHa ao6ha 3 cy CBe ycAOBe 3a pa3BH-
jame y jeAHy MohHy h  HeAe/bHBy jy-
rocAOBeHcky Hau,Hjy. Hbpcto  yjeAHme*
HH MH MO^eMO OČe36eAHTH MHp H
cAočoAy ceČH.

Ca 3aAOBO/bCTBOM Mory pehn. Aa
je CBe obo  ijeo HapoA cxBaTHo h  OAy-

meB7beHO no3ApaBHO HH30M nckpe-
hhx h  cnoHTaHHx MaHH$ecTaijHja.
Tako ce mnpoM peAe JyrocAaBHje Ha
ash  mecror cenTeMČpa 1930 Ay6oko
oceTHAa h  nojMHAa Beoma y36yA^>H*
Ba 3ameHa ca3bhhx  nykoBcknx 3a*
cTaBa hobhm  jyrocAOBeHckHM. H Ham
ckopanifbH OAAa3ak y 3arpe6 6 ho je
npHAHka, Aa ce h  Ty bhah h  OAAynHO
noTBpAH hcto  ocehame h  pOAOTbyČTbe,
Aa cBakoMe 6yAe jacHo, Aa cy XpBaTH
7byčaB, 7 by BepHH h  cppeM OAaHH cbo-
Me kpa/by h  3yrocAaBHjH, jep h ohh
obo  ABoje He pa3ABajajy«.

Aakako, cacBHM je CBaTTbHBO, Aa
KpaTb AAekcaHAap ca HaponHTHM
noBepemeH h HaAama nocMarpa o*
MAaAHHy. koja he HMarn Aa noHece
CBe OAroBopHoerH no3HBa h AyjkHO*
cth, koje joj HaAajke 3yrocAOBeHcka
Mncao,

Cakyn7beHa OMAaAHHa Ha CTapoj
3arpečankoj AkponoAH MorAa je nyTH
31 jaHyapa 1931 H3 ycTHjy CBora
KpaTba h OBe BeAHke h y3ČyATbHBe
jyrocAOBeHcke penn: »Ha OBaj CTapn
HCTopnjckn Tpr, kojn je CBeAok to-
AHknx BeAHknx h 3HanajHHx Aoratjaja
H3 Hame uapHOHaAHe nponiAocTH,
AomAH ere bh OMAaAHHa, y3AaHHu,a
♦ Hama, Aa OBako BeAHnaHCTBeHO H3~
pa3HTe CBOMe KpaTby, a npeko Hbera
h peAoj 3yrocAaBHja Bama ocehama
BepHOCTH H OA3HOCTH. >KeAHM H ja,
ca OBora meera, Aa BaM noTBpAHM
HenokoAe6nBy Bepy y BeAHky 6yAyh*
hoct Hame aomobhhc. AaHac, kaAa
H3Mef)y Kpa/ba h HapoAa HeMa no-
cpeAHHka, jep caM hx 3a ykAOHHO,
3aTo mro cy ce cejyhn Mp>kmy h
y6njajyhH Bepy orpemHAH o HajBehe
HapoAHe HHTepece, AaHac Ja Mory
ca BepoM y Bora h nyH noy3Aan>a,
y HMe peAe Hame 3 y r o c a a*
BHje, odjaBHTH c b h m a H CBa*
koMe, npnjareTby h Henpn*
jaTeTby, Aa cmo jeAHO h Aa
cmo perneHH ao kpaja 6 p a*
H H T H jeAHHCTBO H CAo6oAy
Hamer HapoAa.  Heka ce HHko
He npeBapn, Aa nocyMn>a y OBe Moje
penn". A cyTpaAaH, Ha hctomc Me-
cry h HCTHMa kao npaBH pacHO*Ha*
u,HjoHaAHH HAeoAor JyrocAOBeHcke
Mhcah obo: „MeHH cy th Bamn no-
3APaBH THM MHAHjH, jep je OMAaAHHa,
koja je Hama HaAa h Hama 6yAyh-
hoct, Mef)y npBHMa cxBaTHAa Moje
HaMepe: Aa s 3a6opaBHMO CBe
m t o h a c j e^^n pomAOCTH Ae-

50

Ahao h ja ce cbh c t a b h m o
y CAy>fc6y BeAHke 3aBerHe
mhcah — a a m y b a m  o h jaua-
m  o h  a m y b e a h  k y h m h a y jo*
m  o b h h  y 3yrocAaBHjy,

Ha reHeTHukoj ahhhjh pa3Boja
UyrocAOBeHcke Mhcah 6hao je BaH-

peAHHX HHAHBHAyeAHHX CHA3 H ko-
AekrHBHHx nojaBa, kojH ey ce cacBHM
npeAaBaAH y meHy CAyjk6y noA bh~
3HJOHapckHM AOjMOM HbeHe BeAHHHHe
h  CHare 3a 6yAyhH0CT okyn7beHe Ha*
gnje. Aah h  HajBeha h  HajCBeTAHja
HMeHa Ha aha a 3h  OHaj, kojn ce cy-
nporcTaBHo HajBehHM h  HajTejkHM
aeHHM onacHocTHMa h  cnacao Jy-
rocAOBeHcky Mncao y nacy, kaA je
HMaAa Aa CTpaAa h  Aa notje oner
MapTHpckHM nyreM HCTopnjckor Ay-
raH>a.

Y H3rpaAft>H JyrocAOBeHcke Mh¬
cah  Tako HajBHuie MecTo npnnaAa
Kpa/by JyrocAOBeHy.

Ha to  yka3yjy meroBe jyrocAO-
BeHcke HaMepe, mhcah h  AeAa.

3yrocAOBeHcka Mncao npeABo-
^eHa oa  BAaAaopa—3yrocAOBeHa npe-
Tanahe nocTeneHo HHCTe nAerneHcke
Hau,HjoHaAH3Me y je,a,aH jeAHHCTBeHH,
jyrocAOBeHckH HagHjoHaAH3aM, kojn
he 6 hth  CBarAa nocBeheH čarno HAe-
aAHMa peAHHe, a no TOMe y3BHineH
h  npeka,r>eH h  3a CBe Caobchctbo, h
3a HOBenaHCTBO.

3yrocAOBeHcka Mncao 30Be h
onoMHHbe: JyrocAOBeHH, rope cpga,
ka Kpa7by h ca KpaTbeM JyrocAO-

BeHOM.

CBeTe ceHH anocTOAa JyrocAO-
BeHcke Mhcah — IllTpocMajepa h
Paukora — ČAaroAapHO ČAarocAHB-
7&ajy HaMepe, penn h AeAa Kpa^ba
UyrocAOBeHa.

fl-p Bhktop  HoBaK

Ilpotjiecop yHHBep3Hrera.

KRALJ

Problem sefa i seljačkog rada,
svakako je jedan od najkrupnljlh
problema ma koje države. Selo je
najslalnljl i nepokrelni nosloc svlh
državnih polreba, čuvar prlrodnog
konllnuilela, regulator pravilne evo¬
lucije. Selo, skoro svuda na svetu
manje više zanemareno, došlo je tu
1 tamo do svojih prava samo kroz
dlrektnu borbu svojih stalešklh orga¬
nizacija 1 stranaka, Inače varoš 1 va-
roške stranke, pa i one koje su u sebi
nosile Ideje liberalizma, 111 nekada 1
socljallsllčke, nlsu nlkad drage volje
Izlazlle u susret seljačklm potrebama.
Dok je Industrija nallazlla na razu¬
mevanje svlh staleža 1 svlh stranaka,
pa nalazlla punu zašlllu 1 u produk¬
ciji 1 u prodaji, selo 1 seljacl bili su
oduvek kao neko strašilo, kome se
čovek približuje s Izvesnlm osečajem
nelagodnosti 1 kome se uvek ispu-
njuje želja samo onda, kad nema
više drugog izlaza.

Šlo se sve ovo, što je gore napisa¬
no, ne može prlmenltlu svemu 1 na na-
šeg sefjaka, nlje zasluga stranaka 111
dobronamernih ljudi, jer smo u skoroj

I SELO

prošlostl videli, da su se seljaelma
bacall zalogaji samo onda, kad se to
moralo 1 to skoro uvek kao neku
kompenzaclju. Ako je kod nas bolje
nego na drugim stranama, zasluga je
samo Kraljeva, što je sa oslobodenjem
Imao 1 hrabrosti 1 razumevanja za
selo, pa je proklamacljom: Zemlja
seljaelma  — odredlo smernice
svojih zamisli 1 želja, 1 konclplrao ia-
kova rešenja tog pitanja, da je uneo re¬
volucija u celom kompleksu pitanja
sela 1 zemlje.

A nlje to nlkako mali 1 jedno-
stranl problem. Za bolje razumevanje
potreba sela 1 zemlje, nužno je bacili
pogled u prošlosl pre rala 1 pogledati
kakvo je bilo stanje seljaka u poje-
dlnim krajevlma, onda još nesjedlnje-
nlm 1 neoslobodenlm.

U prvom redu seljak nlje Imao
svuda zemlje. Hercegovina, Črna Gora,
Dalmacija 1 Lika nlje Imala dovoljno
zemlje več radi svoje strukture. Bo¬
sanski 1 makedonski seljak nlje je
Imao, jer je zemlja Iza porobljenja,
kao carska, bila porazdeljena medu
spahlje 1 dvorjanlke. U Slovenačklm

7 *

51

krajevima zemlja je u glavnom bila
u posedu ludlnske aristokracije. Sira*
šnu sliku pre rala davala je Slavonija
1 jedan deo Srema, gde je uporedo
Išla akcija kolonizacije Madara 1 Ne-
maca sa akcijom povečavanja 1 aron-
dlranja lalltundlja, kojl su bili u ruka*
ma krupne ludlnske aristokracije 111
auslrljske nove plutokracije. Slično je
bilo 1 u krajevima ondašnje Vojvodine.
Ako su se k lomu prlbrojala 1 crkvena
dobra u nekojlm krajevima, slika bila
jejoš 1 strašnlja. AH ne sme se govo¬
rili, da je 1 u ondašnjoj Srbiji bilo sve
u redu. Sem zakona o mlnlmalnom
posedu, kojl je samo dellmlčno šililo
seljaka, nlje bilo mnogo loga, šlo je
lšlo u korist seljaka. Govori se do*
duše 1 danas o poslovlčnoj jelllnočl u
Srbiji pre rala, ali lo govore samo
gradanl, dok je seljak 1 onda prodavao
svoje proizvode daleko Ispod svelskog
parilela. I onda je varoš bila privile-
govana na šlelu seljaka. Standard svlh
živolnlh potreba pre rala odgovara
od prilike današnjem slandarlu. Za
dokaz loj Ivrdnjl dovoljno je navesti,
da je srpsko selo bilo pre rala, uza
sve razvlkano blagostanje, zaduženo
do nemogučnosll. Nerazmer cena po-
Irepšllna varošana 1 seljaka nlje do-
zvoljavao srpskom seljaku da Iz indi-
vlduallsllčkog poseda prede k moder*
nljem Intenzlvnom malogazdlnslvu. A
lo je baš razlog šlo je j srpsko selo
uza svu jako razvijenu svesl srpskog
seljaka, ostalo primitivno 1 šlo uz naj-
veče napore tek danas počlnje da
korača k modernim Islaknullm cl-
ljevlma.

Ove konstatacije predralnog sta¬
nja našeg seljaka nlsu na žalost je¬
drne. Nelmašllna zemlje slvorlla je 1
druge leške probleme, člje se posle¬
dice 1 danas opažaju 1 snose. U južno
zapadnlm 1 zapadnlm krajevima došlo
je do emigracije 1 do prolelarlzaclje u
najgorem smislu. Nlje emlgrlrao najna-
prednljl 1 najjačl,paje zato 1 danas pita¬
nje rasula 1 propaslinašeemlgracljevr-
lo akutno. A Ipak taj deo našeg naroda
dao je našoj vojscl najbolje 1 najhrab-
rlje vojnlke dobrovoljce Kolika 11 je bi¬
la moralna snaga u Hm našim najbed-
nljlm 1 najzapušlenljlm krajevima!

Potreba 1 želja za zemljom slvo¬
rlla je 1 pitanje odnarodlvanja našeg
elementa. Mnoga današnja zla posle¬
dice su ondašnjeg odnarodlvanja.
Jedan mak primer neka lluslruje ovo

tvrdenje: Opšllna zadarska brojala je
36.< )00 Stanovnika, od kojlh oko 24.000
seljaka čistih 1 najlzrazltljlh jugoslo-
vena. Ovom broju seljaka jugoslovena
treba pridati još 1 oko 5 hlljada jugo¬
slovena gradana, daklen svega bilo
je u loj opštlnl 29.000 jugoslovena, a
Ipak je opšllna bila u lalljansklm ru-
kama. To prlvldno lalijanslvo zadar-
ske opštlne dalo je Italiji pravo da
zahteva za sebe tu opštlnu. I dobila
je jedan njezln deo, Razlog da je
opšllna bila u lalljansklm rukama blo
je jedlno taj, što su seljacl bili naj-
oblčnljl kmetovi nekollclne talijansklh
spahlja kojl su najslabije seljake 1
njlhovu decu odnarodlvall, a ostali
jači morali su lakoder slušatl pod
pretnjom, da če ih islerall sa zemlje.
Tako je bilo 1 u mnogim drugim kra¬
jevima Dalmacije, tako u Istri, tako u
Slovenačkoj. Seljak je blo rob na lu-
doj zemlji. Doslovno rob, jer je bilo
slučajeva, da su do nedavna još se-
Ijacl morali olkupom tražltl dozvolu
ženldbe, krštenja, gradnje kuče, pa 1
gradnje oblčnog bunara, Kao da je to
bilo još pre 1848 godlne, a ne pre
nekoliko godlna u krajevima naše
današnje države.

Zemlja je slvorlla pre rata teško
pitanje kolonizacije slranog seljačkog
elementa u srcu našeg seljačkog na¬
roda. Po lačnom planu nemačkog
Imperljallzma, nemačkl pojas Imao je
da ide od nemačke imperije preko
najužeg dela Češke Kraljevine od
Braunau do Lundenburga (Broumov-
Breclava), pa kroz Burgenland 1 Gye-
kenes na Osijek do u Bosnu 1 kroz
Bosnu dalje. Sem tog pojasa trebalo
je da se stvore veče oaze nemačkog
elementa, kao pouzdanog oslona na
putu za Istok, U naše seljačke redove
zvečečlm novcem uneo se razvrat 1
demorallzaclja, kao n. pr. u Slavoniji.
Imanja su se kupovala za koloniste
111 za arondlranje lallfundlja u besce-
nje, a seljacl su Iza nekoliko meseci
razvratnog trošenja novca, padali na
prosjačkl šlap 1 ulazlll u službu novom
gospodam na svojoj rodenoj zemlji
111 su se selili u daleke krajeve kao
radnlcl najniže kategorije.

Ne treba da spomlnjemo nasllnu
madarlzaclju u Vojvodini, člje čemo
posledice još dugo lečltl

U Bosni 1 u ondašnjoj Makedo¬
niji sopstvenlcl zemlje nlsu bili seljacl
1 tl sopstvenlcl nlsu dozvoljavali ni

52

nacionalno, ni kulturno, ni socijalno,
ni privredno podizanje našeg sela.
Ta j problem nasledila je naša država
uz ostale leske probleme. 3oš dugo
morače naša država da leči teške
posledice svih lih nemogučih stanja.

Da je to stanje potrajalo još de-
setak godina, ne znam kako bi izgle-
dalo naše selo danas.

U naprednijim krajevima Austrije
kao n. pr. u Slovenačkoj seljak se
branio pomoču zadrugarslva, ali ta
odbrana bila je samo sredstvo, da se
umiranje šlo dalje odgodi. I u drugim
krajevima seljaci su neobičnom ener-
gijom islrajali i pokazivali lakova
čuda izdržljivosli i snage, da se danas

došlo do oslobodenja poliličkog i oslo-
bodenja socijalnog.

Ni jednom drugom lozinkom nije
mogao ladašnji Regent Aleksandar
inaugurisati bolje i pravilnije svoje
naslupanje na vlast. Žemlja, koja je
progulala toliko žrlava i u čijem krilu
počiva nekoliko stotina hiljada naj*
plemenitijih junaka, morala je preči
u sopstvenost samo onih, koji su po
prirodnom zakonu pozvati da je braz¬
de i da je hranileljku predaju deci i
unučadi u amanel i nasledstvo. To
su samo seljaci. Regent je shvatio
problem i dublje nego što se misli,
jer inaugurišuči podizanje sela, uzeo
je da rešava i problem nacije i pro-

Nj V. Kralj medu seljacima u Gospiču.

može na njih gledati prosto kao na
najhrabrije junake. U loj borbi za na¬
cionalni opstanak na rodenoj grudi,
naš je seljak pokazao neobične pri¬
mere najplemenitijih rasnih osobina.
Oni najsiromašniji i najbedniji seljaci
iz Hrvalskog Zagorja usvomrasnom
ponosu izdržali su borbu sa madaron-
skom vlastelom i prednjačili u nacio¬
nalno} borbi Srpski seljak iz Bosne
i Hercegovine bori se neustrašivo na
dva fronta: protiv austrizirajučih spa-
hija i protiv kolonizacije. Seljak iz
Makedonije slrpljivo nosi svoj krst i
čuva tradicije staroga carstva dok
Vojvodina i javno koketira sa Beo¬
gradom,

Ali sve bi to bilo uzalud, da nije
došlo do oslobodilačkog rata, da nije

blem socijalnih zahteva vremena. Ali
rešavajuči la dva problema, uzeo je
na sebe da rešava i duboki etički
problem rase, jer je time hteo da se
ležište državnog života vrati k selu,
kao najčiščem izvoru i čuvaru narod¬
nih tradicija.

Nesrečom, želja Kralja Aleksan¬
dra u kolikogod je naišla na najiskre-
nije oauševljenje seljaka, nije dugo
mogla da se sprovede u život usled
nemara pozvalih „slručnjaka" i usled
puste demagogije ondašnjih političkih
stranaka, koje su iz pitanja zemlje
učinile demagoška partiska pitanja.
Ali je Kralj Aleksandar budno praho
svaki pokret i svojom neizmernom
voljom da pomogne seljaku, forsirao
je i u ondašnjim poliličkim burnim

53

vremenima rešavanje svih problema,
koji su se ispoljili kao posledica da-
vanja zemlje zemljoradniku.

Dali zemlju zemljoradnicima nije
još značilo rešenje problema, Trebalo
je lu zemlju oslobodili pulem agrarne
reforme, koja je duboko zasekla u
narodni život. Trebalo je udariti temelj
nečem novom, da se dosadanji sistem
narodnog gazdinstva potpuno preo¬
brazi; da se latifundije i intenzivni
veleposedi pretvore u srednja gazdin-
slva, a da pri tom ne trpi privreda, i
da se time ne stvori seljački proleta¬
riat. Pojavila su se pitanja kredita,
osposobljavanje dojučerašnje sirotinje
za vodenje gazdinstva. Pojavilo se i
vrlo komplikovano pitanje odštete ra-
nijih vlasnika zemlje. U pitanju dode-
Ijivanja zemlje tri problema su posta¬
vila i najspremnije pred vrlo težak
zadatak; osposobljavanje prosperiteta
srednjeg 1 malog poseda, privrednu
naknaduza umanjivanje intenzivnosti
i uzornosti velikog poseda i obezbe-
denje i pravedno osiguranje onih, koji
su ovim socijalno nacionalnim zako¬
nom ostali bez zemlje. Mudrim i oprez¬
nim rukovodenjem toga pitanja, Kralj
Aleksandar je izvršio tu socijalnu re¬
volucija bez velikih trzavica i daleko
srelnije nego u mnogim zemljama,
koje su bile postavljene pred sličan
zadatak.

II pitanju osposobljavanja nove
kolonizacije dat je impuls stvaranju
agrarnih zajednica, koje su u velikom
broju slučajeva spasavale delo. Otuda
je poteklo i vrlo važno pitanje zadruž-
nog obradiyanja, koje je dalo neko¬
liko lepih rezultata u stremljenju da
se silni ekslenzitet pretvori u srednje
gazdinstvo s principima intenziteta,

Ali pravi i direktni uticaj Kralja
Aleksandra mogao je doči do izražaja
tek od 6. januara 1929. godine, kad
je on lično uzeo inicijativu u radu za
preporod sela. Izjave koje je Kralj
dao odmah u početku, dokazale su
da on želi uči u rešavanje samoga
principa i da se neče zadovoljiti po¬
lovičnim merama.

Uza sve ovo šlo je ovde spome-
nuto, vodeči poliličari nisu se nikako
bili pobrinuli, niti su o tom razmišlja¬
li, da našoj državi dadu jedno lice,
jednu privrednu fizionomiju. Govorilo
se da je naša država agrarna, a me*
dutim stvarao se industrijski prohibi-

cionizam; govorilo se da naša država
mora da bude jedna idealna privredna
celina, a medulim najvažnije dovozih
smo sa Strane, a u industriji forsirali
smo stvaranje konjunkluralne robe,pa
je zato došlo do hiperprodukcije i do
velikih krahova. Bez plana, bez rajo-
niranja, bez ispilivanja potreba sela,
bez obzira na rezultat pri jspitivanju
naše produkcije, podizale su se sku-
pe industrije, koje danas sloje s praz¬
nim i golim Židovima fabrika, dok
seljak u bescenje prodaje svoju robu
čekajuči na fabrike za preradu barem
polusirovina, kad nije imao sreče da
dočeka i vidi fabrike za punovrednu
preradu svojih sirovina.

Tako je bilo i u zakonodavstvu
bivalih Skupšfina, fako je bilo i u ra-
dajučojse strukturi kreditnih ustanova
tako je bilo i kod merodavnih privred-
nih saveta, koji su odredivali smerove
opšle nacionalne ekonomije.

Kralj Aleksandar napokon pre-
kinuo je ovaj period lutanja i stvorio
je nove smernice za stvaranje privre-
dne fisionomije Jugoslavije. Selo je
za Njega podloga, polazna tačka, i
najvažnija komponenta privredne
strukture države. Za Kralja Aleksandra
bilo je jasno, da je naša država agrar¬
na i da agrarizam mora postati pro¬
gram države a ne samo deo partijskog
programa. Razne izjave i mnoga Nje¬
gova dela u tom pogledu noše očiti
pečat neoagrarizma koji ide za tim
da se na principima zemlje i sela
stvore i jedinstveni filozofski nazori i
jedno socijalno naziranje na urede-
nje čovečanstva, kako su to učinile i
druge velike doktrine, koje imaju po-
laznu tačku rada ili čoveka. Doktrina
Kraljeva polazi iz zemlje, tog vekov-
nog čuvara svih mudrosti i iz sela,
koje je na loj zemlji niklo.

U tom pitanju pokazao je Kralj
Aleksandar toliko znanja i proniclji¬
vosti, da se i neholice pitamo nije h
On jedan od onih retkih Reformaiora,
koji obeležavaju velike periode u hi-
sloriji razvilka čoveka i ideje.

*

* *

Na štelu cele države, sete je do
nedavna bilo na rubu propasti. I pre
nego li se pojavila opšla svetska kriza
poljoprivredne produkcije, naše je selo

54

slradavalo usled prezaduženosti, i us-
led pomanjkanja kredita, koje mu
nije dozvoljavalo, da se racionalizi¬
ranjem rada i produkcije osposobi
za život i za veliku konkurenciju u
svetu. S jedne Strane bezdušni me¬
nični dug na tefieru nije mu dozvo-
ijavao da potraži jeftini hipotekarni
zajam za rekonstrukciju svoga gaz-
dinslva, a s druge strane pomanjkanje
mobilnih sezonskih kredita nije mu
dozvoljavalo da se ravna u slopu sa
promenljivim cenovnim indeksom
svetske ponude i potražnje. Taj mo-
menat uočio je Kralj t dao je impuls
stvaranju jedne ustanove, koja bi na
sebe uzela tu dužnosl. Industrija je u
tom pogledu bila več obezbedena,
trgovina lakoder, pa je samo seljak
i njegovo gazdinslvo kao pepeljuga

seljaka ono šlo u životu teškog bo-
lesnika predstavlja spasonosna ope¬
racija. Ali iza ozdravljenja dolazi dugo
doba rekonvalescencije i napokon,
doba svežeg rada. Kraljeva briga ide
i dalje i nema skoro prilike, kad Kralj
Aleksandar ne daje novog impulsa
za podizanje sela i seljaka. Kralj ve¬
ruje u snagu sela, pa radi loga ne
ide samo za tim da seljaka u izvesnom
času pomogne. On ide za tim da
stvori svest seljaka, koji treba da
razvije svoje s posobnosti i svoju snagu.
Zaštiinik i pokrovitelj zadrugarstva,
Kralj je lačno ocenio veliku vrednost
zadružnog principa. Zadruga pojefti-
njuje život seljaku: u kreditu, u pro¬
dukciji, u prodaji, u štednji, u kupo-
vini. Zadruga stvara poverenje i
solidarnost, daklen deluje materijalno

Nj. V. Kralj medu seljacima u Zavalju

živio od milosti prekupnika i malo-
varoške bančice, koja je vremenom
postala sopslvenik i seljakovog rada
kao i Seljakove savesli. Kralj je ne
samo dao impuls da se stvori Državna
Agrarna banka, več je i sam ličnim
primerom prednjačio u sakupljanju
sredstava za tu uslanovu. Agrarna je
banka učinila mnogo dobra, ali su
njezini zadaci još uvek veliki i polje
rada ogromno. Ali verujemo, da če
Agrarna banka lačno oceniti inlencije
Kralja i da če verna tim Njegovim
inlencijama časno ispuniti svoju
dužnost.

.AgrarnaJbanka predstavlja u životu

i moralno. Kolektivizam stvara jednu
novu, snažnu etiku protiv destruktivne
sebičnosti individualizma : Uedan za
sve, svi za jednoga! Zadruga je ve¬
lika porodica, u kojoj se strasti mo-
raju prigušili, a u kojoj pojedinac
nalazi za sebe snagu svih zadrugara.
Uz školu zadruga je najidealnija pro¬
svetna institucija, a što je valjda naj-
glavnije, stvorila je disciplinovani ose-
čaj odgovornosti. Kralj Aleksandar je
svom dušom odan zadružnom prin¬
cipu, pa je i sam ravnopravni član
mnogih zadruga, sa istim dužnoslima
i sa istim pravima. On je zadrugar
Aleksandar Karadordevič koji plača

55

svoja članarina i vrši sve dužnosli
redovnog člana. Nlje daklen čudo šlo
se za Njegova vladanja i Njegovim
podslrekom Zadrugarslvo razvilo do
zamerne višine i šlo zadrugarslvo
svesno svoje moči rešava samo u
svom krilu i najteže probleme.

Taj Kraljev ljubimac — Zad ugarstvo
— rešava i iedan drugi, najteži pro¬
blem u našoj državi. Zadrugarstvo
če ga i rešiti. Ono rešava nacionalni
problem približenja i s^apanja svih
seljaka iz svih kraieva naše države.
Pomalo, sigurnim korakom seljaci se
udružuju. Seljaci iz Dalmacije, iz Hr-
valske, iz Južne Srbije i ostalih kra-
jeva sede zajedno u Savezu za*
druga i nikome ne pada na pa¬
met da se razlikuje po veri, narod¬
nosti ili tradicijama. Glavni zadružni
savez pomaže istom merom seljaka
iz svih banovina bez obzira, kojoj
plemenskoj grupi on pripadao. Veru¬
jemo. da nije daleko vreme, kad če
likvidirati svi mali, nesposobni sa-
veziči, koje je stvorila regionalna les-
nogrudost i da če skoro doči dan,
kad če sve, do i jedne zadruge biti
pod jednim krovom u celodržavnim
stručnim savezima, a onda če seljak
preko svog zadružnog saveza doista
biti najmočniji faktor u državi.

Svetska, nezapamčena kriza poljo-
privrede, industrijske produkcije i kre¬
dita zahvalila je na žalost i našu
državu. ovakako u mnogo manjoj
meri nego druge industrijske države,
ali ipak toliko, da je trebalo napreg-
nuli sve snage, da joj se odupremo
i da bez velikih gubitaka nacionalnih
dobara dočekamo sretnije dane. U
ovoj krizi i opet je najviše bilo izlo-
ženo selo. Srečom Kraljeva budučnost
omogučila je da se poduzmu mere, da
se kriza prebrodi bez velikih trzavica.
S principom, da se celi narod mora
angažovati za najslabije, stvoreno je
nekoliko institucija, koje če zlo suz-
bijati.

Kod nas sem krize u padanju cena
poljoprivrednim artiklima, došlo je i
do krize prodaje, koja nije mogla biti
izvršena ni uz te nečuveno niške cene.
Da se lome doskoči, država, daklen
celi narod, stvorila je instituciju Pri-
vilegovanog društva za izvoz, koje
je imalo dvostruku i trostruku ulogu
u narodnoj privredi: da dade seljaku
najbolje cene, da robu uspešno pla¬

sira i da seljaku otvori kredit u formi
sezonskog avansa za robu.

Mnogo je seljak stradavao od po¬
srednika i prekupaca, pa sad državna
institucija treba da bude jedmi i najpo-
šteniji posrednik. To isto se spremaiza
prodaju stoke, kao šlo je učinjenoza
prodaju žita i vina, a nije isključeno,
da če se iči i dalje u koncenirisanju
privrede u državnim rukama Svakako
bio bi to ideal jedne moderne države,
koja bi tim načinom regulisala ne
samo prodaju nego i produkciju i
njezino lačno rajoniranje. Mi smo u
početku tog sistema, ali bez dvojbe
je, da su dosadanji rezultati oprav-
dali njegov opstanak. U raznim izja¬
vama Njegovo Veličanstvo dalo je
podstreka, da se o torne razmišlja,
pa mi več opažamo u poslednje vreme
jedno previranje u shvatanju privrede,
i novinska diskusija, koja se po tim
pitanjima vodi, svakako je na visokom
stupnju i skoro nismo bili vični, da
u javnost čujemo toliko dobrih ideja
i predloga. Jedan dokaz više, da je
ovaj novi naš državni period van-
redno dobro delovao i u tom smeru,
jer je na mesto jalovih političkih dis¬
kusija, javnost počela da ozbiljno
proučava daleko teže i ozbiljnije pro¬
bleme.

Kraljev impuls u organizovanju pro¬
daje poljoprivrednih produkata dao je
kao rezultat ostvarivanje raznih in¬
stitucija, koje pomočnim sredslvima
imaju da tu prodaju i omoguče. Tu
je Trgovački muzej, tu je Zavod za
unapredenje spoljne trgovine. Ovaj
potonji je preko svojih poverenika i
dopisnika stvorio čitavu mrežu dobro
organizovane trgovačke i pijačne oba-
veštajne službe, koju mi do nedavna
uopšte nismo imali. Rezultat toga jest
da smo mi našli sebi mnoge nove
pijače, da smo preko stalnih i perio-
dičkih izložbi upoznali inoslranstvo
sa našom privredom, koja nije baš
tako zanemarena, kako to najbolje
svedoče razne prve nagrade i poh-
valnice. U ranijim vremenima naše
političke sholastike, ni naši najbliži
susedi nasnisu poznavali, dok danas,
čilajuči trgovačke statistike vidimo,
da smo prodrli i u države, o kojima
nikad ni sanjali nismo, da če poslali
interesenti za našu privredu.

Paralelno sa tim naslojanjem ide
se i za tim da se poboljšaju i uslovi
za našu privredu, kao i to da se po-

boljša i usavrši lip naše izvozne robe.
Na lom polju učinjeno je lakodjer
dosla, kako to’“svedoče mnoge po-
kusne i selekcione slanice.

Odašiljanjem mladjeg narašlaja
u zemlje s naprednom poljoprivredom,
organizovanjem poljoprivrednih kur-
seva, uzornim regionalnim izložbama
u zemlji, raznim školskim i zadružnim
lečajevima, slvaramo mi danas jednu
novu, obrazovaniju generaciju, koja
več unosi u selo razne moderne prin¬
cipe seoskog gazdinslva.

Na svojim putovanjima po dr¬
žavi, Kralj u saslancima sa seljacima
neprestano ih poliče na racionalniji i
moderniji rad. Kao pred najodabraniji
forum iznosi pred seljake pitanje je-
dinslva naše Judoslavije i baš se-

Njegovo Veličanslvo nema za zemlju
samo razumevanje, več i jednu ve-
liku nasledenu ljubav, bez koje nema
dobrogi savesnog zemljor^dnika

Ljubav Kralja za selo ide i dalje,
pa se ne zaustavlja samo kod male-
rijalnog blagostanja i opšte prosve-
čenosli. On ide za tim, da se podigne
uopšte nivo Seljaka, ide i za tim, da
mu i u higijenskom pogledu stvori
šlo bolje uslove. Baš oni najsiromaš-
niji krajevi bili su oduvel. pogodeni
i mjležim bolestima i epidemijama.
Ne samo malarije, več i uopšte sve
teške posledice nasledenih bolesti iz
vremena robovanja podlamale su ol-
pornu snagu sela. Nezdrava stano¬
vanja, zaraženi celi predeli, nemo-
gučnost pribaviti lekara radi velikih

Nj. V. Kralj medu seljacima u Medaku.

Ijake pozivlje na saradnju, baš na
njih apeluje uvek Kralj. U praksi pro-
vodi princip da izmedu naroda i Kralja
ne smije biti posrednika, pa redovno
ide medu svoje seljake, da ih poduči,
da ih sasluša i da im posaveluje. U
privrednim pitanjima poKazuje Kralj
uvek lakovo znanje i informiranost,
da se seljaci vrlo često čude loj po¬
javi. Nije im bilo poznalo, da je Nje¬
govo Veličanslvo i sam vrlo aktivan
zemljoradnik, koji je u Topoli stvorio
uzoran vinograd uz uzorne podrume,
a na svom imanju kod Demir Kaplje
opel jedno od najmodernijih i naj-
uzornijih gospodarstva, koje celom
kraju služi kao neka ogledna slanica.

udaljenosti a vrlo često i radi siro-
maštine, stvarale su sve najbolje us¬
love za širenje raznih bolesti i uma-
njivale životnost seljačkih redova.
Stvoreni su radi loga razni higijenski
instituti za suzbijanje zaraznih i dru¬
gih bolesti; stvorena je čitava jedna
serija higijenskih zadruga, koje su
po svom tipu i delovanju jedinstvene
i u kulturnom svetu. Specijalne mi¬
sije domačih lekara obilaze najsiro-
mašnije krajeve i unose novi život u
zapuštene kolibe, dok Oveni Krst
sistematski ispunjuje svoje veličan-
stveno delo i u miru, pa i na lom
polju dobija seljak nove podslreke i
savete za bolji i lagodniji život. Na

8

57

lom polju učinjeno je več vrlo mnogo,
ali u programu je da se učinl još 1
više, jer samo jako, zdravo 1 odporno
selo može bili garanllja za sveslan 1
Islrajan rad.

Ne čemo spominjali ovde šlo je
učinjeno na prosvelnom polju, jer je
to sludlja za sebe, ali vidimo, da je
seljak več lako daleko napredovao.
da 1 sam Imajučl pred sobom uzoran
primer, spreman je da doprinese 1
največe žrtve za bolj! 1 prosvečenljl
život svoje dece. Veliki je broj sela,
gde je Kralj Izravnom pomoči dao
podslreka seljaclma za gradnju škola,
dok mnogi bistri 1 otresli! seljačkl
momčlč Ide o Kraljevom trošku na
usavršavanje u niže poljoprlvredne
škole 111 tečajeve. O onom šlo pri¬
padnici sela nauče služeči svoj rok

u vojsel ne treba ni govoriti, Tu je
upllv Kralja najjačl 1 rezultati su bez
dvojbe vrlo veliki.

Ne vidimo primera u Evropi, da
bi se monarh toliko i s tollkom lju-
bavl Izložlo za selo, koliko je to slučaj
kod nas. Ne vidimo primera, da bi
Vladar davao smernice životu sela
1 da bi se celom svojom vellkom po*
javom 1 svojim auklorltelom poslavlo
za selo, služeči 1 kao vod 1 kao sa-
velnik ; kao ravnopravnl član zadruge
1 kao Iskreni 1 odani pomagač. Izgleda
nam, da je Kralja rukovodlla u lome
jedna velika Ideja, koju če on jed-
noga dana polpuno privesti u život,
a u korist obnovljenog kulta zemlje,
preporodenog sela, a kroz njega u
korist celog naroda 1 države.

Stevo Kluič.

KPA7b H BOJCKA

no npupoAHOM HaroHy noBeka,
y n>eroBoj 6op6a  3a orurraHak h Be-
uhoI Te>kHbH 3a čotbhm, Ae>kH y3pok
cyAapa. OBaj čhthh y3pok h Te>kfi>a
AOBoah ao cyko6a kojHMa ce pernaBa:
Aa ah jeAaH HapoA, no CBojHM Ay-

XOBHHM BpeAHOCTHMa, MOpaAHHM

ocodHHaMa h cj)H3HHkHAv cnocoČHo*
CTHMa HMa yCAOBa 3a BHiny HOBe-
naHcky kyATypy h oncTaHak y Mef)y*
HapOAHOj 3ajeAHHgH hah HeMa. Hah,
3aro caMO, ihto je cTHgajeM hcto*
pnckor pa3BHTka uoBeuaHCTBa caMO
čpojnaHO CAaČHjn y APyuiTBy onniTe
3ajeAHHge, na Aa 3a Hbera Hesia Me-
CTa’ 3a CAOČOAaH >kHBor, pa3Boj h
caMoonpeAeTfaeifce. TakBor HapoAa
HHje 6hao, hhth he 6hth, hhth he
ce HkaAa^Hahn Ava h noA npHTHckom
rpy6e CHAe Aa ce OApekHe h npo*
uiaocth h caAamifcocTH h CBoje 6y-
AyhHOCTH. OBAe je y3pok paTy, kao
nocAeAifceM cpeACTBy; h CBe aotac,
Aok He HacTaHe hobo HOBenaHCTBO
y koMe he Hiune3HyTH CBe 7byAcke
CTpacTH ČHhe ra y janeM hah CAa-
dHjeM oČAHky.

PaT je He3acHTHa a&Aaja, koja
ryra CBa Aodpa HOBekoBHx Hanper-
Hyha,^koja HHTaBe reHepagnje HajBe*
hHM HanopoM HaroMHAaBajy. Ocočh-

to  AaHac kaAa ce boah cbhm  cpeA'
CTBHMa H na 3eM7bH H nOA 3eM7bOM,
h  Ha boah h  noA boaom,  na h  y Ba3-
AVxy Ha geAojjjTepHTopHjH h  npornB
HaopyjkaHe CHare h  npeMa HeBHHoj
h  HeAy^Hoj Aegn.

HekaAa, noA npHTHckoM chahh-
ka h očecHHx 3aBojeBana h TeAa h
Ayuie HapoAHe, cejaxy HauiH npeTgn
CBoje jyHanke kocTH oa A h r o p e
ao B p a j t e h cj) e a a a,“ no A o m-
6apAHjHH AynaBckojHH3H-
j h h 6e3nouireAHO 3aAHBaxy cbo{oa\
kpB7ty h CBojy h Tyf)y 3eM7by, a CBe
y 3Haky poncTBa OBora hah OHora
TyfjHHga, odMaiBHBaHH bchhto Aa ce
6ope 3a cede.

llopeA 'CBHjy cyAČHHckHx HeAaha
Hain HapoA HcnoTbaBao je CBarAa h
y HajTeskHM npHAHkaMa orpoMHy
>kHBOTHy CHary ca BeAHkoM AyxoB-
HOM MOhH H CnOCOČHOCTH He CaMO
Aa H3AP&H h Aa ce onyBa, Beh Aa
HcnoTbH HaAHOBecaHcko nperHyhe y
BeAHHaHCTBeHHAV nOABH3HA\a. }KHAa-
Bouihy AyxoBHe h TeAecHe CHare,
jakoA\ BepoM, ypof)eHHA\ noHocoM,
AydokHM ocehajeM npaBAe h cAodoAe
hocho je cBoj kpcT ao naAa, nokAe*
gao je, aAH He naAe. ... BeAHkH 3aH0c
o caočoah h caMoonpeAea>eHsy, Haj*

58

kHTHMHHja y36yf)eH>a h  caH Haj6o/bHx
CHHOBa Hamera HapoAa oa T p h*
r a a b a ao  'BeBljeAHje, oa Kap-
n a t  c k h x ropa ao JaApaH*
ckor  m o p a npoponkn ce HcnyHH
h  okpyHH y coMHy /  Aeny, MHAy
Kpa/beBHHy JyrocAaBH)y.

AaHac oa  jynepamn>Hx kpB3Bnx
paTHHka bhahmo MBpHe ce^bake npe-
AaHe nAOAOHOCHOM paAy Ha CBHMa
no^HMa, Aa 6 h Ha Aexy noka3aAH
ijeAOM kyATypHoA CBery CBe>ky h
HOBy pacy, nyHy AenoTe Ayme h 6 o*
>kaHckor 3aHoca 3a Aeno h y3BHmeHO.

CBecHH CBoje OAroBopHOCTH npeA
6yAyhHOiuhy, a 3Hajyhn Aa MOpaAHa
CHara rAaBHor opyf)a para — Bojcke
— npoHCTHne H3 MopaAHe CHare Ha*
poAa, rpe6a h Mopa CBakn Aočap
chh  CBora HapoAa y cbhm 3 npHAH-
kaMa h  Ha cBakoM MecTy Aa ym~
ne Ha Macy, na Haju,eAHcxoAHnjnM

Heka 6 h obo 6hao »B j e p y j y » oa*
AynHHX h  CMeAHX: »Ca b  e p o m  y
Bora, 3a Kpa/ban Ot  a ii 6 h h  y!

AaHac HapoA Ham, y orpoMHoj
BehHHH ce/bankor CTaAeAa, kojn je
y CBHMa enoxaMa HajBHine Tpneo oa
H enpHjaTeTbcke naje3Ae, jep ce Ma*
xom  y BehHHH cBe Apyro BHine hah
M ame H3BA3HHA0 h  6p3o npHAarotia«
B3AO HOBO CTBOpeHOM CTamy, Ha3a*
AaH, kpyT h  HecnpeTaH, hah  nyH Bepe,
7by6aBH /  MopaAa, 3ApaBHx HepaBa h
rfcHBOTHor čoka, 6 ho  je h  6nhe rAaBHH
HocHAau,, kao h  y CBHMa BpemeHHMa
ihto  je 6 ho. Oh  naMTH, y cBojoj hh*
cto}  AyuiH hoch c koAeHa Ha koAeHO
CBeje BeAHkaHe, jyHake, kojn cy ra
cnacaBaAH h  yMHpaAH 3a mera; oh
je Taj, kojn He Tparicn hh  npH3Ham>e,
hh  cjaja, hh  nacTH, hh  BeHU,e, Beh
camo h  yBek Ay&H0CTH; oh  je Taj,
kojH 6e3 ponTama npHMa CBoj Tp*
hobh  BeHap — oh  je He3H3HH jyHak.

Hj. B. Epa* Ha csenaHOM peBH Tpyna npiiro^OM 10 . r. npocaaBe npofioja cojivkckoi- ijpoma.

BacnHTameM OBora rpoa HapoAa Aa
ce CTBOpH BHCOkH 3ajeAHHHkH MOpaA

HapoAHe Ayiue h  TeAa, ihto  je kaMeH
TeMeTbau, 3a CBa BeAHka h  Aena AOAa,
kao h  Teinka HckymeH>a.

Obo  je 3aAora 3a cnokojcTBO,
MHpaH ikHBOT H paA, ekOHOMCkH, co-
PHjaAHH, kyATypHH npocnepHTeT Ha*
poAa h  ocHOBa 3a Mef)yHapoAHy npn-
jaTe/bcky capaAmy y MHpy; h,  mym*
knx oTkyijaja cpija h  neAHHHHx mh*
iiiHua 3 a oAPJkame HapoAHor h ap*
AaBHor ikHBOTa Hame 3ajeAHHije.

Ca HapoAOM oBakHx ČAaropoA-
hhx oco6HHa HajAakme je onepncaTH
h y MHpy h y paTy. y ft.emy npo6y*
Ahth h npoAy6HTH ycnaBaHy cHAy,
noAHhn ra Aa čyAe okpeTHHjn, eAa-
CTHMHHjH, OTnopHHjH, CBeTa je Ay>k-
hoct h Haj3axBaAHHjn nocao,

3ApaBa noAHTHka koja ojanaea
AP^aBy, Aa y TemkHM MOMeHTHMa
Hckymema MOJke Aa H3pa3H MakcH*
MyM CHare; 3ajeAHHHkn >kHBOT nyH
noBepema h /&y6aBH ; yHyTpamii>a
HBpcTHHa h peAi ekoHOMcka cpefje*

59

Moct h  coijHjaAHa cnpaBeA^bHBOCT,
kao h cbc  Apyre okoAHoeTH, koje
no3HTHBHO AeAyjy Aa ce AOČHje pa-
3yMHO, 3ApaB0. H3AP^k^>HBO h  okpe-
tho  TeAO — oa  npecyAHor cy yTHpaja
3C MHpaH H nAOAOHOCaH AP>kaBHH
pa3Boj y MHpy h HajBeha rapaHpnja
3a CBa HckymeK.a, koje My npoBH-
tieFbe 6yAe MorAO Aa aoacah.

3a cnpoBofjeifce OBe h  oBakBe
noAHTHke no3BaH je Bofj HapoAa Aa
boah cboj HapoA 6AarocTaiby /  MHpy
h cnokojcTBy,

H MH CMO ČHAH CpeTHH, IHTO

Ham je 3a Bof)y AOCyfjeH Kpa tb  Tako*
bhx  kBaAHTeTa, kao ihto je Kpa/b
AAekcaHAap. Hnje 6e3 SHaneifca, Aa
je 6am npaAeA KpaTba AAekcaHApa
6ho OHaj kojn je ynaAHo Ayn Caočo*
Ae y LUyMaAHjH h  HHje 6e3 3HaneH>a
Aa je npayHyk acao  Kapafjopfja 3a-
BpiuHO. 06a ce HaAa3e Ha hctom
npaBLjy He ocTaB/bajyhH Taj npaBau,

hh jeAHor naca.

• *

KaA je ČHAa y>kejkeHa Ayn Cao-
6oAe HajBehH Myjk Harnera HapoAa,
BOjHHHkH fteHHje, ČeCMpTHH H CHAHH

Boik a  Kapa-Tb  o p t)  e, oa  BeAHka-
Ha h  Bofta caTpyAHHka 6 h  HCTakHyT
Ha neAO BeAHkor h  cyA6oHocHor no*
kpeTa h  Ternkor a nyHor OAroBopno*
cth  HapoAHor AeAa.

BAaroAapehu pacHHM ocoČHHa*
®a, aHfjeockoj 7by6aBH 6paTCTBa,
cnpaBeA^HHBocTH h cao6oah Ayxa,
noka3a CBy Moh CTBapaAanke h Boj-
HHHke f)eHHjaAH0CTH. 7byACTBO ra
o6o>kaBame, yka3yjyhn My nyHO no*
Bepen>e, kpajn>y oashoct h nocAyui'
hoct, 3aAa>kyhH ca caMOOAPHpan>eM
AO kpajHber no>kpTBOBaf£>a h jkHBOTe
h MaTepHjaAHa ČAara; a oh, ahb —
BeAHkaH, 6e3 BojHHnkHx 3Han>a, hh*
cTHkTOM BeAHkor Ayxa ocera AyxoB-
hh nyAC HapoA a h no3HaBajyhn bh6-
papnjy H3MyneHe h HanaheHe Ayme,
HenyBeHOM cHaroM yjvia h ahb/bom
eHeprHjoM naromHAaHe pacHe cHare,
OAMax y noneTky noka3a cjajHe
ocoSHHe BeAHkor BojBOAe. M  AaHac
je 3a nyAO npaBHAHa onmTa npopeHa
CBHjy HHHHAapa Ha paTHiHTy h pe~
AHCX0AHa Ha 6ojHiHTy; necpaB&eHOM
eHeprnjoM H3Bof)eti>e koHpeHTpapHje
peAokynHe CHare h ynoTpe6a CBHjy
cpeACTaBa Aa ce Ha rAaBHOM 6ojn*
niTy o6e36eAH ycnex; npaBH BojHH*
nkn h 3 HaAankH norAeA Ha nckopn*
mhetfee 3eM7bHiuTa ao makcHMyMa ;

npaBHAHa ynoTpe6a BaTpe Aa ce
H3a30Be noMeTHba y OHAauitbHM 36h*
jeHHM h rycTHM HenpnjaTe7bckHM
peAOBHMa, Aa 6h ce H3a3Bao npoAop,
3a6yHa h npnnpeMHAo peiueH>e; oa-
AHHHa h 3a yrAeA ynoTpeča korbHpe
y HajnoroAHHjem «OMeHTy h Ha Haj*
noAecHHjeM MecTy Aa npoH3BeAe
cTpax h  naHnky; jeAHHCTBeHH ncnaAH
kojn peu;aBa}y 6op6y h AOHoce no-
6eAy ; h, kpajti>e HckopHiuhaBaii>e
nočeAe cjajHHM h ao naAa 7byAH h
kotta H3Bof)eHHM roaeifceM — kapak-
Tepnuie CBe cyAape oBor BeAHkor
Bofje ce7baka,

M ako KapafjopfjeBa HcnoAHHcka
h  rnraHTcka 6op6a h  jepaj noe3Hje
HapoAHe Ayuie He AOBeAe no CBojHM
orpoMHHM, AparopeHHM jkpTBaMa,
jeAHora nokoAefta ao caočoac h  yje*
AHiteHia peAokynHor Hamera HapoAa
nnak je 3anaAHAa 3y6^>y, yka3aAa
Ha cAacT CAOČOAe, kojoM ce 3arpe-
Baxy HajoAačpaHHjn h  HajyMHHjn ch-
hobh  Aa kpo3 6op6y nepoM h  ManeM.
y Toky nocAeAH>er cTOAeha, kpo3
jeAHy reHepapHjy HaroMHAaHe Ha*
poAHe CHare o>kHBOTBope BekoB-
hh  caH.

BeAHka HAeja Kapaf)opf)a h cbh
tt>eroBH BeAHkn kBaAHTeTH HberoBOM
cmpth  HHcy yytpAH, KapafjopfjeBHhH
hochah  cy hx  y ceČH kao TpaAHLjnjy
'CBe ao  ocBHTka OBora CTOAeha, kaAa
kpynHH h  cyA6oHOCHH Aoraftajn y M.a-
AeHoj C p 6 h  j h,  AOBeAome Ha neAo
AP>kaBe h  no npaBy HacAe^a h  no
naTpHOTckoM. 3aAaraH>y „C a h  a p o-
A o m, c b  e 3  a h  a p o a“,  HajAOCToj-
HHjer CHHa CBora Kpa^>a  rieTpa
Kapaftop^eBHha.  npcTOM Bo*
jknjHM 6 h  nonpaBTteH rpex npeMa

BojkAy Kapaftop 5 y-

AoAackoM FBeroBHM npecekouie
ce 6e30Č3HpHa TpBeaa, 6ecu,mbHe
yHyTpaum,e 6op6e, koje He 6exy čarno
3AOHHHH npema AP^kaBH h  HapoAy,
Beh HenocpeAHO Bo5axy y Mpak h
poncTBO, LjeAokynHa cHara h  M.oh
AP>kaBe no5ekoHCTpykTHBHHMnyTeM.

YHyk BeAHkor My>ka, HeycTpa*
HITbHBH yCTamkH BOft, XepOj CAOČOAe
ca A o a p e, noHece CBoj TernkH KpcT
yHece CBojy BeAnky h  npaBeAHy Aymy,
HenyBeHy eHeprHjy, neAHMHy BOTby,
HeHcppnHO HckycTBO, 6o>kaHcky 7by-
6aB npeMa HapoAy; h,  ca peTkoM
BepoM y Bora, 7byčaBH, npaBAe h cao*
6oAe, ct3bh  Ct.6e h  CBe noA bpxobhh
HHT epec HapoAa h  OTapČHHe.

60

HapoAHH h  APJkasHH Ahbot  3a-
CTpyja cbhm. ČHfiHMa; orkyi4a}H yc~
TpenTeAHx cpu,a yka3HBaxy jacHO Ha
ckopo ocTBapefte Be^Hora CHa Ha-

nyr y Ayxy hobhx mhcah h ocehaja
3 a jeAHy h  HCTy CBpxy noMeina u,p-
BeHH cok HajoAyiiieB7beHHjnx Cp6a,
XpBaTa h  CAOBeHapa ; h,  Ty^HenHTa~

H>. B. Kpa.i, ca npmmeir JlaBjroM na tjMihhii  Kop; npeftaje hobhx  irjrKOBCJtiir saciaBa.

HoBe JyrocaoBeHCKe bojm 3 aciaBe ca cbojhm  KOMaii^aHTMMa.

poAHe noe3Hje: CAodoAa nopoSTbeHe
6pahe,

OMAaAHHa, 3ana/&eHa HajqHCTH-
h  HajHAcaAHHjHM no6yAaMa, H3
CBHjy kpajeBa noBeAe BeAHqaHCTBeHy
6op6y ramo, rAe HapoAHH HHTepecH
6exy HajBHine yrpo>keHH. Ty ce npBH

jyhH ce ko ce kojHM kpcroM kpcTH
hah  ko ce kAapfoa h  kako ce Bory
CBOMe M O AH — 3ana7beHH HCTHM Be-
hhthm  HAeaAOM, ocerHiiie cTpyjaFt.e
h noMeuiaiue HCTy 6paTcky kpB, Aa
ce H3 OBora >kHBOTHor u,pBeHor čoka

61

pOAH 6o>kypHH kocoBckH pBeTak —
c a  o 6 o a a.

y oBOMe HapoAHOM npenopoAy,
y He3anaA\heH0M. caMonperopy cTpe-
M7be7faa 3a HapoAHy CAodoAy, Apyro-
pofjeHH Chh  KpaTbeB, Kpa^eBHh
AAekcaHAap,  nocTaje TAaBapoM
nyka 3ana7i>HBHX ManBaHa. Aenko
jo m, He nponyuirauie npHAHky h  no-
peA orpaHnneHor BpeMeHa 3a onuiTy
h  BojHnnky cnpeMy 3a AyjkHocTH koje
HMnepaTHBHO HaAa>ke dyAyhH BHCokn
noAOikaj — a Aa ce He Halje y kpyry
CBOJHX BOjHHka H IBHXOBHX npBHX
cTapeiiiHHa.

Xhtphm /  6p3HM norAeAOM yona-
Banie h  HajodHHHHje CBakHAaiiiK>e
CHTHHpe H3 jkHBOTa H paAa BOjHHka.

OTBopeHHM APJkaH>eM, 3aHOCHHm oc-
MejkoM. ocBajame h  HarpafjHBame.
Bpnra h  cTapame 3a 3ApaB7be, hc»
xpaHy, paA h  pacnoAo>keti.e BOjHHka
h  crapeniHHa 3aAHB7&aBaAo je h mho*
ro cTapHje roAHHaMa h  nckycTBHMa.

Obac  ce Ha noMOAy yka3HBaxy
npBH 3pau,H Ao5por cxBaTaft>a h  npo-
hhivbhboct  7byAckHx Ayma, BAaAaae
OBHM, BITO je ČHTHa OCOČHHa 3a
ynpaBy h  koMaHAOBame y MHpy, h
Bofjeifce — kpo3 cmpt  y nodeAy — y
paTy 6yAV'her BeAHkor BojBOAe

ripoBHf)eH>e je xtcao  Aa K p a-
tb  e b h  h AAekcaHAap  nocTaHe
FIpecTOAOHacAeAHHkoM dam y Ao6a
HajBeher HapoAHor doAa; hah,  yAap
no jkHBOM HapoAHOM cppy - aHek-
CHjoM BocHe noHocHe h  Ba3Aa kpniHe
jyHanke Xepu,eroBHHe — H3a3Ba jom
HBpmhH nocTpoj HapoAHe rpaHHTHe
(JjaAaHre h  oneAHHH HadpekAe mh-
iiiHije. Oa  OBora Aoda y dpH3H h  ca-
kyn7bamy 3Hama 3a BHCoky nyHy oa-
roBopHOCTH, BoroM AaHy cAy?kdy
CBOMe HapoAy yHOCH CBy HacAef)eHy
Moh Cbo)hx  OTau,a.

OrpoMHHM Hanpeaa&HMa yMa
h  TeAa yHOCH Cede y CBe AP&aBHe
nOCAOBe. IlpaBHAHO CXBaTHB BpeMe
h  npnAHke y 3eM7bH h  BaH; CBecraH
3Hanaja 3a camocraAHOCT h  pa3Boj
MAaAe AP>kaBe h  HapoAa, yAore h  3a-
AaTaka. kojH ce Ha 3a>kapeHOM od-
30pjy yka3HBaxy, kao HucnekTop
ijeAokynHe opy>kaHe CHAe, yAa3H y
AeTa7be opraHH3apHje, cjjopman.Hje,
HHTeAekTyaAHe /  MopaAHe h 3H3hc-
TBeHe cnpeMe CTapeuiHHa h  BOjHHka.

AnnHa Be3a h  Aydoko no3Ha-
Bame ahhhocth CTapeimma, dyAyhnx
capaAHnka h  Bofja y paTy, asao  je

npaBHAHO MepHAo 3a HajpeAHCxoA-
HHjy koM6HHapHjy h  ynorpedy.

y MAaAHhcko Aoda, 6e3 paAOCTH
h  yjkHBama ricHBOTa Ha neAy je rpoa
opy>kaHe CHare, kome je cyAdHHa
AOAeAHAa Aa Ha AHCTOBHMa HCTO-
pnje Hamera HapoAa HcnHine: 3a
Kocobo  KyMaHOBO. H Aa OAMax 33 Thm
OTkaje noAHTHnkH npax h cnepe bo}-
HHHkH cpaM: 3a CAHBHHi;y — Bpe-
raAHHi;y.

HpoBHfjemeM onpeAeTbeH Ha ne-
Ay je y HajcAaBHHjHM, HajcyAdoHoc-
HHjHM H HajrparHHHHjHM MOMeHTHMa
AP^aBe h  HapoAa. HeyMopaH h  He-
nodeA^BHB yBek je Ha cyAdoHocHHM
h  pemaBajyhHM rankaMa h  y bcah-
knM AaHHMa no6eAe h  TenikHM Aa-
HHMa CMpTH.

3a BpeMe karacTpocjjaAHor y3-
maka kpo3 kpuiHy, XA3AHy h  dec-
nyTHy A a  d a h h  j y, kaAa je MaAO-
AyuiHocT 3aijapHAa cbhm  npeocTa-
ahm  dnhHMa h  no^>y7baAa AeMOHckoM
pykoM Bepy y kpajn>y nodeAy, hc-
THHCkH HcnOAHH, nOCACAH>HM Tp3a-
jeM H3A\yneHor TeAa dopH ce h mhcah:
dap Aa CkaAap canyBaMo! 3rH>eneH
HeMHAoepAHOM CyAd«HOM Bepyje h
A a/&e, na h  TaAa kaAa ochohh  He-
npnjaTeTb de3do>kHO AoryijaBame OHe
kojn de3 dopde yMnpaxy no CkaAap-
ckHM yAHi;aMa. Ca npekpuiTeHHM py-
kaMa 3a moahtb^  MO&Aa 3aA\ar;be-
hhx  onnjy ihto  He Morice Aa noMorHe,
oceTHX mkpryr 3yda, aA He bhacx
APXT aja... Ca nocAeAH>HM ocTai^HMa
npOCAaB7faeHHX HeAH<4HHX BHTe30B3
Ha HOCHAHMa HanyniTa h  nocAeAi*>y
CBeTy rpyABy ryneHH, He noHHjkeHH
BeAHkn BojBOAa,  ca jakoM Be-
poM y IlpaBAy h  Backpcen>e...

TporoAHinHjH He 3adeAejkeHH y
ncropHjH Hanopn Bofje HapoAa, de3
3eM7be, ca ocTaijHMa yMHpyhnx Aa
jkHBe, ca BepoM BeAHkHX h cbctahx
M yneHHka 3a xpHmhaHCTBO, ca pe-
meHomhy ao  kpaja, ao  nocAeAH>er,
yAH CBem >kap Bepe h  HaAe CBHMa.

nonyL;ame nocAeAH>H AaMapH h
cTpyja Bepe, HaAe, dparcke 7bydaBH
3ambycHy dynHH BapAap, nHTOMy
MopaBy, 3AaroHOCHH THMok, nAaBH
AyHaB, dp3y ApnHy, dncTpy CaBy,
MyTHy ApaBy h  cjajHO cpedpHH, to-
nAH Ham nAaBH jfaApaH... CyHqeB
cjaj do>kaHcke CAodoAe pa3AH ce
TonAOM 7bydaB7by HaA pa3dpaheHOM
Aen,oM jeAHe Majke, a BHcoko rope

62

kao Hub,  kome BoroBH noMa?ky. era-
jame o h.

YcnemaH par,  ca fio3hthbhhm
pe3yATarnMa bah otpom.hhm  jkpT-
Baaa, koje ncijpneme CBy >kHBOTHy
Moh HapoAHy, ocTaBH nycTOiu, py*
meBHHe. CjajHM capaAHHpn BeAHkor
Bof)a, okpyfbeHH cAaBOM no6eAe, H3-
pemeTaHHx yAOBa AokoTypame ce
ao  pa3opeHHx AOMOBa oneBa h  Aepe
CBoje. TpedaAO je HOBe HcnoAHHcke
CHare HepaBa, Ayme h  TeAa Aa ce
Ha 3rapHmTy noAHrHe hobh aom,
aom  6yAyhHocrn, jkHBora, MHpa, eno*
kojcTBa, paAa, Bece/ba, 7bydaBH h
6AarocTafi>a,

Y3 orpoMHy h  HeHCi;pnHy Ay*
meBHy cHAy h  neAHHHy eHeprajy bo*
7be, h nopeA OBako Temkora cTan>a
6 hao 6h  CBe Aakme h  6p>ke y Spar*
ckoj capaAtfcH 3a H3rpafjHBaibe 3a*
jeAHHnkor AOMa, Aa Ham BekoBHH He-
npHjaTe7b He ydpH3ra otpobhh  >ka-
Aau, OApo^aBama h  HenoBepema.

A\HorocTpyka noceČHa nAeMeH-
cka, nokpajHHcka, AHHHa h  MaTepH-
jaAHa, cou,HjaAHa h  napTH3aHcka yc-
ka rAeAHmra, BOAHine 3acAen/beHy
He6paTcky 6opdy.

npaBH H BHCOkH HapOAHH 3a*
Aan;n ekoHOMckH, npHBpeAHH, npo*
CBeTHH, kyATypHH h  eTHHku Ha ko*
jHMa noHHBa 3ajeAHHU,a 6exy npH*
THCHyTH h  OAČaneHH.

H3rAeAame Aa dpoAOM caAam*
HsHue h 6yAyhHocTH kopMHAapH He-
npHjaTeTbcka pyka h Aa 33BeACHH
HecpehHH chhobh xepocTpaTckH py-
uie h nocAeAHse paTOM nonrrefieHe
reMe^e.

H y obom  caAHCTHHkoM pyme*
heM. AGAOBaH>y H36e3yM7beHHx Haj*
nperepaHHjHx h  HajjkemhHx cTpacTH
h  nokpera, kojn cy ao  caAa bpao
necTo y ncTopnjn Hamera HapOAa
aoboahah ao  nponacTH 6p>ke h  npe
HO nOA npHTHCkOM CnOTbHHX CHAa,
H3AHJke ce HajcnocodHHjH HapoAHH
chh, h  yka3a kao ctoacthh  xpacry
CHTHOropHU.H O H — B O t).

..Bhacth h  ycyAHTH ce, h oaa> *
hhth  ce, 6 hth hbpct  cryd y MeTe>ky
OA HeH3BeCH0CTH“ — acao  je BorOM
AaHor x e p o j a.

Be3nomTeAHO ce 3aAaricyhn CBy-
Aa, y CBako Ao6a, Ha cbhm 3 MecraMa
h cbhm 3 MohHMa BHCokor HHTeAekra
h  6e3rpaHHHHHx AymeBHHx CHAa, ca
BepoMiy HapoA Cboj,  cTHike CByAa,

kAOHyAe noAH>ke AyxoM cBojHM, o*
nnja, ocBaja h — nodef)yje.

Ae(£>HHHTHBHO ycneBa Aa ce Ha-
POA npHMHpH, nOAHTHHkH CT3AO>kH,
koHcoAHAyje, ekoHomckn noAHrHe h
yHanpeAH Ha cbhm 3 no7bHMa, h as
ce CBa eHeprnja connor, MAaAor Ha*
poAa h  AP>kaBe ynyTH rokoM npa-
Bora HapoAHor rfcuBOTa.

* *

*

OAMax, y nonerky VjeAHmema
cxBaTajyhH BHCokH 3Hanaj ypofteHor
h  npHpoAHOr MHCTHHkTa: de3 no3Ha*
Baaa Hema pa3yMeBaiba, 6e3 pa3y*
MeBaaa HeMa 7bydaBH, HHayrypHme
ekcrepHTopHjaAHo CA>Aea>e y bojc*
u,h.  KparkoBHAH h  Ha 3 ao  dp3H OBy
Ay6oky HCTHHy He cxBarauie h  3A0*
ynorpe67baBaxy je; cxBarH je h  pa*
3yMe Hajcnoco6HHjH, Haj3ApaBHjn h
H ajčoTbH y HapoAy, cxb3Th  je hoch*
Aap CHare h  6yAyhHocrH AP>kaBe,
cxBaTH je HOCHAau, Aočpor y Mnpy, h
dopau, y paTy.

AaHac, OHaj ca H3BOpa CaBe
CAyikehH Ha H3Bopy BperaAHHH,e bh-
ah h  oceha Aa je Mef)y cBojHma h  Ha
CBOMe; h,  očpaTHO, OHaj ca AaAekor
3yra pa3yMe CBor čpara hoa Tpn-
TAaBOM.

T Aok je kAeneraAO npa3Ho ka*
Meite MAHHa Ha6ef)eHHX Bof)a 3arpo-
b3hhx Mpfcom- HapoA, ra jeAHHa h
BeHHa CHAa cxb3Th h CBecHO nof)e
3a CBOjHM npaBHM y HHTeTbeM H Bo*
t)OM. AaHac APyrane rAeAa, Apyrane
mhcah, Apyrane oceha h Bepyje Bof)y.

IlpoBOAehH yckynaH jkHBor noA
OHHHCkHM 3akpH7beM CBOjHX npBHX
CTapemHHa Haj3ApaBHja h HajMopaA-
HHja HapoAHa CHara, oa koje MHorH
HHcy hmoah MoryhHocTH Aa ce pa*
3BHjy, noAHray h cxBare >kHBor ho-
Beka y CBoj Aenorn h bcahhhhh, dam
y Aoda kaAa no pa3BHhy Tpeda Aa
Hacryne y nyHH jkHBor h 3acHyjy
CBoja onbHmTa, npoAa3e kpo3 OBy
mkoAy, koja hx npeodpa>kaBa h Ay*
XOBHO H TeAeCHO H 3H3HCTBeH0. y o*
Boj dpaTckoj BeAHkoj 3ajeAHHu,H oce¬
ha CHary h Moh yApyjkHBama h no*
janaBa CBojy concTBeHy 3a ornop-
HOCT H ikHBOT.

yHyTapH>a Be3a, paA h peA, bh*
cokH MopaA h  OAroj kyATa 7bydaBH
AO caBpmeHCTBa npeMa Kpa7by h
OT apdHHH u,eMeHTHpa nojeAHHanHy
CBecT o orpoMHoj OAroBopHocTH npeA

63

6yAyhHouihy 3a HanpeAak, onyBaii>e onrnroj AP>kaBHoj 3ajeAHHpn 3a no*
n OA6paHy HajBehHX HacAef)eHHx 3Hafi>e, ceče y OAHOcy Ha noBeuaH-
CBeTHita 3a ao 6 o CBOje h  Aprfcane. ctbo h  yAory y a.eMy ČAaroAapHMo
3a 33BHAH0 CTatbe y kome je Bof)y — Cbom Kpazby.

AaHac, 3a npeo6pa>kaj kojH BpuiH y TbeHepaA HayMOBHh,

KPA 7b  H HALO 3AAPAH

ripBH cycpeTaj ft>. BeA. Kpa/ba
AAekcaHAPa ca npo6yt)eHHM 3aApa~
hom  ycAHjeAHo je jom roAWHe 1908.,
kaAa je CnAHT, BH3HOHapckH npeA-
BHf)ajyhH 6yAyhHOCT, H3 CBojnx MAa*
AeHankHx Ayma OAyineB7beHo no3Apa*
bho  BberoBO BnconaHCTBO AAekcaH*
Apa KapafjopfjeBHha kao 6yAyher
0yrocAOBeHckor Kpazta.

Bhao je to jeAHeMpke jecett>cke, ho-
hn kaAa je jaka rpyna ma3ahx  HarjHO*
HaAncra, jjaka, paAHHka h rerfcaka
AonekaAa y cnAHTckoj Ayn,H Aaf)y H3
Koropa, 3Hajvhn Aa ce Ha H>oj bo3h
KpaTbeBnh AAekcaHAap Kapafjopfje*
Bnh. '-iHTaB npHCTaH je 6ho 3aTBopeH
rycTHm >kaHAapckHM kopAOHOM, H3a
kojera ce nopeAaAa oMAaAUHa. KaAa
je Aaf)a npncraAa y3 o6aAy, npoAO-
mho ce 3pakoM cna^kaH nokAHH:
»>Khbho AAekcaHAap KapafjopfjeBHh!«
AycrpHjcka >kaHAapMepnja HaBaAH
OAMax Ha OMAaAHHy re jy 6ajyHe-
TaMa nomcHe H3 rpaAcke Ayke. O-
MA3AHH3 ce je OHAa cAerAa Ha Cy*
crjenaHcko rpočzbe, koje ca 3anaAHe
CTpaHe nonyT noAyocTpBu,a 3aTBapa
CnAHTcky rpaAcky Ayky, h Ty Ha
kHuiH, y mpaky h thuihhh nekaAa
H3A33 Aafje H3 rpaAcke Ayke. H, kaAa
ce OBa nojaBHAa, nAaHyme čeHraAcke
BaTpe h nynnHOM ce npoAOMH a oča-
aom OAjekHe nokAHn: »>Khbho 6yAyhn
jyrocAOBeHckn Kpa /b  !«.

To je 6 hao  y CnAHTy roAHHe 1908.,
AeceT roAHHa npnje ocAočofjefta, ka~
Aa^je Ha HaineM npHMopjy 6eh 6HAa
cfropMHpaHa HAeoAornja jyrocAOBeH*
ckor ocAo6ot)en,a  h  yjeAHH>eft.a. Hbe~
tobo  BHConaHCTBO AAekcaHAap Kapa*
ftopfjeBHh, chh  IleTpa Kpazta Cpčnje,
Bpahao ce TaAa ca nocjeTe H3 cBor
3aBHnaja, BHcokor LjeTHita, JaApaH-
ckHM MopeM y Cymak, a OAaTAe npe*
ko 3arpe6a y BeorpaA

Ca cnAHTckor CycTjenaHa, kojH je
ycko Be3aH ca xhctophjom  xpBarcke
AHHacTHje, jep je y cycrjenaHckoM
A\aHacTHpy koHLjeM jeAaHaecTor bh-
jeka npeMHHyo »kaAyf)ep CTjenaH«,

nocTbeAHjH BAaAap Hanie HapOAHe
AHHacTHje ca JaApaHa, no3ApaBHO
je JaApaH y jeAHOj BeAPoj h  cjajHoj
BH3Hjn no npBH nyT 6yAyher Kpazba
3yrocAaBHje, kojH je HM.ao Aa noBe?ke
XHCTopHjcky xpBaTcky rioMopcky
npouiAocT ca 6yAyhoM hctophjom
HHT aBor jyrocAOBeHckor HapoAa,

riocAHje Tora npornao je HHTaB
jeAaH AepeHHj. AepeHHj BeAHknx 6op*
6a h Hanopa, CTpaAan.a h cTpaxoTa,
nopa3a h nočjeAa, koje cy cTBapaAe
XHCTopniy h yAapaAe TeMe/be yjeAH*
fbeii>y 3yrocAaBeHa h cTBapaH>y Jy*
rocAaBHje. Y hhtbbom obom TemkoM
AepeHHjy ^BHjek npeAttanH h yBHjek
npeABOAH npama koHanHOM rjHzby,
npawa JaApaHy, O h, kora cmo 1908.
no npBH nyT no3ApaBHAH y CnAHTy,
kao 6yAyher jyrocAOBeHckor Kpa/ba.

HakoH OBor Ternkor AepeHHja 6opČH
h nperapaiba 3a ocAo6of)efbe h yje*
AHfbeH.e HapoAa, HacTyna TemkoAOČa
(fjopMHpaiba h koHCOAHAOBarba 3yro-
CAaBHje, y kojeMy oneT HCTyna Oh,
nyTHHk ca JaApaHa, kao Bofja, 06-
HOBHTe/b H CTBapaAaU, HapHOHaAHe
yHHTapHCTHnke HAeoAornje, kojoj je
OAao nyHO npH3Haft>e f^BojHM 3ako-
HOM O H33HBy kpaZbeBHHe HffleHOffl

3yrocAaBHje AHeBa 3. okTočpa 1929.
6am Ha H3Maky APyror AepeHHja,
nocAHje npBor cycpeTa ca JaApaHOM.

y obom Me5yBpeMeHy Oh ce je no*
hobo nojaBHO Ha oboj jaApaHckoj
o6aAH roAHHe 192c3.. a ah  He BHiue Jn~
cognilo” nyTHHk, Beh kao Kpazb yje-
AHt±>eHHX JyrocAOBeHa.

Y jeceHH roAHHe 1925., IBeroBO
BeAHnaHCTBO Kpazb AAekcaHAap y
HeonHCHBOM TpHyMcj)y h cjajy ca
CBojoM Kpa7&eBckoM cynpyroM npo-
mao je HauiHM npHMopjeM ohhm
hcthm nyTeM, uito ra je 6ho npeBa*
aho roAHHe 1908. rioniTO je Ha Bpxy
AoBheHa caxpaHHo CBor cAaBHor
npeTka BAaAapa h njecHHka, cnycTHO
ce je Ha JaApaH,

HapoA Ha 3aApaHy Aonekao ra je y
opkaHy OAymeBzbeH>a h paAocTHkao

64

CBor Kpa/ba h Bof)y. Y3Ay>k u,njeAor
Haiuer npHMopja opno ce caMO jeAHH-
CTBeH, cnoHTaH h Tonao nokAHn:
»>Khbho  Hani UyrocAOBeHckH Kpa/b!«.
MAaAO n CTapo, CBe uito  je 6hao
kaApo Aa ocTaBH ceAa napornu, m
rpaAOBe, CBe ce cAerAo y OHa mjecTa,
y koja je Aaf)a npncTajaAa, Aa Ta
bhah h  no3ApaBH, Aa My 3axBaAH h
Aa My ce nokAOHH.

H TaAa, jeAHe jeceHcke BenepH caB
CnAHT ce 3rpHyo y Ayky, rAje je 6 ha 3
noBe3aHa Aaf)a „Kapaf)opfje“, Ha h-
cropnjt koM rary Majopa CrojaHa,
Ha kojH ce je y jeceHH 1918, roAHHe
OHAa HckppaAa npBa nera ČHjeAHx

HeMa CHAe koja 6 h  oBaj čncep MorAa
OAPHjenHTH oa JyrocAaBHje. ZjaHac
cy obc y3BHineHe Kpa/beBe pnjenn
ykAecaHe HaA CnAHTOM, y MapjaH-
ckoj myMH' rAje je CnAHT noAHrao
AHjen cnoMeHHk, y kojn je ykAecao
Kpa/beBy nopyky, koja je ype3aHa h
y cppa cbhx npHMopapa.

Oa Te aočh  Ib. BeA. Kpa/b AAek-
caHAap je CBpahao jorn HekoAHko
nyTa Ha OaApaH. nocBehyjyhn My ne*
AHky najkH.y, caB cboJ HHTepec h
TonAy 7By6aB, yBek oAyuieB/beHO ao*
nekaH h  no3ApaB/beH oa uHTaBor tu-
pOAa obhx o6aAa. Oh ce CBpaha Ha
IJaApaH, jep Ta Ay6nna, uiupuHa h

H,. Buconaii. IIpeeTOJioHa^flesHHK rfeiap na Ja^pany

opAOBa. 'Ha mocry Aafie crajaoZje
Bb. BeA. Kpa/b AAekcaHAap h  Tb. BeA.
Kpa/bnpa Mapnja a npeA PbHMa je

npoAe(J)HAOBaAOHHraBO rpa^aHCTBO h
HapoA, akAaMHpajyhn h no 3 ApaB/ba~
jyhH y Mopy OAyuieB/berba Kpa/beB~
ckn nap. Te BeuepH, cvneAHpe ohom
C ycTjenaHy ca kojer Pa je npBH nyT
no 3 ApaBHO OaApaH, Kpa/b je nporo-
BOpHO CnAnhaHHMa, a npeko h>hx
HHTaBOM npHA\opjy h HHTaBOM Hapo*
Ay nopyuHO CBOj Kpa/beBckH 3 aBjeT:
„K a o h a o c a a a, Tako h oa
caAa 6 yAHTe b j e p h  n nyBa~
pH Hainera JaApaHa, 3 a Ba-
m  a HBpcTo  c t  oj  h u, h j e a  a y j e«

AHH>eHa OTanČHHa!".

HHTaBO je npHMOpje tom  npnroAOM
ocjeTHAO, Aa je iberoB Kpa/b Hepa 3 -
Apy>kHBO Be 3 aH ca JaApaHOM h  Aa

HCOAO/bHBa CHara Mopa h CBera OHor,
uito oho  y ceČH kpHje 3a Ham.HapoA,
npHBAanH k OBHM HaniHM jaApaHCkHM
o6aAaMa.

Aah 3 a ocTBapetbe BeAHkor jyro-
CAOBeHckor jaApaHckor riporpaMa
HHje to AOCTaTHo h Kpa/b xohe, Aa
h  CBojy Kpa/beBcky Ajeu,y, ocoShto
fb. Kpa/b. Bhc.  npecTOAOHac/beAHHka
neTpa npn 6 AH>kH JaApaHy h as ra
yno 3 Ha c MopeM, kako 6 n joni y »Aa-
^aHHM roAHHaMa yno 3 Hao iberoBe
nape h  iberoBe CHare, aeroBO čoraT-
ctbo h  iteroBy Ba&HOCT h 3 Hanaj 3 a
Hainy Ap^kasy. H cTora Pb. Kp. Bhc.
npecTOAOHacAeAHHk fleTap, no bhco-
koj OAAyu,H Kpa/beBoj, cBake roAHHe
6 opaBH H 3 BecH 0  BpnjeMe Ha HauieM
JaApaHy, a OBe roAHHe cy 6 opaBHAH
h 0 CT 3 AH Kpa/beBHhH, H HeA\a ABojče,

9

65

OBaj čopaBak Ha Mopy he HrpaTH
BarfcHy yAory y OArojy h  kapakTepy,
y BHAHpHMa, HHTeHpnjaMa h  kcmpen-
pnjaMa čyAyher KpaTba JyrocAaBHje,
y kojeMy y3BHuieHH OTaij xohe Beh
caAa, Aa npočyAH TbyčaB h  HHrepec
3a Haui UaApaH.

Kpa7b je, BHCoko pjeHehn BpeAHOTe
koje Ham JaApaH nma 3a jyrocAa-
BHjy, jom npe BHine roAHHa oao6pho,
Aa HjeroB npBopotieHH, npecTOAOHa-
c/beAHHk flerap npey3Me BHcoko no-
kpoBHTeA>CTBo HaA »JaApaHckoM
Crpa>koM», xTHjyhH Ha raj HanHH
oasth  nyHO npH3Haibe ijHTbeBHMa o
Bor uaTpHorckor yApy>ketba, koje HMa
Aa y cbhm  cAojeBHMa HapoAa pa3-
BHje mTO jany h  HHTeH3HBHHjy ak-
gnjy 3a 6yfjeH>e CBHjecTH o Hau,Ho-
HaAHoj h  AP>kaBHOj Hy>kAH nocjeAO-
Bama UaApaHa h o  meroBoj TbenoTH
h  BajkHocTH, 3a npHČAHjkeme cbhx
kpajeBa h  necTH AP>kaBe h  HapoAa
Mopy, 3a janajbe TbyčaBH npeMa Mopy
h  3a meroBo yno3HaBaH>e, 3a CBe-
crpaHO meroBo HckoprnuhaBaibe Ha
kopHcr AOJkaBe h  HapoAa, 3a Tbyčo-
mopho  nyBaHbe THcyhTbeTHor jyro-
CAOBeHckor kapakrepa obhx  očaAa,
3a yHBpmheH>e Bjepe y čyAyhH0CT thx
očaAa h  Mopa, koje hx  nAane, 3a o*
čpaHy h  ocHrypame HecMeTaHor no-
cjeAOBama Hamer Mopa h  3a CBe jann
pa3BHrak h  HanpeAak JyrocAaBHje
noMOhy CHara h  ČAaroAara koje Mope
AaBa OHOMy, kojn ra nocjeAyje. FIo-
BjepHBmH nokpoBHTeTbCTBO JaApaH-
cke Crpajke Cbom  npBopofjeHOM CHHy,
nocTao je 3amTHTHHkoM H>eHHx bh-
cokHx u,H/beBa h hochoijcm  Hame Ja-
ApaHcke mhcah.

BjepaH obhm  pH^eBHMa fi>, B, KpaTb
je nocBerHO CBy CBojy najkmy Hamoj
TproBankoj h  paTHoj MopHapHu,H. no*
CAHje yjeAHmema Hama TproBanka
MopHapHpa je 6 ha 3 peAyijHpaHa Ha
He3HarHy roHa>ky, Aok opraHH30BaHe
parHe MopHapHpe hhcmo  ckopo hh
hm3ah.  riocjeA JaApaHcke očaAe če3
parae h  TproBanke MopHapmje 3Hann
HeMoryhHOCT OHyBaiba Tor nocjeAa
h  HeMoryhHocr HckopninhaBama ČAa*
toastu  Mopa, na je CTora KpaTb obhm
npoČAeMHMa noeBeTHO CBy CBOjy
uarfcmy. IIoa  fi>eroBHM MyAPHM boa-
CTBOM VAapeHH cy TeMeAiH MAaAOj
}yrocAOBeHckoj paTHoj MopHapnijH,
npoBeAeHa je y3opHa MopHapnnka
opraHH3apHja h  cTBopeHH cy cbh
npeAyBjeTH 3a me3HH pa3BHTak y

CBpxy očpaHe h  onyBama Hamer no¬
cjeAa Ha Mopy, Hctoaočho  cy ctbo-
peHe MoryhHocTH 3a mTo jami pa3-
BHTak TproBanke MopHapmj,e, koja
AaHac noTpocTpyneHa no cbhm mo-
pHMa BHcoko Bnje jyrocAOBeHcky 3a-
CTaBy, Aoka3yjyhH nnraBOM CBHjeTy
AO koje ce bhchhc h  BajkHOcrn pa3-
BHAa noA BAaAameM CBora HapoAHor
KpaTba.

BeAHka Kpa/beBa koHgenpnja Kpa-
TbeBHHe UyrocAaBHje kao noMopcke
AP^aBe ocTBapyje ce CBe ro BHme
h čp>ke. Hama očaAa ce pa3BHja h
HanpeAyje: rpaAe ce HOBe h pekoH-
CTpynpajy cTape Ayke; noMopckn rpa*
aobh h Bapomn ce AH>ky h pa3BHjajy,
cTBapajyhn noMopcka cpejnmTa, H3
kojHx cTpyjH jkHBOT, caočpahaj h Tp-
roBHHa npaMa cbhm3 kpajeBHMa cbh-
jera; rproBanka MopHapnpa Henpe*
craHO pacTe h ocBaja CBjercke Ayke;
nocBehyje ce CBe to  Beha čpnra pa3*
BHTky paTHe MopHapmje; H3rpaf)eHe
cy h rpaAe ce >keTbe3HHHke Be3e H3-
Mefjy yHyTpammocTH AP^kaBe h ja-
ApaHcke očaAe; pnčapcTBO ce yHa*
npel)yje h  ycaBpmaBa; ocHHBajy ce
čpoAorpaAHAHmTa; HapoA H3 HHTaBe
AP^kaBe y CBe pacTyheM čpojy ch-
A33H k MOpy, yno3Haje ra h 3aBOAH;
čyAH ce h  rnnpn CByrAe CBiijecT h mh-
cao jaApaHcka: pa3BHjajy ce jaApaH*
cke akijnje y cbhm  npaBn,HMa h  ko-
HanHO yAapajy ce CMjepHHpe onmToj
Ha4HOHaAHoj opHjeHTaijHjH npeMa Ha-
meM 3aApaHy h meroBoj očaAH, npeMa
kojHMa ce ynyhyjy HapoAHe eHeprnje,
jep JaApaHCko Mope je CHara, Ahbot
h  TeMeTb 3yrocAaBHje.

Obo  je ČHAa OAyBjek noAHTHka, kojy
je CMHmTbeHO boaho  Hi. BeA. Kpa;b,
BjepaH CBOMe y CnAHTy nporAame-
hom nporpaMy, npaMa kojeMy Tpeča
nyBaTH obo  Hame Mope, jep 3a Hama
npHMopu,HMa CTojH HHTaBa yjeAHme-
Ha AOMOBHHa, He caMO 3a očpaHy
Mopa Beh h  3a H3rpaAmy čyAyhHO*
cth  UyrocAaBHje Ha Mopy.

H Tako oa  OHe jeceHcke HohH ro-
AHHe 1908 , na CBe ao  Hamnx AaHa
ocTBapyje ce CBe to  BHme Hama
TaAama BH3Hja. TaAamH cpnckn Kpa-
TbeBHh AAekcaHAap — nocTaje Kpa-
TbeM JyrocAaBHje; TaAamn „incognilo"
nyTHHk — y Mopy OAyuieBA>ema hh-
TaBor npHMopja caAa TpHyMtf>aAHo
nocjehyje CBojy JaApaHcky očaAy;
TaAaibH Kpa/beBHh koHTHHeHTaAHe

66

Cp6nje — caAa je Kpa/b JyrocAaBnje,
kojn je 3acHOBao h ocrBapyje BeAHky
koHu,enpnjy JyrocAaBnje, kaonpHMop-
cke Ap>kaBe, y gH7by koHanHor orfcH-
BOTBopehba jyrocAOBeHckor jaApaH-
ckor nporpaMa.

Bw3Hja je nocTaAa peaArtocr: Čpri-
ckn KpaTbeBHh AAekcaHAap je —
Kpa^b JyrocA3Bnje, hctohhh JaApaH
je — Ham,

CnAHT, Dr Hbo TapTajba.

KRALJ ALEKSANDER IN SLOVENCI.

V dolgi, mnogo predolgi dobi ne¬
svobodnih dni so Slovenci že skoraj
pozabili da so sploh kedaj imeli svo
jega narodnega vladarja. Še žalosl-
nejše! Ni manjkalo dosli in zmagalo
bi prepričanje, da so Slovenci sploh
obsojeni, da hlapčujejo lujcu in lujim
vladarjem. A nakral je padla la ne¬
varnost in v lem je vzrok, da so Slo¬
venci lem bolj vzljubili svojega pr¬
vega narodnega kralja, ker je la ne-
razdružljivo zvezan z njih osvobodit¬
vijo in z vsem, kar je tvorilo njih
narodno življenje.

Slovensko osvobojenje je bilo mo¬
goče le iz in polom jugoslovanstva.
2e dolgo pred vojno so vsi zavedni
Slovenci spoznali, da je druga re¬
šitev isključena in zato je bilo j u-
goslovanstvo identično s
stremljenjem Slovencev po
svobodi.  To jugoslovanstvo seveda
ni bilo vedno jasno izkristalizirano,
vendar pa je vedno živelo in se ved¬
no jasneje razvijalo, dokler ni vsa
Slovenija z enim samim mogočnim
klicem zaklicala, da hoče Jugoslavi¬
jo, da odklanja za sebe vsako drugo
rešitev.

Nosilec jugoslovanske misli pa je
po kralju Petru bil kralj Aleksander od
tistega hipa, ko so prvi Slovenci za¬
slutili. da prihaja čas velikih dogod¬
kov. Aneksi jska kriza je bi¬
la prvi alarm teh dogodkov.
Avstrija je sicer takrat triumfirala in
nalašč naredila na Dunaju veliko
demonstracijo nemških knezov, da
proslave avstrijskega cesarja po a-
neksijski krizi ob njegovem jubileju,
toda Slovenci so čutili, da je ostala
aneksijska kriza nerešena in da Sr¬
bi še niso spregovorili svoje zadnje
besede. Vedeli so pa tudi, da je bolj
ko Srbija, doživela silen poraz za¬

vezniška diplomacija in je po anek-
sijski krizi »privezala Srbija«, kakor
je dejal srbski zunanji minister Mi¬
lovanovič »svoj majhen čoln k veliki
ladji antante«. Z aneksijsko krizo se
je Srbija mogočno uveljavila v med¬
narodni politiki in postala faktor.

V aneksijski krizi pa je poslal
kraljevič Aleksander pres¬
tolonaslednik  in takrat so prvi¬
krat zaslutili in spoznali Slovenci
Njegovo vlogo.

Aneksijska kriza pa je imela še
drugo dobro stran. Opozorila je vse
Jugoslovane, da je Srbija jugo¬
slovanski Piemont,  ki je pri¬
čel delo za osvoboditev Jugoslova¬
nov iz tujskega jarma.

Prišla je prva osvobodilna
balkanska vojna.  Kar je bilo
sploh mogočih slabih vesli o Srbiji
in srbskem narodu, z vsemi temi ve¬
stmi je obdarjal dunajski in graški
tisk Slovence. Niso sicer te vesli pre¬
motile Slovencev, ker so ti njih laž¬
nivost spoznali, pač pa so povzročite
te vesti, da je bilo veselje Slovencev
lem večje, lem radoslnejše in tem
močnejše, ko so vrgle prve zmago¬
vite vesti o srbskih zmagah vse te
sovražne klevete ob tla.

Prva velika zmagovita vest pa
je bila, da je prva srbska armada
pod poveljstvom presto lo-
naslednika Aleksandra  uni¬
čujoče razbila pri Kumanovem tur¬
ško vojsko, da je Kosovo maščevano
in da je odprta pot v Dušanovo Sko¬
plje.

Mladi zmagoviti prestolonasled¬
nik Aleksander je osvojil slovenska
srca in po vsej Sloveniji so se zbi-
rali darovi za srbski Rdeči/—'
križ  in ni ga bilo zavednega Slo- '
venca, ki nebi na ta način manife-

67

stiral svojo jugoslovansko zavednost
navzlic in na oči avstrijskih oblasti.
Po Kumanovem je postala jugoslo¬
vanska ideja temeljna vsebina slo¬
venskega programa. Po Bregalnici,
ko so Slovenci drugič spoznali pre-
stolonasladnika Aleksandra kot zma¬
govitega vojskovodjo, je bilo tudi za
Slovence odločeno, da samo Beograd
pravilno pojmuje in rešuje jugoslo¬
vanski program, da je za Sloven*
cemožna samo skupna pol
s Srbi in Hrvati.

Padli so streli v Sarajevem. Baš
ta dan smo sprejemali v Gorici pev¬
sko društvo »Lovor« iz Lovrane. Na
pozdravnem sestanku sem govoril o
jugoslovanski ideji. Za nikogar od
nas ni bilo tedaj dvoma, da s e je
odločilna borba pričela  in
moramo vsi Slovenci, Hrvati in Srbi
storiti svojo narodno dolžnost in sta¬
ti za Srbijo, ki vodi  boj  za
nas vse.

Kmalu nato je tudi srbska na¬
rodna skupščina v Nišu to potrdila
jn v svoji deklaraciji z dne 7. decem¬
bra 1914. izjavila, da je »vojna (z Av¬
strijo) postala obenem borba
za o s v o b o j e n j e i n u j e d i n j e-
n je vseh naših nesvobodnih
bratov Srbov, Hrvatov in
Slovencev«  Prav tako odločno
je povdaril la vzvišeni namen osvo¬
bodilne vojne v svojih izjavah r e-
gent Aleksander  ter obenem
z vednimi zmagami dokazal, da se
ta visoki namen vojne uspešno do¬
sega, Pod njegovim vodstvom je iz-
vojevala srbska vojska prvo veliko
zmago v cerski bitki. VKolu-
barski bitki  je nato junaška srb¬
ska vojska znova dokazala, da je
po svoji kvaliteti ena prvih armad
na svetu. Vodja le vojske pa je bil
regent Aleksander,  ki je od te¬
daj za Slovence vzor pogumnega in
obenem prevdarnega borca. Kralj
Aleksander jeodiedajza
Slovence ideal j u g o s 1 o-
venskega borca.

Še ena preizkušnja je bila poire-
bna: Albanija. Po tolikih zmagah v
boju je morala srbska vojska izvo-
jevali se najtežjo zmago: premagali
trpljenje. In to zmago je izvojevala
na ta način, da so Slovenci obstremeli
nad veličino njenega duha, Nikdar
ne pozabi noben Slovenec one pret¬
resljive tragike, ko je delil kralj Peter

kruh s svojimi junaki in sredi zime
zapuščal na vozu, zapreženem od
štirih volov sveto srbsko zemljo.
Prav tako pa ne pozabi noben Slo¬
venec nikdar junaštva regenta Alek¬
sandra, ki je po leški operaciji ležal
tedaj v Lješu, majhnem albanskem
pristanišču. Tedaj je prišel k regentu
genoral Mondesur, da ga vzame na
svojo ladjo. A regent je odgovoril:
»Jaz ostanem tu, dokler
se ne vkrca moj zadnji  vo-
j a k.«

Legendarno junaštvo pozna tudi
legendarno zvestobo. Tako stalno ra¬
ste in se dviga vzor, ki ga ustvarja
Slovencem kralj Aleksander.

In nazadnje so prišli dnevi
slave  in zmagoslavja, se je divjal
boj za odločitev na zapadnem boiš-
ču, ko je srbska armada pod povelj¬
stvom regenta Aleksandra že odlo¬
čila vojno in v zmagoslavnem nale¬
tu, ki nima para v svetovni zgodovi¬
ni, osvobodila Srbijo in nato prinesla
svobodo vsem drugim Jugoslovanom.

Nepopisno je s kakšnim navdu¬
šenjem je vse pozdravljalo
srbsko armado na nje¬
nem osvobodilnem poho-
d u. Vse je tekmovalo med seboj,
kdo bo bolj prisrčno, bolj razsipno
pozdravil in sprejel junaško srbsko
vojsko, Ljubezen, ki je bila skozi sto¬
letja zaprta, je z elementarno silo
planila na dan in v vsakem mestu
velike Jugoslavije je bil prihod srb¬
ske vojske praznik, ki je ostal vsem
v neizbrisnem spominu.

Še večji praznik za vsa mesta
pa je bil kasneje prihod regenta A-
leksandra, Njemu, ki je bil od leta
1912 vedno na čelu zmagovite srb¬
ske vojske, ki je v treh vojnah izvo-
jeval Jugoslovanom svobodo, Njemu,
ki je s krasno zmago pri Kumano¬
vem pričel in z divno zmago na
Kajmakčalanu zaključil osvobodilne
boje, Njemu so v ljubezni in vdanos¬
ti ter brezmejni hvaležnosti zavris¬
kala srca nasproti v takšni radosti,
da so ljudje jokali od veselja in da
je bil njegov prihod v novo osvobo¬
jene kraje drugo vstajenje Jugosla¬
vije.

In Slovenija je hotela, da je bil
Aleksandrov prihod med Slovence še
večji praznik ko povsod drugod. V
resnici so bili tudi Aleksandrovi dnevi

68

V Ljubljani, Mariboru in v vsej Slo*
veniji Iriuml, kakršnega more doži¬
veli le zmagovalec, ki ga narod ljubi
iz vsega srca in vsem svojim čuv-
slvovanjem.

Aleksandrovi dnevi  v Slo¬
veniji so vsemu sveto dokazali, da
so Slovenci nezdružljivo
zvezani s svojim Kraljem  da
velja v Sloveniji v najvišji meri geslo:
Kralj in narod!

Bolj ko vsi drugi so se zave¬
dali Slovenci, da more jugoslovanski
narod do kraja dovršili svojo misijo
le, če je u j e d i n j e n. Kakor je bi¬
la v dneh vojne prva in najvišja na¬
loga za vse Jugoslovane, da si pri¬
bore svobodo, tako je bila po vojni
prva in najvišja naloga, da ohranijo
krvavo pridobljeno svobodo s lem,
da so složni, da so zedinjeni ne samo
na zunaj, temveč tudi duhovno, da
veže vse Jugoslovane eno naro¬
dno čustvovanje in ena na¬
rodna volja.

Boj za lo duhovno zedinjenje je
bil osnova vsega poliiičnega življenja
Jugoslovanov po vojni in kakor je
bil preje Regent Aleksander vodja
osvobodilnega gibanja, tako je bil
sedaj Kralj Aleksander vodja vsega
dela za popolno zedinjenje Jugoslo¬
vanov na podlagi enakopravnosti
vseh treh plemen, da se na ta način
čim hitreje doseže popolna konsoli¬
dacija Jugoslavije in s lem njen čim
večji in čim sijajnejši napredek. Tako
je Kralj Aleksander postal tudi v tem
pogledu ideal vseh Slovencev,

Presegalo bi okvir tega članka,
če bi podrobno omenjal ono veliko
delo in vso ono veliko skrb Kralja
Aleks ndra, da se v vsej izmeri do¬
seže veliki ideal zedinjenja, Le dva
historična datuma naj omenim

V svojem manifestu narodu z
dne 6. 1. 1919 je dejal regent Alek¬
sander med drugim tudi lo-le: „p o-
trudimo se, da pokažemo
s pozabljenjem na vsa
naša medsebojna n a s p-
rotstva in z opuščanjem
vseh nesoglasij vsem z-
gled treznega in sveslne-
ga naroda, vrednega, da v
miru živi in dela z veli¬
kimi prosvill jenimi na¬
rodi, s katerimi je imel
čast in ponos, da jim je

bil hraber vojni drug in
lojalen  z a v e z n i k".

Ni treba posebej povdarjati, kako
niti ta kraljevski, iz najčislejšega pa¬
triotizma porojeni apel ni mogel iz-
modriti Jugoslovanov, da bi prene¬
hali s pretiranim strankarskimi bor-
bami in pričeli složno delovati 'za
napredek Jugoslavije, Kljub vsem tež¬
kim in usodnim izkušnjam zgodovine,
kljub vsem očitnim sovražnim na¬
menom nekaterih sosedov, so , se
strankarski boji razbesneli do naj-
višje mere, da je bila že v nevarnosti
eksistenca Jugoslavije,

Jasno je poslalo, da je ogrožena
svoboda Jugoslovanov, če bi še na¬
prej trajalo to nebrzdano strankarstvo.
Nastal je trenutek, ko je Jugoslavija
potrebovala odločilnega in pogum¬
nega patriota, ki napravi nezdravim
razmeram konec — ali pa bo konec
jugoslovanske svobode.

In lega odločnega moža je imela
k sreči Jugoslavija v svojem Kralju,
v velikem zjedinitelju Aleksandru ' j. '

On, ki je zvesto sledil velikim
demokratičnim načelom svojega ve¬
likega očeta, On, ki je zapisal ponos¬
ne besede,da„hoče biti vladar
po lastnem duliu  sam o s-
lojnih, svobodnih, za u s-
pešno delo in srečno, ži¬
vi j e n j e trudečih se in s p o-
sobnih kmetov, drža v n o-
tvorcev svoje narodne
držav  e". On je moral prav zaradi
teh načel uničiti ves narod ubijajoče
strankarstvo in odpraviti le od stran¬
karstva živečo skupščino.

Tako je deset let po prvel apelu
prišlo do historičnega šestojanuar-
skega manifesta, ki je čisto prepojen
od najgloblje ljubezni do naroda in
ki je dokument velike odgovornosti,
ki jo je čutil vladar Aleksander do
svojega naroda.

Ni bilo drugega izhoda.,. . „Mojo
dušo so mučile tožbe narodnih mno¬
žic, delavcev, in patriotov 11 . , . . Naj¬
večji interesi naroda in države kot tudi
njih bodočnost mi narekuje, da se obra¬
čam kot vladar in kot sin te zemlje brez
posrednikov svoiemu narodu in mu ot-
krito povem, kar mi nareka v tem trenot-
ku moja vest in moja ljubezen do očet¬
njave 11 , , . . ,,Mojo sveto nalogo, da z vse¬
mi sredstvi ohranim narodno edinstvo
in državo, to je najvišja naloga za mene
i za vse 11 .,..

69

Š lemi silnimi in z najčistejšega
patriotizma porojenimi besedami je
Kralj Aleksander utemeljil svoj ko¬
rak, prevzel sam zanj vso odgovor¬
nost in se s tem znova uveljavil kot
pravi narodni Kralj, kakršnega je za¬
hteval slovenski ideal. Zalo je 6 ja¬
nuar še višj dvignil kraljev ugled
med Slovenci in še povečal ljubezen
Slovencev do Njega, zlasti še, ker so
vsi poznejši dogodki dokazali, da je
s 6. januarjem postala državna mi¬
sel ona čista jugoslovanska misel,
za katero so vedno živeli Slovenci.
S 3. oktobrom je dobila Jugoslavija
svoje edino pravo ime, s 6. septem¬
brom so jugoslovanski prapori za¬
plapolali nad jugoslovansko vojsko
in s Sokolom Kraljevine Jugoslavije
je bila v tretje povzdignjena jugoslo¬
vanska misel kot prva misel vsega
naroda

Vsa nacionalna pričakovanja
Slovencev je izpolnil kralj Aleksan¬
der in Slovenci so spoznali, da naj¬
de vsako njih narodno prizadevanje
v Kralju Aleksandru svojega najbo¬
ljšega pokrovitelja in podpornika.

Za Slovence je bila zmaga
jugoslovanske misli vpra
šanje njih narodnega ob¬
stoja  in je še danes pogoj njih
srečnejše bodočnosti, ker kljub vsem
velikim zmagam še danes niso re¬
šena vsa vprašanja, niti še ni do
konca dovršeno veliko delo zjedi-
njenja in osvobojenja vseh Jugoslo¬
vanov. Jugoslovanska misel je zalo
še vedno temeljna vsebina vsega
slovenskega hotenja in jugoslovanska
misel, zato tudi narekuje vse odno-
šaje Slovencev in je ključ do njih
src. Najvišji in naravnost idealni re¬
prezentant jugoslovanske misli pa je
Nj. Vel. Kralj Aleksander in zato so
Slovenci neločljivo zedinjeni s svojim
Kraljem, zato so eno z Njim.

Slovenci pa so tudi že imeli
priliko, da so praktično spoznali, da
je jugoslovanska misel v
resnici edina možnost za
njih nacijonalni razvoj.
Po osvobojenju se je kulturno živ¬
ljenje Slovencev razvilo z naravnost
nesanjanim tempom. Tu treba v prvi
vrsti omeniti slovensko univerzo, ki
je postala dejstvo šele potem, ko je
Nj. Visočanslvo regent Aleksander s
svojim zakonskim pooblastilom pre¬
sekal vso negotovost in dolgotrajne

spore ter nato z zakonom ustanovil
ljubljansko univerzo. Alma mater la-
bacensis pa mora še v vse drugačni
meri biti hvaležna svojemu kralju.
Leta in leta dolgo je trpel razvoj lju¬
bljanske univerze, ker je vsako leto
grozila nevarnost njene redukcije,
dokler tudi tej negotovosti ni napra¬
vil konec kralj Aleksander ter postal
najvišji pokrovitelj ljubljanske uni¬
verze ter tudi dozvolil, da nosi sedaj
njegovo ime. Univerzitas Alexsan-
drina je zato globoko hvaležna svo¬
jemu kralju, da jo je rešil vseh skrbi
ter da se more vsa posvetiti delu za
svoj napredek in za blagor naroda.

Glasbeni konservatorij, ves si¬
jajen napredek ljudskega in še si-
jajnejši meščanskega šolstva, nadalje
ustanovitev trgovske akademije, cele
vrsti strokovnih šol, povsodi sami
dokumenti, ki pričajo, kako je napre¬
dovala Slovenita pod vlado Nj. Vel.
Kralja Aleksandra. A ne samo kul¬
turno, tudi materijalno je napredovala
Slovenija vsled velike pozornosti, ki
jo je vedno poklanjal Kralj Aleksan¬
der Sloveniji.

Mogočen razvoj Bleda ne bi bil
nikdar mogoč, da ga ni kralj Aleksan¬
der povišal v svojo letno rezidenco.
Obenem z Bledom pa je vsa Gorenj¬
ska in vsa Slovenija bila deležna
dobrot kraljevega bivanja v Sloveniji.

Enako se je Ljubljana vsled ve¬
like pozornosti kraljeve vlade never¬
jetno razvila in ta razvoj traja še na¬
prej in kakor vse kaže, je šele v pri¬
četku.

Kot dežela, ki mora poslati de¬
žela tujskega prometa, je Slovenija
vedno stremela za raznimi promet¬
nimi zvezami in tudi ta stremljenja
so bila kronana z uspehom. S prek¬
mursko želesnico je dobilo Prek¬
murje svojo zvezo s Slovenijo, z že¬
leznico Rogaška Slatina — Krapina
je naše drugo najlepše zravilišče do¬
bilo nov razmah in že je raspisana
oddaja del za progo Št. Janž—Sev¬
nica, ki je začetek zveze Slovenije z
morjem.

A ne samo Slovenija kot celota,
temveč tudi vsi stanovi so pod vlado
Kralja Aleksandra napredovali. Zlasti
veliko hvalo pa je dolžan Kralju
Aleksandru slovenski kmet. Že v
svojem prvem manifestu je kralj
Aleksander napovedal potrebo agrar-

10

ne reforme, Vsled partizanstva, ki /e
le predolgo obvladalo vse naše javno
življenje, je žal ostala agrarna re¬
forma nerešena. Po 6, januarja pa se
je tudi agrarna reforma premaknila
z mrtve točke in danes je že rešena.

Od nekdaj je bila največja nes-
sreča slovenskega kmetovalca, da
ni mogel prodati svojih pridelkov za
ceno, ki bi odgovarjala njegovemu
trudu. Tudi v tem oziru se je izkazal
Kralj Aleksander kot največji dobrot¬
nik kmeta in z zakonom o žitnem
monopolu je storjen prvi veliki korak,
da pride kmetovalec na svoj račun.
Z organizacijo izvozne trgovine, z
zaščito kmetijstva pred predragimi
posredovalci pa je storjen še drug
korak da se zboljša stanje kmeta.

Vse zadruge, vsa kmetijska dru¬
štva, vse organizacije kmetovalcev
so našle v Kralju Aleksandru svojega
najzvestejšega pokrovitelja in vse te
organizacije so dobile toliko davčnih
in drugih olajšav, da so mogle na¬
predovati tudi v času najtežje gospo¬
darske krize. Prav posebne pozor¬
nosti pa je bila vedno deležna Kme¬
tijska družba, ki je bila in je za na¬
predek kmetijstva naravnost odlo¬
čilne važnosti.

Kakor kmetovalec, tako je imel
tudi slovenski delavec priliko, da je
do dobra spoznal veliko ljubezen Nj.
Vel. Kralja Aleksandra za delavstvo.
Socijalna zakonodaja dela čast Jugo¬
slaviji in čeprav se je z gotove stra¬
ni vedno znova sKušalo okrniti soci-
jalne institucije delavstva, so ven¬
darle ostali vsi ti napori brezuspešni
in Delavske zbornice, uradi za zava¬
rovanje delavcev, zaščita delavcev
so nadalje neovrgljivi zakoni Jugo¬
slavije.

A tudi slovensko gospodarstvo
je našlo v Kralju Aleksandru svojega
najvišjega zaščitnika. Od vsega po-
četka je bil Kralj Aleksander pokro¬
vitelj ljubljanskega velesejma, ponosa
Slovenije. Prav tako pa štejejo tudi

vse druge slovenske institucie kralja
Aleksandra med svoje dobrotnike in
podpornike.

Posebne lubezni Kralja Aleksan¬
dra pa je bila deležna naša mladina.
Vsako leto poklanja Kralj Aleksander
na dan Sv. Save nagrade najboljšim
dijakom, štipendije, dijaški domi in
druge ustanove so nadaljni dokazi
ljubezni Kralja Aleksandra do mladi¬
ne. ,

In ne nazadnje je treba omeniti še
eno stvar, ki je tesno zvezala Slo¬
vence s Kraljem Aleksandrom. To
je Njegovo vzorno lepo rodbinsko ži¬
vljenje Ni ga Slovenca, ki ne bi z
ganotjem v srcu govoril o vseh na¬
ših prelestnih Kraljevičih in o vzviše¬
ni Kraljici Mariji ki so vsi že sim¬
bol srečnega rodbinskega življenja.
Ni čuda, da se kar množe po Slove¬
niji lepe nove šolske stavbe, ki so
posvečene enemu naših Kraljevičev
in da je tudi vedno več domov, ko so
posvečeni Kraljici Mariji, največji
pokroviteljici slovenske žene in ma¬
tere. Tudi s svojo rodbino je Kralj
Aleksander pravi slovenski narodni
Kralj, ki je v vsakem pogledu vzor
slehernega Slovenca.

Pravi vodnik naroda, ki tudi v
najgoslejši megli kaže pravo pot, je
Slovencem kralj Aleksander. Obenem
pa tudi vladar, čegar vsako njegovo
dejanje priča o njegovi veliki ljubez¬
ni do naroda in do Slovencev. Iz te
ljubezni pa se je morala roditi samo
ljubezen in zato so Slovenci srečni
in ponosni, da jih vežejo s Kraljem
Aleksandrom naravnost neločljive ve¬
zi in da ni v Sloveniji zakona in ču¬
stva, ki bi imel takšno veljavo, ka¬
kor je vdanost do Kralja Aleksandra
in Njegovega visokega doma.

Vedno v svesiobi do prvega Jugoslovana!
Vedno v ljubezni do kialja Aleksandra!

Vedno v hvaležnosli do narodnega vlaadarja!
To je In oslane slovenska volja.

D-r Drago Marušič.

Ban Dravske Banovine.

H AIII KPA Th  H nPHBPEAA

: *> '

O A nosor naca Haiuer Ocaočo*
5ema h  yjeAHH3eK>a Ham y3BHineHH
Kpazb nocBeTHO je CBy CBOjy na>kft.y
He čašo noAHTn^koj Beh h  ekoHOM*
ckoj koHCOAHAapnjH Haine noBehaHe
Oray 6 nHe.

Hncy 6 hah  AakH th  ekoHOMckn
npodAeMH HakoH nodeAOHOCHor paTa,
kojn je : HarHo noBehao TepHTopnj
Ap/kaBe, cjeAHHHO kpajeBe pa 3 AHHH*
thx  ekoHOM.ckHx cTpykrypa, pa 3 HHx
npHBpeAHnx Be 3 a h  pa 3 Hor npHB*
peAHor MeHTaAHTera.

HekaAauiiBH acaobh  ABojHe mo*
Hapxnje obhchh  cy ao  Tora naca

ČHAH OA (|}HHaHCHjckHX H ekOHOMCkHX
peHTapa, kojn cy Aodpo CMMiuzbeHOM
(^HHaHCHjckOM, TapH(f)HOM H papHH*
ckoM noAHTHkoM 3HaAH thm  kpaje*
BHffla OAy3eTH cBakn aTpn6yTcaMO-
cTaAHe OAAyke. ripHBpeAHe npHAHke
y thm  kpajeBHMa pa3BHjaAe cy ce
nocBeMa rrpeMa HHTepecHMa thx
AP? kaBHHx npHBpeAHHx peHTapa.

npeAparaa Cpčnja no cbojoj eko*
HOMekoj cTpykTypH cTporo arpapHa,
aAH BOAjeHa no Han,HOHaAHHM eko-
HOMckHM HHTepecHMa cjeAHHHAa ce
AakAe ca hobhm kpajeBHMa, nnja je
ekoHOMcka noAHTHka 6 HAa BoijeHa
H3 AP>THX npeMa HaillHM Han,HOH 3 A*
hhm HHTepecHMa nocBeMa hhahc^c-
peHTHHX, nak h npoTHBHHx u,eHTapa,

Ca npeTerkHTo AOAyaie arpap-
hom CTpykTypoM, aAH Beh ca H 3 Be*
chhm ka HHAycTpHjaAH 3 au,HjH npe*
opjeHTHcaHHM noHen,HMa HauiAH cy
ce th kpajeBH npeA 3 aAaTkoM, Aa y
HajTe>koj čpa3n  CBeTcke ekoHOMcke
CHTya!ij,Hje, H 3 a 3 BaHe nocAeAHpaMa
Ayror paTa h nopaTHor npHBpeA-
HHnkor MeHTaAHTeTa H 3 rpaAe ycAO*
Be CBoje HOBe HapHOHaAHe ekoHOM-
cke no 3 Hu;Hje.

Be 3  BAacTHTe jane HHAycTpHje
3 aTekAa je Ty Hauiy AP>kaBy y npBHM
roAHHaMa H 3 a paTa jeAHa BeAHka
HHBa 3 Hja CTpaHHX HHAyCTpHjckHX
npoH3BOAa, nnja HadaBa ce HHje Mor*

Aa Aa/be OAraljaTH, 6 yAyhn, as  AOMaha
HHAycTpHjcka aca 3 Thoct  HHje MorAa
nokpHBaTH cBe Te noTpede, koje cy
HacTaAe 3a speMe Ayrnx paTHnx
roAHHa.

y HcnpaBHOM cxBaTamy HacTa-
Ae CHTyau,Hje MopaAa ce AakAe y
Hamoj AP>kaBH y npBOM peAy npo-
BecTH jeAHa CHCTeMaTHnka HHAy~
cTpnjaAH3au;Hja, kako čhcmo  ce Mor*
AH UITO BHUie eM3HU,HnOBaTH OA HHO*
cTpaHCTBa. BAaroAapehn noAy3eTHOM
Ayxy y ohhm  npBHM nopaTHHM toah-
riaMa HHAycTpnjcka ce je AeAaTHOCT
y cbhm  kpajeBHMa Hauie ApvkaBe
BaHpeAHO noBo/BHO pa3BHAa ceM
MeTaAyprnqke h t ekcTHAHe cTpyke,
y kojHM cTp*/kaMa Beh Takoljep no*
ka3yjeMO 3aMepaH HanpeAak — mh
cmo  H3rpaAHAH Hamy HHAycTpnjy,
Tako, Aa OHa AaHac Beh y MHorHM
apTHkAHMa, koA HadaBe kojnx cmo
6hah  ynyheHH Ha HHocTpaHCTBO, He
čarno nokpHBa AOMahy noTpomtby,
Beh ce MO>ke aHra>koBaTH h 3a H3B03
Ha Aa/be nnjape.

Hama arpapHa npoAyku,Hja 3Ha-
tho  je ojanaAa npHCjeAHHbemeM ho*
bhx  npeTe?kHO Takofiep arpapHHx
kpajeBa h  Ty cy npHjauifbH npHBpeA*
HHnkn peHTpH, oa  kojnx cy obhchah
th  kpajeBH yMeAH kpo3 Ayr HH3 ro*
AHHa H3a paTa, Aa oAP>kaBajy CBoje
nocpeAHHnke yAore h Tek noMaAO
H3rpahHBatbeM Hanier HapnoHaAHor
npHBpeAHor MeHTaAHTeTa bhahmo
H> eHy HOBHjy pa3BojHy čpa3y,  koja
HAe y npaBu,y nocBefflamaer eMaHijH*
noB,ma oa thx dHBiiiHx peHTapa h
ka CTBapaiby HapnjoHaAHO camocTaA-
hhx  no3Hu,Hja Taj npopec noAynnpe
y u,eAOM CBeTy HacTynHAa Temka
arpapHa kpH3a, koja oa  arpapHHx ap-
jkaBa TparffH caMOCTaAHO HCTyname
h  odpaHy ca hobh/a  cpeTCTBHMa, koja
BOAe ka npHBpeAHoj ayTapknjH.

Aok je AakAe h  arpapHa h hh*
AycTpnjcka acaothoct  Beh y rAaB-
hom HauiAa CBoj nyT ka HapnoHaA*

72

hoj npeopneHTaijHjn — bhahmo h Tpe-
hy HaAacBe MHAy nojaBy Aa h  opra-
HH3au,Hja AOMaher kamrraAa y HameM
HOBqapcTBy cBecHO hac  ka hctom
UH/ by. CBecHH cfflo Tora, Aa kao ap~
>kaBa, koja je Tek y noneLjHMa cTBa-
pama AOMaher HarjHjoHaAHor kanrn
TaAa He M.o>keMO ce nocBeMa emaH*
u,nnoBaTH oa  CTpaHor kamrraAa h
y koAHko joHj He HacTyna gekcnAoa-
TaTopckH, mh ra njjkeAHMO h no3~
ApaB.T>aMO.

Ham Kpa/b kao HapOAHH BAaAap
3Hao je BpAo aočpo,  Aa MOAepHa
AP>kaBa Mopa Ay6oko Aa 3axBaTn y
pemaBaii>y ekoHOMckHx npoČAeMa,
jep oa  H>HxoBor ncnpaBHor peinaBa-
ma obhch  (jjMHaHCHjcka Moh ft.e3HHa.

H Ham Kpa/b aoucto He 3aA0-
BO/baBa ce THffle, Aa cacAyma pe(£>e~
paTe CBojHx caBeTHHka no ekoHom*
ckHM npodAeivsHMa, koje H36an,yje
AaHaniHjHija, Beh Oh  ce ynyhyje y
HajMame H>MX0Be AeTa/be. Creapa

Ib. B. Epa* ca upiiHneM HaaioM ko^, OTsapaita pvv;miKa Tpeim

KoHCTaTyjyhH y rAaBHHM ahhh-
jaMa HaLjHj0HaAH30Baffce no/bonpHB~
peAe, HHAycTpHje h HOBnapcTBa mo-
jkeMO Aa yTBPAHMO, Aa CMO CTHrAH

ka 3aAHiOj c£a3H Harner ekoHOMckor
pa3Boja, ka cTBapamy Harner HHTe-
rpaAHor HarjHOHaAHor ekoHomckor
MeHTa aht  eTa,

XHCTOpHCkHM MaHHC£>eCTOM OA 6.

jaHyapa 1929 h  3. okTo6pa 1929,, ctbo-
peHHM jeAHHCTBeHHM H33HBOM Hame
Ap>kaBe HaMa je Y3BHmeHH Kpa/b
yAapno hbpcth  TeMe/b y koHCOAHAa*
LjHjH Hame HarjujoHaAHe npHBpeAe.

CBOj BAaCTHTH CyA O H>HMa, Te kOA
PbHxoBor pemaBama h3hoch CBOje
BAacTHTe norAeAe, BofieH yBek ohhh*
ckoM čpnroM 3a cTBapaHbe ycAOBa
ka ČAarocTaifcy cBor HapoAa.

Ha cBojHM necTHM nyTOBaibHMa
no pa3HHM kpajeBnma Hame npo-
CTpaHe AprffaBe Kpa/b yBek ca Haj*
BehHM HHTepecoM HcnHTyje CTame
HamHx no/bonpHBpeAHHka, TproBapa,
HHAycTpnjaAau,a h 3aHaTAnja. CBako
meroBO nnTame AaAeko je oa koHBeH*
LjHjoHaAHe <J)opMe. Oh  yAa3H y Haj-
CHTHHje AeTa/be ce/bankor h npuB*

10

73

peAHor >kHBOTa. 3HaAe ce bpao  Ao6po,
Aa je Kpa/b BeAHkn npHjareTb 3aApy-
rapcTBa h  Ty ce Hajčo^e bhah  kako
je Ay6oko cxb3Tho  noTpeče Hauier
ce/baka, koMy je 3aApyrapcka opra-
HH3apHja HajnOBOTbHHjH OČAHk npHB-
peAHor koAekTHBHCTHMkor yApy>kH~
Baiba.

CBako hobo  HHAycrpHjcko npe-
Ay3ehe, CBakH hobh  pyAokon, kojn
nomma BaAHTH cakpuTa OoraTCTBa
Hame 3eM7be 6yAH y Kpa/by paAOCT,
jeAHako kao ihto  ra 3ačpHH>yje CBaka
HenoB07bHa nojaBa, koja Morfce Aa
ocAaČH Hame npHBpeAHO HanpeAO-
Baae.

CTBapajyhH BeAHky HMohHy3y-
rocAaBHjy, Kpa^b, AaAekoBHAHHM cbo-
jHM norAeAOM bhaho  je h  jaky, koH-
coAHAOBaHy jyrocAOBeHcky HapHjo-
H3AHy npHBpeAy h  3a to  je meroBa
BAaAayBek noAy3HMaAa cse Aa OAak-
ma h  yHanpeAH paA cbhx  npHBpeAHHx
rpaHa.

IIpBa h  HajBeha čpnra nocBehe-
Ha je ČHAa OAMax oa  npBor AaHa
yjeAHmema 3akoHOAaBHOM paAy Ha
no7by Hajpa3HOBpcHHjHX npHBpeAHHx
nHTaaa,

IloHeBmH oa  ArpapHe pe^opMe,
(1919) na CBe ao  opraHH3apHje AP^kaB-
He HHTepBeHpHje 3a OAP^kame peHa
HajBajkHHjer noTbonpHBpeAHor npo-
Aykra, nmeHHpe (1931), caB je 3ako-
HOAaBHH paA Hame AP?kaBe noA MyA-
POav  BAaAaBHHOM Hamer Kpa;ta Ha*
crojao, Aa y npBOM peAy 3amrHTH
HHTepec Hamer noTbonpHBpeAHHka,
oa  nnjer ČAarocTama obhch h  Hanpe-
Aak peAe AP^kaBe.

Ckpo3 AeMokpaTckH Ha3opn Ha*
mer KpaTba y BeAHke cy AokyMeHTO"
BaHH 6am  tberoBOM BeAHkoM 6pu~
roM 3a no/bonpHBpeAHHka. OcHrypa-
th  My y npBOM peAy 3eM7bnmre, Ha
kojeMy MO?ke npHBpef)HBaTH a y nacy
Temke CBeTcke arpapHe kpH3e ap*
jkaBHa akpnja oko OAprfcaBama peHa
no7bonpHBpeAHnx npoAykaTa, kako
6 h  ce meroB TpyA HanAahHBao, ka-
pakrepucTHHHH cy noneTHH h  3aBp-
iiihh  akTH npBe AekaAe BAaAama Ha¬
mer KpaTta.

npeAaAeko 6n me  oabcao  kaAa
6 h  na Makap n AeTHMHHHO xTeo Aa
npnkajkeM caB nAOAOHOCHH paA Ha
no7by ekoHOMckor 3akoHOA3BCTBa y
npBHx AeceT roAHHa nocTojama Hame
HapHjoHaAHO yjeAHmeHe AP>kaBe.

HanomeHyTH hy caMO oHaj Aern-
CAaTHBHH paA kojH je pemaBao kpyn-
HHje ekoHOMcke npoČAeMe:

y npBHM nacoBHMa H3a yjeAH-
aefia rpn cy pa3He BaAyTe pnpky-
AHcaAe h  jeAaH oa  HajxHTHHjnx npo-
ČAeMa 6 ho  je 6e3 BehHx nopeMehaja
cpeAHTH nHTame AOMahe BaAyTe.
noneBmn oa  JkHrocama Ha TepnTo-
jy yBehaHe AP>kaBe npoHaf)eHHx nAa-
Te>kHHx cpeTCTaBa, na CBe ao m*
xoBe H3MeHe 3a AHHapcke hobh3hh-
pe (1919-1922) h  koHapHO ao  3akoHa
o CTaČHAH3apHjH Te HapoAHe BaAyTe
(1931) 3aBpmeH je Ba?kaH nepnoA y
cpel)HBaii>y Tor Temkor npoČAeMa,
kojn je ynpaBO noA kpaj npBor Ae-
peHHja Kpa7beBor BAaAama Hamao
CBoj cpeTaH 3aBpmeTak. OakTHnkn
h  3akoHckH CTaČHAH30BaHa Hama
BaAyTa BeAHku je npeAycAOB 3a Ha-
ihv koHanHy ekoHOMcky koHCOAH-
AapHjy.

3akoHH o akpnoHapckHM ApymT-
BHMa, 6ep3aMa, HapoAHoj čaHpn, Ap~
jkaBHoj XHnoTekapHoj 6aHpn, flom-
TaHckoj mTeAHOHHpH, 3aHaTckoj 6aH-
pn, IIpHB. arpapHoj 6aHpn, npnB,
ApymTBy 3a H3B03 3ema7bckHX npo-
H3BOA3 nocBeheHH cy cTBapamy mTo
6 o 7 t>ux  ycAOBa 3a paA npnBaTHHX n
AP>kaBHHX HOBnaHHx ycTaHOBa, kao
ycTaHOBe, koja he aaniTHhHBaTH H3 -
bo 3 Hamnx no/£>onpHBpeAHHx npoAy~
kaTa.

3akoHHMa o ayTOHOMHoj papHH-
ckoj Tapncjm, 3amTHTn HHAycTpnj-
cke CBojuHe, o ocHHBamy h opraHH3a-
pnjH AP^kaBHor 3aBOAa 3a yHanpe-
ftHBame HHAycTpnje h 3aHaTCTBa n
BeAHkuM čpojeM Apyrwx 3akoHa no-
Ay3eTe cy CBe Mepe, Aa ce 3amrnTH
Hama AOMaha HHAycTpnja h 3aHaT-
cka ACAaTHOCT a janameM cTpynHe
3aHaTcke HacTaBe, Te koHanHO ao-
HomefteM HOBor 3akoHa o paAHbama
CBe je npeAy3eTo, Aa ce OBe BajkHe
rpaHe Hame npHBpeAe Mory HecMe-
TaHO pa3BHjaTH.

H TproBHHa je kpo3  obhx  npBnx
10 roAHHa BAaAama Hamer Kpa^ba

ČHAa HOBHM H MOAepHHM 3akOHHMa

3amTHhHBaHa. Ca cbhm  Ap>kaBa-
Ma, y kojHMa HmaAemo nnjapa 3a
Hame H3B03He apTHkAe, ckAon/beHH
cy hobh TproBHHckH yroBopH, ca pa-
pHHCkHM,BeTepHHapCkHM H npaBHHM
koHBeHppnjaMa, koje OAakmaBajy H3-
MeHy Aočapa, a npy>kajy npaBHe3a-
uiTHTe 3a CAynaj cnopoBa, ype5eHa

74

je koH3yAapHa CAy>k6a, AOHeceHH cy
3akOHH H npaBHAHHUH O kOHTpOAH
HaiUHX HajBajkHHjHX H3B03HHX apTH*
kaAa h 1929 ocHOBaH je 3aBOA 3a y-
Hanpe^HBaHDe enourne TproBHHe Aa
nocBern cBy CBojy 6pnry janaH>y Ha-
me H3B03He AeAaTHoeTH h  npona*
raHAH HauiHX h3bo3hhx  aprnkaAa y
HHOCTpaHCTBy. OcHOBaH je 1930 y
BeorpaAy h  TproBankn my3ej, Aa op*
raHH3Hpa ynemhe Hame AP?kaBe Ha
pa3HHM Me5yHapoAHHM H3AOJk6ama
h  cajMOBHMa, koHaHHO AOHemeH je h
3akcm o opraHH3apHjH oSaBeniTajHe
CAy?k6e 3aBOAa 3a yHanpef)HBaH>e
cnoTbHe TproBHHe y HHOCTpaHCTay /
na he Aockopa TproBHHckn aTamejn
3aBOAa nAaHckH h CHCTemaTHnkH
noneTH pa3BHjaTH CBojy AeAarHOCT
Ha mTo HHTeHCHBHHjeM nAacHpaHby
Hamer H3B03a Ha crapHM kao h ho-
bhm najapaMa.

YnopeAO ca obhm haoahhm 3a*
koHOAaBHHM paAOM noAy3eAo ce
CBe, Aa ce h  npoMeT rice7be3HHHkH
h napočpoAckn mro čoTbe pa3BHje.
OcoČHTa naikiba  6HAa je nocBeheHa
janait>y, Hamer nomopckor npomeTa
h AaHac Beh mojkemo ca 3aAOB07t>-
ctbom. koHCTaTHpaTH, Aa ce caB ca*
oSpahaj, no >ke;be3HHpH, pekama h
mopy OAsnja ca HajBehom TanHomhy
h Aa je BeAHka nornopa npHBpeA*
Hom pa3Bojy Hame AP^kaBe.

Ca kojHm BeAHknm HHTepecom
npara Ham Kpa^b HanpeAak Hame
npHBpeAe Heka HAycTpnpa OHaj He-
3a6opaBHH ash  4. Aepemčpa 1930.,
kaAa je Aomao Aa pa3rAeAa Tek ot*
BopeHH TproBankn my3ej 3aBOAa 3a
yHanpe5nBan.e cno/BHe TproBHHe.

Xpa6pn BojckoBofja, kojH je oa
nočeAe ao  nočeAe boaho  jyHanky
Hamy BOjcky, ymHH AP*kaBHHk, kojH
cnpoBOAH noAHTHnky koHCOAHAapHjy
Hame AP^kaBe, npoAa3HO je AsopaHa*
ma TproBankor my3eja, 3acTajknBao
koA CBake bhtphhc h  HHje 6 hao hh
H ajmamer AeTa/ba, kojH He 6 h 6ho
CB paTHO Ha ceče PberoBy na>kH>y.
JeAHako ce je HHTepecHpao 3a pyA*
ho  ČAaro 3y>kHe CpČHje, kao h  3a
jIchto  paBHor BaHaTa, 3a apbo h
mymcke npoH3BOAC XpBaTcke, kao
h  3a caBpmeHe HHAycTpHjcke npo-
Aykre CAOBeHnje, Pa 3 rAeAaBao je ca
BeAHkom. narfcHbom Anarpame, kojH
npnka3yjy Ham HanpeAak Ha eko*
HOMCkom, COU,HjaAHOM h  kyATypHom
no7by. BeceAHO Ta pa 3 BHTak cao-

6pahaja, kao h  nomopcke nAOBHA^e,
noHOCHO ce je ca pa3BHTkoM cou,h*
jaAHHx h  xHrHjeHcknx ypeAa6a. Oco-
6hto Pa je paAOBao HanpeAak Hame
onmre h  CTpyqHe HacTaBe a koHa*
HHO ca ocočhthm  HHTepecom je npo*
marpao BeAHkH pa3BHTak Hamer Ty*
pH3ma.

Hama, kojH cmo nmaAH cpehy
Aa 6yAemo y IBeroBoj npama h as
H a CTaBTbeHa rmratba  Aajemo no*

H>. B. Kpa* pa3rje^a pysy J  py,HiniKy Tperna ca
npe^ciaBHHHHMa py^HHKa.

rpeČHa pasjamrnema 6 hao je jacHO,
Aa y3 BeAHkor AP^kaBHHka h rio6e-
AOHOCHor BojckoBofje y rom momeH-
Ty bhahmo h  BeAHkor Hau,HOHaAHor
EkoHoma, kojH y cbom nAemeHHTom
cppy hoch 6pnry 3a npHBpeAHO ČAa-
rocTarte OBe no memy cTBopeHe h
koHCOAHAOBaHe 3yrocAaBHje.

H AOHcra Beh y obhx npBHXAe-
ceT roAHHa cpeTHor BAaAama Hamer
KpaTfaa H3BpmeHa je npBa čpa3a  Ha¬
mer npHBpeAHor pa3BHTka a Apyrn
AepeHHj Heka AOHece koHaqHy H3-
rpaAmy h koHCOAHAau,Hjy noAHTHnkH
h ekoHomckn jake BeAHke JyrocAa*
BHje!

Up. Jypaj ToMHHHh.

75

KRALJ I SOKOLSTVO

Naše Sokolstvo, ollčeno u Savezu Sokola Kra¬
ljevine Jugoslavije zakonom je osnovana organi¬
zacija privatne inicijalive, organizacija najzdravijih
individualnih i kolektivnih snaga u jugoslovenskom
narodu, u koju svaki pojedini član unosi svoju
ličnu vrednost i svoj lični rad. U toj Organizaciji
svaki nesebično saraduje na ostvarenju velikih so¬
kolskih ideala na dobro Kralja, Naroda i Otadžbine.

„Putevi i ciljevi". — str. 17.

Zakon, kojim je osnovana sokol*
ska organizacija u našoj zemlji, slu*
pio je na snagu 5. decembra 1929.
Tim zakonom odao je Nj. Vel. Kralj
sokolstvu največe priznanje time, šlo
je u članu 5, loga zakona odredio,
da je slarešina sokolskog saveza Na¬
slednik Prestola Kraljevine Jugosla¬
vije. Tako sada sloji na čelujugoslo-

ideju i kako polpuno pravilno prosu-
duje sokolski rad, naše zadače i na-
.še ciljeve. U vremenu od 1921. do
1931. godine pružila se više pula pri¬
lika, da smo od svoga Kralja primili
priznanja za sokolski rad i naišli na
puno shvačanje velike sokolske ide¬
je le naših stremljenja i napora. Sa
iskrenim zanimanjem i srdačnim sim*

Nj. V. Kralj i Kraljica te Nj. Vis. Starešina Sokolstva prestol. Petar sa predstavnicima
Sokolstva na tribinama pri Svesokolskom Sletu 1930 g. u Beogradu.

venskog Sokolstva Nj. Visočanslvo
Prestolonaslednik Pelar. U njemu svi
mi Sokoli gledamo simbol mladosti,
zdravlja i radosti, čime provejavaju
naša sokolska srca,

Postoje prevažni dokumenti, koji
su neizbrisivim slovima zapisani u
isloriji sokolskog pokreta i života u
našo} zemlji i koji posvedočuju, kako
naš Kralj duboko shvača sokolsku

patijama pratio je naš Kralj naše pu-
teve i davao nam pobude za daljnji rad.

Našem Kralju bilo je Sokolstvo
pri srcu več od mladih dana. Več u
predratnom Beogradu posečivao je On
kao Princ i kao Prestolonaslednik so¬
kolske javne vežbe. Tako je bilo i g.
1912. kada su poselili Beograd aka-
demičari iz Zagreba, kojimasu u čast
beogradski Sokoli priredili javan čas

76

ha Ralemegdanu, kojem je prisuslvo-
vao i ladanji Preslolonaslednik Alek-
sandar. Ondašnji auslro-ugarski po¬
slanik u Beogradu Ugron čudio se
lome, izjavivši ladinjem prelsedniku
srpske vlade dru. Milovanoviču svoje
otvoreno snebivanje nad lime, kako
može Preslolonaslednik prisuslvovali
sokolskoj javnoj vežbi. Dr, Milovano¬
vič mu je tada odgovorio, da se Pre-

. „Prvi sokolski slel održan ovako
sjajno u ovom biseru jugoslovenskih
gradova posvedočio je sve najlepše
vrline, koje su kod nas primljene od
naših velikih i zaslužnih učitelja:
bralskih čeških Sokola. :

Video sam naročilim zadpvolj-
slvom vašu inlimnu saradnju sa če¬
škim i ruskim Sokolstvom, oeekuju-
či, da čele na ovom polju slovenske

Sfarešina Saveza Sokola Kralj. Jugoslavije Nj. Visoč. Preslolonaslednik Pejar j. )V . ^

slolonaslednik u največoj meri inle-
resuje za Sokolstvo i da vrlo česlo
prisuslvuje sokolskim javnim vež-
bama.

Kad se je god. 1922. održao u
Ljubljani prvi slel ladanjeg Uugoslo-
venskog Sokolskog Saveza, upulio je
Kralj Sokolstvu ovaj manifest:

; '! n - I

uzajamnosli i dalje vršiti svojje bla-
gotvorno dejstvo. . i,

Očekujuči, da čete i dalje sjicati
ugled i ojačavali dosgd stegenc vege
sa srodnim organizacijama aosadaš-
njih savezničklh i prijateljskih narg-
da, čije smo odlične prelslavnike bi¬
li srečni imati ovom prilikom u na-

77

šoj sredini i da čele posvedočavati,
da če srpsko-hrvalski-slovenski na¬
rod bili slalan činilac medunarodnog
mira i naprelka.

Našu moralnu snaga pokazali su
jednakim uspehom Sokoli i Sokolice,
dašlvo i prelslavnici naše slavom o-
venčane vojske.

Sokoli, budite i olsad celom na¬
šem narodu primer jedinslya duhov-
noga i raznosite sa ovoga slela niza
Savu i Dravu, uz Tisu i Moravu, ka
Timoku i Vardaru, ka Bosni, Neretvi
i Zeti sve do sinjega mora, ljubav
prema svakom bratu i sesiri, kažite
im, da ste ovako sakupljeni jedan
uz drugoga, videli samo jedan lik,
osetili jedno isto srce samih blizana-
ca i bliznakinja naše velike Majke
Otadžbine.

Na lome temelju jedinslva i So¬
kolstva podizače se dalji napredak
snaga narodnih i državnih. Za sve to
primite Moju Kraljevska zahvalnosj
na vašoj pokazanoj predanosti sokol¬
skim i narodnim idealima."

Zdravo!

Lj„ 15. Vlil. 1922. Aleksandar.

*

* *

U danima od 27. do 28. juna
1925. god. priredena su u Beogradu
I. meduslelska sokolska lakmičenja,
i tada je Vladar darovao Sokolstvu
„Mač Kralja Aleksandra I.“, kao pre-
lazni dar pobedničkoj vrsti.

Bilo je 1928. god., kad smo se
spremali na sokolski slet u Skoplju.
Kralj je 20. jula primio sokolsku de-
putaciju da Ga pozove na slet i tom
zgodom kazao je ove značajne reči:
„1 3 a sam S o ko!"

Kada se je uprava Saveza Soko¬
la kraljevine Jugoslavije sastala na
svoju konstituantu u Beogradu 25.,
26. i 27. januara 1930. te pozdravila
Kralja, primili smo 28. januara ovaj
odgovor:

Zahvaljujuči iskreno na odanom
pozdravu sa prve sednice Saveza So¬
kola, osobito mi je zadovoljstvo, da
u početku vašeg rada izrazim svoju
toplu želju, da i u buduče kao i do
sada, plodni i korisni radovi Jugoslo-
venskog Sokola budu upravljeni na
svestrani i zdravi razvitak našega na¬
roda.

Aleksandar.

1 kada smo god. 1930. priredili
u Beogradu I. svesokolski slet Soko¬
la kraljevine Jugoslavije, tada je Kralj
poklonio našem Savezu skupocenu
zaslavu, koju nam je predao na sle-
tištu na sam Vidovdan i tom zgodom
Sokolstvu uputio ove divne reči:

Sokoli i Sokolice!

Od Sokola kraljevine Jugoslavi¬
je, koji je nedavno stvoren pod sta¬
rešinstvom Moga Prvorodenoga Si¬
na, Naslednika Prestola Petra, oče-
kuje se, da bude zdravi vaspilač o-
mladine, pobornik bratstva i ljubavi,
zaločnik velike jugoslovenske misli,
nosilac viteškog i nacionalnog duha.
On ima da kod svojih pripadnika ra¬
zvija i jača plamen rodoljublja i ple-
menitog oduševljenja, da im bude
škola gradanskih vrlina, Pored loga,
On ima da bude spona sa velikom
sveslovenskom sokolskom zajed-
nicom.

U znak Svoje Vladalačke pažnje
prema tim velikim zadacima i njiho-
vom izvršenju, podarujem Sokolu
kraljevine Jugoslavije ovu zaslavu i
razvijam je sa željom: da bi se uvek
gordo lepršala na čast i slavu Kralja
I Otadžbine!

Pod ovim znamenjem, Sokoli i
Sokolice Jugoslavije, čeličile vaše
mišice, oblagorodujie vašu dušu, na-
oružavajle sokolskim vrlinama vaše
srce. I nikada ne zaboravile, da vaš
sjajni polet i sve vaše odlike uvek
dugujete velikoj i ujedinjenoj Jugosla¬
viji, da njoj pripadate svojim mislima
i svojim delima.

Od kolevke do groba dužni sle
služiti samo Jugoslaviji i jugosloven-
skoj ideji, njene su vaše mišice i va¬
ša srca, njene imaju da su sve vaše
radosti i ideali, vaše težnje i sva va¬
ša pregnuča.

To traže od vas vaše sokolske
tradicije, to je amanet onih, koji pa-
doše za veličinu Otadžbine, to vam
je Moj Kraljevski pozdrav.

Zdravo!

* *

*

A šlo kažemo mi jugoslovenski
Sokoli na sve ove dokaze Kraljeve
ljubavi i pažnje prema nama?

Mi kažemo ovako:

Gospodaru, potomče viteškog
roda Karadordeviča, sine neumrlog

78

Kralja Pelra I. Velikog Oslobodloca,
Tebi šaljemo danas, kada u istoriju
pada prvo deselleče Tvoga vladanja,
naš odani sokolski pozdrav!

Junače, koji si vodio Svoju voj-
sku preko strašnih palnja i umiranja

li i neyolje, čija se ruka uvek pruža
na pomoč, treba olakšati teret leško-
ga života, Sve teškoče i brige naroda
nosiš u Sebi, kao što u Tebi odjeku-
ju sve njegove radosti. Duša s dušom,
srce, sa srcem!

Jugoslovenski Sokoli u Parizu pred Paniheonom 1931. god.

u pobedonosni polet novoga života,
koji se u bujnom zanosu diže iz gro¬
bova i razvalina, jer mu je seme se¬
jala Večna Pravda!

Oče patnika, kojemu je srce u-
vek otvoreno, kada treba shvačalibo-

Kralju Jugoslavije,jnajlepše ze¬
mlje na svetu, koju smo mi Sokoli
prekrili svojim gnezdima, od njih sa-
gradili kule državne svesti, nacional¬
ne skupnosti i narodnog jedinslva,
da su se stotine lisuča duša slile u

79

jedno mišljenje j da su srca svih u*
skladena u jedan harmonički kucaj!

Sine naroda, krvi naše krvi, ko*
jemu mišljenje i dela prožima dubo-
ka ljubav prema svima nama, koje-
mu je dobrobit naroda i oladžbine naj*
veča briga, svima nama primeru i
izgledu radinosli, koja izvire iz Ivrde
volje i koju vodi državnička mudrosl!

Jugoslovenski Sokoli, Sokolice,
narašlaj ! deca, prodahnuli duhom
slovenskog sokolskog bratstva — svi
mi kao jedan uzuišemo pod jednim
istim sokolskim barjakom svoje du¬
še u sunčane višine sokolskih ideala,

ponosni i gordi, uvek pripravni na
poziv svoga Kralja i svoje oladžbine!
Iz naroda smo, za narod smo!

Gospodaru, junače, oče, kralju,
sine, brate, čuj kucaj naših srdaca
koja loga dana i uvek. iz dubine na¬
ših duša pozdravljajo Tebe, Tvoj Dom
i Rod, dozivajuč blagoslov neba radu,
brizi i naporima Vladara Jugoslavije
sa našim priprostim, ali iskrenim so¬
kolskim:

Zdra vo!

E. Gangl.

HA XHCTOPHJCKOJ nPEKPETHHHH

XHCTopnjckH AerepMHHH3aM, npe-
«a HHjeM ynemy cy XHCTopnjckH ao*
rabajn h  /byAH Tek Hy>kHa nocabeAHpa
36HBafi>a h  pa3BHTka, npebammer n
caBpeMeHor, y ekonomckoM, copHjaA-
HOM, kyATypHOM H nOAHTHHkOM TkH*
BOTy CBHjeTa, uma cBoj H3Bop y hc-
TOHMeHoj d>HA030cj)ckoj Hayu,H. llpeMa
fbeMy noBjek je Tek Hy>kHn h3bpihh*
Aap Heneca OAPebeHor, ihto  HHje oh
hh  3aMHCAHo. IlojaBHo ce Ha nOBp-
hihhh  Aa H3BpuiH jeAHO ajcao,  Aa no*
CAHje ycTynH CBoje MjecTo ApyroMe
no hctom  3akoHy h  ca hcthm  u,H7beM.
no obo}  TeopHjH OTnaAa cTBapaAan*
ka HHHU,njaTHBa h opnrHHaAHOCT ho*
Beka, meroBor Ayxa h  pa3yM.a. Aah
npOTHBHO TOM. AeTepA\HHH3A\y, BeAH*

k« cy AyxoBH cTBapaogn cbhx  CMe*
poBa h  enoxa y pa3BHTky HOBenaH-
cTBa... M  ibHMa iipebamibH h caBpe-
MeHH Aorabajn CAy>ke kao noAa3He
Tanke HAHkao cpeACTBO hobom cTBa-
pamy. lic MOike caM nojeAHHap,
h  kako BeAnk 6 ho,  Aa ce h3abo}h oa
yTHU,aja iipouiAocTH h caBpeMeHocTH,
aAH y Te yTHu,aje yAa3H oh  kao ctbo-
paAau, cbojhm  AyxoM, 6 hao  kao yM*
jeTHHk, AP>kaBHHk, Bjepcku, cou,HjaA*
HH, 4)HA030(|)CkH, ekOHOMCkH, HAH

noAHTHHkn pecbopMaTop. To je jeAHHH
MoryhH Ha3op h jeAHHO CTaHOBHtuTe,
kojeMy ce Mojke npHkAOHHTH 3APaB
7byACKH pa3yM y npocybnBati>y h npo-
«aTpaay cBjeTcknx Aorabaja; to  cTa-

HOBHUiTe OAdHja cBako Apyro a y np-
bom peAy MaTepnjaAHCTHHko TyMa-
neme XHCTopHje; oAdnja h nck7byHH~
bo ekoHOMckn MOMeHaT kao AeTep-
MHH3HTy y pa3Bojy CBjeTckHxjAora-
baja.

y HH3y HAeaAHHx MOMeHara, ko-
jH OAAynyjy y >kHBOTy nojeAHHH,a hah
A pyuiTBa (3ajeAHHL;e, HapoAa), nocTo-
je MHorn AaBHH, HckoHckn momchth
kako HHAHBHAyaAHH, Tako a  koAek-
THBHCTHHkH. To je CAOČOAa nojeAHH*
na, koja ce OHHTyje y cxBaTaa>y <J>h-
A030(bckHX npeTxoAHHka (£paHU,ycke
peBOAyu,Hje, na ohas  CAodoAa HapoAa'
kojy cy ctbophah  BHjekoBH y me*
bycodHOM OApebHBamy oAHOca H3Me-
by pa3HHX rpyna HOBjenaHcrBa,

XHCTopHja je (bopMHpaAa Te rpy-
ne H3 kojHx cy H3HHkAH jakH noje-
AKHu,h  kojH cy 3acTynaAH HHTepece
h  HAeaAe,nojeAHHHx cnoMeHyTHx rpy-
na. Obh HAeaAH 6hah cy y BehHHH
TBopeBHHe 6aui obhx nojeAHHapa.

TparHka Hauiera HapoAa y xhcto~
pnjH 6hab je y H>eroBoj noAeojeHOCTH.
Aah y tom BpeMeHy, BHuie HMnepn-
jaAHCTHHkor Hero ah HapnjoHaAHor
ocBajama h yjeAHH>aBama, hh33ah ey
ce jakn nojeAHHU,H: kpaA>eBH, Bojcko*
Bobe, kojn cy xTjeAH Aa npouinpe
CBOjy BAacT 6ap Ha HHTaBO noApyuje
jeAHor HCTor HapoAa, oahocho no
nopnjeTAv HCTe 7byAcke rpyne. Ty cy
HeMamHhH y CpčnjH, TBpTko y Boc-

80

H n, KpeuiHMHpoBhha koA XpBaTa, a
rpeča Aa cnoMeHeMo H3aBojeBaAa-
'nke 6yrapcke i;apeBe. BpnjeMe HapOA-
)hhx  karacTpocj?a h  Ayror počoBama
ipoAHAo je h HAeaAHCTH^HHje cxBara-
me noHOBHor yjeAHHbema Hame HapoA-
He rpyne h noBOA ocAobobema, kojn je
y 6opČH npoTH Typaka 6ho Bjepckn, h
nAeMeHckm 3a BpHjeMe 6aAkaHcknx
paroBa napTHkyAapHCTHnkn: 6yrap-
eku n cpnckH, npoAa3H kpo3 name
3a BpnjeMe CBjeTekora para CBoje

BeHu.a, kojH Huje 6 ho  HaBHCHHHCXBa-
Taaa o onacHocTHMa no HapOAHH
oncTaHak, koja HHje cxBarHo bcah*
HHHy OHor MOMeHta, na OHAa seAH-
n«Hy HapOAHe KaABapnje. kao ihto
h BeAHHHHy yckpcHyha, kaA cy ee Ha
(J)pOHTOBHMa AOMHAH CTOrOAHUlftH
4 )H 3 HMkH OkOBH, kojHX C/ Ce AyXOBH
ČHAH Beh A 3 BH 0  OCAOČOAHAH.

Ty CBpmaBa jeAaH nepnoA ohč  CHa*
>kHe aknnje, kojy cy koA XpBara 3a-
noneAH Hahph,  koA Cp6a Kapabop-

j Jtb.jjB. Kpa.t, ji Epa*Hu;a j  3arpe6y.

BeAHko nponHiuheite, Te noeTaje on*
hH, jyrocAOBeHekH; 3axBaha jeAHakoM
cHaroM m  XpraTe h CAOBeHU,e re ao~
6Hja y HHmkoj AekAapapHjH cpncke
BAaAe cboj H3pa>kaj Aa CpbHja boah
par 3a ocAodobeme eBHjy jy>kHHx
CAOBeHa, 3a yjeAHmeti>e Cp6a, XpBara
h  CAOBeHau,a, KoAekTHBHH hacha  Ha¬
me yike HapOAHe rpyne cpncko-xp~
Barcko-CAOBeHCke pa3BHjaH h  mero-
BaH oa jaknx nojeAHHau,a y BpHjeMe
HapOAHe riOABOjeHocTH h  napoAHHx
nama, riocTao je noAAoroM HapoAHoj
6op6n, Hnje 6 hao hh  XpBaTa hh Cao-

beBHhH H tbHXOBH CaBpeMeHHLJH H
kojH kpaj HenoBOTbHor pa3BHTka Me-
byHapoAHHX OAHoca, HHcy MorAH Aa
H3Bpme HHraBy CBOjy MHCHjy. Kpam
rieTap h  AAekeaHAap ca cbojhm’
C7beA6eHHu,Hma koHanun cy ripoBaba-^
hh  y AjeAO koAekTHBHor napoAHor
HAeaAa, HnpeMaaHHa je HHTaB Ha-
poA okpeHyo CBoje ohh, oappaho hx
B obaMa 3a BeAHko ajcao h  noBjepHO j
hm  paenoAarame ca CBpjHM ?kHBOTOM,
y TOM je H BeAHHHHa tt>HXOBHx' AHH-
hocth. Ohh  H,i^cy 6 hah hhth,  jecy 3a-
BojeBann Hero ocaoSoahohh, Bobe Ha-

$

11

poAa y npoBaftaii>y npBor, nckoH-
ekor HAeaAa HapoAHor; Bolje H3 nyc-
THfbe, kojn cy h caMH c HapoAOM
nouiAH Ha FoAroTy /  Ha Myke, y npo-
nacT, Aa c h>hm 3ajeAHO yckpcHy Ha

HOBH &HBOT.

Kpa^b rieTap nporffHBHO je caMO
yjeAHft>eH.e AP^kaBHo h  ocTaBHo Apy-
th  BeAHkH aho  3aAahe, npoBafjaibe
AyxoBHor yjeAHH>eifca HapoAa, ma 3"
AOM BOfjH no6jeAHHHkHX HapOAHHX

apMHja kpa/by AAekcaHApy.

KOAekTHBHH HapOAHH HAeaA HH-
: je 6ho jom nornyHO nocTHrHyT
' riporAaineibeM yjeAHffceiba. Kao ihto
Koa nojeAHHapa rako h koA hh-
TaBe ckynHHe AjeAyjy eAeMeHTH koH-
3epBaTHBH3Ma, eAeMeHTH peakpnje, h
i cnpenaBajy nporpec. HnjeČHAO HeHa-
panHo, ihto cy ce koA Hauie tph Ha-
poAHe ckynHHe Takofjep nojaBHAH th
eAeMeHTH, hhjh ey npeTCTaBHHpn 6hah
jakn nojeAHHU,H ca hht3bhm noAHTHn-
kHM rpynaMa. To je 6ha3 noc/beAMpa
ABOjhocth y koAekTHBHOM nporpaMy
Harner jyrocAaBeHckor HapoAa; abojho-
cth oa koje je jeAaH aho npeTCTaB-
/bao HAeaA noTnyHor HapoAHor yje-
AHPt>eHba, a APyrn napTHkyAapncTH*
nkor yjeAHH>eKba ca caMocTaAHOCTH
nojeAHHHx AHjeAOBa. Tora je ohao h
Ha cpnckoj, h Ha xpBaTckoj h Ha cao-
BeHaHkoj CTpaHH—jep ce noAa3HAO ca
peaAHCTHHkor rAeAHiiiTa, koje npnje
paTa na hh 3a BpnjeMe paTa HHje npeT-
nocTaBTbaAO MoryhHOCT noTnyHor Ha-
poAHor yjeAHHDeHba, ria h caM BeAHkn
HAeoAor jyrocAOBeHCTBa, Pankn, oc~
TaBA>a 6yAyhHOCTH nHTatbe 3ajeA~
HHnkor kposa ca čpahoM Cj3ČHMa,
no CBeMy cxBaTan>y oh ra je >keAHO,
aAH kao Aa My je 6hao npecMHOHO Aa
ra oTBopeHo HarAacn. llocAHje yje-
AHHbett.a, kpo3 MHHyAHx AeceTak ro-
AHHa, Ham HapOAHH jkHBOT H HHje
očHTbeskeH ApyrHM Hero čopčoM H3-
Mefjy ABa TAeAHuiTa y HapoAHOM HAe-
aAy, rAeAHurra noABojeHOCTH h hhah-
BHAyaAH3HpaH.a ao pacTaBe, h rAe-
AHiuTa o nyHOM yjeAHHbaBaiby. Ha
jeAHoj CTpaHH HHje ce npeSoTbeAa
BeAHka CpČHja, Ha Apyroj hcto TakBa
XpBaTcka, a Ha Tpehoj h CAOBeHHja,
npeMAa AOCTa HejacHO H3pa>keHa.
CBa tph  HapoAHa AHjeAa AonpHHMjeAa
cy noAHTHnkoM xaocy CBoj aho c no-
AHTHnke cTpaHe, a Aa He tobophmo
h  o čoAecTH Hame mnpoke AeMokpa-
pnje, koja oh MOjkAa SHAa Aa«

rTte npečo7beAa nopofiajHe čoaobc, Aa
HHje HHTaB HapOAHH opraHH3aM Tp-
nno oa čopče H3MeJjy Asa rAeAHiiiTa
Ha Hame HapoAHo yjeAHH>eibe.

Ham HapoA/ Aa He CTpaAa y oBoj
6op6n h Aa canyBa cBojy AP>kaBy,
HMao je cpehy y TOMe ihto ce Ha
npnjecT07by Hamao ayTopHTeT Kpa-
Tba, MOHapxa. kojn je canyBao Heo~
kpmeH HapOAHH HAeaA h ocTao Bje-
paH HHtukoM 3aBjeTy. no3HaBaAau,
7byA« h npHAHka, ncnxoAor h ap-
jkaBHHk Mopao je Aa H3AP>kn h h3~
APJkao je TemKa nckymeiba ca no-
AHTHnkHM rpynaMa h HdHxobhm npeT-
CTaBHHpHMa, kojn cy y oropneHHM
6op6aMa noBAanHAH h HajTe>ke koH-
cekBeHn,Hje no HapOAHH h AP^kaBHH
?kHBOT. KpaTb je Morao Aa ce AHrae
HaA h>hx h Aa mhmo h>hx, noMohy
Apyrnx hah caM nofje OApefjeHHM
nyTeM, a Aa npn tom Hanfie Ha oao-
čipeite h Ay6oko pa3yMHjeBaH>e Ha-
poAa. Kao Ao6ap ncnxoAor cxb3Tho
je 6oAehHBe CTpaHe HapOAHe Ayme,
ocočhto koA XpBaTa, h KaA cy npn-
AHke H3HcknBaAe, HMao je cHare Aa
ykAOHH h caM BHAOBAaHckH ycTaB,
na Aa THA\e ykAOHH rAaBHH noBOA
Hecnopa3yMa Mefjy HapoAHHM Anje-
AOBHMa. Mh 3H3MO Aa cy Kpa/ba
6o.T.eAH nojaBH kojn cy ce Aerna-
BaAH koA XpBaTa. Tpnno je 36or
tbax,  Tpajkno hm pa3Aore h HacTojao
Aa hx ykAOHH. YkAaibao hx je koAHko
je Morao 3a BpeMe Tpajan>a napTHj-
cknx peakHMa, XpBaTH, kojn cy yBHjek
TpajknAH OTBopeH nyT ao KpaTba,
kaA 6 h ce BpahaAH oa  tnera, H3jaB-
TbHBaAH cy, Aa Oh, jeAHHo Oh, TAeAa
HcnpaBHO Ha hht3bo  HapoAHo nn-
Taibe h Aa he, nouiTo je y HapoAHHM
AHjeAOBHM pa3Mjep CHara HejeAHak,
jeAHHo Oh cbojom CHaroM Mohn Aa
pnjemn to nHTaft,e. Kako je koA Xp-
BaTa oa npBor naca yjeAHibeHDa 6 ha 3
OAAynHa HHH 3 eHHii > a HapoAHa ahh3-
CTHja Ha npHjecTOTby, kao h h.hxob
Ay6oko ykopeH>eHH MOHapxH3aM ria
cy Ty CBojy npHBpjkeHocT HapoAHoj
AHHacTHjH KapatjopfjeBHha ncka3H-
b 3 ah y CBenaHHM 3roAaMa h HHane,
Tako je Bjepa ft>HXOBa Aa y Kpa7by
HaAa3e MOHapxa, kojn he Aa H3Bp-
myje npaBAy Mefty cbhm 3  jeAHako,
na Kpa/beBa čpnra oko xpBaTckor
npoČAeMa Ae4)HHHTHBHO yTHn,aAaHa
HbHXOBe Ayme, MoHapxnja je
t h m  e nočnjeAHAa c a c b h m h
koA XpBaTa.

H kaA je nok. CTjenaH PaAHh, y doA-
hhij,h, H3}aBHo, Aa oa caAa riocroje
ABa (Jiakropa — Kpa7b h HapoA — h
Aa je Apyro eAHMHHHpaHO, roBopno je
HckpeHO. nporAeAaBiiiH Ayiuy xpBaT-
ckora ce/baka. flocAHje 6. jaHyapa
oahoc H3Mefjy Kpa/ba h XpBara to-
AHko ce npoAy6no h  ynBpcTHO Aa cy
AaHac h KpaTb h xpBaTckn aho Ha-
pOAa jeAHO h  Aa je KpaTb OHa Be~
AHka m  ayTopHTaTMBHa cHara, koja
Be?ke CBe AHjeAOBe HapoAa y jeAHy
pjeAHHy Te npoBaf)a oho ihto My je
ocraBTbeHo kao He H3BpmeHO OABe-
AHkor Opa: a y x o b h o y j e a h h> e -
m e HapoAa.  KaojeAHa oa CMeTfba
Ha nyTy k ayxobhom yjeAHtbeiby Ha-
poAa, HCTHpao ce h  BjepckH MO«eHaT,
H y tom ocjeT7bHBOM nHTaii>y, koje je
BHine Hero Hkoje, oapcahao Hamy
HapoAHy noABojeH0CT,y3AHrao ce BAa-
Aap HaA nojeAHHaHHe HHTepece, Te
y BjepckoM MHpy, Mef)yco6HOM no-
mTOBaH>y h choihtbhbocth Hamao
nyT cMHpetta AyxoBa, OAroBapajyhH
THMe h  HapoAHoj AyuiH h  pnjema-
Bajyhy cpeTHO OHaj npoČAem, kojer
cy ce yBaTHAH ohh, kojn cy panyHa-
ah c HamoM noABojeHouihy /  MHCAehn
Aa he fteroBOM noMohH ynponacTHTH
Hauiy HapoAHy AP>kaBy, 3a kojy cy
roBopHAH Aa HeMa ocHOBa hh y Ha-
Poahom hh y BjepckoM ocjehaity. M
ako AaHac HacTteAHHk cb. lleTpa Ha
nanHHckoj ctoahph H3jaBTbyje Aa je
kaTOAHHkoj ppkBH, y kojoj cy cbh
XpBaTH, 6o7be y 3yrocAaBHjH, koja
dpojn BehHHy npaBOCAaBHHx h my*
CAHMana, Hero y kaTOAHnkoj Ay-
CTPHJH HAH CpaiUHCTHHkoj HTaAHjH,
koje cy AP>kaBe hhcto kaTOAHnke,
3H3HH Aa je koA Hac HcnpaBHO pn~
jemeH h BjepckH npodAeM h Aa oh
Hehe h He MO>ke Aa dyAe Ha nyTy
HapnoHaAHo-noAHTHHkoM yjeAHfbaBa-
iby  Harnera HapoAa. H XpBaTH h ka-
toahu,h HauiAH cy oTBOpeH nyT AO
CBora Kpa^ba kojn cy TpajkHAH, a
KpaTb h  Aprf^aBa HauiAH cy kpaj cede
h  3a cede HapoA, kojn je dno Ba3-

Aa npBodopau,  jyrocAOBeH-
c*t B'a, kojn je jkHAaB y odpaHH pol)e-
He f rpyAe HycTpajaH y 3 aAaToj Bjepn.

Hama AP>kaBa HMa Aa pnjemaBa jom
Apyre, BaikHe npodAeMe, OAcyAHe no
dAarocTame h  dyAyhHOCT <  HapoAa. To
cy npodAeMH copnjaAHH h  ekoHOMckH.
To je 3 auiTHTa copnjaAHo h  ekoHOM-
cko !  cAadHjnx. Ha pHjemaBajby thx
npodAeMa paAH ce MapTbHBo h otbo-
peHHM norAeAOM. PaAH ce CAodoAHHje
h  dpnikHHje, jep KpaTb ctojh  HaA dop*
daMa H 3 Mefty rpyna h  MOJke Aa boah
h  ynyhyje k CMHpetby, xapMOHHjH Apy-
iiiTBeHHx h  npHBpeAHHx HHTepeca.

Mo>keMO ah abojhth  Aa h  y tom
H e heMo Hahn cpeTHO pnjememe?
KaA dHCMO ABOjHAH, ABOjHAH dHCMO
y pa 3 dop Harnera HapoAa h  pec£>op-
MaTopcky CHary Harnera BAaAapa,
oahocho  y meroB BeAHkn AeMokpa-
TH 3 aM. kojn HHje 3 acTao kOA cf)Op-
MaAHor AOAHpa c HapoAOM, Hero ce
CTapa c napoAOM 3 a meroB Hanpe-
Aak h  cpehy. H koAHko toa  HMa no*
kymaja, koAHko toa pcphahbhhx  jke~
7ba,  a  a ce BpaTHMo k CTapoMe: KpaTb
AAekcaHAap OAroBapa HenpecTaHO
rAacoM, kojn OAjekyje AaAeko y dy
AyhHocT: HeMa noBpaTka k CTapoMe-
npaBap HapoAHor pa 3 BHTka je oa-,
pefjeH h mh  ce HeheMo BHme OApe-
fiHBaTH hh  npeMa nAeMeHckHM hh
npeMa BjepckHM rAeAHmTHMa. To je
pen OHora, kojn je dno Ha KajMak-
naAaHy, Toj npekpeTHHpn oa ToAro-
Te ao  YckpcHyha, pnjen OHora, kojn
je 6 . jaHyapa OMefjaniHo ABa nepn-
joAa y HameM rioAHTHnkHM h  Hapn-
OH 3 AHOM pa 3 BHTky. OH MO>ke A 3
ka>ke Ty pen h  HMa npaBo Aa je ka-
>ke, jep cnaAa Mefjy OHe, kojn cbojhm
A yxoM h  paAOM AaAome odn/bokje
BpeMeHy y koMe cy >kHBjeAH h  pa-
ahah, h  OHe, koje ey HapoAHMa h
AP> kaBaMa oapc 5 hb 3 ah hobc  nyTeBe
ao  BeAHHHHe h  cAaBe. He actcpmh*

HHpaHH XHCTOpnjOM Hero ACTepMH-
H3HTH HOBe XHCTOpHje.

CjiaBO JyTpHiua,

/■4

"T/Sj

KRALJ I JUGOSLOVENSKA
EMIGRACIJA

Šest od sto ukupnoga broja Ju*
goslovena žive u prekomorskim kra-
jevima. Iz predkumanovske Srbije nije
bilo iseljavanja. Selio je narod iz ju*
goslovenskih krajeva, koji su pripa*
dali bivšoj Auslro-Ugarskoi Monarhiji,
iz Črne gore i iz Južne Srbije. Gro
iseljenika je išao u Sjedinjene Države
Amerike, a prešao je onamo pre svet-
skoga rala. Posle rala je skrenulo
iseljavanje u Južnu Ameriku, gde je
do rala živelo oko 80.000 Jugoslovena,
največim delom iz Dalmacije, koji su
stekli lepe imetke i ugledan položaj.

Iseljenici su, relativno i apsolulno,
dali Domovini daleko više i učinili za
Domovinu daleko više nego ona za
njih. Ovo je fakat, koji se mora uvek
iz nova podvlačiti, da se udovolji
pravdi i da se održi budnom savesl
Domovine u njenom odnosu prema
njenoj deci, koja su pošla da rade i
žive preko mora. Iseljenici nisu na-
puštali svoje domove iz obesil i iz
pustolovstva — sem pojedinaca —
nego iz nevolje i potrebe da polraže u
slranome svetu rada i zarade. Oni su
veči deo te zarade slali s v vojim ku*
čarna u Staru Domovinu. Čitavi kra¬
jev! su se pomagali, a nekoji su i
živeli, od iseljeničke muke. Bez nje
ne bi mnogo puta bili ni poreži pod-
mireni, a milijoni iseljeničkih dolara
i pesosa su u velikoj meri dizali ak¬
tivu ekonomske bilanse mnogih kra-
jeva naše zemlje pre rala i cele naše
države posle uiedinjenja. Ovo je na¬
cionalno ekonomska strana stvari.

Ali ima i jedna nacijonalno mo¬
ralna strana stvari. To je osečajni
i nacijonalno-politički odnos iselje¬
nika prema Staroj Domovini. Svet
naš koji ne poznaje iseljenike i pri¬
like u kojima su se selili i živeli i
koji je video pre rala i za vreme rata
izvesne pojave plemenske podvoje¬
nosti, separatizma, ili čak nacijonalne

neosvešienosti, a posle rata ogorče¬
nost, razočarenje i skretanje u levo
medju iseljenicima. — faj svet kri-
tikujuči takove pojave medju iselje¬
nicima i misleči možda : »daleko im
kuča !« zaboravlja, da je največi deo
iseljenika iselio iz krajeva, koji
su bili pod tudinskom vlasli, gde
škola nije bilo, ili nisu smele da gaje
nacijonalni duh i da je selio u vreme,
kada se u njegovim selima jedva po¬
čela da budi plemenska svesl, a op-
šta nacijonalna ideja je i u varošima
sa mukom utirala sebi put. Zaboravlja
se, da se za iseljenike nije brinuo
nitko i da su medju nje iz Domovine
i od školovanijih ljudi zalazili naj¬
večim delom samo puslolovj, koji su,
iskoriščavali njihovo neznanje, ži¬
veli od sejanja zabluda i razdraži-
vanja strasti. Zaboravljaju konačno,
da se oni iseljenici, koji su —' u ve-
oma velikim masama — neposredno
posle rata, za vreme haosa u Evropi
i u našoj zemlji, poletih u Domovinu,
doživeli mnoga razočarenja i vračali
se natrag u Ameriku sa vrlo rdjavim
impresijama i iskustvima - i da su
oni mogli da samo doprinesu opšlem
nepoverenju, koje se u Americi raz¬
vijalo prema Evropi, Tako se i naš
iseljenik, posle rata, u izvesnoj meri
rezervisao prema Domovini.

Ako se uvaže oba ova momenta:
onaj predralni i ovaj poratni, kad se
uoči sve ono šla su iseljenici dali i
učinili u nacijonalno-političkom i u
nacijonalno-ekonomskom polju, i kad
se još uzme u obzir, da je sve što
su učinili i dali, činjeno i dato bez
ikakve prinude, slobodno i dobro-
voljno, onda ono što je dao i učinio
svesniji deo iseljenika, daleko, da¬
leko premašuje i ispravlja ono šlo
je zanemario ili šlo je — u nekojim
slučajevima — ometao nesvesniji deo
njihov. Tako se može reči, da je ise-

S4

Ijeni deo Jugoslavije pokazaojednako
visoke moralne i nacijonalne kvali¬
tete i dao jednak napor i zasvedočio
jednakusvesl, kao i ostali narod koji,
je branio svoja napadnula ognjišta,
ili stradavao od ropstva kojega se že-
lio osloboditi.

Nacijonalne svesti je bilo od
uvek medju našim iseljenicima: ona
je bila ranije pretežno plemenska,
ali je več i u najstarijim naseljima,
u Južnoj Americi, u Kalitorniji, ili u
lukama Meksičkog zaliva, ta svesl
bila i sira: oni su svoja najranija
društva zvali „Slavjanska", ili „Slo-
vinska", šta je po staroj terminolo¬
giji značilo : jugoslovenska. Hrvatski
iseljenici su godine 1903., za vreme
narodnog pokreta protiv Madžarske
tiranije i bana Khuena. sa vanrednim
elanom, reagirali na faj pokrel i dali
večih novčanih pomoči i pokazali
veče političko interesovanje i gibanje.
Hrvati i Srbi zajedno su prvi pul na-
stupili u vreme borba srpsko - hr-
vatske koalicije. Aneksijona kriza je
Srbe potaknula na čvršču organiza-
ciju. Balkanski ratovi su stvorili po-
godnu atmosfera jednako medju svim
plemenima Jugoslovena u obim Ame¬
rikama. Time je bio priredjen teren
za veliki pokrel i za ostale podvige
naših iseljenika za vreme svelskoga
rata,

Ime Prestolonaslednika Aleksan¬
dra pronelo se je našim naseljima
prvi put za vreme balkanskih ratova.
Svetski rat je i onde, preko mora,
nerazdruživo vezao to ime sa idejom
nacijonalnog oslobodenja i ujedinjenja
sa idejom jugoslovenskom i sa bor-
bom za tu ideju.

U teškim vremenima največega
iskušenja, kada je i medju našim
iseljenicima u Južnoj Americi zavla¬
dalo očajanje zbog fizičke propasti
Srbije, njen nesalomljivi visoki moral
digao je i njihove duhove, kada je
baš u tim vremenima, stigla preko
mora lepa slika Prestolonaslednika
Aleksandra, na kojoj je On sam, svo-
jom rukom napisao i prekomorskim
Jugoslovenima posvetio ove reči:

»U ujedinjenju Srba, Hr¬
vata i Slovenaca leži naša
budučnost; taj pozdrav ša-
Ije brači preko okeana.

Aleksandar.«

Iseljenici Južne Amerike, koji
su još 3 avgusta 1914, u Buenos-
Airesu, prekinuli sa Austro-Ugarskom,
dali inicijativu za okupljanje dobro-
voljačkih četa i za skupljanje dopri¬
nosa za Srpski Crveni Krst (a polpis-
nici su bili mahom iseljenici iz Hr-
vatske i Dalmacije), osnovali su, sre-
dinom 1915. Jugoslovensku Narodnu
Odbranu« sjajnu i veliku organiza-
ciju, koja je dala ogromne moralne
polpore i novčana srestva za akciju
u inostranstvu na velikom zboru
svih kolonija, 23. januara 1916 , u
Antofagasti, Chile, prekinuvši sve
veze sa Austro-Ugarskom i vezavši
svoju sudbinu sa onom Srbije, za
sva vremena i sve prilike, pozdrav¬
ljajo oduševljenjem svoga  Kralja i
svoju  Vladu, slavljajuči Mu na ra~
spoloženje svoje imetke i živole.«

Iseljenici Severne Amerike, na
velikom Kongresu, 563 delegata iz
kolonija sviju strana Unije, progla-
sivši Srbe, Hrvate i Slovence jednim
narodom, prekinuše svečanom izja-
vom lakoder sve veze sa Austro-
Ugarskom i proglasiše, da »žele uje-
dinjenje u jednu državnu celinu svih
jugoslovenskih pokrajina Austro-U-
garske i kraljevine Srbije,« Ovo je
bio velik korak napred, jer su prilike
medju iseljenicima u Sjevernoj Ame¬
rici bile vrlo razrivene jednako unu-
tar pojedinih plemena kao i izmedju
raznih plemena. Oba kongresa ise¬
ljenika, onaj u Antofagasti i onaj u
Chikagu, legitimirala su Jugosloven-
ski Odbor u Londonu, kao predstav¬
nika težnja Austro Ugarskih Srba,
Hrvata i Slovenaca za oslobodenje i
ujedinjenje.

U februaru 1916., iz prve plenar¬
ne sednice posle katastrofe Srbije,
aklamirao je Jugoslovenski Odbor u
Londonu Nasljednika Preslolja Alek¬
sandra kao budučega »Kralja Jugo¬
slovena« i obavestio Narodnu Odbranu
u Južnoj Americi ovim telegramom:

„Komitei je aklamirao Prestolo¬
naslednika kao budučega suverena
svih Srba, Hrvata t Slovenaca. Pres¬
tolonaslednik je odvratio, da srpska
vojska lije svoju krv za Jugoslaven-
sku državu od Triglava do Perislera,
od Jadrana do Timoka. Ova svečana
izjava službeno potvrduje jugosloven¬
ski program. Borimo se svim silama
do osfvarenja,“

85

Dana 29. i 30. novembra održan
Je u Piltsburgu drugi veliki Kongres
delegata sjeveroameričkih kolonija,
na kojemu je uzelo učešča 615 de¬
legata. Tu je proklamirano ujedinjenje
pod dinastijom Karadordeviča, a pro-
vedena i velika organizacija rada u
Sjed. Državama.

Na ovome Kongresu pročitan je
sledeči pozdravni telegram Regenta
Aleksandra:

„Naša vojska kličuči »oslobo-
denje i ujedinjenje" slupa svakim da-
nom napred na svoje ognjište u ne-
nadmašivu otadžbinu. Želeo bih, da
ovaj radostan i gromak glas naših
junaka nade dubok odjek lamo kod
vas, želeo bih, da se pod takvim zna¬
menjem skupe sva brača, svi Hrvati,
svi Srbi, svi Slovenci iz cele Ame¬
rike, da svaki od vas napregne svu
snagu i pomogne dovršiti započelo
delo oslobodenja i ujedinjenja. To
delo oslvaril če se, ako bude nepre¬
stano i predano tumačeno, da smo
svi kao jedan i jedan kao svi.«

To je bilo u vreme kada je srp-
ska vojska, pojačana dobrovoljcima,
ponovo stupila na tlo svoje porablje¬
ne otadžbine; kada su u Rusiji bili
organizovani i iskazali se dobrovo-
ljački odredi saslavljeni iz Jugoslo-
vena, koji su ranije morali da služe
u Auslro-Ugarskoj vojsei; kada je u
obim Amerikama bila u porastu do-
brovoljačka akcija. Kongresom u Pit-
tsburgu je ta akcija prihvačena kao
opšta dužnost od Sokolstva i dat joj
je značaj »narodnog uslanka« u agi¬
taciji koja je posle sledila.

Nerazdruživa veza izmedju, ise-
ljeništva, političke emigracije, Srbije
i Reaenta Aleksandra bila je tako
utvrdena.

Ovo su historijska fakta i spo-
Ijašnje manifestacije te veze.

Unulrašnja veza i značenje te
veze je medutim mnogo šire i dublje.

U vreme rata postojale su tri
naše emigracije: iseljeni seljaci i
radnici u obim Amerikama, i u Aus-
triji; polilička emigracija okupljena u
Jugoslovenskom Odboru u Londonu
i oko njega; i — najposle — da tako
kažem »vojna emigracija", to jest oni
Jugosloveni iz Austro Ugarske, koji
su morali da služe vojsku u redovima
centralnih vlasti a koji su se te du-

žnosii oslobodili zarobljeništvom iii
begstvom. Sve ove tri emigracije —
posle izvesnih smelnja prvih meseci
ili godina — našle su se u zajednič-
kom harmoničkom radu izmedu sebe
i sa Srbijom za jedan cilj. Ovo je
dobilo svoj vrhovni izražaj i svoju
sankciju u Krfskoj Deklaraciji, 20 jula
1917. Ma da nije na loj Deklaraciji
imena Regenta Aleksandra, to je ime
sa tim dokumentom najuže vezano.

Deklaracija je slvorena u vre¬
menu, kada je u Rusiji pala carska
vlada i kada je Amerika več bila na
strani Saveznika. Oba ova nova fak-
tora unela su nove elemente u medu-
narodnu politiku i izazvala su nova
raspoloženja: protivna tradicijama,
protivna staraj diplomatiji, radikalno
demokratska i revolucijonarna. Kri¬
ška deklaracija je bila izražaj novih
ideja, jer je nacijonalni princip ve¬
zala sa socijalnim i postavila ga kao
državotvorni, prelazeči preko svih hi-
storijskih i državopravnih granica i ob¬
zira ona je bila u lom smislu revo-
lucijonaran akt. Ali ona je u isto
vreme kanalizovala tu revolucijonar-
nost i postavila joj granice time, što
je, u pravi čas, povezala nacijonalnu
revoluciju, koju je predstavljala, sa
idejom državotvornosti i sa dinasli-
jom Karadordeviča. »Naš narod pos¬
tavlja kao jednu nerazdvojnu celinu
problem svoga oslobodenja od Austro
Ugarske i njegovog ujedinjenja sa
Srbijom i Crnom Goram u jednu dr-
žavU« — kaže se u lačci 9. Deklara¬
cije dok je u lačci i. rešeno pitanje
forme vladavine i pitanje dinastije :
»Država Srba, Hrvata i Slovenaca,
poznatih pod imenom Južnih Slove-
na ili Jugoslovena, bit če slobodna,
nezavisna kraljevina s jedinstvenom
teritorijom i {edinstvenim državljan¬
stvom. Ona če biti ustavna, demo¬
kratska i parlamentarna monarhija,
na čelu sa dinastijom Karadordeviča,
koja je dala dokaza, da se s idejama
i osečajima ne dvoji od naroda i da
ostavlja narodu slobodu i volju vrh
svega".

Time su sliveni u jedno,- revolu¬
cionarni nacijonalizam kao državo¬
tvorna sila i dinastija Karadordeviča.

Krfsku Deklaracija su prihvatile
sve tri kategorije emigracije (iselje-
nici, politički emigranti i dobrovoljci)
kao bazu svega rada, a priznao ju

86

je mucke kao iakvu i narod u zarob-
Ijenoj Domovini. Ma kakva bila nje-
na kasnija tumačenja i man kakove
komplikacije koje su izbile kasnije
medju iseljenišivom, u emigraciji i u
zemlji, Krfska Deklaracija je, slvarno
i definitivno, udarila osnov i dala
obim, pravac i karakter jugosloven-
skoj nezavisnoj državi.

Regent Aleksandar je u ono
vreme bio na Krfu. On je bio u sva-
kodnevnom dodiru sa delegatima Ju-
goslovenskog Odbora, koji su zajed-
no sa prestavnicima Srbije, pripre-
mali Deklaracija. On je bio u ono
vreme, kao šlo i ranije i kao šlo
kasnije, sve do kraja rala, največa
nada, oslonac i stil jugoslovenske i-
deje: ideje integralnoga oslobodenja,
integralnoga ujedinjenja teritorijalnoga
nacijonalnoga i moralnoga. U torne
smislu je taj integralizam izrazito re-
volucijonaran jednako prema lokalnim
i plemenskim tradicijama, kao i pre¬
ma državopravnim i legilimisličkim
formama. Tradicije Karadordeviča su
od početka upučivale sve radnje u
tom duhu i pravcu. Prestolonaslednik
Aleksandar, Regent Aleksandar i Kralj
Aleksandar ostade dosledan. Ovaj
Njegov duh je cementirao sve tri ka¬
tegorije emigracije i dao im elana za
žrtve i za rad.

Dobrovoljci su prožeti tim duhom
dali u Rusiji (Dobrudža) i na Solun-
skom fronlu svoj tribul krvi za slo-
bodu i jedinslvo. Politička emigracija
je ogromnom agitacijom po svim
krajevima sveta i medju saveznicima,
učinila svoj deo, da predobije ino-
slranslvo za takovo rešenje stvari.
Iseljenici obe Amerike dali su pored,
dobrovoljaca, materijalna srestva i
neocenjiv polslrek zvaničnoj akciji
Amerike, pod Vilsonom, bez koje
teško da bi jugoslovensko pitanje bilo
rešeno kako je rešeno ni u svojoj
teritorijalnoj, ni u svojoj nacijonalnoj
strani.

Južna Amerika je primila bez
diskusije Deklaraciju. Severna, gde
je bilo mnogo diskusije i trzavica,
primila ju je najposle kao revolucio-
narni akt i dala, posle toga, maksi¬
mum svojih dobrovoljaca, maksimum
novčanih doprinosa i maksimum naj*
glasnijeg i najistrajnijeg apeliranja
na američku javnost i na Predsed¬

nika Vilsona, da se založe za jugo-
slovensku stvar,

Dana 18. avgusta 1917. Izvršni
Odbor Jugoslovenskog NarodnogVeča
za Severnu Ameriku, izdao je, kao
obrazloženje i tumač Deklaracije, Ma¬
nifest u kojemu kaže: »Ova revolu-
cijonarna deklaracija je največi poli-
tički akt u historiji Srba Hrvata i Slo-
venaca.... rušeči sve predrasude
medudržavnoga prava, ona podaje
snažan izražaj kolekiivnoj narodnoj
volji i postavlja na prvo mesto na¬
rodno pravo.Manifest," u ovim

danima opče revolucije, »poziva ise-
Ijeni narod« na »opči uslanak,« Ono
šla je sledilo bio je u istinu ustanak
naroda, naravno u onom obimu i u
onim formama, koje su odgovarale
broju iseljenika i emigranata i pri¬
likama u zemljama u kojima su
živeli.

U celom tom pokrelu i za celo
to vreme lik i značaj Regenta Alek¬
sandra se je sve više udomljavao i
rastao u dušama jednako dobrovo¬
ljaca, koji su se zanosili vojnikom i
herojom, kao i u dušama emigranata
koji su se pouzdavali u Njegov naci-
jonalni instinkt, političku intuiciju u
širinu Njegovih koncepcija, a jednako
i u dušama iseljenika, koji su gledali
u Njemu, neustrašivom i nevezanom
uzgojem i tradicijama, oličenje naci-
jonalne revolucije: svega onoga no-
voga i svežega, šlo u sebi nosi polet
i samopouzdanje mladosti.

KaKo je izmedu svih prestavnika
zvanične Srbije bio On onaj koji je
najčešče, najjasnije i najodlučnije na-
glašavao jugoslovensku misao, bilo
je i u emigraciji i medu iseljenicima
čak i nemogučih očekivanja zahvala,
koji bi imali da ispune njihove naj-
sangviničnije fantazije. Sve takove
kombinacije bile su samo dokaz ve¬
like vere, koju su svi imali u iskre¬
nost namera, u širinu shvatanja i u
energiju akcija Regenta Aleksandra.

Nacijonalna borba, koja je imala
karakter nacijonalne revolucije, u ko-
joj je uzela učešča i čitava jedna
država, Srbija, — analogno onome,
što se pola veka ranije odigralo u
Jtaliji — krunisana je danom 1. de¬
cembra 1918. Regent Aleksandar je
zvanično proklamirao pobedu svoga
naroda, pa se onda povukao u ulogu
konsliiucijonalnoga vladaoca. sve dok

87

oslaci i prestavnici staroga i Iradi*
cijonalnoga, maljušnoga i uzanoga,
seblčnoga i fanatičnoga nisu u zem¬
lji učinili haos i bezizlaz takav i to¬
liki, da je On morao da u ime one
iste nacijonalne ideje, koju je oliča-
vao i čiji ie činilo se istaknuti čuvar
i zatočnik, On jedini još oslao, ener¬
gično zaustavi pred sunovralom, ra-
sturi organizovanu prošlost i uzanosl
u ime budučnosti i širine, proglasi i
zvanično sprovede u realnost i u
svim konsekvencijama Jugoslaviju
koju je počeo da slvara na Kuma-
novu, oslobada na Kajmakčalanu,
folmuliše na Krtu i proklamuje u Beo¬
gradu, a za koju se je i celokupna
emigracija, sve tri kategorije, zalo¬
žila i borila,

Ma koliko da je bilo naopakih
lumačenia i neprijateljskih agitacija,
neosporivo je da je 6. januar i 3 ok-
tobar, pozdravljen naročilom iskre¬
nosti i satisfakcijom od bivših dobro
voljaca, večine bivših emigranala.
U kolonijama iselienika, zbunjenih i
bijenih leškim ekonomskim prilikama
zemalja u kojima žive, baš ta era je
donela umirenje, vračanje poverenja
u red i u mogučnosl povratka u na-
šu zemlju.

Za prilike naših iz preko mora
nitko se nije toliko zanimao koliko
On, nitko nije više insistirao da se i
sama država založi za one, koji su
prevareni od nesolidnih zavoda, koji
su zloupotrebljavali ime i zaštitu dr¬
žave pa budu od države i olšlečeni,
kako je to i učinjeno zakonom o ula-
gačima nekojih propalih banki. I ovaj
čin je bio, sa gledišta formalista i
konservativnih ekonoma smion i ne-
običan, ali je bio i ostati če i lep i
pravedan i blagosloven.

Kralj Aleksandar jednako kao
šlo i Regent Aleksandar konsenkven-
tno radi na ispunjenju i realizovanju
nacijonalne jugoslovenske ideje. To
je osnovno i glavno, a sve drugo je
sporedno pa i sporedne i sve forme,
makar da su i utvrdene ako ih treba
rušili, a važne su samo mere, i ako
neobične i nepopularne, ako se nji¬
ma treba služiti. 3er, najposle, šla je
glavno: država j narod i njihov raz¬
voj za budučnosi, ili političke forme
i doktrine ? Najposle i sama demo-
kralija može biti konservativna i re-
akcijonarna, a može bili^progresivna

i revolucionarna Svaka doklrinarnosl
je konservativna, a svaka oligarhija,
pa i ona koja nosi zaslavu demokra-
lije, je reakciijonarna.

Kralj Aleksandar je naglašavao
i naglasio je, da pošluje demokratiju.
kao progresivni demokrata, On je
morao da zaustavi orgijanje i reak-
cijonarstvo demagogie. To nije bio
akt reakcije, nego ako se to tako
Može reči, akt spasonosnog revolu-
cionarnog zahvala. Produženjem Ja¬
kove politike, koja je it doba rata
omogučila stvaranje naše države, o-
mogučeno je proglašenje, ulvrdenje i
organizovanje Jugoslavije. Daljni ko¬
rak u redu te iste politike je privla-
čenje naroda na rad u lome pravcu,
Ustavom od 3 septembra.

Inicijativa je kao šlo i uvek u la-
kovim sudbonosnim momenlima i
krupnim stvarima, u rukama Njego¬
vim Ta inicijativa ide uvek u pravcu
stvari, a ne forme. Ona je progresiv¬
na. Ona je, najposle, definisana i ko
dificirana u novom Ustavu rečima:
„Kralj je zatočnik narodnog jedinstva
i državne celine; on je čuvar njego¬
vih svagdašnjih interesa".

Ova i ovakva definicija i kodifi¬
kacija funkcije Kralja je u mnogočemu
jedan novum. Ali ako može biti dru¬
gačne u državama slvorenim u staro
doba šilom, ženidbama i dinastijama,
ako može bili drugačije u državama
naroda davno formiranih, u našoj
državi, u državi novoj, u državi na¬
roda koji se kao organička celina
istom formira, naroda koji je u na¬
porni svoje mladosti, mora da pos-
loji Vod i Arbiter, da bdi jedno Oko
i rukovodi jedna Ruka i — nada sve
— da pulsira jedno Srce, koje daje
krv celome  organizmu i svakom
njegovom organu i da da proniče je¬
dan Duh, koji formira njenu Svesl.

Ta formativna Snaga, taj ova
pločeni Princip, jeste — u idealnom
smislu — Kralj. Ako pak postoji i re¬
alno jedan takav Kralj, koji ima i
kao ličnost te osobine i la preimuč-
stva, onda njegov narod može da
bude dvoslruko zadovoljan jer je dvo-
struko obezbeden.

Kralj koji vodi jednaku brigu za
iseljene Jugoslovena kao i za one u
Domovini nastanjene, koji je nadah-
njavaocelokupno emigracijuza vreme

88

Velikog Rala, Kralj koji je Vod i ču*
var i koji reprezentira formativni ali
ne formalislički princip, doživeo je od*
mah posle rala povralak celokupne
jugoslovenske boračke i poliličke e*
migracije, pošlo su ostvareni ciljevi
njene borbe. Dao bog da dožive i
povralak največeg i najvrednijeg de*

la celokupnog jugoslovenskog iselje*
nišlva, pošlo če ono moči da u sre*
denoj i naprednoj Domovini nadje bo¬
lje i sigurnije polje rada nego u lu-
djini.

Milan Marjanovič

12

89

MH y MET3YHAP0AH03 3A3EAHHUH

KoAHkoroA je y HOBeky join h y
AaHamifce kyATypHO BpeMe pa3BHjeH
ocehaj 6op6e kao nocAeAHLja npaBa
janer hah kao npaBO OAČpaHe CAa-
čnjer, nnak je HOBek TepaH HekoM
HeyMOA>HBOM CHAOM ka 3ajeAHHLJH.
IloTpeča HckoHckor HOBeka, Aa 3a*
Apy?kHo >kHBH, Aa yApy>keH cthhc
hah Aa ce y 3ajeAHHLjH dpaHH, ljhbh-
AH3aLjHjH CBe BHiue pacTe, a noroTOBO
H3a paTa, kaA je CBeTcko kpBapeibe
pacTpraAO cse Aene eTHHke Teko*
BHHe. PaT nnak HHje yčno y HOBeky
CBe HacAefjeHe h H3rpaf)eHe eranke
ocoČHHe, a paca h HOBenaHCTBO y
LjeAHHH moEho cy ce OAynpAH ohoj
pa3opHoj TeHAeHLjHjH, koja je y jcahom
nacy paTa ČHAa noBpaTHAa HOBe*
HaHCTBO y CBer npHMHTHBHOCTH.

3ajeAHHHko >kHB7beii>e oTyn^>yje
6op6y, Mefiyco6HO yno3HaBait>e npn-
ČAH3kyje HOBeka HOBeky, HapoA Ha-
poAy, pacy pacn. Oko cede y u,eAOM
CBeTy bhahmo Heko cTpeMTbefte k
3ajeAHHnkoM jkHBOTy h k 3ajeAHHHkoM
paAy 3a H3rpaAft>y jeAHe onuiTe ho*
BenaHcke eTHke, koja HMa 3a ocHOBy
onuiTH mhp, Aa Ha TOM MHpy H3-
rpaAH cnokojHo skHBTbeHbe APyuiTBa
h cpehy HOBeka.

H MH CMO AaHaC HAaHOBH Te
3ajeAHHU,e ; h mh HacTojHMO Aa ao*
npHHecemo cboJ MaAH Aeo y H3rpaAt£>H
HOBor >kHBOTa MHpa h cnokojcTBa,
Ao jynep Heno3HaTH, pacnapnaHH hah
y HeMoryhHOCTH, Aa ce h HajMafBHM
cBojHM AeAOM nocBeTHMo paAy Mefjy-
HapOAHe 3ajeAHHLje, jep cmo CBe CBoje
CHare h peAO CBoje BpeMe ryČHAH y
H3rpaAit>H CBoje OAČpaHe hah y 6op6h
npoTHB Hacrojapba, Aa ce H3 Hac
HanpaBH Haijnja 6e3 npaBa h 6e3

HMeHa. MaAa Cpčnja, koja je ao npe
paTa CBe CBoje eHeprnje TponiHAa y
janan.y HapoAHe CHare, Aa ce OAynpe
AaBHHH, koja je AaraHO, hah cTpaxo*
bhto npeTHAa Aa je 3acHne, HHje
HM3A3 BpeMeHa HH MOryflHOCTH, Aa
akTHBHO cyAeAyje y H3rpaAH>H Mef)y*
HapoAHe kyAType h LjHBHAH3aLjHje.
OcTaAH AeAOBH Hauiera HapoAa HHcy
to oneT cMeAH, jep ce oa h>hx 3a*
xTeBaAo, Aa roBope h ocehajy caMO
je3HkoM Hapnja, koje cy HaA MMa
LjapeBaAe h Aa paAe caMO noA #Hp-
mom h y HMe BAacTOApjkaua. Pa3yM-
TbHBoje Aa ce noA TakBHM okoAHo*
cTHMa HajBehH Aeo Haiuer HapoAa
noBykao h y onuiToj CBeTckoj 3ajeA-
hhu,h 6ho caMO nacHBHH nocMaTpan
6e3 HkakBe c£>akTHHke h  peaAHe BpeA*
hocth y aeAHkoM koHU,epTy CBeTa.

Hame kyATypHe Be3e ca Mefjy-
HapoAHHM CBeTOM npe yjeAHn.eH>a
ČHAe Cy He3H3THe ; hm3ah cmo hx
kao nojeAnHijH, kojn cy ce hhahbh*
AyaAHO HCTakAH, aAH hhcmo hx hh-
kako hm3ah kao HatjHja. H3 pa3Aora
koje cmo m3ao npe HaBeAH, HHje HaM
6hao Moryhe /  Aa y CBeTcky 3ajeA~
HHLjy yf)eMo kao paBHonpaBHH HAa*
hobh h Aa ce kao Hanoja TakMHHHMo
y Aodpy — y cTBapan>y BeAHke ho*
BenaHcke kyAType h AyuieBHe h Ma-
TepnjaAHe. Hnje HaM 6hao Moryhe
Aa cyAeAyjeMO kpo3 peAHrHjy y cTBa*
paH>y h uiHpeKby HOBe HOBenaHcke
eTHke. Hnje HaM 6hao Moryhe Aa
cyAeAyjeMO kpo3 noAHTHky y paAy
3 a coLjHjaAHy eTHky.

ripe paTa, kaA cmo join npeA-
cTaB/baAH kao Hau,Hja caMO jeAHy
MaAy Cp6Hjy, o kojoj ce y CBeTy ro*
bophao caMO kao o HeMHpHoj 6aA*

90

kaHckoj AP>kaBH, APyrn acaobh  Hame
HaijHje 6 hah  cy no3HarH eamo noA
HMeHOM »CAaBeHH y AycTpHjH« hah
kao nopoČTbeHH HapoAH y Matjapckoj.
Kao jeAHy Hapnjy Huje Hac Hnko 03*
6 vi 7 bHO  y3HMao, na h  kaA ce acchao,
Aa je jeAaH hah APyrn HCTakHyTH Ham
noBek Aomao ao  janer rAaca, CBeTcka
jaBHoeT je c jeAHe CTpaHe npnnHCH-
BaAa 3acAyre 3a to  »aycTpo-yrapckoj
kyATypn«, hah  je ca h3bcchom  SeHe*
BOAeHnnjoM npH3HaBaAa, Aa h  BaAkaH
Morite Hemro Aam — ako je CAynajHo
Taj HCTakHyTH 6 ho  npnnaAmik cao-
6oAHe Cpčnje.

HMajMO maAO cmcaocth h  no*
Hoca h  ne 6 vahmo  yBek Hekn Ha-
MprofieHH necHMHCTH, na noivveAajMO,
rAe cmo  A^Hac! Kao napnja koja nma

CBOjy n03HTHBHy BpeAHOCT, npHM*
TbeHH cmo kao paBHonpaBHH HAaHOBH
CBeTcke 3ajeAHHpe, caočoahh Aa ce
TakMHHHMO y CBeMy h Ha cbhm no*
TbHMa A>yACkoFa 3Hama h cTpeM-
Ttema k Ij[o6py. C Hama ce paqyHa
h mh AajeMO Aen npHAor onmToj
CBeTckoj 3ajeAHHu,H. y cbhm npaB*
UHMa Ha paAy oko pecTaypan,Hje no*
3Hthbhhx Aošapa HOBCHaHCTBa, mh
cmo akTHBHH, na HekaA.a h bpao ak-
thbhh.  Ha no7by Mef)yHapoAHor co-
pnjaAHor paAa, hcto kao h Ha paAy
3a H3rpaAmy h OHyBame CBeTckor
MHpa, Ha no7by peAHrHje, y AHTepa*
Typn, y yMeTH0CTH, y cj)H3HHkoM Bac-
nHTamy, y cnopTy. CByAa h v cbhm
nHTamHMa HajakTHBHHje capafiyjeMo
y 3ajeAHHpH c HapoAHMa peAora
cBeTa.

HMajyhH Ha neAy Hame AP&aBe
BAaAapa, kojn je ncnomno peTke
CnOCOČHOCTH, mh cmo cpeTHH, Aa y
AaHamme BpeMe MHpa h kyATypHor
p a a  a hm3mo y meMy hcto Tako Be-
AHkor Bof)y, kao ihto je 6ho BeAHk
npeA CBojoM BojckoM y BpeMe paTa.
3axBa7fayjyhH hbeMy, XHCTopnja he
jeAHor AaHa nncaTH o Hamoj HapnjH,
Aa je noka3aAa HajBehe bpahhc  Ha
6ojHOM no7by, a ah nncahe hcto Tako,
Aa je Hama Harpija AonpHHeAa or-
poMHe ApTBe h 3a OAP&ame MHpa,
kao h 3a H3rpaAmy HOBe h 3ApaBe
eTHke My5yHapoAHe 3ajeAHHpe,

TOBOpehH o cbhm obhm  nHTa*
IfaHMa, MH MOpaMO y HOBOM CTpeM*
7bemy bhacth  kao (fiakTHHHor Bof)y
Harner npenopoAa Sam Kpa/ba, HHjn
ce AHk Hcno7baBa HaA acaom  MHpa

hcto Tako, kao ihto ce ncnomaBao
npeA xpa6pHM SpaHHopHMa 3eMme.
Mhcahm, Aa je Ha obom hobom no7by
HaeroBa BpeAHoeT HajBeha. Mory ah
ce npoMeHe npHAHke, Mo>ke h cbct
Aa H3a6epe ceSn cacBHM hobh npaBau,
AeAama, hah oho mTo je ym«i>eHO
oa CBpmeTka paTa ao AaHae Ha no7&y
H3rpaAme HOBenaHcke 3ajeAHHu,e, oc*
Tahe BenHO, jep je Taj hobh nyT no-
ka3ao, Aa je jcahhh ncnpaBaH h Aa
3aAaje HajMan>e SoAa. 3aTo he h
koA Hac ocTaTH kao TpajHa Teko-
BHHa CBe oho mTo je yHHmeHO oa
CBpmeTka paTa y tom CMepy, jep je
h Ham HapoA nckpeHO h oa cppa
npnrpAHO capaAmy c peAHM cbctom.

OBa capaAma HMa ABOcTpyky
BpeAHOCT. OHa Hac npenopafja h
ynBpmhyje koA kyhe, OHa h3hoch  AHk
Harner HapoAa npeA cbctom  OHako,
kako to  Hama Harpija 3acAy>kyje.
TpaAHnnja Hame pace jecT TpaAH-
rpija cmcaocth,  CHare, jyHamTBa, xpa*
6pOCTH, 3AH TpaAHU,Hja TOBOpH H O
kBjeTH3My h  nHjeTH3My 6oryMHAa.
A to  jecT HeoSHMHO Ba>kHO h  jom
hh  H3 AHAeka AOB07BHO opemeHO.
ETHka Hame pace jecT KocoBcka,
Aok je Mapko caMo jeAHO HaAHnje
MeAa/be. HaMa ce hhhh, ah  je Kpa;b
to  Aočpo yoHHO. kaA je Aao noA~

CTpeka TOAHkHM xyM3HHM H HOBe-
naHckHM akpnja/via y Hamoj AP^kaBH.
H3a3BaAH cmo AHBTbeibe HamoM ot-
nopHomhy 3a BpeMe paTa, aAH caA
nonnmeMO Aa H3a3HBaMO AHBTbeme
CBeTa HamHM paAOM y Mef)yHapOAHOj
3ajeAHHpH h HamoM eTHkoM, koja je
7bycka, nAeMeHHTa, AymeBHa h ho*
BenaHcka.

CMaTpaMO 3a cpehy hmbth Ha
neAy Hame AP>kaBe Kpazba kojn ?keAH
Hapnjy cnokojHy h SoraTy, aAH jom
je Beha cpeha, ihto hmbmo KpaTba,
kojH rfceAH bhacth Hapnjy MOpaAHO
CHa>kHOM, Ayšoko peAHrH03H0M, ny*
hom aATpyH3Ma, 33AaxHyTOM oceha-
jeM AoSpora h hobchhocth. TakoBa
HapHja HHje onacHocT 3a CBeTcky
3ajeAHHu,y, OHa je caMo ibeanH ypec
h noHOČ cbhx ohhx, kojn Bepyjy y
nporpec, y kyATypy h y no6eAy
Ao6pn,

AeAO MHpa h  eTHHkor npeno*
poAa H3Bpmyjy h  H3rpa5yjy MHore
opraHH3apHjeMe5yHapoAHor 3Hanaja.
no thm  opraHH3apHjaMa mh cmo
HA aHOBH onmTe CBeTcke 3ajeAHHpe.

91

ČnoMeHyheA\o obac  caMo HajBa>kHHje
h cme, koje cy ao caAa noka3aAe
HeodHHHo jake pe3yATaTe y cbom
paAy. Kao npBH AOAa3H y oČ3Hp 3y~
rocAOBeHckH LjpBeHH KpcT. EberoBa
yAora, BeAHMaHCTBeHa y paTy, 3Ha-
MajHHja je joui y MHpy, 6am 3aTo.
jep je fteroB paA, paA MHpa, paA 7by~
6aBH, HeeeČHHHor no>kpTBOBaHba, Ljp-
BeHH KpcT cnaja cBe AeAOBe Hame
Hapnje y 3ajeAHHqkoj capaAH>H,6pHHe
ce 3a Aočpo cbhx acaob3 HamerHa-
poAa. Flpeko HpBenor KpcTa yqn-
meHo je ao caAa bpao MHoro na
no7by yHyTpammer MHpa h choih*
tbhbocth. UpBeHOM KpcTy npeAmann
y CBeMy Kpa7b, kojH ra noAynnpe,
kojn My Aaje TakoBe HHHpnjaTHBe,
Aa My MopaMO H3 Ayme 6hth 3a-
XBaAHH.

Ca Met)yHapoAHHM cbctom  cna-
jajy Hac y BeAHkHM pH7beBHMa XpHm-
haHcke 3ajeAHHpe ma8ahx  7&yAH h
rfceHa, HHje acao  ce ncno7byje h  y
3eM7bH H y H3B3H 3eM7be. 0CH0B3He
cy Ha npHHu,Hny 7by6aBH h  coAHAap-
HOCTH T.j. Ha npHHUHnHMa OČHOBe
EBpone h  peAora CBeTa. CnoMeHyrH
MopaMO <t>eAepau,Hjy ApymraBa 3a
Anry HapoAa, AaTbe h  opraHH3apnje
3a flaHeBpony /  CTyAeHTcky cpeAepa
HHjy 3a MHp, >KeHcky cpeAepapHjy
— CBe ca ranHo 03HaneHHM pn/be«,
kojH je AaHac eBponckH h  cBeTckn.

Hama AP>kaBa HHje nocA.eAH>a
Ha BeAHkoM HeHMapckoM AeAy MHpa ;
pecTaypau,Hjy cxb3Thah cmo bpao 03*
6hajHO h  noneAH cmo y CBojoj kyhn
Aa rpaAHMO oa  ocHOBa : oa  OMAaAHHe,
koja Tpeča Aa 3aMeHH OHe reHepa-
pnje, koje cy AOJkHBeAe crpaxoBHTy
kaTacTpo(£>y CBeTa h  MefiyHapoAHe
eTHke.

Toj OMAaAHHH nocBeTHo je Kpa tb
y cbhm  CMepoBHMa HajBehy 6pnry,
Oh OMAaAHHH CTBapa CBe ycAOBe 3a
MaTepHjaAHO ČAarocTame aAH Oh Aaje
HenpecTaHo h  HMnyAC y npaBpy e~
THHkor BacnHTama. H3jaBe Kpa/&a
OMAaAHHH h  3a oMA3AHHy Henpec-
TaHO roBope o meroBOM Ay6okoM
pa3yMeBamy 3Haqen>a HOBe, Heoka*
TbaHe reHepapnje, jeAHe reHepapnje,
koja rpeča Aa y cečn hoch  CBe npHH*
pnneHapoAHor koAekTHBHTera,npHH~
pnne AP>kaBHOCTH, kao h  npnHpnne
Mef|yHapoAHe coAHAapHocTH. 1-beroBo
BeAHnaHCTBO je 3aTo py3yMeA0 npnH-
pnne h  paA ckayTcke opraHH3apnje,

na je 3aTO yBek h cBecpAHo noAy~
nnpe. Ckayrn3aM h CokoACTBO ctbo-
pnhe koA Hac CBakako hobv  reHe-
papnjy. koja he 6 hth  6o7ba h oAAyn~
HHja oa AaHamme Hame SoAehHBe h
npeMopeHe reHepapnje.

Hame Mef)yHapoAHe Be3e, koje
cy Hac AOBeAe y cBercky 3ajeAHnpy,
y kojoj 3ay3HMaMo 3HanajHO MecTo,
AOBeAe cy Hamy AP>kaBy ao  TakoBor
noAorfcaja, Aa mh 3ancTa y>kHBaMO
jakn rAac, kao Hapnja kyATypHor
crpeM/bema. koja AonjDHHocn BeAHke
>kpTBe h 3a oqyBame MHpa h 3a H3*
rpaAH>y hobhx ycAOBa npenopofieHe
EBpone h me3HHe HOBe eTHke, Kpo3
pa3Ha xyMaHa ApymTBa, kpo3 cnopT-
cke c^eAepapnje, kpo3 kyATypHa h
3HaHCTBeHa ApymTBa (Hnp. neH*K*y6)
yHOCHMO necTo h mh hobc  eAeMeHTe
y H3rpaAH>y Mef)yHapoAHe kyAType,
na cy Hame >ke7f>e h Ham paA npa~
bhaho opemeHe h mh c noHocoM
koHCTaryjeMO, Aa cmo y Mef)yHa~
poAHoj 3ajeAHHpn TpeTnpaHH kao
paBHonpaBHH h noy3AaHH mvam

Ao jynep cHTHa Hapnjnpa, pac*
napnaHa h no3Hara kao manHpa ce~
Tbaka, AaHac cmo xB3Aa HarneM Yje-
AHtbeH>y h Caočoah, BeAHka Hapnja,
koja je Beh AaAa h Aahe y BeAHkoj
Mef)yHapoAHoj kyArypHOj yTakMHpn
MHoro nopHBa h MHoro HOBe CHare,
OBaj Ham paA oa ocAodofjema ao
AaHac BpeAH H Aa 6yAe opernem a
He caMo Aa ce MHMorpeA cnoMHme,
kao HemTo, mro ce pa3yMe caMo
oa ce6e.

HarAHM ckopo rnraHTckHM ko*
papHMa kpeHyAH cmo  HanpeA, Aa cy~
CTHTHeMO CpeTHHje HapOAe. riOA BOf}~
ctbom MyApor Kpa/ba, 6oApeHH Ebe-
roBHM npHMepoM, ykAOHHAa ce y Be-
AHko OHa crpaxoBHTa 6eAa h noc~
AeAHpe paTa, H36pHcaAH cy ce rpa-
roBH kpBH, kojn cy A«kaAH Ha CBa~
koM kaMeHy h Ha CBakoj cTonn
3eM7be. HeMa jeAHor npoČAeMa y
HarneM HapoAy, kojn ao caAa HHje
6ho AOTakHyT. npnpoAHO je, Aa ce
cbh th npoČAeMH HHcy MorAH npeko
Hohn pemnTH, aAH ohh cy HaneTH
h y3 Ao6py B07by npe hah kacHHje
he ce Aec£>HHHTHBHO pemnTH. CTpaHH
CTpyqmapH, kojn AOAa3e y Hamy
3eM/by, Aa bhac h as opeHe mTo ce
ao caAa ynHHHAO, c noiHTOBameM
roBope o MHorHM HamHM TekoBH-
HaMa, 3axBa7byjyhH Aočpoj hhhph-

92

aTHBH KpaTbesojL hh čmo  yAapHAH
reMe/be opraHH30BaHoj xyM3H0CTH:
Aepa paTHHka, hhb3ahah, 3anyuireHa
Aepa, paAHHuiTBO, H3HeMorAH h 6o~
AecHupH HaAa3e AaHac 3akoHcky 3a~
niTHTy y AP>kaBH. PaA ce nouiTyje
m  3aro  kpo3 MHore HHCTHTyn,Hje ao~
a33h ao cbojhx  npaBa. OcHrypait>e
paAa h  paAHHka jom je y noneTky,
3 ah mh  HeheMo 3aocTaTn 3a ApyrHM
HapoAHMa y nAeMeHnroj counjaAHoj
6pn3H. Y MHoruffi CTBapHMa nak cmo
h  nperekAH Heke, na n cTapnje
HapoAe.

H3rpaAitOM noBenHocrn y rpa-
HHpaMa AP^kaBe, H3rpaAK>0M jeAHe
oce6yjHe HapOAHe erake, hh  heMo
kopHCTHTH U,eAOM HOBenaHCTBy. Kpa7b
AAekcaHAap je ranHO opeHno OBy
ncTHHy h 3aro Hema aku,nje y obom
CMHCA y kojy Oh  He 6 h CBOjckn no*
Aynpo. npaTehH paA cbhx obhx yc~
TaHOBa h  pe(f>epHinyhH o itnffla y

CTpaHHM AHCT0BHM3, fflH CMO Hffl9AH
npHAHke, Aa 3a6eAe?kHMO MHore nAe*
MeHHTe penn Kpa7beBe h  Aa noA-
ppraMO MHore nopnBe, kojH cy ao*
iiiah 6am oa tbera y cbhm obhm nn~
TaibHMa, mh cmo cpeTHH, ihto je
Kpa/b AAekcaHAapakTHBHH capaAHHk
a He caMo CAynajHH nokpoBHTeTb
cbhx obhx akpnja. hberoBHx Aecer

roAHHa kpa/beBaKba He 3Hane caMh
AeceT roAHHa BAaAan>a, Beh AeceT
ecj)ekrHBHHx roAHHa paAa, AeceT ro¬
AHHa HenpecraHor noACTHpaja, Aecer
roAHHa ncrpajHOCTH, koja HHje no-
nyiuTaAa hh ohas,  kaAa je CBe Apyro
kAOHyAo, hah  kaAa ce CBe Apyro o-
kpeHyAO npaspHMa Maaer ornopa
h  Maiter 6oAa.

3axBa/byjyhH tom  (f)akTy, mh
cmo  AaHac AOHCTa cjiakTop y CBeTy
mh cmo  paBHonpaBHH ha3h  Mef)yHa-
poAHe 3ajeAHHH,e, c kojOM h  y kojoj
MapTBHBo h  CBecHo H3pafjyjeMo Be-
AHko AeAO A\Hpa, 6e3 kojer Hema
cnokojcTBa h  He«a cpehe noBe-
naHCTBy.

„HapoA/ kojH hm 3 KocoBcky eno-
nejy h  H3 rte ppne CBOjy CHary,
Mopa jeAHor AaHa Aa 6yAe npBH y
3ajeAHHu,H ao6phx  7byAH" (Uocecj) Xo-
Aenek). H 3aTO ihto  BepyjeMo y Ty
HCTHHy, nhn heMO h  y Mnpy oAy-
uieB/beHO 3a cbojhm  KpaTbeM, OHako.
kako cy OAyuieBA>eHO hiiiah  3a ]±>hm
xpa6pn jyHamn y BeAHkHM paroBHMa.
3aTo jep sepyjeMo /  Aa he Hac no6e-
aohocho  noBecTH k no6eAH Ayxa h
kyAType ao m  ejjyHapoAHe 3ajeAHHpe,
Tako, kako je noBeo CBoje paTHHke
y yjeAHH»eHy BeAHky 3yrocAaBHjy,

CTeBaH J. H/JHh.

zavrSna reč

Uzeli smo na sebe radosnu ali
lesku dužnosl, da prikažemo narodu
našeg Kralja i da, nepozvani, polcr-
tamo Njegovo veliko značenje u do-
sadašnjoj, po vremenu kralkoj, hislo-
riji Njegove vladavine. Izabrali smo
za lo dalum deselogodišnjice Kra*
ljevog stupanja na prešlo, jer smo
hleli da obeležimo jedan period naše
historije, koja več danas može da
govori o najpozilivnijim rezullalima
Njegovih napora. Nismo hleli da če-
kamo na daljnje razvijanje dogadaja
jer smo oselili, da je potrebno dali
narodu jednu čilanku o Njegovom
Kralju, oselili smo dolrebu da za bu~
duča pokolenja liksiramo jedan lik
Kralja Aleksandra u Njegovim naj-
značajnijim črtama. Ali istodobno
oselili smo polrebu, da pred našim
Kraljem kažemo ono, šlo o Njemu
misli ona generacija, koja je do sada
bila zaposlena manje ličnim ali za lo
više realnim nacionalnim radom Toj
našo} generaciji ime Karadordeviča
bilo je simbol javno i lajno gajenih
nada, ali istovremeno to ime bila je
i parola za borbu, koju je la gene¬
racija vodila neposredno pred velikim
ralom za Oslobodenje i Ujedinjenje.
Za taj simbol i sa lom parolom išla
je la generacija svesno kroz največe
palnje: s jedne Strane kroz palnje
rala u junačko umiranje na bojnim
poljima, a s druge slrane kroz palnje
svih mogučih lamnica Turske, Au-
slrije i Madžarske polazila je po¬
nosno u smrl, postavljena uza zid
ili pod ponižujuča vešala.

I danas, oslaci le generacije bez
ikakovih ambicija islraju i dalje da

služe predano svom narodu, vršeči
svakj na svom meslu najsavesnije
onu službu narodu, kojoj su se za-
velovali u svojim mladim danima.
Ta generacija predratnih Jugoslovena
nacionalista, bila je vremenom po-
lisnula u slranu ali je ona postojano
u svom srcu čuvala veru u svog
vrsnika Kralja, uverena, da če jednog
dana, Kralj jasno izreči svoje veliko
»Vjeruju«. Naša se generacija nije
prevarila i srelna je, šlo su njezini
ideali ispunjeni. Za lo ona danas ne-
pokolebivo sloji za svojim Kraljem,
puna optimizma i nade u budučnosl.
Veruje, zajedno s Kraljem, da vreme
i hislorijska potreba moraju pobedili
sve silne ambicije, sve silne ljude i
sve sitne dogadaje.

Nije nam bio cilj da prikažemo
lik Kraljev do u lančine, i naša je za-
misao bila, da u nekoliko širokih crla
iznesemo one najkrupnije i najzna-
čajnije Njegove poglede, Njegov rad
i uspehe, onako, kako ih mi vidimo
i kako smo ih mi oselili. Slika Kralja
Aleksandra, koju smo u ovoj knjiži
dali, prikazuje nam Vodu, koji veruje,
koji ima snage, da izvrši delo, koji
je pun optimizma i ljubavi za narod;
prikazuje nam Čoveka, koji je odan
ideji, odan narodu; ponosnog čoveka,
koji nosi u sebi jaku svesl odgovor¬
nosti, bez straha da žrtvuje sebe uvek,
kad lo zahleva ideja i nacija: Njegova
velika Misija.

Posvečujemo ovu knjigu Narodu
zalo šlo je Narod Ideja i poslednja
reč Kralja Aleksandra.

Redakcioni odbor.

MOME APAfOM HAPOAY

HyBaite jeAHHCTBa HapOAHOr h
Ap>KaBHe iteAHHe Moja je CBda ay>khoct
H HajBHUIH UHJb Moje BJiaABBHHe, to  je
6wia  no6yAa h  rjiaBHH 3aflaTaK pe>KHMa
Kojn caM saBeo 6 jaHyapa 1929 roAHHe.

y CBojoj peun, KOjy Mh  je Haua-
rajia A>y6aB npeMa OTaučHHH, Ja caM
MoMe AParoM HapoAy OTBopeHo H3Heo
CBe TeuiKohe h onacHocra, y Koje je
6ho  AOBeACH Ham Hau.H0Ha.riHH ikhbot
H Ap>KaBH3 peJlHHa

Te cy TeiiiKohe ČHjie toahko Be-
jiHKe, onacHOCTH Tauo 036njbHe, Aa cy
Ay6oKo 3a6pHH>aBajie CBe poAOA>y6e h
pa3AHpajie Ayuiy HapoAHy.

Cbh,  ueo HapoA bhaco  je uiTa je

y3pOK 3Jiy H 6H0 CBCCTaH BeUHHHHe

3ua Te je pa3yiweo h  ca nyHHM nose-
peu>eM npHXBaTHo Moje 0 AJiyKe

Bncoua HaunoHaAHa cbcct h  3ApaBo
pacy^HBan>e je OAJiHKa Kojy je Haui
HapOA yBen noKa3HBao y oa^hhhm mo-

MeHTHMa CBOje HCTOpHje.

Moje noy3AaH>e y Jby6aB HapOAa
h  H>eroBy MopaAHy CHary npy>KHAo Mh
je cwrypaH ocAOHau 3a CBe noAXBaTe y
cpe^HBaH>y npnuHKa y 3eAUbH.

CpehaH caM h  noHocaH luto  je caB
Moj AParn HapoA oa npBor TpeHyTKa
cxb3tho  Moje no6yAe h  jeAHOAyuiHHM
jaBHHM OAodpaBameM ch3>kho  npnno-
Morao H3Bo^eH>y Mojnx 0 AAyKa.

ys Ty BeuHKy h umpoKy MopaAHy
noMoh HapOAa, Ha Kojoj OAajeM XBauy
h  npH 3 Han>e, ycneAo ce 3a cpa3MepH0
KpaTKO BpeMe Aa ce nocBpmaBajy
KpynHH HaUHOHaAHH h apmobhh 3aAau,H,
h nocTaBe TpajHe ocHose sApaBor AP*
>KaBHOT >KHBOTa.

KpaAjeBHHH JyrocAaBHjn, npnxBa-
heHOj CBOM TOnAHHOM HaUHOHaAHe Ayme
CBera JyrocAOBeHCKor HapoAa, o6e36e-
IjeHH cy noTpeSHH ycuoBH 3a CHawaH
noueT h  seAHKy HauHOHaAHy 6yayhHOCT.

IlyH yBepeu.a Aa ao  caua nocTHr-
HyTH peayATaTH paAa, 3 ApaBa noAH-
THMKa H Hai],HOHaAHa CBeCT H HCKyCTBO
Hapoua AonyuiTajy Aa ce npHCTynH
ocTBapeH>y h AecjJHHHTHBHoj opraHHsa-
UHjn ohhx ycTaHOBa h oHor Ap>KaBHor
ype^eu.a, noje fce Haj6oA>e oAroBapaTH
HapOAHHM noTpečaMa h AP>KaBHHM hh-
TepecHMa, 0AAyuH0 caM, Aa AocaAauiH>H
paA h H3BoijeH>e HapHOHaAHe h AP^aBHe
nOAHTHKe nocTaBHM Ha iunpy ocHOBy
HenocpeAHe HapoAHe capaume.

Ca BepOM y Bora h cpehHy 6y-
Ayh hoct  KpaJbeBHHe JyrocuaBHje AajeM
yCTAB KPAJBEBHHE JYrOCJlBHJE.

3. cenTeMSpa 193x roAHHe

y BeorpaAy

AJIEKCAH^AP, c. p.

95

CAAP>KA3:

Niko Bartulovič:

Ap. BnkTop HoBak:
Stevo Kluič:
TbeHepaA HayMOBHh:
Ap. Hbo Tapra/ba:
Dr. Drago Marušič:

/ Ap. 3ypaj ToMHHnh:
P  Gangl. Engelberl
CAaBO 3yTpHina:

M. A\ap|aHOBHh:
Ctcb. H. HahE:
Završna reč:

Kralj Aleksander
Kpa/b 3yrocAOBeH
Kralj i Selo
Kpa/b h  Bojcka
Kpa/b h Ham daApaH
Kralj Aleksandar i Slovenci
Ham Kpa/b h  nprmpeAa
Kralj i Sokolstvo v
Ha xHCTopnj. npekpeTHnpH
Kpa/b h  JyrocA. eMHrpagnja
Mh y Me^yHap. 3ajeAHHgn
Redakcioni odbor

MoMe Aparoivie HapoAy

06




UNIVERZITETNA KNJIŽNICA MARIBOR

II 2839

ZA ČITALNICO