Poštarina plaćena u gotovu
Cena 2 Din
Organ Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije JI	„IZ
ЗИНИИВВаК i-«.^f-•Д»е*^1Ј»жл.с^Т;^чг^^|||^г>т|^ДЕДТ^-У**^^^^,~ТВТТ|''АТ‘ИЖСГЖ*таИИИШа1ЈЗДДга	'J-jj.«!^--	ДИ^ИОД	KS———ИИШИТ<5——————————ВИ—H
G°d. I. ____________________________________________________________ Ljubljana,	1.	maja	1930.	Broj	9.
Na našu olimpijadu!
Braćo! Sestre!
Samo još mesec dana deli nas od našeg sleta u Beogradu, koji poči nje početkom juna sa nastupom našega daštva. Za tim nastupom sledii dan vojske, pa dan naraštaja i konačno do? laze glavni sletski dani, kojima pret? hodi takmičenje za slovensko prven? stvo.
Čitav mesec juni odabralo je naše Sokolstvo za sebe, da na svom sletu pod pokroviteljstvom Nj. Vel. kralja Aleksandra I. dokaže domačem i stra? nom svetu sadanju visinu svoje sprem? nostti, red i disciplinu svojih redova, koji če u tim danima preplaviti našu presionicu kao veleban tok snage, zdravi ja, lepote i oduševljenja.
Svi pripremni radovi primiču se kraju. Sletski odbor upregao je sve svoje sile i za uspeh ovoga dela uložio je svu svoju volju, da nitko od nas ne bude pogoden u svojem očekivanju i n sy9-i*m nadama. Od nas samih pak zavisi, da nitko od onog mnoštva, ko« je če se tekom jima sliti u Beograd, ne bude razoračan i da svi, koji do? hrle, vide svoje Sokolstvo, da se uvere
0 našoj zrelosti i da nad našim radom
1 vladanjem izreku svoj nepristrani sud.
.Beograd če nas i silu naroda iz svih delova naše zemlje primiti brats skl i gostoljubivo. Nad našom presto« "“com/azliče se tada veliki, svetli da? Ш fizičkih i moralnih kre|posti i vrlina naroda, kakovih Beograd još nlje vfc de<v Naročiti s ja j to j sokolsko j slavi podače učešče i saradnja naše slovens ske brače i sestara te gostiju prijatelj* skih nam naroda i država.
Obračamo se pozivom na sve vas,
1 s?stre к°Ј‘ st°Jite Pod sokol,
ela^,iZ« jVama’ da P°dete na put u j , 1 Srad naše države, ali pre toga, temeljito S do dna procenite svaki moga sebe, kako ste se pripravili i ° ste odlučili, da takoder i pojedis
nac preuzme deo zajedničke odgovore nosti za potpun uspeh naše zajedničke stvari.
Nijedna stvar nije malenkost, preko koje bi smeo kogod preči; sve je važno i neophodno, u svemu treba savršenstva i razumevanja, apsolutne discipline i punoga reda. U odori, vla? danju, kretanju na ulici, sletSštu, pre« nočištu, u reči i delu neka svakoga prožimlje svest, da je uspeh ili ne? uspeh ovisan od njega samoga i da je za sudbu celine odgovoran on sam. Samo u lepom i dobrom tumačenju slobode mora doči sokolsko bratstvo i sokolska jednakost do potpunoga i pravilnoga izraža ja!
Jedino merilo prostudivanja i oce? ne priprava u svim bratskim župama i društvima mora biti uverenje, da je naš slet revija rada i kušnja svih na? ših energija, koje se razvijaju i upot? punjuju u tvrdom sokolskom životu, da se na sletu spletu u venac snage naroda i slave domovine! Naš slet mo< ra zapaliti zublje nacijonalne svesti, čiie neugasive zrake neka razgriju i rasvetle svu našu zemlju u plemenitoj i uzvišenoj sokolskoj misli i svakom pripadniku našega naroda otvore vra? ta u hram Tyrševe genijalne tvorevi= ne, da sva naša domovina bude sokol? ski dom i da sva srca našega naroda prožme nesebična ljubav sokolskog bratstva u velikom kolu slovenske uzajamnosti!
Jaki i zdravi, oduševljeni I požrt? vovni, ponosni i smeli, verni i odani hočemo dostojno mesto u velikoj za? jednici kultur nog čovečanstva!
Taj cilj našega rada tako je velik i plemenit, da zanj mora raditi svaki, u koga je čisto srce i misao prožeta idealima sokolske ideje!
To hočemo i to mora hteti svaki Jugosloven!
Dodite svi, da se pregledamo i ocenimo!
Zdravo!
Beograd, 1. maja 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
I. zam. starešine:
E. Gangl s. r.
Tajnik:
A. Brozovič s. r.
Naše pripreme.
Radovi na sletištu.
Naše sletište svakoga dana popri? ma sve više svoj pravi izgled, tim lepši i potpuniji, što se radovi privode kraju. Pod stalnim nadzorom i uputstvima članova naše građevinske sekcije brata Korunoviča i br. Raduloviča preko pet stotina raznovrsnih radnika ne? umorno radi na svim stranama i pošlo? vi teku potpuno ravnomernim tokom. Danas možemo sigurno ustvrditi, da če naše sletište biti potpuno dovršeno još mnogo pre ugovorenog roka. Solidnost izgradnje i brzina posla zadivljuju ne samo obične posmatrače, več se i stručna lica sa divljenjem napovoljnije izražavaju o radovima na našem sle? tištu. Visoke tribine sa sve četiri stra; ne u višini od preko 18 metara izvode na čoveka veličanstveni utisak. Po vi? sini tribina naš je stadion najviši sta? dion u celoj centralnoj Evropi. Unu? trašnja izgradnja ispod tribina več je započeta i sve napreduje u punome jeku. Ovih dana započeče se sa izvo? đenjem kanalizacije, uvodenjem elek? tričnog osvetljenja, vodovoda, telefon? ske centrale i t. d. Za radove na našem sletištu mnogo se interesuje beograd? sko gradanstvo, koje u praznične dane uvelike posečuje sletište. Ulaznina za pristup na sletište je 2 dinara po osobi.
Prodaja ulaznica za sve sletske dane.
Ovih dana Sletski odbor, nakon Sto je raspodclio sva mesta na sletištu, °dredičc cene za ulaznice pojedinih
mesta i lože na sletištu i odmah nakon
M^Zapoce,ce se rasProdajom ulaznica. Mi čemo objaviti sve cene raznih me? sta u našemu listu i dati potrebna uputstva, kako če se ulaznice moči unapred poručiti iz unutrašnjosti. Upo? zorujemo več sada, da je interes za nas slet vrlo velik i da je svakako bo? lje, da se ulaznice blagovremeno osigu? raju, vec pre samih sletskih dana.
Propaganda za slet.
Od vrlo velike važnosti je propa? ganda za nas slet. Sletski odbor preko
svoje novinarskospropagandističke sek*
cije razvio je propagandu za naš slet u svim mogučim pravcima putem naše i strane štampe, preko radija i preda? vanja po školama i društvima; ali je za potpun uspeh upsolutno potrebno, da propagandu za naš slet čine u svo? me delokrugu medu svojim gradan? stvom naša sokolska društva i naša brača Sokoli. Za naš slet treba zainte? resovati svakoga, treba o torne uvek govoriti i neprestano ponavljati svima bez razlike, da li če dotični doči na slet ih ne. Naš veliki slet treba da u dušama proživi ceo naš narod, a ne sa? mo oni, koji če na slet lično doči. U tome i leži uspeh našega sleta. da slet bude vehcanstvena manifestacija naše narodne snage, koju če u dušama pra; titi svi i koja če biti radost celoga na? šeg naroda, celog Jugoslovenstva, celog Slovenstva. Pozivamo s toga uprave svili naših društava, svu našu braču i sestre, da svojski udovoljavaju svojoj sokolskoj dužnosti i da šire što jaču
propagandu za naš slet. Isto tako po? mognite naš rad rasprodajom sletskih markica, dopisnica i sličnoga, jer or? ganizacija sleta traži velike izdatke i za sve to potrebno je novaca. Svaki Soko u svome krugu dužan je da ras? proda izvestan broj sletskih dopisnica i markica. Pokažimo se na delu i svaki kao pojedinac činimo od svoje strane sve što je u našoj mogučnosti. da bi na slet potpuno uspeo u moralnom i materijalnom pogledu. Slet izmedu ostaloga treba da celokupnoj našoj javnosti da dokaže, da je Sokolstvo najjača, najraširenija i najdisciplinova; nija nacionalna organizacija, koja je u stanju da izvede velika i sjajna dela. Da bi naš sletski odbor imao potrebne po? datke o izvršenoj propagandi naših so? kolskih društava u pojedinim mestima i krajevima naše otadžbine, potrebno je, da se o izvršenoj propagandi pis? meno izvesti noyinarsko?propagadisti? čka sekcija, da bi se to moglo upotre? biti u propagandističke svrhe kao iz? veštaj iz raznih mesta i krajeva. Sva ona društva i pojedini sokolski radnici, koji žele upustva u svrhu propagande za naš slet, neka se obrate našem Slet? skom odboru, novinarsko?propagandi? stičkoj sekciji, koja če ista odmah do? staviti.
Prijave za slet škotske omladine.
Brat Đuro Paunković,
II. zam. starešine Saveza SKJ i pretsednik Sletskog odbora.
Sudelovanje vojske.
Naš veliki slet počinje sletom školske omladine, koji če se održati
7.	i 8. juna. Za ove dane vlada kod školske omladine svih naših srednjih škola veliki interes, što u ostalom naj; bolje dokazuje dosadanji broj prijava Iznosimo broj prijava prema banovi? ,■ nama; razumese, da če se broj do sleta još povečati. Stanje prijava raspode? Ijeno po banovinama je sledeče: Sa te? ritonje Vardarske Banovine prijavljen no 770 učenika i 233 učenica: Vrbaske Banovine: 166 učenika i 128 učenica; Drinske Banovine: 525 »Cenika i 479 učenica; Moravske Banovine 499 uče? nika i 378 učenica; Dunavske Banovi? ne: 2645 učenika i 1548 učenica; Savske Banovine: 964 učenika i 496 učenica; Dravske Banovine: 509 učenika i 135 učenica; Primorske Banovine: 80 uče; nika; Zetske Banovine: 58 učenika i 8 učenica, a sa teritorija Uprave Grada Beograda (Zemun, Pančevo): 1390 uče? nika i 1410 učenica. Prema tome 7606 učenika i 4815 učenica ili ukupno svega do sada prijavljenih 12.411 učenika i učenica. Ovo je prvi puta od oslobode? nja, da se naša srednjoškolska omladi? na iz cele države sastaje u ovako ve; likom broju u našoj prestonici.
Prijave za slet sokolskog naraštaja.
Za slet sokolskog naraštaja sprema se oduševljena sokolska omladina svim svojim marom i ulaže sve svoje nasto? janje, da pred celokupnim našim na? rodom i inostranstvom pokaže svu sna; gu, zdravlje i polet naše mlade genera?
Naraštajska sletska značka.
Značku izradio je profesor brat A. Sever, Ljubljana. — Od mnogih prispelih radova Žiri je prihvatio ovu i dodelio joj prvu nagradu.
cije. Stanje prijava po župama je sle? deče: Banja Luka: 67 naraštajaca i <16 naraštajka. Beograd 439 naraštajaca i 319 naraštajka. Bjelovar: 48 naraštajaca i 40 naraštajka. Celje: 74 naraštajaca i 49 naraštajka. Cetinje: 47 naraštajaca i 30 naraštajka. Kragujevac: 165 narašta; jaea i 134 naraštajke. Kranj; 33 nara; štajaca i 24 naraštajke. Ljubljana: 163 naraštajea i 98 naraštajka. Maribor:
134 naraštajea i 103 naraštajke. Mostar: 97 naraštajaca i 22 naraštajke. Niš: 209 naraštajaca i 143 naraštajke. Novi Sad: 441 naraštajac i 193 naraštajke. Novo mesto: 15 naraštajaca i 14 nara? štajka. Osijek: 257 naraštajaca i 130 naraštajka. Sušak: 205 naraštajaca i 96 naraštajka. Sarajevo: 178 naraštajaca i 93 naraštajke. Skoplje: 356 naraštajaca i 263 naraštajke. Split; 108 naraštajaca i 31 naraštajka. Šibenik: 47 naraštajaca i 26 naraštajka. Tuzla: 180 naraštajaca i 105 naraštajka. Užice: 74 naraštajea i 27 naraštajka. Vel. Bekerek: 187 nara? štajaca i 21 naraštajka. Zagreb: 123 na? raštajca i 79 naraštajka. Prema tome sadanje stanje prijava za slet naraštaja stoji ovako: 3647 naraštajaca i 2209 na? raštajka, što čini svega ukupno 5956 članova sokolskog naraštaja. Sokolska omladina iz svih krajeva naše domo? vinc iskreno se raduje skorim danima svog sokolskog slavlja, kada če odu? ševljeno manifestovati svoju ljubav prema Kralju i otadžbini, Sokolstvu i Slovenstvu, zdravlju i napretku.
Stanje prijava za slet članstva.
Največi interes kod nas i u ino? stranstvu vlada svakako za glavne slet? ske dane, koji če se održati 27., 28. i 29. juna. Prema dosadanjim prijavama stanje prijava po župama je sledeče: Banja Luka: 275 članova i 101 članica. Beograd: 761 član i 260 članica. Bjelo? var: 131 član i 33 članice. Celje: 353 člana i 174 članice. Cetinje: 188 člano? va i 42 članice. Kragujevac: 341 član i 138 članica. Kranj: 225 članova i 87 čla? nica. Ljubljana: 615 članova i 316 čla? . nica. Maribor: 444 člana i 151 članica. Novi Sad; 1028 čanova i 304 članica. Novo mesto: 162 člana i 79 članica. Osijek: 479 članova i 174 članice. Su? šak: 308 članova i 107 članica. Sarajevo: 500 članova i 165 članica. Skoplje: 976 članova i 189 članica. Split: 637 članova i 114 članica. Šibenik: 170 članova i 50 članica. Tuzla: 631 član i 235 članica. Užice: 284 člana i 82 članice. Vel. Beč? kerek: 364 člana i 99 članica. Zagreb: 360 članova i 151 članica. Prema tome sadanje stanje prijava za slet članstva stoji ovako: 10.468 članova i 3024 čla; nice. U odori svega: 3545 članova i 420 članica, svega 13. 492 članova?ica So? kola kraljevine Jugoslavije. Sokoli če doči na slet pod svojim sokolskim za? stavama, od kojih če na slet doči: 47 naraštajskih i 82 članskih.
Pored toga na slet če doči 11 so? kolskih muzika i 10 sokolskih fanfara.
Ministar vojske i mornarice izdao je sledeče naredenje vojsci i mornarici za naš slet:
Da se odmah otpočne sa pripre? mama u vojsci i mornarici, u cilju da se, kako pojedine jedinice tako i po* jedinci, što bolje izvežbaju te da ino» gu dostojno prestaviti našu vojsku i mornaricu na ovome sletu. Ovo u to» liko više, što su na ovaj slet pozvana i predstavništva stranih vojska iz sa* veznih i prijateljskih zemalja.
Radi orijentacije komanada o obi* mu u kome če vojska i mornarica uzeti učešče na ovome sletu i u kome se imaju da izvode pripreme, navodi se sledeče:
1. Vojska i mornarica učestvovače na sletu dvojako: pojedinačno i ode* lenjima pod komandom.
a) pojedinačno če učestvovati 14. i 15. juna na utakmicama iz lake atle* tike. Prava učešča na ovim utakmicama ima svaki oficir, podoficir (voda), k a? plar i redov, koji je vežban i treniran u svojoj jedinici, a koga predloži ko» mandant jedinice i izabere komisija u deneralštabnom odelenju ministarstva. Izabrani takmičari imaju biti u Beo» gradu 12. juna do podne.
Program za ove utakmice otštam? pan je kao prilog Služb. Voj. Listu br. 13., u kojem je izložen i način prijava i izbor takmieara.
Ove utakfnice treba da se završe 15. juna do podne.
b) 15. juna po podne vežbače ode? lenja pod komandom: Vojno muzička i Vojno zanatlijska škola. Sem toga če Konjička škola prirediti konkuripik u manjem obimu. Vojno zanatlijska i Vojno muzička škola imaju biti u Beo? gradu 13. juna do 21 časa, a Konjička škola 12. juna po podne.
Povratak učesnika 16. juna.
Inšpektor konjiče, upravnik Voj* nostehničkog zavoda i komandant Vojno muzičke škole izvestiče Mini? starstvo vojske i mornarice do 15. ma? ja o broju učesnika i to posebno za oficire, podoficire, kaplare i redove.
Za konkuripik dodeliče če nagrade.
2. O glavnim sletskim danima, 27., 28. i 29. juna učestvovače posebnim tačkama:
a)	Odred vojnika od 2000 ljudi, kombinovanih od podoficira, kaplara i redova Kraljeve garde (Pešati, podofi? cirske škole), 2., 8. i 18. pešadiskog puka. Vežba če biti sa oružjem.
Pripreme za ovu vežbu izvodiče po jedan oficir, koji je hio na speci?
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
jalnom kursu radi obuke u Ljubljani; način izvođenja priprema regulisače pukovnik br. Kneževič Stevan iz Glav« nog deneralštaba.
b)	odred mornara od 400 ljudi, koji če izvesti vežbu sa veslima. — Ako bi se iz mornarice mogla da obra* zuju i spreme 2— 3 odelcnja, u cilju da prikazu sistem telesnog vaspitanja u mornarici, onda predložiti i ovo.
Ova odelenja ima ju uči u određeni
broj od 400 učesnika iz mornarice.
v) jedan borbeni momenat izvešče na sletištu odred vojnika od 150 ljudi iz jedrie jedinice Beogradskog garni* zona.
g)	Inžinjerska podoficirska škola sa dačkom četom i IV. pešad. podofi* cirska škola.
Svaka o^ ovih škola učestvovače na sletu sa po jednom tačkom.
mnogi školski nadzornici ne obračaju
dovoljno pažnje na rad učitelja u na* rodu,' pa tako malo obračaju pažnju da li se u osnovnim školama provodi pouka u gimnastici po sokolskom su* stavu, iako je to propisano kao i .sva* ki ostali naukovni predmet. Mnogi se izgovaraju da to nisu učili, ali to može opravdati stare učitelje, a ni* pošto mlade. Ako mladi nisu to si* stematski učili, s dobrom voljom po Tyrševoj knjiži »O sokolskom susta* vu«, svaki se može i sam da uputi. Sada u svim varošicam postoje sokol* ska društva i nije mu se teško tamo zaleteti i uputiti.
Po selima bi svaki učitelj morao da osnuje sokolske dečje čete, koje bi se kasnije razvile u prave sokol« ske čete, pa i u sokolska društva. To bi ovima bio temelj. U dečjim srci-ma razvila bi se ljubav prema Sokol* stvu i ovi bi kasnije postali dobri Sokoli. Koliko bi to i narodu kori* stilo, jer bi po zakonu o Sokolu kra* ljevine Jugoslavije ovim mladičima bio skračen rok u kadru.
Eto, učitelju, veliko polje rada. Dok su deca obvezana na pohadanje škole poučavat če decu obojega spo* la u sokolskim vežbama i sokolskoj ideologiji. Posle toga preuzet če sa* me muškarce i proslediti vežbanjem bar jednom na nedelju. Ovom prili« kom držati če i druga korisna preda*
vanja, citati poučne članke, i sačuvati mladež od pogubnog uticaja alkohola i zlog društva. S njima če priredivati nedeljom javne istupe, ekskurzije, pretstave i t. d. Koliko jedan ovakav učitelj može da koristi svome naro* du, ako shvati svoj uzvišeni poziv. Takovih vrednih učitelja video sam u Češkoj. A zar ne bi i kod nas moglo da ih bude? No danas mladi ljudi beže od sela.
I učiteljice bi mogle mnogo da urade. Nažalost, veliki deo njih ne posvečuje gotovo nikakove pažnje o mnogim po narod korisnim pitanjima. Osobito ovo važi za one, koje su do* šle u učiteljski stalež ne po zvanju, več šilom prilika, samo da steknu ko* mad hleba, a tih medu mlad ma ima dosta. I onda kao gradska deca ne mogu da se snadu na selu medu se* Ijacima, tude se od njih. Potrebno je stoga više učitelja, jer se oni lakše prilagode seoskom životu.
Naš je narod dobar i plemenit, ljubi onoga tko radi za njegovo do* bro i napredak i s n j m se može sve polučiti, samo mu treba razhuditi svest. U tu svrhu treba uzgojiti medu učiteljstvom dobar kadar sokolskih radnika. Naše učiteljske škole mora* Jji da postanu živi rasadn:k mladih i agilnih Sokolova. I kad ovakovi ljudi dodu u naše selo, ono če se preporo* diti u svakom pogledu.
nosne srpske vojske, mnogi naši Sokoli hrle u Srbiju i Crnu Goru, gde dobro* voljno stupaju u redove oslobodilačke vojske. Od prilike u isto doba sa tim dogadajima Austrija je zbog borbeno* sti naših mladih generacija bila pri* siljena, da ostane pasivna i da protiv svoje volje ostane neutralna. Za to vreme Sokolstvo po svojim mladim ge* neracijama manifestujc vidno svoju spremu na borbu i požrtvovanje.
Javljaju se mladi Jugosloveni, koji preziruči smrt i bez straha pred mu* kama dželata kidišu na grube pred* stojnike neprijateljske vlasti. Kao naj* važnija pomenuču pokušaje atentata Dojčiča, Pianinščaka i Luke Jukiča na komesara Čuvaja u Zagrebu; pokušaj atentata mladog Žerajiča na pokrajin skog namesnika denerala Varešanina u Sarajevu. Ideja oslobodenja i ujedinje* nja svih južnih Slovena, blagodareči so* kolskom radu i organizaciji čestih so* kolskih sletova i skupova, proširila se neverovatnom brzinom po svim kraje* vima našega juga. Plamen revolucije zahvatio je ceo naš narod. Svi poku* šaji i sve pretnje onih, koji su stole* cima ugnjetavali naš narod, bili su uza* ludni. Narod je bio svestan; njegova duša dobivala je krila Sokola i u So* kolstvu je video našu slobodu u naj* skorijoj budučnosti.
Od velikih sokolskih priredaba. koje imaju nesumnjivo svoj veliki zna* čaj u istoriji našeg nacionalnog oslo* bodenja i ujedinjenja, spomenuču sa* mo: boravak hrvatskih i slovenačkih Sokola u Beogradu 1910. god., sveso^ kolski slet u Zagrebu 1911. god., i sve* sokolski slet u Pragu 1912. god. Bilo bi uzaludno pokušavati rečima da se prikaže oduševljenje i manifestaciju bratske solidarnosti i težnje za jednom nacionalnom državom, kao što je to bilo u punoj kulminaciji 1910. god., ka= da su sc hrvatski, slovenački i srpski Sokoli iz bivše monarhije sastali u srcu našeg Pijemonta. današnjem Beogradu. Rezultati ovako zdrave izmene misli i praktične osnovnice rada pokazali su se najbolje na svesokolskom sletu u Zagrebu, na kome su u največem bro* ju uzeli učešča srpski, slovenački i če* ški Sokoli. Kao vrlo karakterističan momenat spominjemo, da su se na tom sletu svi srpski Sokoli bez razlike na tada postoječe granice združili u jednu nerazdclnu grupu i bili u-povorci pod jedinstvenom komandom brata Miro* slava Vojinoviča, načelnika Sokolstva u Srbiji i pod zastavom tog sokolskog saveza. Manifestacije naroda i Sokol = stva bile su očiti dokaz, da se našem narodu sprema bolja budućnost i lepši vidici. Brača su se razišla sa čvrstom odlukom, da se na idučejn svesokol* skom sletu istupi kao jedan jedinstve* ni savez Jugoslovenskog Sokolstva. U tom pravcu učinjene su pripreme kod svakog pojedinog saveza. Sve je bilo gotovo, da sc god. 1914. na ljubljan* skom sletu izvrši, i formalna strana proglašenja jednog sokolskog saveza za sve Sokole našega juga. Največa i po svojoj priredbi najuspelija manife* stacija sokolske ideje bio je svesokol* ski slet u Pragu 1912. god. Češki Sokoli poznati več tada kao uzorni organiza* tori, znali su s punim uspehom da za slet zainteresuju celu evropsku javnost i da preko sleta celome svetu dokažu njihovu volju i prava za slobodom svo* je zemlje i svoga naroda. Danas kad možemo mirno sa istorijskim gleda* njem procenjivati vrednost pojedinih momenata u našoj nedavno j istoriji, možemo slobodno reči, da je svesokol* ski slet u Pragu bio največa priredba predratnih olimpijada, kao i to, da je karakter celoga sleta bio jedna oče* vidna manifestacija svcslovenske brat* ske solidarnosti. Češi su .več tada si* gurno gledali u svoju narodnu vojsku, jer su bili potpuno uvereni da ona neče nikada biti tude oružje i da je se neče moči slati da brani granice umetno iz* gradene monarhije. — Sve se ovo pri* rodno prenosih) k nama i ervene ko* šulje na jugu i na severu plašile su go* spotlu u Beču i Pešti, jer su verovali da je sokolska ideja u svojoj etičkoj podloži toliko jaka, da bi mogla po* rušiti poljuljane zidove stare monar* hije i njenog militarizma. S jedne stra* ne manifestacija bratstva i slovenske solidarnosti u borbi za slobodu naroda, s druge strane velike pobede srpske vojske i ujedinjcnjc sa bračorn iz Juž* ne Srbije i Crne Gore, sve su to bili nemirni dani vodečih krugova ^tare monarhije. Glavni deneralštab je ne* umorno forsirao svoju davnu namisao, da Srbiju napadne pre, no što bi mogla da se ojača po svršenom balkanskom ratu.
Sokolstvo se medutim razvijalo dalje: delegati svih tri ju saveza iz Ljubljane, Zagreba i Beograda održa* vali su svoje sednice. Definitivno je bilo rešeno, da se organizacija jednog saveza izvede na ljubljanskem sletu, koji se trebao održati u letu 1914. god. Pre toga odreden je slet u Brnu. Iz* vedba sleta u Цгпи prekinuta je u sa« mom početku programa, kada je saop* Stena vest o atentatu u Sarajevu. Po naredbi komandanta Brna dalj nje odr« žanje sleta bilo je smesta zabranjeno.
—	Ljubljanski slet, za koji su pripreme bile več potpuno izvedene, bio je
Pogled na zapadnu, severna i istočnu stranu stadiona.
SLOVENSKO SOKOLSTVO
Čehoslovaci i naš slet.
U 7. broju »Sokolskog Glasnika« objavili smo pod gornjim natpisom noticu u kojoj smo medu ostalim ka* zali, da »marljivo spremanje čsl. So« kolstva za naš slet u Beogradu nika* ko nije po volji socialistima i kleri« kalcima. Njihova štampa dnevno na« pada čsl. Sokolstvo...«« Da se ova notica ne bi krivo tumačila izjavlju« jemo, da pod »socialistima« nismo mist li čehoslovačkih narodnih soci« alista, več onih, koji se okupljaju oko listova »Telocvičnv Ruch«, »Rudv ve« černik« i »Jihočeski Proletar«. Gla* silo čehoslovačkih narodnih socialista »Ćeske slovo«, donelo je o Sokolu kraljevine Jugoslavije veoma lepe članke, a naročito lepo prikazali su našu novu sokolsku organizacij u u svojim člancima brača Seba i Klofač.
Šesdesetgodišnjica brata H. Součeka.
Dugogodišnji član odbora ČOS br. Hugo Souček slavio je 13. o. m. šesdesetgodišnjicu svog života Brat ISouček stekao si je veoma 'velikih zasluga oko širenja sokolske misli. God. 1895. osnovao je sokolsko dru* štvo u Orlovu, koje je bilo prvo so* koisko društvo u Tešinskoj. Tome društvu bio je više godina načeln k. Kad je bila njegovom zaslugom god. 1897. osnovana Moravsko*šlezka župa, bio je izabran za blagajnika župe, a god. 1921. za župskog starešinu. — Mnogim čestitkama pridružujemo se i mi sa željom, da bi još puno go* dina zdrav radio na širenju uzviše« nog Tyrševog nauka.
Telovežbački zakon u ČSR.
Čehoslovačko ministarstvo za na* rodno zdravlje sprema zakon o telo*
vežbi. Po tom zakonu morače vežbati svi muški od 6. do 24. i sve ženske od
6.	do 21. godine. Za telovežbu brinu* če se škole, državna telovežbačka udruženja, vojska i telovežbačke or* ganizacije.
Poljaci i naš svesokolski slet.
Četvrti broj glasila poljskog so* kolskog Saveza »Przevvodnik gimna* stveznv Sokol«, koji sada izlazi kao mesečnik u Lwowu, donosi nekoliko propagandnih članaka za naš sveso* kolski slet u Beogradu. Članke krasi slika starešine SKJ Nj. Vis. presto* lonaslednika Petra u sokolskoj odo* ri. Poljski Sokoli saradivače kod svih glavnih sletskih priredaba i to kod utakmica, na akademijama, u povor* ci i kod javne vežbe. Iz Dziedzic, gde če se skupiti, otputovače 24. juna. Putni trošak iznosi 300 zlotih za sva* kog člana. Posle svesokolskog sleta prirediče nekoliko izleta po Jugosla* viji.
Skupština poljskog Sokolstva u Nemačkoj.
God;šnja skupština poljskog so* kolskog Saveza u Nemačkoj održana je 16, marta o. g. u prostorijama Polj* skog doma u Berlinu. Na skupštini je bilo 29 delegata i 8 članova savezne uprave. Iz podanih referata vidimo, da u berlinskim poljskim sokolskim društvima vežba 222 brata, 113 sestara i 120 naraštaja. Novčanog .prihoda irnao je savez u prošloj godini 2824'14 maraka, izdataka 2527-15 maraka. Kod izbora bio je za pretsednika Saveza ponovo izbran br. Sarnowski, za pot* pretsednika br. Ignacije Ochendal, za tajnika br. Antonin BalcerkS, za načelnika br. D. Ochendal.
BENDIŠ IVANKO (Kotor):
Učiteljstvo i Sokolstvo.
Svaki je narod neiser* pivo vrelo snage i duševne i fizičke. U njemu su sa* krivene sve moguenosti i s njim se može sve polučiti. Treba samo razhuditi nje* govu svest, dušu njegovu...
M. Gorki.
Jedan je od glavnih zadataka So» kola kraljevine Jugoslavije, da okrene sve svoje snage našemu selu. Do s a* da se Sokolstvo razvijalo večinom po varošima i varošicam, na selo se nije obračala dovoljna pažnja, a zapravo talilo je i agilnih sokolskih radnika. Brat Čedo Milič prvi je zaorao ovu zapuštenu njivu i počeo da osniva sokolske seoske čete po kršnoj Her« cegovini. Iz izveštaja u »Sokolskom Glasniku« možemo razabrati, kakovu je on silnu delatnost razvio i pokazao nam stažu, kojom nam je stupati, ne
samo u telesnoj vežbi, nego i u eko* nomskom i moralnom podizanju na> roda, da tako potpuno vršimo sokol* sko delo.
Po našim selima jedini su učite* lji pioniri narodne prosvete i ako oni dobro shvate svoj poziv, mogu mnogo da koriste svome narodu. Imamo mi lepi broj učitelja, marljivih sokolsk h radnika, ali imamo mnogo takovih, koji svoj rad ograničuju medu ona četiri školska zida, a za narodno pro* svečivanje mala ih je briga. I oni misle da su tim izvršili svoju dužnost, ako decu nauče čitati i pisati, iako zakoni i školski propisi nalažu učite* ljif da radi i izvan škole, u narodu, a školskim nadzornicima stavljeno je u dužnost da ocenjuju učitelje ne samo po njihovom radu u školi, več i po radu na narodnom prosvečivanju. Za* to učitelji i imaju častan naziv »na* rodni učitelji«. Ali se dogada da i
LUJO LOVRIČ (Beograd):
Sokolstvo od aneksije Bosne i Hercegovine do svetskoga rata.
U našoj nedavnoj istoriji, pored objave rata Srbiji od strane Austro* Ugarske monarhije 1914. god., retko se koji dogadaj može obeležiti tako fa* talnim za nas, kao što je bila aneksija Bosne i Hercegovine 1908. god. Toga časa svima nama bilo je potpuno jasno, da je dualistička monarhija izvela sa* mo jedan od prvih pokreta smišljenih planova germanskog prodiranja na Bal* kan i daleki istok. Svakoga dana oče* kivali smo nove udare na naš nacional* ni život. Bili smo u največoj opasno* sti, da germanska najezda za izvesno vreme uguši našem narodu zdravu svest za slobodu i da nas na taj način sasvim uništi.
Odmah po aneksiji započela je u Bosni sistematska kolonizacija Nemaca i Madara isto onako, kako se to još ranijo provodilo po Slavoniji i Sremu. Da se na sve ovo reagira otvorenom borbom nije bilo nikakve moguenosti, jer nas je taj teški dogadaj zatekao ne* pripravne.
U tako teškim okolnostima poža* lili smo, što Sokolstvo kod nas još nije tako duboko uhvatilo korena i nije prošireno u narodne mase onako, kao kod brače Čeha. Više no ikada uvideli smo neminovnu potrebu jedne nacio* nalno jako vaspitane generacije, koja čc nesebično i sokolski dati od sebe sve, da bi se postigao davno željeni cilj: sloboda i ujedinjenje.
Sokolstvo je svima nama — bez razlike na pleme, veru i društveni po* ložaj — davalo punu mogučnost da sve zdrave snage posvetimo našem narodu i njegovoj budučnosti. Rečeno je, da se sokolska ideja bratstva što dublje pro* širuje u narod i da se za istu zaintere* suje sva srednjoškolska omladina, jer če ti dači kroz kratko vreme biti no* sioci i pokretači sokolske misli i rada u narodu. U našem narodu trebalo je očuvati i nanovo podiči duh borbenog raspoloženja i poštovanja tako, da bi svaki pripadnik te generacije bio pri* pravan na največa sainopregaranja, te* ške žrtve i borbu za večni život svoga naroda. Sokolstvo je bilo prvo pozvano da svojim snagama celome narodu do* kaže vrednost i snagu ujedinjenja. — Sokolstvo je pred sobom imalo dva za* datka. Prvi je zadatak bio da se sav naš narod bez razlike na pleme, veru i kraj upozna i spremi za veliko delo nacionalnog ujedinjenja i oslobodenja. Drugi je bio u tome, da se naše naj* mlade intelektualne generacije vaspi* taju u duhu sokolskog shvatanja o ne* minovnoj potrebi borbene akcije pro* tiv svakog pokušaja naših ugnjetača. Jednom rečju od naše napredne omla* cline trebalo je stvoriti onu generaeiju, koja če kao deca naše nacionalne revo* lucije biti preteča otvorene borbe za slobodu i ujedinjenje našeg naroda i koji če svetu pokazivati, da na sloven* skom jugu neče biti mira sve dotle, dok našem narodu ne bude dana pot* puna sloboda. Austrijske vlasti ocenile su opasnost sokolskega rada u narodu, a naročito opasnost po sebe u tome, što je sva srednjoškolska omladina stupila u sokolske redove i počela da slobodno i vatreno propoveda veliku ideju oslobodenja i ujedinjenja.
Ta svetla ideja svih naših nacio« ’ nalnili pokreta, kao i ideja sokolskog
programa, bila je ona čvrsta veza, koja je u svako doba vezivala naše pokrete, ljude i njihove akcije. Sledujuči sokol* ski program i blagodareči toj borbenoj generaciji dogadaji su se nizali jedan za drugim tako prirodno i usko pove* zani, da ih se ni danas ne može odvo* jiti. Sve represalije neprijateljske vla* sti i svi pokušaji, da se naš narodni po* kret skrene u drugom pravcu neke tri* jalističke politike, ostali su potpuno bez uspeha. Mlade generacije, vaspi* tane u sokolskom duhu, stupajuči u ži« vot počele su organizovati nova sokol* ska društva i propovedati ideju Sokol* stva identifikujuči je sa idejom narod* nog oslobodenja i ujedinjenja. — Kao posledica proganjanja sokolske organi* zacije bila je naredba banske vlasti, a kasnije komesara za Hrvatsku i Sla* voniju, da dači srednjih škola ne smeju pohadati sokolska društva. Kazna je bila odredena isključenjem iz škole. Ovakove zabrane dale su samo pro* tivne rezultate. Omladina, kao buduča narodna inteligencija, shvatila je pot* puno svoju dužnost i tajno posečivala sokolane, predajuči se potpuno sokol* skoj misli i radu. Gde je pritisak vla* sti bio najjači, tu se borbenost mladih generacija sve više ispoljavala. Naj* veču brigu zadavale su vlastima Hrvat* ska i Bosna. U llrvatskoj uveden je komesarijat i ukinuta banska vlast, a u Bosni je za pokrajinskog namesnika bio uvek jedan aktivan dencral austrij* ske vojske. Kao vidan protest najmla* dih generacija i jasan dokaz narodnog ujedinjenja spominjem ovde generalni štrajk srednjoškolske omladine na na* šem jugu. Vode ovoga pokreta, koji je odjeknuo širom celoga sveta, bili su so* kolski vaspitanici iz svih krajeva naše današnje domovine. Tada je naša omla* dina prvi put stupila u otvorcnu borbu protiv žandarmerijskih bajoneta i u Sarajevu je prolivena prva krv.
Kao u Češkoj, tako i kod nas na* rod je počeo da Sokole na njihovim manifestacijama pozdravlja poklikom: »Živela narodna vojska!«. Ovi poklici nagoveštavali su doba naše nacionalne predrevolucije. Radilo se živo i na svi* ma linijama. Medusobni dodir izmedu Sokola sa severa i našeg Sokolstva na jugu bio je vrlo jak. Ideja slovenske svesokolske uzajamnosti približevala se svom vrhuncu. Slovenačko, hrvatsko i srpsko Sokolstvo pripremalo je sve što bi bilo potrebno za prelaz u jedno ju* goslovensko Sokolstvo, koje bi u svoju sredinu okupilo sva sokolska društva bez razlike na kraj i bez obzira na tada postoječe državne granice. Naročita je pažnja posvečivana organizaciji sokol* skih društva u Severnoj Americi. Po* vremeni sletovi večeg ili manjeg stila, uzajamne posete i česte izmene misli bili su od neprocenjive vrednosti. So* kolstvo je svakoga dana sve dublje prodiralo u narod. Sokolstvo je raši* reno na celokupno Slovenstvo. Možemo tvrditi, da su ti mladi sokolski vaspi* tanici i pokretači naše nacionalne pred* revolucije, u koliko nisu poginuli, da* nas naši ponajbolji sokolski radnici.
Objava balkanskog rata daje So« kolstvu novi polet za stvarni i po* žrtvovni rad. Dok prvi Sokoli kao | borci za narodno oslobodenjc našega juga ginu u prvim borbama pobedo*
isto tako zabranjen. Sokolstvo je sto* jički prhnilo te zabrane; znalo je što ga čeka.
Sokolskim radom postiglo se je več pre svetskoga rata to, da je svaki Soko svestan veličine i snage svcslo; venske ideje i sokolske uzajamnosti izgradivao samoga sebe, da je svaki od nas kao pojedinac bez pitanja i bez savcta znao svoju dužnost potpune predanosti u službi naroda i otadžbine. Svetli primeri samopožrtvovanja i dra;
Svim bratskim župama i društvima!
Opaža se, da se mnoga društva ne drže propiSa, koje je Savez izdao za nazive društava, napise na tiskani; cama, listovnim papirima, omotima i pečatima. Naročito pečati upotreblja; vaju se u najrazličltijim oblicima i sa netačnim napisima.
Skreče se stoga pažnja svim brat; skim župama i društvima, da se u po; menutom smislu strogo drže uputa i propisa Saveza, da ni u ovom pogledu ne trpi sokolski red i disciplina naše organizacije.
XI. sednica izvršnog odbora Saveza SKJ,
Održana 11. aprila 1930. u Beogradu.
Brat dr. Pavlas podnosi na pri; hvat sledeče pravilnike:	Poslovnik
pravnog i organizacijonog odseka, pra; vilnik za izdavanje župskih sokolskih listova, pravilnik narodno obranbenog otlseka, poslovnik glavne skupštine So; kola kraljevine Jugoslavije, poslovnik gradevinskommetničkog odseka Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije, pravilnik sokolske štednje.
Ovi sc pravilnici prihvačaju i ima; du sc objaviti u »Sokolskom Glasniku« • nakon čega postaju obvezatni za svc sokolske jedinicc.
Brat dr. Pavlas podnosi opširan re; ferat o arondaciji novih sokolskih župa.
GLAVA I.
Opšte odredbe.
Član 1.
Zadatak je prosvctnog odbora da u sporazumu sa načelništvom Saveza organizuje, vodi i nadzire prosvetni rad u Sokolstvu i da sa njime sara; 'dujo u pitanjima sokolskog vaspit; nog sistema, vaspitne metode, načina organizacije vaspitnih organa i vas; pitanja uopšte (čl. 19 i 23 statuta)
Osnovni cilj prosvctnog rada je pak razvijanje sokolske svesti i ne; govanjc sokolskih vrlina u prvom rc; du kod samih članova Sokola kralje; vine Jugoslavije, a zatim i u celom jugoslovenskom narodu.
Član 2.
Prosvetni odbor je pomočni or; gan savezne uprave i kao takav stoji pod njezinim nadzorom, pa je njoj i odgovoren za svoj rad, koji treba da je u punoj harmoniji sa radom na; čelništva i tehničkog odbora Saveza.
član 3.
*■ Prosvetni odbor postizava ovaj svoj zadatak:
1. pripremanjem, održavanjem i ohnarodovanjem predavanja i člana; ka sokolsko;vaspitnog i nacionalnog sadržaja kako u Sokolstvu tako i o Sokolstvu u narodu;
2. izdavanjem sokolskih knjiga bdo neposredno bilo putem jugoslo; ■tenske Sokolske Matice;
govoljnog polaska u smrt za život svo; ga naroda samo su rezultat samostal; nih odluka mladih i oduševljenih jugo; slovenskih Sokola, koji su u krajnjem naporu svoje mladosti h teli vidnim pri; merom da celome svetu pokažu da se u Evropi ne može * držati kolonije. U svetskome ratu Sokolstvo je dalo pun dokaz svoje spreme.
Ulogu Sokolstva . za vreme svet; skog rata opisačemo u jednom od sle; tlečih brojeva »Sokolskog Glasnika«.
Zaključuje se, da se odmah formi; raju četiri nove župe i to Daruvar, Karlovac i Varaždin, a vinkovačka žu; pa da se u prisustvu saveznih delegata sporazumi sa osečkom. župom u pita; nju teritorijalne podele društava na jednu i drugu župu. Za savezne dele; gate odreduju se brača dr. Pavlas i dr. Belajčič.
Brat tajnik Brozovič podnosi izve; štaj o radu.
Pokrajinski Savez ruskog Sokol; stva javlja, da je raspustio — Ruski Soko — u Zagrebu, a dosadanjim čla; novima istoga preporučio da se upisu; ju u zagrebačko Sokolsko društvo. — Prima se na znanje.
Sokolska župa Kragujevac javlja da Sokolsko društvo u Paračinu u da; nima 24. i 25 .maja osvečuje svoju za; stavu, pa moli Savez da bi bio zastu; pan na toj proslavi. — O tome če se odlučiti na jednoj od narednih sednica.
Savez Slovensko Sokolstvo javlja, da je Savez Sokola kraljevine Jugosla; vije primljen za člana SSS. — Prima sc do znanja i zaključuje odaslati zahvalu.
Maršalat dvora javlja, da se je Njegovo Veličanstvo kralj primio po; kroviteljstva I. svesokolskog sleta So; kola kraljevine Jugoslavije te da se ujedno odlučio da Savezu podari za; stavu. — Prima se sa osobitim zado; voljstvom i radošču do znanja.
Brat gospodar Živkovič podnosi izveštaj da se radi na oporezovanju društava.
Brat dr. Dragič iznosi, da bi več trebalo da se započne poslovanjem ozlednog fonda. — Zaključuje se da se sa poslovanjem imade odmah započetl.
3. organizovanjem i vodenjem te; čajeva i prosvetne školc za župske i društvene prosvetarc;
4. održavanjem prosvetnih kon; ferencija i zborova (čl. 25 do 28);
5. organizovanjem i vodenjem sa; vezne stručne knjižnice;
6. uredenjem ; vodenjem saveznog sokolskog muzeja;
7. sistematskim pračenjem no; vinskih 'vesti i javnog mišljenja uop; Ste o Sokolstvu i uredenjem zbirke novinskih isečaka;
8. povremenim obaveštanjem jav; nosti o sokolskom radu i suzbijanjem svih napadaja na sokolsku organiza; ciju i ideologiju;
9. uredenjem i povremenim ob; javljivanjem sokolske bibliografije, koja treba da obuhvati dela celokup; nog slovenskog Sokolstva, kao i uop; •šte knjige i časopise koji se odnose na telesno vaspitanje i narodno pro; svečivanje;
10. davanjem inicijative za pro; svetni rad u župama i u društvima, te vodenjem, moralnim i materijalnim pomaganjem i nadziranjem toga ra; da;
11. saradivanjem sa ostalim pro; svetnim društvima i ustanovama na delu opštcg narodnog prosvečivanja, a naročito u školi i u vojsci;
12. potpomaganjcm u sporazumu sa zdravstvenim otsekom pokreta pro* tiv alkoholizma, potpomaganjem šted; nje i narodnog zdravlja u najŠircm smislu reči.
Član 4.
Za pokriče izdataka skopčanih sa prosvetnim radom raspolaže prosvetni odbor svojim zasebnim budžetom u okviru opšteg budžeta savezne uprave.
Kredite po partijama budžeta pro; svetnog odbora otvara ovome do 20.000 dinara izvršni odbor l(čl. 20. odelj. 9. Statuta), a preko toga savez; na uprava.
Član 5.
Prosvetni odbor ima svoj zasebni registar i svoju zasebnu arhivu, koja je sastavni deo opšte savezne arhive.
Spise, koje u vršenju poslova svo; je nadležnosti šalje prosvetni odbor župskim prosvetnim odborima i dru; štvenim prosvetnim odborima, potpi; suje pretsednik ili njegov zastupnik.
Član 6.
Prosvetni odbor ima i svoj zase; ban pečat, koji je oblika i veličine pe; čata savezne uprave, a nosi potpis: »Savez Sokola kraljevine Jugoslavije Prosvetni odbor«.
GLAVA II.
Organizacij^.
O	d e I j a k 1. Sastav prosvet; nog odbora.
Član 7.
Prosvetni odbor čine: pretsednik, potpretsednik i 4 (četiri) člana, a po svome položaju pripadaju mu i ured; nik »Sokolskog Glasnika« i savezni načelnik odnosno njihovi zastupnici.
Pretsednika imenuje i razrešava ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa pretsedni; kom ministarskog saveta (§ 6. Zak. o osniv. Sokola kraljevine Jugoslavije); potpretsednika bira uprava Savaze iz svojih članova, a članove imenuje i razrešava uprava Saveza izmedu sebe ili iz sokolskih redova (čl. 22. t. 1. i 23. Statuta).
Po potrebi može prosvetni odbor uz odobrenje saveznog izvršnog od; bora, kooptirati i druge priznate so; kolske radnike, naročito u cilju osni; vanja svoijh otseka (čl. 19).
Član 8.
Prosvetni odbor konstituiše se sam i bira između sebe tajn'ka, knjiž; ničara, novinara i izvestioca za širenje sokolske štampe.
Prema potrebi 'prosvetni, odbor izabrače i izvestioca za narodno pro; svečivanje, prosvetne nadzornike žu; pa, čuvara sokolskog muzeja (kad se ovaj osnuje) i upravitelja prosvetne škoie.
Izmedu ovih dužnosti mogu se najviše dve poveriti jednom te istom licu.
O	d c 1 j a k 2. D u ž n o s t članova.
Član 9.
1.	Pretsednik.
Pretsednik stoji na čelu prosvet; nog odbora. Rukovodi celokupnim njegovim radom i odgovara zanj sa; veznoj upravi.
Povremeno izveštava saveznu upravu odnosno izvršni odbor o pošlo; vima prosvctnog odbora, a jedanput godšnje podnosi iserpan izveštaj o celokupnom radu.
Stara sc da od savezne uprave odnosno izvršnog odbora u okviru odobrcnog budžeta izdejstvujc potreb; ne kredite za izdatke skopčane sa ra; dom prosvetnog odbora.
Sa zamenikom starešine i savez; nim tajnikom supotpisuje spise opšte savezne administracije i prosvetne prirode (čl. 21. odelj. 2. Stat.).
Održava vezu izmedu prosvetnog odbora i saveznog načelništva odnosno tehničkog odbora, i stara se za njihov harmoničan rad na polju sokolsko;vas; pitnom.
Saziva scdnice prosvetnog odbora, prosvetne konferencije i prosvetne zborove j na njima po pravilu, pret; sedava. *	.
Prima izveštajc pojedinih članova prosvctnog odbora i nadzire njihov rad.
Član 10.
Potpretsednik:
Potpretsednik nema svog naroči; tog kruga rada, več zamenjuje u svemu pretsednika, kad je ovaj sprečen.
Po pravilu vrši potpretsednik bi;
lo	koju od dužnosti navedenih u čl.
8.	koju mu odbor poveri.
Član 11.
3.	Tajlnik.
Tajnik prima i otvara poštu i uvo; di prispele spise u registar (delovodni protokol) bilo lično bilo po naročitom činovniku savezne kancelarije.
Spise, za koje postoje naročiti iz; vestioci, predaje ovima, a ostale re; šava sam i o njima podnosi izveštaj pretsedniku odnosno na odborskoj sednici.
Vrši dužnost zapisničara na sed; nicama prosvetnog odbora, a po pra; vilu i na konferencijama odnosno pro; svetnim zborovima, u koliko za taj posao ne bi savezna konferencija sta; vila na razpolaganje svoga činovnika.
Sastavlja izveštaje o radu prosvet; nog odbora, raspise župama i društvi; ma i predloge saveznoj upravi (izvrš; nom odboru), u koliko se ovi ne od; nose na rad zasebnih referenata.
Stara se za pravilno i uredno ot; pravljanje pošte prosvetnog odbora, koju potpisuje zajedno s pretsedni; kom, putem savezne kancelarije.
Tajnik upravlja i arhivom pro; svetnog odbora, a može mu sc poveriti i dužnost čuvara sokolskog muzeja, u koliko ova nije spojena sa dužnošču knjižničara.
On sakuplja i ureduje i gradu za istoriju Sokolstva.
Kod tajnika se nalazi i pečat pro; svetnog odbora.
Član 12.
4.	Knjižničar.
Knjižničar upravlja saveznom knjižnicom i u pogledu ove posluje po naročitom pravilniku.
Izveštava prosvetni odbor o no; vim knjjgama i časopisoma, sokolskim i telesno; vaspitanim uopšte, i čini predloge u pogledu njihove nabavke za saveznu knjižnšcu.
Ureduje sokolsku bibliografiju i putem »Sokolskog Glasnika« i ostale sokolske štampe obavljuje izašle knji; ge i časopise, koji se odnose na Sokol; stvo i telesno vaspitanje i narodno prosvečivanje uopšte.
Izraduje predloge za sastav žup; skih i društvenih knjižnica, kao i za organizaciju eventualnih putujučih so; kolskih knjižnica.
Stara se za zamenu knjiga i časo; pisa, koje izdaje Soko kraljevine Ju; goslavije, sa knjigama i časopisima stranih gimnastičkih organizacija.
Vrši dužnost saveznog cenzora i daje mišljenje o knjigama, časopisi; ma i ostalim edicijama župa, društava i privatnih lica u pogledu njihove tač; nosti i ispravnosti sa gledišta sokolske ideologije i postoječih propisa Zakona
0 osnivanju Sokola kraljevine Jugo; slavije, Statuta, uredaba, pravilnika i poslovnika.
Član 13.
5.. N o v i n a r.
Novinar je organizator i šef sokol; ske obaveštajne službe. Njegova je dužnost da:
a) preko župskih i društvenih no; vinara i drugim podesnim načinom prati pisanje celokupne štampe o So; kolu kraljevine Jugoslavije i o Sokol; stvu uopšte;
b) ureduje saveznu zbirku novin; skih isečaka o vestima o Sokolstvu
1 vodi o njima zaseban registar;
c) obaveštava domaču i, no., po; trebi, stranu javnost o Sokolu Titaljc; vine Jugoslavije i Sokolstvu uopšte, nastoječi da njegov rad bude prikazan u pravom svetlu i njegov značaj za narod, državu i Slovenstvo pravilno ocenjen;
č) izveštava prosvetni odbor o eventualnim napadaj ima na Sokolstvo ili o netačnim i tendencijoznim vesti; ma o njemu i čini predloge za njihovo suzbijanje.
Član 14.
6.	Izvcstilac za sokolsku š t a m p u.
Izvestilac za sokolsku štampu vo; di brigu i evidenciju o šircnju sokol; ske štampe.
U tu svrhu on:
a) vodi nadzor nad radom župskih i društvenih izvestilaca za širenje so; kolske štampe i daje im inicijativu za rad:
b) vodi statistiku o prctplatnicima na sokolske knjige i časopise po žu; pama i društvima;
c) saraduje sa privrednim otse; kom na organizaciji oko prodaje so; kolskih knjiga, časopisa i ostalih edi; cija i u nesokolskim krugovima putem knjižare i drugim posebnim načinom;
č) izveštava prosvetni odbor o sta; nju sokolske štampe i čini predloge za njezino širenje i razvijanje.
Član 15.
7.	Izvestilac za narodno p r o;
svečivanje.
Izvestilac za narodno prosvečiva; nje stara se za održavanje veze i ko; ordinacije izmedu rada sokolskih pro; svetnih organa i rada drugih društava i ustanova na polju narodnog prosve; čivanja uopšte.
U tu svrhu on:
a) održava stalnu vezu sa odele; njem za narodno prosvečivanje u min. prosvete i sa vrhovnim upravama prosvetnih organizacija privatne ini; cijativc naročito i sa narodnim uni; verzitetima;
b) čini predloge i, po potrebi, daje inicijativu za, racionalnu podelu rada oko narodnog prosvečivanja;
c) čini predloge za regulisanje na; rodno;prosvetnog rada u župama i u društvima vodeči računa o tome, da on ne bude na jltetu specifičnog sokol; skog prosvetnog rada, kome se ima prvenstvena briga posvetiti;
č) čini predloge za izradu popu; larnih predavanja o Sokolstvu i za njihovo održavanje van sokolskih re» dova, naročito kod ostalih prosvetnih
organizacija, na narodnim univerziteti; ma i putem radija.
d)	čini predloge za organizaciju sokolske propagande i za saradnju na opštem ‘caspitanju u školi i u vojsci (član 15., tač. 11. Statuta).
Član 16.
8.	Prosvetni nadaornici.
Prosvetni nadzornici vrše nepo; sredni nadzor nad sokolskim prosvet; nim radom u župama i u društvima, odredujuči u duhu uputstava prosvet; nog odbora praksu toga rada i dajuči po potrebi inicijativu zanj.
U tu svrhu prosvetni nadzornici:
a) izraduju plan za sokolsko;pro; svetni rad po župama i društvima, od; nosno daju mišljenje o planovima iz; radenim od strane potonjih s obzirom na specifične prilike i stepen u razvit; ku Sokolstva dotičnog mesta i kraja;
b) čine predloge za izradu krat; kih govora pred vrstom;
c) čine predloge za izradu i iz; danje priručnih sokolskih knjiga za upotrebu kod župa i društvava: zbirke sokolskih propisa, sokolskih čitanka i sl.;
č) sakupljaju i proveravaju stati; stičke podatke o radu župskih prosvet; nih odbora i društvenih prosvetnih odbora, te pomažu tajniku pri izradi izveštaj a o stanju prosvetnog rada u župama i društvima i u celom Savezu.
d) prisustvuju, po potrebi, pro; svetnim konferencijama i prosvetnim zborovima u župama i učestvuju u njihovu radu.
Broj prosvetnih nadzornika odre; duje se prema potrebi, ali tako da se za svakih 5 do 10 župa odreduje po jedan nadzornik.
Dužnost prosvetnih nadzornika, u koliko sc ovi ne bi izabrali, mogu se poveriti ostalim članovima prosvetnog odbora.
Član 17.
9. <: u v a- r sokolskog muzeja.
Čuvar sokolskog muzeja, o čijem osnivanju i uredenju rešava savezna uprava na predlog prosvetnog odbora, upravlja sokolskim muzejem, stara; juči se za brižljivo sakupljanje i ču; vanje svih predmeta, koji su od važ; nosti i značaja za istoriju i razvitak Sokolstva.
Pobliže odredbe o njegovu radu sadržane su u uredbi o saveznom so» kolskom muzeju.
Član 18.
10. Upravitelj savezne p n 0;
svetne š k o 1 e.
U osnivanju i uredenju savezne prosvetne školc rešava savezna uprava na predlog prosvetnog odbora.
Upravitelja prosvetne školc bira prosvetni odbor izmedu svojih čla; nova (imenovanih ili kooptiranih).
Pobliže odredbe o njegovu radu sadržane su u uredbi o saveznoj pro; svetnoj školi.
O	d e 1 j a k 3. O d s e c i.
Član 19.
Ako bi razvitak i obim poslova pojedinih časnika prosvetnog odbora činio to potrebnim, mogu se za poje; dine grane poslova osnovati naročiti odseci, kojima če na čelu stajati dotič; ni časnici. Odseci nose ime po ovome pročelniku (Odsek za knjižnicu, odsek za štampu, odsek za obaveštajnu služ; bu itd.), a sastoji sc iz 3 do 5 članova, koje imenuje prosvetni odbor izmedu svojih članova (imenovanih i koopti; ranih).
glava iii. ;
Rad.
Odel jak 1. Sedniice.
Član 20,
Scdnice prosvetnog odbora su re« dovne i vanredne. Redovne sednice održavaju se jedanput mesečno, i to svake prve nedelje u mesecu, a van« redne po potrebi.
Član 21.
Sednice saziva pretsednik, najma» nje tri dana unapred, uz naznačenje dnevnog reda.
Član 22.
Sednice se održavaju, po pravilu, u Beogradu u prostorijama savezne kancelarije.
Sodnicama pretsedava pretsednik odnosno potpretsednik, a ako su oba sprečeni, najstariji član.
Za donošenje punovažnih zaklju; čaka potrebna je prisutnost a) jedne trečine članova, kad se rešavaju tekuči poslovi,
b)	bar polovine članova, kad se rešavaju pitanja načelne prirode ili od veče važnosti. Pretsednik vodi bri; gu za dostojanstven i miran tok sed; nice; on podeljuje i oduzima reč, za; ključuje debatu po pojedinim pitanji; ma i po potrebi odreduje glasanje.
Rešava se večinom prisutnih gla; sova. U slučaju da su glasovi jednako podeljeni, odlučuje glas pretsednika.
Član 23.
Tok sednice i na njoj podnesene zaključke beleži tajnik u naroeitu knji.
Zapadna i severna strana stadiona.
IZ SAVEZA SKJ
Poslovnik
Prosvetnog odbora Saveza Sokola kraljevine
Jugoslavije.
gu sedničnih zapisnika, koje potpisuje pretsednik i tajnik.
Član 24.
Godišnji izveštaj o radu prosvet* nog odbora, koji pretsednik podnosi saveznoj upravi (čl. 9. odelj. 2.) mora biti prethodno pretresen u odborskoj sednici i na njoj odobren.
To isto važi i za sve ostale pred* loge, koje pretsednik iznosi pred iz* vršni odbor odnosno saveznu upravu, a odnose se na rad prosvetnog odbora.
0 d e 1 j a k 2. Prosvetne k o n f e*
r e n c i j e.
Član 25.
Za raspravljanje važnih pitanja sokolske prosvete, naročito stručne prirode, može prosvetni odbor sazvati, od slučaja do slučaja, naročitu konfe* renciju, na koju če u primerenom bro* ju pozvati priznate sokolske radnike
1 stručna lica.
Rezolucije, koje se donesu na tim konferencijama, imaju se podneti na odobrenje prosvetnom odboru, odnos* no saveznoj upravi (izvršnom odboru), u koliko prelaze njegovu nadležnost.
Odeljak 3. S a vezni p r o s v e t* ni zbor.
Član 26.
Savezni prosvetni zbor sačinjava*
ju:
Skupštinu saziva kao savetodavni organ uprave Saveza i odreduje joj mesto sastanka i dnevni red uprava Saveza, prema potrebi, a najmanje je* danput godišnje.
§ 2.
Pre otvaranja glavne skupštine ima se izvršiti verifikacija izaslanika kod tajništva savezne uprave. Legitimacije izaslanika moraju sadržavati ime i pre* zime izaslanika, pečat župe i potpis starešine i tajnika župe. Protiv verifi* kacije nema mesta žalbi, niti verifika* cija može biti predmetom raspravlja* nja skupštine. Po obavljenoj verifika* ciji sastavlja tajnik imenik svih čla* nćva skupštine.
§ 3.
Za otvaranje skupštine potrebna je prisutnost izaslanika od dve petine svih sokolskih župa. Skupština može donositi zaključke, ako je prisutna naj* manje petina svih izaslanika župa. Re* šenja se donose običnom večinom gla* sova, a za slučaj jednake podele odlu* cuje glas pretsednika, koji inače ne glasa. Svaki član ima pravo samo na jedan glas, a glasanja putem punomoči nema.
§ 4.
Ako se u odredeno vreme ne skupi dovoljan broj članova za održavanje skupštine, skupština se održava istoga dana, sa istim dnevnim redom jedan sat docnije, te donosi zaključke bez obzira na prisutan broj članova.
§ 5.
Skupštinu otvara i pretsedava joj zamenik starešine po redu imenova* nja, te imenuje dva zapisničara, i dva overovljača skupštinskog zapisnika i dva brojača glasova.
§ 6.
Pretsednik vodi skupštinu, daje i oduzima reč, stavlja predloge na gla* sanje i objavljuje ishod glasanja. Za slučaj potrebe prekida zasedanje skup* štine.
§ 7.
Zapisničari sa tajnikom vode za* pisnike. Tajnik čita svoj izveštaj i sve spise, koji se iznose pred skupštinu, beleži govornike i sa dva brojača gla* sova broji glasove.
Zapisnik sadržava verno čitav tok skupštine uz tačnu oznaku imena čla* nova i predlagača. Po završetku skup* štine zapisnik se predaje upravi Saveza.
§ 8.
Blagajnik vodi račun izdataka skupštine i predaje zaključni račun upravi Saveza najdalje za 14 dana iza skupštine.
§ 9.
Glavnu skupštinu sačinjavaju:
a)	Uprava Saveza.
a)	savezni prosvetni odbor i b) svi pretsednici župskih prosvetnih od* bora.
Član 28.
Savezni prosvetni zbor je save* tOdavni organ prosvetnog odbora po pitanjima sokolsko*vaspitnog i sokol« sko*prosvetnog rada.
Dnevni red zbora odreduje pro* svetni odbor.
Rad na zboru se vrši po propisi* ma naročitog pravilnika,
GLAVA IV.
Završne odredbe.
Član 29.
O	vaj poslovnik može se menjati samo po zaključku savezne uprave.
*
Ovaj poslovnik primljen je na sednici izvršnog odbora dne 5. aprila 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 5. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I	zam.	starešine:
A. Brozovič, s. r.	E.	Gangl,	s.	r,
Pretsednik prosvetnog odbora:
Dr. VI. Belajčič, s. r, • _
b)	Tzaslanici župa. Svaka župa po stanju katastra šalje za svakih početih 500 članova u župi učlanjenih društa* va po jednoga izaslanika, koje odre* duje uprava župe.
§ 10.
Svi članovi skupštine imaju jedna* ka prava.
S 11.
Dnevni red skupštine je:
1. Izveštaj starešine;
2.	«	tajnika;
3.	«	načelnika;
4.	«	pretsednika prosvetnog
odbora;
5. izveštaj gospodara;
6.	«	blagajnika;
7.	«	glavnog urednika »So*
kolskog Glasnika« i svih odseka upra* ve Saveza;
8. Predloži uprave Saveza;
9. Rešavanje o veličini prinosa d ruš tava i župa (4. t. 18. čl. Statuta);
10. Rešavanja o vežbačkim i sveča* nim odelima, sokolskim značkama i le* gitimacijama (9. t. 18. čl. Statuta);
11. Prešni predloži;
12. Predloži za održavanje sveso* kolskih i saveznih sletova;
13. Izveštaj revizionog odbora.
§ 12.
Glasanje odreduje pretsednik. Glasanje se vrši dizanjem ruke iii akla* macijom. Na zahtev natpolovične veči* ne glasa se poimenično.
§ 13.
Predlog, koji nije bio najmanje 14 dana pre skupštine podnesen upravi Saveza, raspravlja skupština kao pre* san predlog, ako to zaključi skupština sa natpolovičnom večinom glasova. Prešni predlog imaju potpisati najma* nje 25 članova skupštine.
§ 14.
Skupština je javna. Na njoj mogu prisustvovati svi članovi sokolskih dru* štava i gradanstvo. Pravo glasanja, i raspravljanja imaju samo izaslnici žu* pa i članovi uprave Saveza. Pristup* nice za skupštinu izdaju pretsednik i tajnik.
Sva rešenja donesena na skupštini imaju savetodavni karakter za upravu Saveza.
§ 15.
Mesto, dan i čas skupštine objav* ljuje uprava Saveza župama, prethod* no najmanje jedan mesec dana, a dnev* ni red prethodno najmanje 14 dana.
*
Ovaj poslovnik primljen je na sed* niei izvršnog odbora dne 11. aprila 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 11. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I. zam. starešine:
A. Brozovič, s. r.	E.	Gangl,	s.	r.
vanju Sokola kraljevine Jugoslavije i po pravilnicima i poslovnicima usta* no vij enim po upravi Saveza.
§ 3.
Ovaj zada tak vrši odsek:
1. dovodenjem u medusobni sklad pravila i poslovnika čitave organiza* cije po zaključcima, koji su na snazi;
2. predlaganjem potrebne bitne promene pravila;
3. tumačenjem spornih organiza* cionih slučajeva;
4. pravnim savetima u svima pita* njima postavljenim po upravi Saveza.
§ 4.
Iznose, koji su odseku potrebni za vršenje' dužnosti, stavlja odseku na raspoloženje uprava Saveza. •
§ 5.
Pretsednika ovoga odseka imenuje uprava Saveza iz svojih članova. Pret* sednik odgovara upravi Saveza za pra* vilan i tačan rad odseka.
Pretsednik poziva u odsek potre* ban broj članova, koje potvrđuje i razrešava uprava Saveza. Načelništvo i prosvetni odbor imaju u odseku stal* nog zastupnika. Članovi odseka biraju izmedu sebe potpretsednika, tajnika prema potrebi i ostale funkcionare. Potpretsednik je zamenik pretsednika. Tajnik vodi zapisnik i prepisku. Pret* sednik imenuje na svakoj sednici ove*
§ 1.
Pri upravi Saveza Sokola kraljevi* ne Jugoslavije osniva se Narodno*od* brambeni odsek.
§ 2.
Zadatak odseka je da putem so* kolskoga rada utiče na nacionalno, so* cijalno, ekonomsko i kulturno jačanje našega naroda, da bi se na taj način u državi i izvan države sačuvala i una* predila narodna individualnost u od* nosu prema drugim narodima.
§ 3.
Odsek je dužan izraditi raspored i način rada u svima pravcima, te svoj predlog podneti na odobrenje upravi Saveza.
§ 4.
Uprava Saveza imenuje pretsedni* ka odseka iz svojih članova, a na pred* log pretsednika članove odseka iz so* kolskih redova. Članovi odseka biraju između sebe potpretsednika i tajnika, a po potrebi i ostale časnike.
§ 5.
Odsek drži svoje sedniee prema potrebi, a sednicu saziva pretsednik odnosno potpretsednik, ako jc pret* sednik sprečen. Na sedniee se pozivaju svi članovi odseka. Na sednici se vodi zapisnik, koji potpisuju svi članovi. Re= šenja se donose proštom večinom gla* sova, a rešenja su pravovaljana, ako je sednici prisutna natpolovična večina članova.
§ 6.
Pretsednik odseka jc izvestitelj uprave Saveza u narodno odbranbenim
§ I-
Gradevinsko*umetnički odsek sta* ra se o svima poslovima gradevinske i umetničke prirode u Savezu, župama i društvima Sokola kraljevine Jugosla* vije.
§ 2.
Na čelu odseka stoji pretsednik, koga imenuje uprava Saveza iz svojih članova.
§ 3.
Članove odseka, sa onim brojem, koji se pokaže potreban, imenuje upra* va Saveza iz svojih članova i iz sokol* skih redova, po predlog« pretsednika odseka.
§ 4.
Zadatak odseka jc da:
a) Potvrduje načrte za izgradnju sokolskih domova, koje su uprave dru* štava dužne putem uprava župa pod* neti odseku na odobrenje.
b) Potvrduje načrte za izgradnju stalnog saveznog sletišta i pokrajinskih sletišta.
e)	Potvrduje načrte za značke sa* veznih i pokrajinskih sletova.
č) Potvrduje načrte plakata za sa* vezne i pokrajinske sletove.
rovljaea, koji je odgovoren ža tačnost
zapisnika.
Pretsednik obavlja sve fcekuče po* slove, te podnosi upravi Saveza sve predloge odseka.
§ 6.
Sednicu odseka saziva pretsednik prema potrebi. Članovi odseka moraju prisustvovati svima sednicama. Svi članovi odseka moraju glasati. Zaključ* ci se donose večinom glasova uz pri* sustvo polovine članova odseka. Za slučaj jednake podele glasova, odlu* čuje glas pretsednika.
§ 7.
Svaki zaključak odseka ima odo* briti uprava Saveza.
§ 8.
Odsek ima svoj okrugao pečat sa natpisom: »Savez Sokola kraljevine Ju* goslavije —* Pravni i organizacioni odsek«.
*
Ovaj poslovnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 11. aprila 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 11. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I. zam. starešine:
A. Brozovič, s. r.	E.	Gangl,	s.	r.
pitanjima, te kao taka v podnosi izve* štaj i predlog odseka upravi Saveza.
§ 7.
Organizaciju narodno*odbranbenog rada u župama sprovode prema uput* stvima odseka narodno*odbranbeni re* ferent uprave župe i narodno*odbran* beni referenti uprave društava.
§ 8.
U slučaju potrebe odsek može po* zvati na svoje sedniee i narodno*od* branbene referente uprave župa.
§ 9.
Uprava Saveza stavlja odseku na raspolaganje potrebna materijalna sredstva, koja odsek upotrebljava na osnovu prethodnoga vizuma saveznoga gospodara.
Odsek je dužan upravi Saveza podneti obračune, koji se odnose na upotrebu odobrenih materijalnih sred* stava.
§ 10.
Odsek ima svoj okrugao pečat sa natpisom »Savez Sokola kraljevine Ju* goslavije — Narodno*odbranbeni od* sek«.
*
Ovaj poslovnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 1L aprila 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 11. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A. Brozovič, s. r.	E.	Gangl,	s.	r,
d) Potvrduje oblik i izradu diplo* ma za društvene, župske, pokrajinske i savezne utakmice.
e) Potvrduje oblik i izradu svih sokolskih zastava.
f) Potvrduje oblik i izradu svih sokolskih povelja i odlikovanja.
g) Daje mišljenje upravi Saveza po svima pitanjima, koja se odnose na gradevmsko*umetnička pitanja.
h) Izraduje pravilnike za gradevin* sko*umctničke odseke sokolskih dru* štava i župa, koji sc osnivaju prema stvarnim potrebama,
§ 5.
Odsek se ima konstituisati odmah po imenovanju izborom potpretsednika i zapisničara.
§ 6.
Odsek drži svoje sedniee prema potrebi. Sednicu saziva pretsednik, od* nosno potpretsednik, ako jc pretsed* nik sprečen. Na sednicu se pozivaju svi članovi odseka.
Na sednici se odreduje način vr* šenja rada u odseku, te se primaju iz* veštaji i predloži, koje odsek podnosi upravi Saveza. Na sednici se vodi za* pisnik, koji potpisuju svi prisutni čla* novi. Rešenja se donose proštom ve* činom glasova, a za donašanje rešenja
potrebna je prisutnost od tri člana osim pretsednika. Rešenja odseka su izvršna po odobrenju uprave Saveza.
§ 7.
Pretsednik je izvestitelj upravo Saveza u svima gradevinsko*umetnič* kim pitanjima, te kao takav podnosi upravi Saveza sve izveštaje i predloge odseka. Tekuče poslove obavlja pret* sednik sam, te o tome izveštava odsek naknadno.
§ 8.
Odsek ima svoj okrugao pečat sa natpisom: »Savez Sokola kraljevine Ju* goslavije — Gradevinsko*umetnički
odsek«.
*
Ovaj poslovnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 11. aprila 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 11. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A. Brozovič, s. r.	E.	Gangl,	s.	r.
Pravilnik
sokolske štednje.
§ l.
Svako sokolsko društvo dužno je uvesti sokolsku štednju obaveznu za sokolsku decu, naraštaj i članstvo.
§ 2.
Poslove sokolske štednje vodi po* verenik za štednju, koga iz svojih čla* nova imenuje uprava društva. Povere* nik za štednju odgovoran je za svoj rad upravi društva.
§ 3.
Sokolska štednja vršiče sc putem sokolskih markica i sokolskih uložnih knjižica, koje uprava Saveza jedinstve* no za sva društva, stavlja upravama društava na raspologanje putem uprava župa.
§ 4.
Sokolske markice biče izdane u vrednosti od jednog dinara. Ulagač uz naplatu jednog dinara dobi j a od pove* renika za štednju po jednu markicu, koju lepi u sokolsku uložnu knjižicu. Na jednoj strani uložne knjige lepi se 25 komada markica, a poverenik za štednju, na svakoj strani potvrduje svojim potpisom uplatu, kada se jedna strana ispuni sa markicom. Poverenik za štednju vodi evidenciju nad celo* kupnom štednjom na taj način, što če sve uplate od po 25 dinara, uvoditi u posebnu knjigu sokolske štednje, u ko* ju če uvoditi i sve isplate.
§ 5.
Isplate se mogu. izvršiti samo sa dozvolom uprave društva i to isklju* čivo. u sokolske svrhe za sletove, izlete, letovanje, sokolska odela itd. Svaku isplatu dužan jc ulagač potvrditi u uložnoj knjiži.
§ 6.
Isplata uloga traži se kod povere* nika za štednju pet dana unapred uz oznaku svrhe, na koju če sc isplačeni ulog upotrebiti. Ulog se isplačuje sa* mo na ruke ulagača ili za slučaj nje* gove smrti na ruke njegovog nasled* nika.
§ 7.
Ulog se vrača ulagaču sa otkazom od 5 dana, ako se ulagač odseli iz me* sta društva.
§ 8.
Лко ulagač istupi ili bude isklju* čen iz društva, ulog mu se vrača od da* na istupanja odnosno isključenja za šest meseci.
§ 9.
Ako ulagač izgubi uložnu knjigu, ima to odmah javiti povereniku za štednju. U tome slučaju mogu ulagacu biti isplačeni samo oni iznosi, koji su uvedeni kao ulog u posebnu knjigu sokolske štednje.
§ 10.
Poverenik za štednju, dužan je svakog meseca održati smotru svih ula* gača u svrhu nadzora nad napredova* njem štednje.
§ H-
Uprava društva, na predlog pove* renika za štednju nagradiče knjigoro ili drugim darom najnoljega štedišu, uzimajuči pri tom u obzir materijalno stanje ulagača.
§ 12.
Za isplate uloga odgovorna jo uprava društva solidarno.
§ 13.
Uprava društva svake godinc do* nosi rešcnjc o tome, na koju če sc svrhu upotrebiti kamate proistekle od
Poslovnik
pravnog i organizacijsk og odseka Saveza SKJ.
§ l.
Uprava Saveza nadzirava organi* zacioni rad po posebnom odseku, koji nosi naslov: »Pravni i organizacioni odsek«.
§ 2.
Zadatak ovoga odseka je da pazi da se rad u Sokolstvu razvija po zako* nu o osnivanju Sokola kraljevine Jugo« sla vije, Statutu o organizaciji i pošlo*
Poslovnik
glavne skupštine Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
§ i.
Pravilnik
narodno - odbrambenog odseka Saveza Sokola kraljevine
Jugoslavije.
Poslovnik
građevinsko - umetničkog odseka Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
uloga. Od kamata se imaju prvenstven no pokriti troškovi vodenja štednje.
§ H.
Celokupan novac sokolske štednje mora se od voj eno voditi, te se ima ulo* žiti u onaj siguran novčani zavod, ko ji odredi uprava društva.
Ovaj pravilnik primljcn je na sed* nici izvršnog odbora dne 11. aprila 1930. i stupa na snagu sa danom objave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 11. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A. Brozovič, s. r.
E. Gangl, s. r.
Pravilnik
za izdavanje župskih sokolskih listo va.
§ l.
Prema 7. tač. 3. § pravila župe uprava župe može Hi samostalno ili zajednički sa jednom ili više susednih župa izdavati župski sokolski list.
§ 2.
Pre izdavanja župskog sokolskog lista uprava župe dužna je zatražiti predhodnu dozvolu za izdavanje lista od uprave Saveza.
Istovremeno sa traženjem dozvole za izlaženje župskog sokolskog lista uprava župe dužna je da izvesti upra* vu Saveza o materijalnoj sigurnosti iz* laženja lista sa tačnom oznakom finan* sijskoga stanja.
Uprava Saveza odobriee izlaženje župskog sokolskog lista samo u onom slučaju, ako se uveri da je materijalna strana potrebna za izlaženje lista pot* puno osigurana.
§ 3.
Odobrenje uprave Saveza za izla* ženje župskog sokolskog lista mora biti odštampano na čelu prvoga broja žup* skog sokolskog lista.
§ 4.
Župski sokolski list mora po svom obliku i po sadržini. potpuno odgova* rati dostojanstvu Sokolstva, te mora biti uredivan u skladu sa zakonom o osnivanju Sokola kraljevine Jugoslavi* je, Statutom o organizaciji i poslovat nju Sokola kraljevine Jugoslavije, te pravilima, pravilnicima i poslovniciina izdanim po upravi Saveza i u duhu Tyrševe sokolske ideje.
§ 5.
Uprava župe dužna je da besplat* no šalje župski sokolski list u dva pri* merka uredništvu »Sokolskog Glasni« ka«, a jedan primerak upravi Saveza.
§ 6.
Uprava Saveza ima prava nadzora nad izlaženjem župskog sokolskog lista u svima praveima, te u svako vreme može narediti obustavu izlaženja žup* skog sokolskog lista i upravu župe po* zvati na odgovornost, ako se list ne bude uredivao prema naredenjima 4. § ovih pravila.
§ 7.
Ako uprava župe bilo iz ma kojih razloga želi obustaviti izlaženje žup* skog sokolskog lista, ima to prijaviti upravi Saveza. Nadzor nad pisanjem župskih listova vršiče prosvetni odbor Saveza putem svoga novinara ili dru* goga koga člana, koga zato odredi.
Ako bi se u kome župskom listu objavio kakav članak ili kakva druga vest, koji se bitno kose sa propisima iz § 4. ovog pravilnika, pretsednik pro* svetnog odbora če o tome izvestiti Iz* vršni odbor savezne uprave, koji če po tome doneti svoju odluku.
*
Ovaj poslovnik primljen je na sed* nici izvršnog odbora dne 11. aprila 1930. i stupa na snagu sa danom ob* jave u »Sokolskom Glasniku«.
Beograd, 11. aprila 1930.
Savez Sokola kraljevine Jugoslavije.
Tajnik:	I.	zam.	starešine:
A. Brozovič, s. r.	E.	Gangl,	s.	r.
Uredba
O ruskom Sokolstvu u kraljevini Jugoslaviji.
Odobrena po upravi Saveza Soko* la kraljevine Jugolsavije u I. sodnici 27. januara 1930. god. u Beogradu.
I.	Uvod.
Rusko Sokolstvo u kraljevini Jugo* slaviji sastavni je deo Saveza ruskog Sokolstva u inostranstvu, kome je cilj da sačuva i širi Sokolstvo kod ruske
emigracije da ne pronadne sokolska ideja kod ruskog naroda, pošto je So* kolstvo u Savezu Sovjetskih Socialistič* kih Republika (bivša Rusija) zabranje* no i ne postoji.
Ako bi prilike dopuštale, da se So* kolstvo raspostavi na teritoriji bivše Rusije po načelima prave sokolske ide* je, onda se rusko Sokolstvo u inostran*
j stvu spaja sa istim u j edini Ruski So* kolski Savez. Dok ovoga nema, rusko Sokolstvo u inostranstvu smatra se kao predstavnik ruske nacionalne i so* kolske ideje — stoga je ušlo sa brat* skim ČOS, SSKJ i PSS kao utemeljač Slovenskog Sokolskog Saveza.
Rusko Sokolstvo u inostranstvu stvara kadar ruskih Sokola i Sokolica, koji moraju, čim sc vrate u svoju otadžbinu, da pokriju Rusiju mrežom sokolskih društva, koja bi radila na telesnom i duhovnom ozdravljenju ru* skog naroda, pa ga uputila u pravcu prijateljstva i bratske ljubavi prema ostalom Slovenstvu.
S obzirom na ovu ulogu ruskog So* kolstva, a i na teške prilike pod kojima se nalazc ruski Sokoli van svoje otadž* bine, Sokoli kraljevine Jugoslavije svesni Sokolske ideje, moraju da pot* pomažu braču Ruse u njihovom sokol* skom radu.
• >
II.	Opšte odredbe.
Rusko Sokolstvo u kraljevini Jugo* slaviji, pošto je sastavni deo 'Ruskog Sokolskog Saveza u inostranstvu (RSS) postoji pod naslvom »Pokrajinski Sa* vez Ruskog Sokolstva u kraljevini Ju* goslaviji« (PSRS) shodno istom našlo* vu Ruskog Sokolstva u čehoslovačkoj Republici.
U okviru datih mu prava, prema ovoj Uredbi, kao ruskoj sokolsko j or* ganizaciji PSRS stoji pod upravom sta* rešinstva RSS (sad u Pragu), a u kra* Ijevini Jugoslaviji neposredno se uprav* lja upravnim odborom u Beogradu (od* nosno u Zemunu).
Organizacija ruskog Sokolstva u kraljevini Jugoslaviji zasniva se na na* celima:
1. Da bude PSRS u najtešnjoj ve* zi sa Sokolstvom kraljevine Jugosla* vije.
2. Da istovremeno sačuva svoj na* cionalni karakter.
S obzirom na ova načela ruski So* koli imaju pravo da obrazuju u vezi sa društvima SKJ ruske sokolske samo* stalne organizacije (grupe, odseci i dru* štva) prema ovoj uredbi, te da im omoguči uzgoj omladine, naraštaja i dece u ruskom nacionalnom duhu.
PSRS u kraljevini Jugoslaviji stva* raju ruske sokolske organizacije i to ruske grupe, ruski odseci i sokolske or* ganizacije postoječih u kraljevini ru* skih muških i ženskih škola internata, a eventualno i ruska sokolska društva.
U svome unutrašnjom radu ove se organizacije upravljaju po svojim ru* skim sokolskim pravilnicima, a koji nisu u opreci sa pravilnicima SSKJ.
Prilikom javnih nastupa, sletova, utakmica i ostalih javnih primedba PSRS nastupa kao ruski Sokoli pod ruskim nacionalnim zastavam (obična ili ukrašena sokolskim emblemama be* lo*plavo*crvena trobojka). U svečanim povorkama ruski Sokoli nastupaju za* sebnom grupom u ruskom svečanom sokolskom odelu, a daci*Sokoli ruskih škola rnogu nastupati u jednostavnoj školskom uniformi.
Javni nastupi se priredivaju spo* razumno sa saveznim, župskim, odnos*
no društvenim upravnim organima SSKJ.
III.	Organizacija ruskih grupa i odseka.
Požel j no je da u mestima gde ne* ma ruske sokolske organizacije poje* dini ruski Sokoli budu članovi društva SSKJ u kome se slučaju bezuslovno imaju pokoravati svima pravilima SSKJ. Čim se prikupi 8 vežbača uje* dine se u rusku grupu dotičnog dru* štva, pa moraju da otpočnu sokolski rad u nacionalnom duhu.
Ovaj se rad sastoji u tome, što, pored svoje redovne dužnosti u dru* štvu, članovi grupe dužni su da udu u vezu sa upravnim odborom PSRS u KJ da preduzmu kulturno*prosvetni i nacionalni uzgoj svog članstva po uput* stvima svog odbora i da šire sokolsku ideju kod ruske emigracije.
Ruska grupa, koja ima prednjaka, najmanje 8 do 10 vežbača, pa se vidi potreba da se stvori odeljenje ruskog naraštaja i dece, zove se ruski odsek dotičnog društva. Ako je moguče, tre* ba da se od članstva ruskog odseka stvaraju zasebna odeljenja vežbača*ica te da se ruski Sokoli upoznaju sa ru* skom sokolskom terminologijom, na* cionalnim prostim vežbama, pa uopšte da se omoguči celokupno sokolsko uzgajanje u ruskom duhu, koje se ima izvoditi poglavito u sokolani.
Ovo načelo naročito važi za ruski pomladak, naraštaj i decu.
Za vršenje poslova u okviru svo* jih organizacija ruske sokolske grupe i odseci biraju svoje funkcionare, koji stvaraju upravne odbore, prednjake zborove itd., a po načelima ruskih so* kolskih pravilnika.
Za vezu sa odborom društva SSKJ u ulozi referenta o radu ruske organi* zacije odreduje se jedan delegat od ovog odbora za člana dotičnog ruskog upravnog odbora.
Ruske grupe i odseci imaju pravo da nabavljaju za se novčana i ostala materijalna srestva.
IV.	Sokolstvo u ruskim školama.
Pošto je sokolski sistem uzgajanja priznat kao obligatan, zakonom o osni* vanju Sokola kraljevine Jugoslavije, a i odobren odlukom ruskih pedagoga u inostranstvu — pošto ječe u kraljevini Jugoslaviji ruske muške i ženske ško* le*internati moraju imati sokolske or* ganizacije. Ove organizacije postoje i rade po osobitim školskim propisima, a rukovode se učitelj ima gimnastike. Ako se škola nalazi u mestu gde po* stoji sokolsko društvo, onda se škol* ska organizacija smatra kao odsek tog društva,-a učitelj gimnastike treba da bude elan sokolskog društva, pa se na taj način održava veza izmedu društva i školske sokolske organizacije.
Prilikom javnih sokolskih piireda* ba školske sokolske organizacije mora* ju se pridržavati društvenih prilika i nastupati na osnovu sporazuma sa društvenim upravnim organima.
Odlukom Državne komisije za /u* ske izbeglice sve sokolske organizacije ruskih škola u kraljevini Jugoslaviji stoje pod nadzorom upravnog odbora PSRS u .KJ.
V.	Ruska sokolska društva.
Do sada u kraljevini Jugoslaviji samostalna ruska sokolska društva ni* su postojala. Ali ruski odsek, gde su zastupljena sva odeljenja normalnog sokolskog društva i koji je pokazao da je sposoban za samostalan sokolski rad, može se pretvoriti u rusko sokol* sko društvo, a pod uslovima:
1. Da na to pristanu upravni or* gani dotičnog društva i župa SSSK.
2. Da se to odobri od strane upravnog odbora PSRS u KJ i stare* šinstva SSKJ.
3. Da se sačuva tesna bratska veza izmedu ruskog sokolskog društva i do* tičnog društva SSKJ., od kojeg se iz* dvojio ruski odsek.
Ruska sokolska društva u svome tehničkom radu stoje u tesnoj vezi sa nadzorom župskih tehničkih organa.
VI. Upravni organi Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u kraljevini Jugoslaviji.
U okviru datih mu prava, kao ru* skoj sokolskoj organizaciji PSR u kra* Ijevini Jugoslaviji predstavlja se uprav* nim odborom, koji se bira skupštinom delegata od svih postoječih ruskih so* kolskih organizacija u kraljevini Jugo* slaviji.
Za vezu sa starešinstvom SSKJ u ulozi referenta istog o radu ruskog So* kolstva odreduje se jedan delegat sta* rešinstva za člana ovog upravnog od* bora.
Upravni odbor jedino je meroda* van da dejstvuje u ime ruskog Sokol* stva u kraljevini Jugoslaviji a po nače*' lima ovog pravilnika. Starešina i na* čelnik PSRS prisustvuju na glavnim skupštinama SSKJ u ulozi referenta za RSS (u Pragu).
Poslove tehničke prirode vrši teh* nički odbor P. S. R. S. u K. J., koji tre* ba da bude u stalnoj vezi sa tehničkim odborom S. S. K. J. i da radi sam spo* razumno sa istim.
VII. Materijalna srestva.
Ruske sokolske organizacije pošto* je i rade u glavnome sa sopstvenim materijalnim odnosno novčanim sre* stvima, a eventualno uživaju i državnu pomoč.
Novčana srestva se nabavljaju;
1. Priredivanjem javnih vežaba, so* kolskih akademija, posela i t. d.;
2. prikupljanjem dobrovolnih pri*
loga;
3. članarinom koju plate ruski So* koli u kasu svoje organizacije.
Javni nastupi se mogu priredivati u ime ruske sokolske organizacije (gru* pe, odseka odnosno društva), prema načelima iznetim u opštim odredbama.
Rusko članstvo ne može da plača duplu članarinu pa stoga se članarina naplačuje ili u kasu društva S. S. K. J. ili u kasu ruske sokolske organizacije. U prvom slučaju župske i savezne poreže za rusko članstvo naplačuje dru* štvo, a u drugom slučaju ove poreže naplačuju ruske sokolske organizacije posredno preko svoga sokolskog dru? štva.
VEKOSLAV BUČAR, (Ljubljana);
Kod Lužičkih Srba.
(Nastavak U.)
Br. Lorenca nadosmo kod pilane, gde je nadgledao svoje radnike. lako ga je o našem dolasku obavestio več br. Mčrčin, koji je došao k njemu ka* kvih pola sata pre nas, moj dolazak ga je iznenadio. Očekivao me je tek prema večeru, zato je i njegova žena otišla odmah iza Merčinovog dolaska
11	grad, da nakupuje sve potrebno za večeru. A da nam do večere malo škrati vreme, pozvao nas je br. Lorene na čašicu vina, koje ima samo za svoje goste. Br. Lajncrt se je medutim vra* tio kuči.
Vanredno zanimljiv je bio razgo* vor sa br. Lorencom, ta on predstav* lja lepi deo poratne lužičko*srpskc istorijc. Nema važnijeg istorijskog dogodaja, a da nije s njime u vezi Lo* renčevo ime.
Za vreme razgovora vrati se nje* gova supruga, koja nam je spremila večeru. Iza večere uputismo se sa br. Mercinom u selo.
XXI.
Moja želja je bila, da čujem lu* žičko*srpskog guslara i gajdaša. Zato me je br. Mercin odvco u neku kuču, ali želja mi se nije ispunila, jer je čo* vek, koji bi nam bio svirao, več spa* vao. Zena bi ga bila rado probudila, ali kako je suviše zavirio u čašicu, uči* nila je bolje, što ga je pustila u miru.
Radi kišice, koja je počela padati, vratismo sc prema Lorenčevom domu. Ali i br. Lorene bi se bio rado s nama zabavljao uz zvukove srpskih gajda. Sreli smo ga, kad se biciklom vozio u selo. Rekosmo mu, da smo za da* našnje veče prikračeni u očekivanom užitku. Nekoliko trenutaka razmišlja« smo, što bi učinili, konačno odlučismo, da udemo u kolodvorsku rcstauraciju na čašu piva.
U drugoj sobi gostionc bilo je nc» koliko ljudi, zato smo ostali u prvoj.
Uz naš stol seo je i gostioniear, pri* jatan čovek, koji je mnogo putovao, a vreme svetskog rata zanelo ga je čak u Južnu Srbiju, gde je bio sve do po* vlačenja nemačke armade. Usprkos tome, da je tvrd Nemac, vrlo se lepo izražavao o gostoljubivosti tamošnjeg stanovništva, a naročito nije nalazio reči da dovoljno pohvali prirodne kra* sote. Mnogo zanimljiva pričao nam je
0 svojim doživljajima u Južnoj. Srbiji, a nije zašutio ni zločinstva Austrija* naca i Bugara. Tik pre sloma bio je u Bitolju te mi je pričao, da je tamo morao pre povlačenja u nekoj crkvi zakopati veču količinu nemačke mu* nicije, koju po svoj prilici još do da* nas nisu našli.
Za vreme razgovora došao je če* šče u našu sobu neki oružnik te sam odmah slutio, da prisluškuje. Sa br. Lorencom izmenismo poglede, spoznao sam, da moram biti oprezan. Polagano sam naveo razgovor na svagdanje stva* ri i oružnik se je naskoro oprostio. Ali nije prošlo ni četvrt sata, več se vratio
1 kako u drugoj sobi nije bito više gostiju, bezobrazno je seo uz naš sto. Sumljiv mu je pre svega bio br. Mer* ?m’ s njin? -*c imao več nekoliko konthkata. Jednom ga je dapače za* tvorio, jer se u selu šetao u uniformi poljskih skauta. Neko vreme su se medusobno bockali, a konačno se obrati oružnik na mene s raznim pi* tanjima.
»A odakle ste vi?«
»Iz Jugoslavije.«
»Odmah mi se tako einilo. A kako to, da ste sada ovde?«
»Študiram u Berlinu, pa sam na* einio malen izlet u Lužicu.«
»A što študirate?«
»Političke nauke.«
»Odmah mi se tako činilo.«
Oružnik sc malo zamislio, oprostio i otišao. A svima nama postalo je jas* no, zašto se je vratio i seo uz naš sto.
Prijašnji zanimljivi razgovor nije se mogao više razviti, zato se i mi oprostismo od prijaznog gostioničara
i odosmo kuči k br. Lorencu. Usprkos kasnom satu još nam se neda u po* stelju. Uz čašicu izvršnog vina za* dosmo opet u zanimljive razgovore. Na dvorištu su več dugo pevali petlovi i prva jutarnja svetlost več je prodi* rala kroz prozor, kad smo sa br. Mčr* činom legli u mekane ležaje.
XXII.
Br. Lorene je otišao za svojim po* slovima, a kako se do ručka nije vra* tio, morali smo bez oproštaja otiči, ako smo hteli da budemo do večeri u Chočebuzu (nem. Kottbus), srcu Donje Lužice. Pokrajina između Gornje i Donje Lužice je sa narodno političkog stanovišta vanredno zanimljiva, jer predstavlja onaj nemački klin, koji su Nemci u poslednjim decenijama zabili izmedu obe Lužice i tako jezikom kompaktnu srpsku Lužicu umetno rasekli. Približno pre trideset godina jc bila ta pokrajina još pretežno slo* venska, danas je skoro potpuno ger* manizovana. Omladina ovde više ne* zna svoj slovenski materinski jezik, samo stariji ljudi znaju još lužičko* srpski, a i to samo napola, jer svaka druga — treča reč več je nemačka. S br. Merčinom smo nagovarali decu, koja su se tu i tamo pred kučama igrala na livadama, ali nitko nas nije razumeo i nemački nas pitaju što že* limo. A i kod starijih, koje smo po* zdravljali lužičko*srpski, dobili smo obično nemački odgovor ili začuden tihi pogled.
Germanizacija sc je u tom delu Lužice širila svim mogučim sredstvi* ma. Naročito se je kod tog dela ista* kao u početku ovog stoleča školski nadzornik Bock, koji je kod nadzira* nja škola govorio učiteljima: »Nadam se, gospodo učitelji, da čete, svesni svoje zadače, pomagati nositi lužičku* srpštinu na groblje.« I doista, gospoda učitelji učiniše svoju dužnost. Ne sa* mo, da su decu u školi kažnjavali, kad bi govorila lužičko»srpskim jezikom, več su takoder nastojali, da nestane poslednjeg vanjskog znaka lužičko* srpske narodnosti — narodne nošnje.
Narodnoj nošnji pripada takoder i naročit način češljanja i zato sc je do* gadalo, da su učitelji decu u školi drtikčije češljali i tako postigli, da nisu više nosili narodno pokrivalo, koje drugoj frizuri nije pristajalo. I doista s vremenom je u ovoj pokrajini na* rodna nošnja skoro sasvim nestala.
Germanizacija jc bila tim uspeš* nija, jer je ovde pueanstvo vrlo siro* mašno te sc je radi toga svakom na* silju mnogo teže opiralo, nego u dru* gim krajevima. Na vlastite sam oči vidio, kako je muž vukao plug, a žena orala.
Radi jednoličnosti pokrajine i radi približavanja nevremena, zaključismo prckinuti pešačenje te se do Chočc* buza odvesti. Ja sani u Bagencu ušao u voz, a br. Merčin je uzjašio svoj bi* cikl, koji je sobom povezao.
XXIII.
Druga stanica od Bagenca je Cho* čebuz, važno železničko križanje i glavni grad Donje Lužice. Ima vrlo razvijenu industriju, naročito tekstil* nu, a po stanovništvu je za polovinu veči od Budyšina. Lužičkih Srba ima u Chočebuzu oko 6000. Grad je na* stao tek u XV. stoleču i zato takoder u istoriji Lužičkih Srba ne igra tako važnu ulogu kao Budyšin, koji jc mnogo stariji. Leži uz reku Sprevu. Ulice su lepe i ravne, po nekima vozi električna železnica. Lužički Srbi ima* ju u Chočebuzu svoju donjolužičku Maticu, koja izdaje knjige u donjo* lužičkom narečju i podružnicu Serbske ludove banke.
Na ogromnom kolodvoru izadem i čekam, kad če se dovesti br. Merčin. Dogovorili smo se naime, da ču ga pričekati pred kolodvorom. Kiša leva, kao da se otvorilo nebo. Več sam mi* slio, da br. Merčina neče biti, kad se sav prokisao doveze na svom biciklu, bez obzira na nevreme. Počekamo, da kiša malo prestane, a zatim odosmo k br. dr. Cyžu, ravnatelju Serbske lu* dovc banke.
Br. dr. Cyž je bolestan. Obolio je u Poznanju, gde je pre nekoliko dana
učestvovao na sveslovenskom zemljo* radničkom kongresu. Zato se s njime samo kratko pozdravismo našto nam je odredila sobu za prenočište i dao na raspolaganje takoder svoju kuhinju, da skuhamo večeru. Slučajno je sam kod kuče, jer je njegova žena, rođena Smolerova, zajedno sa služavkom kod roditelja u Budvšinu.
Probudivši se ujutro pogledam kroz prozor. Predamnom je lepa stara crkva i ogroman trg, na kojem lepe Donjolužičanke u prekrasnim narod* nim nošnjama prodavaju prirod sa svojih polja i vrtova. Imam utisak, kao da bi bio čitav grad slovenski Ali to je samo četvrtkom, kad je sa* jamski dan. Na druge dane pokazujo grad sasvim nemačko lice. Vuče me u grad, zato se brzo obukosmo, opro* stimo od br. dr. Cvža i izgubismo u gradskoj vrevi. Na svakom koraku nam dopire do ušiju blagi slovenski govor.
Grad smo razgledali samo površ* no. Više nam ne dopušta vreme i ne* vreme, koje se približavalo, zato se uputismo u Cazow (nem. Zahsovv), je* dan sat odaljeno seio.
U Cazowu su dve preproste seo* ske ženice, oduševljene Lužičanke. Jedna radi u tvornici, a druga Liza Domaškec gospodari kod kuce na svom malom posedu i saradujc u lite* raturi. Škola nema nikakvih, pisati i čitati naučila se sama. Sama je izumila takoder svoj pravopis, kojim piše svoja dela, a br. Merčin ih korigira i objavljuje u raznim listovima.
Zena me zanima, zato pokucamo na njena vrata, ali nema je kod kuče; zaključismo da ju počekamo. Br. Mer* čin skoči u selo po zakusku, a kad se vratio, utaborismo se na starostoven skom bedemu. Promatram taj maleni, drvečem obrasli brežuljak, koji jc vlasništvo Lize Domaškec. Na više mesta opazim natpise, koji govore, da je pristup na nasip najstrože zabra* njen. Pitam br. Mčrčina, šta to znači, a on mi reče, da to važi samo za Nem* ce, jer Liza Domaškec ne podnosi, da bi Nemci oskvrnuli tu uspomenu ua naše slovenske pradedove.
IZ ŽUPA I PRUŠTAVA
ZUPA MARIBOR
Statistieki potlači o plavanju čla« narine i poreza podnose se upravnim organima dotičnih društva i upravnom odboru P. S. R. S. u K. J.
U načelu pojedini ruski Sokoli u sastavu društva S. S. K. J. plačaju čla« narinu u kasu dotičnog društva, a član« stvo ruskih grupa i odseka u kasu ove organizacije.
Vlil. Upis članova, izdavanje znaka i legitimacije.
Kod ruskih sokolskih organizacija sa upravnim organima vrši se samo« stalan upis članstva preko ovih organa. Sokolski znakovi i legitimacije se izda«
Sokolsko društvo Srem. Karlovci, matica i rasadnik celokupnoga pred« ratnoga srpskoga Sokolstva, od kojega je 1904. god. otpočela snažna propa« ganda ideje sokolske, obuhvativši ubr« zo sve krajeve i zemlje gde živi srp« ski deo jugoslovenskoga naroda, iz« dalo je prošle godine, u povodu pro« slave svoje 25. godišnjice, veoma ukus« no opremljenu Spomenicu Karlovač« kog Sokola 1904.—1929., »retku lepu knjižicu i retko tako punu sočnog i informativnog sokolskog sadržaja ... koju treba da ima u ruci svaki naš so« kolski omladinac i da ona bude stalna i česta lektira svakog našeg naraštaj« ca« (br. St. Žakula u »Jugosl. Listu«, Sarajevo, br. 279. od 28. XIL. 1929. I od te »tako lepe, sadržajne i informa« tivne knjižice«, u kojoj je iznesena zapravo istorija čitavog predratnog srpskog Sokolstva i koja, s poštari« nom, stoji samo Din 5-50, čitava Sr« bija sa Južnom Srbijom, Dalmacija, Crna Gora i Slovenija nije kupila ama baš nijednoga primerka! Bosna i Hercegovina, »koja mnogo duguje bratskom Sokolu u Srem. Karlovci« ma, jer je na poticaj br. Laze Popo« vica, koji je tada stajao na čelu tog Sokola, i pokrcnut sokolski rad kod
Vestnik Sokolske župe Celje. U celjskoj župi sokolski život je vanred« no živ. Nakon dva uspela radna sa« Stanka društvenih prednjaka i pred« njačica i zanimljivog, punobrojno po« sečenog prosvetnog zbora, izdala je žu« pa Celje 1. aprila o. g. svoj »Vestnik«, koji če izlaziti četiri puta godišnje.
Sadržina »Vestnika«, kojeg ure« đuje br. Lojze Jerin, po svem je ak« tuelna i raznolika, sa idejnim i struč« nim člancima.
Župska uprava upučuje na uvod« nom mestu poziv brači i sestrama gle« tle priprava i učestvovanja na ovogo« tlišnjem I. svesokolskom sletu SKJ u Beogradu. U prvom članku »Na rad!«, opisuje župska uprava u glavnim pote« zima položaj jugoslovcnskih plemena pred oslobodcnjem, rad Sokolstva u tom vremenu i zadače Sokolstva po na« šem oslobođenju.
Br. Čepin Franjo prihvatio se je truda da u »Vestniku« napiše kratak pregled dogodaja iz istorije Sokolske župe Celje. Župski načelnik Lojze Je« rin objavi ju je župske proste vežbe za mušku i žensku decu za god. 1930., a koje je sam sastavio za sadanju upo« /abu društvenih prednjaka. — Poti na« slovom »Budimo svesni svojih dužno« sti« i »Našim sestrama« obrača se žup« ski načelnik Jerin i župska načelnica Grudnova na članstvo bratskim reči« ma o značenju ovogodišnjcg župskog sleta u Celju i svesokolskog sleta u Beogradu. •— Župski prosvetar dr. E. Mejak, u članku »Nekojc misli o so« kolskoj prosveti sa posebnim obzirom na celjsku sokolsku župu«, podaje sli« ku o prosvetnom stanju u župi u pre« dašnjoj sokolskoj organizaciji i tlaje kratke upute društvenim prosvetarima za njihov buduči rad u društvima. — Pregledne upute župskog matrikara br. Stanka Perca dobro če doči i biti veo« ma korisne svima župskim matrikari« ma. — Objavljene su sve župske i dru« štvene uprave za god. 1930. Osim toga ima raznih napomena; beležaka župske uprave i načelništva. Ovaj prvi broj »Vestnika« ohasiže 40 stranica.
•
»Sisački Glas«, koji izlazi u Sisku, n 17. broju od 26. o. m. prenosi u celini članak brata dra. Milorada Dragiča »Shvatanja o vaspitanju duše i tela«, kojeg je »Sokolski Glasnik« doneo u broju 7. od 11. o. m.
•
»La Yougoslavie«, koja izlazi u Beogradu, u broju 31.—32. od 19. o. m. posvečuje čitavu stranieu i po 1. sve« sokolskom sletu Sokola kraljevine Ju« goslavije. Veoma opširan članak bavi se istoričkim pregledom razvitka So« kolstva u našim krajevima. Od slika donosi prestolonaslednika Petra u so« kolskoj odori, sokolsku sletsku značku
ju sa platom za iste u kasu ovih orga« nizacija.
Za članstvo, koje sc upisuje u dru« štva S. S. K. J. neposredno i dobije znakove i legitimacije neposredno od ovih društva, upravni odbori ruskih sokolskih organizacija ne donose ni« kakve odgovornosti.
Pokrajinski Savez Ruskog Sokolstva u kraljevini Jugoslaviji.
Starešina:
Viktor A. Artamanov, s. r.
Tajnik:
Nikola A. Rževski, s. r.
nas u Bosni, koji je bio okrunjen to« 1 kim nacionalnim uspesima« (iz pis« ma Sok. župe Sarajevo, kojim je po« zdravila 25godišnjicu Sok. društva Srem. Karlovci) kupila je od ove spo« menice svega č e t i r i komada, izuzev 20 kom., koji su poslati na rasprodaju u Sarajevo. Neka pak sok. društva u Bosni i Sremu, koja svoj postanak, po vlastitom priznanju, duguju Sok. dru« štvu Srem. Karlovci, nisu ni do da« nas, ni pored opomene, poslala ni onih neznatnih Din 5'50 za jedan pri« merak spomenice, koji im je poslat s posebnom bratskom molboin, da ga kupe za svoju knjižnicu.
I	tako, blagodareči ovoj našoj sokolskoj svesti i mnogo hvaljenom u zdravicama našem sokolskom brat« stvu, ostalo je Sokolskom društvu Srem. Karlovci, »jednom od žarišta sokolskoga rada u ona teška predrat« na vremena«, a u znak »priznanja njegovih golemih zasluga za razvitak
i	napredak predi;atnoga Sokolstva«, njegove v»like vrednosti za sokolsku ideju« i u znak »bratskog sečanja i zahvalriosti« — preko dve trečine ne« prodatih spomenica i par hiljada di« nara duga za štampu! Bez komentara!
N. M.
i	pogled na gradnju sokolskog sta« diona.
*
»Vestnik Sokolsky« donosi u svom 16. broju nekrolog o br. dr. Lavu Mazzuri i nekoliko podrobnosti
o	beogradskom svesokolskom sletu.
—	»Vestnik Sokolsky« je glavni or« gan Čehoslovačke Obee Sokolske, koji izlazi nedeljno u obliku revije. Štam« pa se u 50.000 primeraka.
*
Pregled filozofije od prvih zame« taka ljudske kulture do danas. Ovo delo g. M. Vidoviča biče ukrašeno ilu« stracijama, te če obuhvatiti četiri knji« ge, svaka sa 320 strana. Štampanje »Pregleda filozofije« izvršiče se u na« kladi biblioteke Uzgajatelj. Pretplata za prvu knjigu sa 320 strana iznosi Din 50-—. (Adresa: Biblioteka Uzga« jatelj, Sarajevo, Kralja Aleksandra ul. br. 113.)
»Wychowanie fizyczne« naziva se poljska telovežbačka naučna revija, koja več XI. godinu izlazi u Poznanju. Veoma zanimljivi su stručni članci o telovežbačkoj higieni, koje redovito donosi.
•
»Vjesnik za prosvjetu i upravu«,
koji izlazi u Osijeku, redovito prati sokolski rad te i u svom 9. broju, po« red ostalog zanimivog sadržaja i slika, na uvodnom mestu bavi se našim sletom i sokolskom štampom, tc do« naša sliku prestolonaslednika Petra u sokolskoj odori.
Pozdravi Savezu SKJ
Nova Gradiška:	Sokolsko dru«
štvo Nova Gradiška sa svoje prve sednice nove uprave i na početku no« voga rada za ideju jugoslovenskog Sokolstva, šaljemo bratske pozdrave našem starešini Nj. Vis. prestolona« sledniku Petru i celom starešinstvu Savcza. Zdravo!
*
Rečica:	Sa	prve konstituirajuče
skupštine Sokola kraljevine Jugoslavi« je u Rečici bratskom Savezu naš so« kolski: Zdravo! — Josip Hren.
. *
Karlovec:	Sa	održanog	sastanka
članova bivšeg hrvatskog seljačkog Sokola u Mosvanju kraj Karlovca stupamo u Soko kraljevine Jugosla«
vije.
•
Don ja Dubrava: Osnivanjem dru« štva Sokola kraljevine Jugoslavije u Sv. Mariji, Medumurje, šaljemo Save« zu bratsko pozdravlje. Zdravo!
Odbor.
SOKOLSKO DRUŠTVO SLOV.
BISTRICA.
Nekako u drugoj polovici febru« ara dobio je takoder slovenjbistrički Soko svoju novu upravu. Župsko sta« rešinstvo pravilno je shvatilo naš po« ložaj time, što je postavilo na čelo društva dosadašnjeg starostu br. dr. Pučnika. Zakon o novom Sokolu, koji znači pospešenje procesa narodne konsolidacije i koji omogučuje svim pozitivnim silama pravo opstanka i razvoja u Tyrševom smislu, priveo jc
i	u Sl. Bistrici dosta novoga članstva, naraštaja i dcce u naše redove. Pred« njački zbor sa načelnikom br. Krista« nom, načelnicom s. Komarjevom te s br. Metlikom, Čehom i Živkovičem ima dakle odgovornu zadaču i priliku da oživi vežbaonicu. Vredno je spo« menuti, da su se za nove članove pri« javili također bivši oblasni poslanik dr. Boštjam Schaubach, velctrgovac A. Stiger i sin te dr. Ferd. Attems.
U subotu 1. marta prireden je u lepo dekoriranoj dvorani Okr. hranil« nice ples u devojackim i narodnim nošnjama, koji je bio dosta dobro po« sečen. Osim drugih odličnih gostiju, učestovali su plesu gg.: general Stani« savljcvič sa gospodom, mariborski podžupan dr. Lipold sa gospodom, pretsednik mariborskog autokluba Pin« ter_ sa gospodom, počasni član ovog Sokola veter, savetnik br. P. Škofič sa gospodom i pretstavnici mariborskog društva rez. oficira. — Ova redovita svakogodišnja sokolska priredba po« najbolje pokazuje erte i važnost našeg društvenog života; u tom pogledu mo« žemo ovogodišnjim plesom biti zado« voljni; sve je proteklo animirano i skladno. Uspehu su pridonele mnogo požrtvovne sestre, kojima lepo zahva« ljujemo.
U istoj dvorani održala se je 9. marta pre podne Masarykova prosla« va. Starosta br. dr. Pučnik u svečanom govoru orisao je jasno osobu i značaj velikog jubilarca. Iza toga je domači orhestar izvadao nekoliko koncertnih točaka, gda. Vošnjakova recitirala je Nerudov »Naprej«. Tada su nastupili učenici i naraštajke mesne škole u pe« vačkim točkama i sa deklamacijama. Priredivači, naročito ovdašnji učitelji, pokazali su ovom prigodom dobru vo«
i	ju i smisao organizacije. Zadača je kulturno zreloga i svesnoga opčinstva
—	naročito članstva — da slične pri« redbe poseduje i u buduče u vedem broju, kao ovoga puta.
«
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽ« DIN.
Bivše Sokolsko društvo u Varaž« dinu preneslo je čitavu svoju imovi« nu u novo osnovano društvo u koje je stupilo i sve članstvo. Nakon osnut« ka novog društva u velikoj se je meri povečao broj naraštaja i dcce pa se oseča nestašica prednjaka, osobito onih, koji bi vodili ženske kategorije.
Starostom društva imenovan jc, nakon zahvale brata Mladena Belčiča na toj časti, brat Stjepan Šram, po« znati sokolski radnik belovarskog so« kolskog društva. Podstarostom po« stavljen jc Stjepan Novakovič, za na« čelnika Zvonko Šuligoj, načelnica Zdenka Markovičeva te za prosvetara Mladen Belčič.
U upravni odbor imenovanj su braća dcneral Panta Draškič, dr. Zvonko Milkovič, Jože Starc, Franjo Vanek, Nikola Bosanac, Viktor^ Suli« goj, Svetomir Ilič, dr. August Engel« hardt, Branko Svoboda, Juraj Valjak, Stjepan Ipša, dr. Zvonimir Milčctič, a u revizioni odbor: Bogumil Maltarič, Gustav Heiszig, Ljuba Stankovič, dr. Hinko Marič i Gabrijel Pirker.
Upravni odbor održao jc več čc« tiri sednice, a sa prve odaslan jc po« zdravni telegram Njcgovom Veličan« stvu Kralju i Njegovom Visočanstvu Prestolonasljedniku.
7.	marta održana je u počast 80. godišnjice rodctija T. G. Masaryka svečana matineja, koju je uz članstvo posetilo i brojno gradanstvo tc pret« stavnici vojske, društava i nadleštava. Matineju otvorio jc pozdravnim govo« rom br. Šram prikazivši zašto mi sla« vimo Masaryka. O Masaryku kao borcu za istinu i pravo tc kao oslobo« ditelju, držao je uspelo predavanje brat Belčič. Pevačko društvo »Vije« nac« otpevalo je pod ravnanjem brata Dragana Šifmana, par čeških pesama, naraštajac Crha odlično je deklamirao češku pesmu oslododenja, a vojna muzika je himnama završila ovu lepu svečanost.
Savezna uprava SKJ odlučila je da sc u Varaždinu, koji sada pripada mariborskoj sokolskoj župi, osnuje samostalna župa. Do sada pripala bi toj župi postoječa društva: Varaždin, Čakovec, Zlatar, Prelog i Kotoriba, a reorganizovati, odnosno osnovače sc još društva:	Varaždinske Toplice,
Ludbreg. Ivance, Vinica, Lcpoglava i
Nedelišće. U slučaju da se spomenuta društva razviju, mogla bi varaždinska župa u hrvatskom Zagorju i Medi« murju lepo napredovati.
s
SOKOLSKO DRUŠTVO SV. JURIJ OB ŠČAVNICI.
Dne 9. o. m. priredilo je društvo prepodne svečanu proslavu 80«godiš« njice pretsednika bratske Čehoslovač« ke republike br. d^.. T. G. Masaryka. Proslavi sudelovalo jc također tamoš« nje društvo Kmetskih fantov in deklet.
Proslavu je otvorio starešina br. Kreft pozdravivši nazočne, našto je pevački zbor obiju društava otpevao jugoslovensku i čehoslovačku himnu. Prosvetar br. Karošak opisao je u svo« jem govoru istorijski razvoj borbe Slovena u bivšoj Austriji, rad Sokol« stva i veliko delo Masarvka pre : za vreme svetskog rata, naglasivši slož« nost Čehoslovaka i Jugoslovena. Sle« dila je zatim deklamacija naraštajke Cizlove, a tada je omladinski tambu« raški zbor zaigrao »Hej Sloveni« i so« kolsku koračnicu. U ime društva Kmetskih fantov in deklet održao je br. Vlado Kreft lep i oduševljen po« zdravni govor. Na zaključku je pe« vački zbor, kome se je pridružilo ta« koder opčinstvo, otpevao narodne himne: Za Tyrševim geslom. —
*
SOKOLSKO DRUŠTVO DONJA DUBRAVA.
U nedelju, 30. marta osnovano je Sokolsko društvo u Donjoj Dubravi, sreza preloškoga (Medumurje). Osni« vanju društva prisustvovali su sokol« ski izaslanici brat I.indner, župski prosvetar iz Maribora i brat podsta« rosta čakovačkoga Sokolskog društva Milan Lulič. Sastanak je otvorio se« ljak Žinič, a potom jc brat Lulič raz« ložio narodu, kojega je bila 'puna ve«
1	ka školska soba, ideologiju Sokol« stva. Nakon danih uputa o prvom de« lovanju društva pristupilo se k upisu članstva. Odmah se je upisalo 50 čla« nova. Nakon toga im je brat Lulič rastumačio dužnosti sokolske i njihov medusobni odnos, što je članstvo s lepim razumevanjem pratilo i razila« zeči se klicalo svomc ijubljenom Kra« lju i starešini prestolonasledniku Pe« tru sokolski 'Zdravo!
Največa zasluga za osnivanje ovo« ga društva ide brata Franceta i mesno učiteljstvo. Želeči bratskom društvu mnogo sreče i napredovanja u njego« v.om sokolskom radu pozdravljamo ih sa sokolskim Zdravo!
0
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIŽEVCI PRI LJUTOMERU.
U novom Sokolu naše se društvo veoma dobro razvija. Župska uprava je imenovala sledcču društvenu upra« vu: starešina br. Vek. Španger, zam. st. br; Lubi Fran, prosvetar br. Borko Franc, načelnik br. Tratar Marjan, na« čelnica s. Gruden Danica, tajnica s. Rajh Matilda, blagajnik br. Vampotič Miroslav, gospodar br. Al. I lanžeko« vic, odbornici: br. Anton Šadl i Sta« nejko Franc, revizori i zam. br. Sku« harla Franc, Peterčič Franc, Vosi Jo« sip i Prelog Franc, koji pri redovitim sednicama i u vežbaonici vrše svoj rad. Priredila se je dobra i uspela ma« skarada »Pod ciganskim šatorom« sa umetničkim naertima br. Nika Suka« čeva, za time pak propisana Masary« kova proslava najprvo u Slomškovoj dvorani pomoču drž. os. škole i Bral« nega društva u Križevcima u prisut« nosti broj noga članstva, omladinc, vlasti, tc predstavnika društava i op« činstva. Svečani govor držao jc brat Borko, koji je u prikazu podao lepu sliku velikog Slovena«Sokola. U po« zdravu križevačkog župana br. Sku« harla naročito jc istaknut zajednički rad sviju nas za močnu Jugoslaviju. Skromno smo se setili, ali zato toplo pridružili pozdravima tatički Masary« ku i našemu Vladaru. Proletnji rad če nas još dignuti, pripravljajmo se za društveni nastup, koji če biti kon« cem maja i za Beograd. Zdravo!
—ar.
*
HVARSKO SOKOL. OKRUŽJE.
Kao u bivšem JSS, tako takoder
i	u novom Sokolu naš rad ne počiva. U tchničkom pogledu, što sc tiče or« ganizacijc, kako je bilo prije, još nije uredeno, očekujemo pak, da čc T. O. mariborske župe uspostaviti u najkra« čem vremenu staro vodstvo. Zato je ali u prosvetnom pogledu rad. Ne« davno je župski prosvetni odbor ime« novao za okružnog prosvetara pisca ovih redaka, koje jc 25. marta, u mes« noj školi u Ljutomeru pozvao sve društvene prosvetarc Murskog sok. okružja na prvu redovitu odborsku sednicu, kojoj su učestvovali svi pro«
svetari osim Murske Sobote, koja una« toč poziva nije poslala ni zamenika, niti se je opravdala, a što treba pre« koriti!
Na sednici se je potanko utvrdio rad prosvetara i nove organizacije preko okružnog prosvetara sa poseb« nim obzirom na upravno poslovanje župskog P. O. prema društvenim P.
O. Uzcla se je u pretres takoder prva župska okružnica P. O. i s njoin sva pitanja, ko ja se odnose na mini« malnu knjižnicu, sok. štampu, sok. omladinc, mesečnih stat. iskaza i sve« sokolskog sleta u Beogradu. Posebno se je točno razdelio prosvetni rad u pojedine grane, ističuči prvenstveno sokolski uzgoj članstva i tome još rad na narodnom prosvečivanju. Striktno su pak dane upute glede dramatskog rada u Sokolu, koji mora biti u vezi s tim prosvetnim programom, nikako pak izvan njega, kako se je to do sada vršilo. Utanačenjem datuma za II. sednicu, koja če se održati 4. maja o. g. u 8 sati u Sokolskom domu u Lju« tomeru, bila je' I. ova sednica zaklju« čena.
Zdravo!	—ar.
*
S /KOLŠKO DRUŠTVO J3ELTINCI.
Dne 4. marta o. g priredilo je društvo veoma uspelu zabavu, od ko« je je polovina čistog dobitka dodc« Ijcna slctskom fondu.
9.	marta priredena je proslava T. » G. Masaryka. Osim propisanog pro« gvarna nastupilo je osmero dece u plesnom nastupu »Mladi vojaki«. De« ca su bila iza toga pogoščena.
Trojica članova našega društva učestvovali su 8dnevnom vežbačkom tečaju u Murskoj Soboti. Ustanovljen jc i društveni prednjački zbor. Vod« stvo pojedinih odela predalo se je pomočnicima. Svi odeli'(5) vežbaju 2 do 3 puta sedmično
Početkom maja nadamo se prire«
.liti akademiju, čiji čisti dobitak biče namenjen sletskoj blagajni.
Preporučamo brači i sestrama, koji pose-čuju Zagreb, restauraciju „Varošku Piv-nicu“ i „Kavami Memjlič". Čitajte naš oglas.
ŽUPA NOVI SAD
STANJE I RAD ŽUPE.
Ova župa broji sada 33 društva sa 3512 članova; 1124 naraštaja i 1553 de« ce; sve'ukupno 6189 pripadnika.
Broj vežbača raznih kategorija ov.aj je: članova 816; članica 239; mu« škog naraštaja 810; ženskog naraštaja 314; muške dece 854; ženske dece 699; ukupno 3732.
Tehnički rad župe kreče se_ sada u glavnom oko spremanja za župski
i	svesokolski slet, na kojima če dru« štva župe sa znatnim brojem učesnika uzeti učešča.
Župski slet održače se 24. i 25. maja o. g. u Novom Sadu, za koji se isto kao i za svesokolski slet u Beo« gradu, več sada čine pripreme.
Na ovim sletovima vežbače ovaj broj vežbača i vežbačica i to: članova 510; članica 182; muškog naraštaja 356; ženskog naraštaja 190; dcce 280; osim toga odredi vojske i mornarice kao i dači ovdašnjih gimnazija, pa se prema torne računa, da če biti svili vežbača na župskom sletu oko 2800, koji je broj dosada največi.
Sa uvežbanjem svili prepisanih vežaba otpočelo se več ranije, jedino sc sada imaju ispraviti samo greške. Radi toga čc načelništvo župe 30. mar« ta o..g. prirediti u Novom Sadu jedno« dnevni tečaj, na kojem če odredeni savezni prednjak sve vežbe pregledati
i	ispraviti eventualne pogreške. Na ovaj tečaj pozvani su svi načelnici i načelnice društava da tako sve vežbe tačno nauče.
Uprava sokolske župe novosadske čini sve što jc potrebno, da uspeh žup« skog sleta bude potpun; ali ovaj uspeh ne zavisi samo od župe več u glavnom od društava župe, koja treba marljivo da rade i da se potpuno spreme za ovaj slet i na isti dodu sa dobro iz« vežbanim i disciplinovanim vežbačima.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA.
Prvo sokolsko radiosveče.
Na iniciativu beogradske radio« stanice i zauzimanjem starešine subo« tičkog Sokola brata Koste Petroviča, Sokoli iz Subotice organizovali su i dali prvo radio=veče u Jugoslaviji.
Veče jc bilo bez ikakvih umet« ničkih pretenzija i imalo je za cilj da zabavi, onako, prostosrdačno — so« kolski, kako slušaoce u sali, tako i one na radio aparatima.
Veče je imalo *za zadatak da da radio slušaocima vokalne i instru« mentalne tvorevine stare slovenske Vojvodine. Izbor pesama jc vršio brat Nenad Rojič, savršeni poznavaoc istih, koji jc sa svojom gospodom najviše interpretiran iste sa vrlo mno« go Ijubavi, razumevanja, srdačnosti i draži.
• Ovo veče bilo je prcnašano ka« ko od (Beograda, tako i /Zagreba \ Ljubljane.
Prilog našoj sokolskoj svesti*
KNJkJE I LIŠTOVI
■■■—hiiii i тшшшштшшшшшшшшшшшшшшш
Шт, јСјДДЗС
ULJUr
У — Т—7 -S. >L=.t=-jU^X=fI
ŽUPA OSIJEK
KOLINSKA CIKORIJA
je jako priljubljen pridatek za kavo!
Pre početka umetničkog dela programa, brat starešina pozdravio je slušaoce sledečim govorom:
Sestre i bračo!
Vi, koji ste se skupili na naše sokolsko radio*veče u Subotici, kao i svi vi, koji ste u duhu s nama preko radio 'stanica Beograd, Zagreb i Ljub* ljana, Izrazimo zajednički našu veliku odanost prvom Sokolu kraljevine Ju* goslavije, našem uzvišenom bratu Kralju Aleksandru I.
Istovremeno podajmo izraz pra* ve i iskrene bratske ljubavi starešini jugoslovenskog Sokolstva, prestolo* nasledniku Petru, pa kliknimo tro* struki gromki sokolski pozdrav
Zdravo!
Sestre i bračo! Često se čuje mišlenje, da je Sokolstvo u našoj гга* cionalnoj državi u mnogome izgubilo od značenja, koje je imalo pre svet* skog rata. Neobavešteni misle i da* nas, da je Sokolstvo samo gimnastič* ka ili omladinska organizacija. Veoma je često slučaj da tako sude i oni, ko* ji bi bili dužni upoznati se sa šušti* nom Tyrševe sokolske ideje.
Svakom prilikom, pa i ovom, mi želimo one koje tako sode izvesti iz zablude, a neobaveštenc da obavesti* mo. Svaki Jugosloven treba da zna, da je Sokolstvo rasni slovenski po* kret, koji teži za usavršavanjem nas Slo vena, kako b' mogli zauzeti na svetskoj pozornici mesto koji. nam pripada i po broju i po sposobnosti.
Naš program jugoslovenskih So« kola dao bi se zbiti u tri reči: Jugo* sloven, Sloven, Čovek.
Pftajmo se: Zar može biti uzviše* nijeg programa? Odgovor je prost za svakog misaonog čoveka. Ne samo da Sokolstvo ima puno pravo na svoj opstanak, več bi se ono moralo stvo* riti kada nebi postojalo ‘kao ncop* hodna potreba istorijskog doba ko* jega mi proživljujemo.
Dok ovo govorim obuz’mlje me uzvišcno čuvstvo — gleda j uči u oči* ma sestara i brače svetu vatru zano* sa. Od ovog je čuvstva još mnogo veče ono, koje se u mene uleva pri pomisli, da za naše sokolske ideale jednako kucaju sva sokolska srca Ju* goslavije i celog Slovenstva koja pu* tem radia slušaju ove reči. Naši nam kleali govore da Sokolstvo hoče i mora pobediti.
Sestre i bračo!
U našem radu mi ne poznajemo ni odmora ni kompromisa. Naša je lozinka: Napred! od pobede do po* bede?
Jedna od ovakovih pobeda, ujed* no i slavlje mora da bude naš jugo* slovenski svesokolski slet u Beogradu,
0 Vidovdanu.
Zato sada, kada otvaram ovo so* kolsko radio veče, ki čem svima: Do videnja na Vidovdan u Beogradu, Zdravo!
Posle govora starešine zbor So* kola otpcvao je unisono »Poleti sivi Sokole« Posle loga je sokolski tam* buraški zbor odsvirao dve — tri tačke, kojima je dokazao da se može meriti
1 sa najboljim .profesionalcima.
Najveseliju. n atu u veče uneo je brat Č. Tadirov. koji je svojim pri* povedanjem baevanskih zgoda i ne* zgoda izazvao buru smeha. On je isto tako zvonko timeo da ispeva i nekoliko baevanskih šalajki pračen za Ida virom od sebi dostojno« partnera, brata Dr. Durišiča.
Brat Ristič je svojim jakim orga* .»om tnerakanski otpevao svoju omi* Ijenu: »Časti Reca ...« pračen skladno sokolskim tatnburaškim zborom.
Brača Terzini pokazali su mnogo inuzikalnosti i topline interpretirajuci naše rejtanske pesme.
Ninjzad Arkadije i Doka kao i Sjajdaš Stevanovič dali su jedinstvsnu virtuoznost na svojim instrumentima, prvi na harmonici i pQtonji na Majdama.
Subotički Sokoli mogu biti z a do* vsfjm ovlm večerom, a dobili su i sa mnenjih st rana lepe pohvale, što su svojim programom priuštili nekoliko ugodnih časaka, pokazavši kro/, pss* mu i svirku svoju pitomu dušu baš kao bačvanska ravnica.
SOKOLSKO DRUŠTVO VINKOVCI.
Društvo je dobilo upravu tek 27. februara o. g., u koju su imenovani: za starešinu Dr. Šumanovac, za pro* svetara Dr. Poljugan, za načelnika B. Spernjak, za načelnicu M. Stražniekv. Na prvo j sednici odbor se konstitu* isao ovako: tajnik B. Neuhold. bla* gajnik K. Perič, gospodar E. Draga* nič, J. Lesar statističar, M. .Markovič knjižničar, 1. Derner proč. socijalnog odseka, Dj. Jakovljevič proč. konji* nice, J. Bosnič proč. željez. odseka, St. Gaščič ref. za vojsku, A. Straž* nickv proč. zab. odseka. Dr. George* vic proč. lekarskog odseka, B. Peter* neg proč. fanfare, Z. Dekanovie za* pisničar, B. Neuhold proč. diletanske sekcije.
7. marta o. g. prisustvovao je ceo upravni odbor na slavi ovd. 17. peš. puka.
8. marta izdan je proglas nove uprave na gradanstvo.
9. marta reorganizovan je pred* njački zbor, koji broji 25 članova(ca).
9. marta priredena je sveč. aka* demija u počast T. G. Masaryka, pre podne u 11 sati u sali Hrv. Doma. Či* tav grad imao je svečan izgled, sve su kuče bile okičene zastavama, a Sokoli sa fanfarom na čelu pošli su sa gra* danima u velikoj povorci do Hrv. Doma. Program je izveden ovako: Ju* goslovenska in čehoslovačka hmna — društv. fanfara. Velika sala Hrv. Doma bila je dupkom puna oko 1200 lica. Brat starešina Dr. Šumanovac pozdravio je prisutne i predao reč prosvetaru Dr. Poljuganu, koji je vrlo iserpno predavao o svečaru G. Masa* ryku, te svestrano prikazao njegov rad kao naučnika, literata, polit'čara, Sokola Slovena, prijatelja našega na* roda i celog čovečanstva. Nakon pre* davanja otpevalo je Hrv. pev. društvo »Relkovie« češke pesme, koje su se publici vrlo svidele. Pevačko društvo »Vila« otpevalo je Mokranjčevu ruko* vet. Akademiju je završila društvena fanfara sa '»Hej trubaču...« 'i »Oj Sloveni«.
Od 11. marta do 6. aprila održan je I. društveni prednjački tečaj, na k o jem su bili predavani ovi predmeti:
Sokolski sistem (predavač B. Sper* njak), metodika (Ć. Popovič), prak* tično vežbanje, vodstvo vrste i čuva* nje (B. Spernjak), sokolska misao (Dr.
Poljugan), istorija Sokolstva (B. Sper* njak). organizacija, uprava admini* stracija (B. Neuhold), upravljanje sa spravama i oprema vežhališta (Č. Po* povič), anat. fiziologija, hig. I. pomoč fDr. Georgevič). Ukupno je održano 44 časa. Na početku tečaja bilo je po* laznika 30 istupilo 6, s uspehom za* vršilo 24.
12. i 13. aprila održan je društve* ni prednjački ispit. Komisiju su sa* činjavali: pretsednik Fran Lhotskv, župski načelnik, članovi B. Spernjak,
društv. načelnik, B. Neuhold, tajnik. Dr. Poljugan, prosvetar, Gr. George* ič. lekar i Č. Popovič, zam. načelnika. Ispit je izvršen tačnr prema prslov* niku za prednjačke ispite. Od prijav*
1 jenih 20 kandidata svi su položili i to: s odličnim uspehom sestra Milica Stražniekv, kao sposobni brača: Velj* ko Stražniekv, Mladen Stražniekv, Marin Bučkalovič, Antun Gertner, Vladimir Kuskunovič, Josip Pečner, Branko Protič. Dorde Vekič; sestre: Katica Kroh. Jelka Kroh, Mara Bog*v ner, Olga Horniček. Katica Pjevač i Nada Bjelič, te brača naraštajci: Branko Poljugan, Stevo Bogdanovič, Herman Jeger, Tomislav Maretič i Franju \ učevac.
Društveni budžet iznaša: prihodi 73.689 Din, a rashodi 72.588 Din.
2. marta o. g. održano je društve* no selo —- Lužičko*srpsko veče u re* stauraciji »Sinennfeld«. Zgodan kra* tak program sastojao se iz koncertnih tačaka fanfare, predavanja, deklama* rija, te prostih vežaba ženske i mu* ške dece. Fanfara je odsvirala svoje tačke skladno i dobro. Brat načelnik Bogdan Spernjak održao je vrlo in* formativno i lepo obradeno predava* nje o lužičko.srpskom Sokolstvu, u kom je prikazao desetgodišnji rad ove najmlade sokolske grane velikog i čvrstog stabla Slovenskog Sokol* stva. Muška i ženska deca deklamo* vala us sokolske pesme vrlo milo i drago. Potom su sledile vežbe brata načelnika za mušku decu, koje su odvežbali mališani ostro i složno, a ženska deca izvela se svoje lepe vež* be precizno i graciozno. Nakon pro* grama razvio se ples uz tombolu i drugu zabavu.
Današnje je brojno stanje dru* štva: članova i članica 430 (na počet* ku 1930. g. samo 270) Od toga čla* nova vežbača 72, članica 16. Osim toga ima m. naraštaja 123, ž. nara* štaja 110, m. dece 104, ž. dece 112, ukupno vežbača(čica) 537, a svih pri* padnika 879. Časovi vežbanja održa vaju se u dvema Sokolanama (gom baonama) i na letnjem vežbalištu, u 14 grupa.
SOKOLSKO DRUŠTVO NIJEMCI.
Pre mesec dana osnovano je u Nijemcima Sokolsko društvo.
Po konstituisanju uprave pristu*
pilo se aktunom radu i u ovom pravcu rad se nastavlja.
Prema dosadašnjem uspehu na* dati se da če se sokolska ideja u ovom kraju populariz'rati nastoja* njem upravnog odbora. -
Jedina je poteškoča što u Ni* jemcima ne postoji nikakova preklad* na prostorija u koju bi se društvo smestilo, ali se nastoji paralelno sa ostalim ovdašnjim društvima, da se sagradt jedan zajednički društveni dom
ŽUPA SUŠAK. - RIJEKA
SOKOLSKO DRUŠTVO BAKAR.
Dne 12. o. m. davalo je društvo zabavu za svoj pomladak, koja je imala dobar moralan i materijalan uspeh. Program se je sastojao iz de* klamaeija koje su pojedinci zvučnim glasom i dobrom gestikulacijom lepo izveli. Žive slike takoder su bile vrlo lepo izvedene. Zatim su deca st; van* rednim, skoro neočekivanim uspehom izvela veseli dečji komad -u 5 činova »Rantanplan«, koji je publika posma* trala sa velikim zanimanjem i odobra* vanjem. Interesantno je bilo pogledati rumena lisca dece*gledalaca, kako ži* vo prate svaku reč i pokret kojeg malog glumca na pozornici, bilo Наггу Piela, bilo Pata. Patachona ili Chaplina. Ovaj je komad napisao naš vrli 'sugradamm Drago Gervais. su* dija, i protkao sa mnogo dečjeg hu* mora i mašte, -te mu sc mora izreči f tpuno priznanje, Sto nije žalio tru* da, da lično izvežba ove mališane.
Uopče bi trebalo' što više propa* giratl dečje zabave u kriluSokolstva, dava ti našem pomlatku što više pri* like, da se javnost upozna sa njego* virn radom. Ovimc se jača kod po* mlatka samosvest, požrtvovnost i vo* lja za rad. Zdravo!	V.	B.
SOKOLSKO DRUŠTVO BRIBIR.
Sokolsko društvo Bribir u Vino* dolu več kod svog osnutku moglo se je pohvaliti time, da su u sokolske re* dove pohrlili bez razlike svi naši lju* di. Imadc tu s tari jih t mladih čFanova, tu je na okupu sva mesna inteligenci* ja. Svi ti ljudi puni su volje za rad. Milina je pogledati one najmanjc, koji sa svojim učiteljem ili učiteljicom ja* £aju — na zelenoj tratini — svoje mi* šice i svoj duh. Udišuči svež zrak, oni veselo trie posfc vežbe *vojrm kuća* ma i suha pelenta im je iza vežbe tako sUlka. Diviti se je našim mladičima, koji su do sada imatt jedinu zabavu da sede r ožfvsjo alkoholna piea o zadhn* ličnim gostionicama. iste zamenili sa
\
Ф' <*!
AUtUoni .
Utcoti/
po vsem svetu nosijo leto za letom dobre Palma-podpetnike.
Ljudje današnjih dni ne hodijo več na usnjenih podpetnikih. Preudarni in napredni hodijo po elastičnih, dobrodejnih Palma- podpetnikih.
Palma so za vsakega pešca dobrota, trajajo dalje kakor najboljše usnje in so danes poceni tako, da si jih lahko kupi vsakdo, reven ali bogat.
Kar smatrajo milijoni ljudi po vsem svetu za dobro in praktično, to poizkusite tudi Vi. Še danes naj Vam Vaš čevljar nabije dobre -Palma podpetnike, iz preudarnosti .in varčnosti! Za nasvet boste hvaležni.
tat\
PALMA
otvorio je proslavu, pozdravivši sve prisutne i pozivajuči ih da da pomno saslušaju reči, koje če predavači u svo*. jim govorima izneti. Zatim brat Vinko Bujan (učitelj) započinje svoje preda* vanje o Masarvku. Predavač jc u svo* me iserpnom govoru prikazao celokup* ni rad velikoga Čeha, velikoga čoveka, okrunjen uspesima i ljubavlju za svoj narod. Precizno je opisana njegova mladost i rad za oslobodenje. Kliknuv* ši Masarvku, završio je predavač svoj lepi govor, koji je od slušača bio prim* Ijen s osobitim zadovoljstvom izraze* nim u oduševljenom klicanju, odobra* vanju i pleskanju.
Pošto su deca zapevala češku him* nu »Gde domov muj«, brat A. Margi* tič spominje u kratkom govoru pri* jateljstvo, koje vlada medu našim i čehoslovačktm narodom. Istiće jedno* lušnost bratstvo, jednih i drugih pri* ikom sveslovenskoga sokolskog sleta j Pragu. Čehoslovački je narod inkar* mcija svoga »tatice«, a Masarvk in* karnacija svojega naroda —- čehoslo* vačkog naroda. Iza tih reči, a pošto je
pozdravio vodu Čehoslovaka recitira brat A. Margitič u beogradskoj Politi* ci izašlu pesmu »Tomasu Masaryku« uz. buran aplauz.
Napomenuti je, da je za vreme jednog i drugog govora vladao zame* ran mir, te da su svi slušači nastojali da što više čuju i što više zapamte istoriju tog velikog panslaviste.
Deca, a pored njih svi u dvorani zapevaše nato našu državnu himni* kao i »Oj Slaveni«. Vlastiti zbor za* igrao je sokolsku koračnicu i deca se opet poj a više, stupajuči ostro od naj* manjeg do največeg — svi veseli da če sada pokazati što su naučili, što su ovo posledne vreme radili. Postrojili su se u redove i započeli. Buran aplauz, što su ga deca izvojevala uneo je me* du goste i domače topao osečaj zado* volj stva. Svatko se osečao kao kod kuče i bio veseo rad ove nestašne de* ce. Isti utisak na prisutne učiniše i žen* ska deca u svo jo j andeoskoi belini.
Nakon tih vežbi proslava se za* vršila. Istaknuti se mora, da je pro* slava odlično uspela.	A.	M.
ZUPA ZAGREB
prostranom i zdravom Sokolanom, gde na spravama jačaju telo. Pre su ti mla* diči izglodali kao deca, danas su se oni vežbanjem nekuda stegnuli, raširili — ojačali. TakaV samo čovek može da odoli nevremenu, takvog se ne prima prehlada ni bolest Svaki naš Soko od* likuje sa lepim telotn. Iza vežbe ne na* ručuje se više alkohol, j er zdravo telo ne trpi otrova. Naši mladiči nisu za* dovoljni samo telovežbom, oni traže i duševne hrane, pa sami izabiru, sami pripisuju razne uloge, dolaze na pro* be takmiČeei se tko če bolje da ju iz* vede. Imadu interesa za sve što je lepo, zato i starešinstvo vodi p tome računa, a teško je sve najedanput. Ka* ko imade članova koji bi hteli da gaje i glazbu, koje je osobito potrebna kod akademija i zabava, starešinstvo se je bilo obratilo na susedno sokolsko dru* štvo na Sušaku sa zamolbom, da mu se posudi ili javi gde bi se mogla posu* diti glazbala za fanfaru. Bratsko So* kolsko društvo bilo je toliko veliko* dušno, da nam nije pozajmilo, več po* darilo potpunu fanfaru. Mi smo nada* sve zahvalni bratskom društvu na ovom lepom darom, pa vidimo da samo s ovakom širokogrudnošeu možemo mi Sokoli ma gde se nalazili pokazati lep uspeh. Tako se radi!
Dragan Sriča, zam. staroste.
SOKOLSKO DRUŠTVO KRASICA.
\
Mestno sokolsko društvo održalo je u nedelja, dne 9. o. m. pre podne lepo uspelu proslavu 80*godišnjice ži* vota čthoslovačkog pretsednika repu* blike T. G. Masarvka. Na toj prosla* vi su prisustvovale sve mestne insti* tucije i korporacije, kao i pučanstvo b«z razlike staleža.
Na sredini pozornice bila jc po* stavljena velika slika dr. T. G. Masa* ryka, okičena zelenim i svežim vencem te zastavama našim i čehoslovačkim. Povrh glave slike bio je postavljen lepi buket cveča.
Starešina, brat Marijan iRandič
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVA GRADIŠKA.
Novoimenovana uprava Sokol* skog društva Nova Gradiška, razvila je živu akciju na širenjiu sokolske .mi* žli .medu seljaštvom, po obližnim se* iima. Prvi stvarni uspeh ovoga rada je osnutak Sokolske čete u Medari* ma. U nedelju 30. marta održan je u Medarima sastanak, na kojem su br. Stjepan Gruber starešina, Dušan No* vakovič, prosvetar i br. Sfaniša Gli* Sič, Vodržali tople govore o važno* sti i zadačama Sokolstva, te ujedno dali iserpive upute za rad.
Četa ima sve uslove za život i napredak. Vežbe se održavaju u pro* stranoj sali »Narodnog Doma«, u tom žarištu i selu svake prosvetne akcije u ovom naprednom selu. Pro* sVetno sokolski rad vodi odličan pro* svetni radnik ovoga kraja, tamošnji učitelj, br. Antonije Tiča, a tehnički članovi prednjačkog zbora, dok se iz njihove sredine ne odgoji dobar i spreman prednjak. Brača iz Medara se marljivo spremaju za svesokolski slet u Beogradu.
Dne 7. aprila o. g. održan je u Okučanima sastanak u cilju osnivanja Sokolskog društva. Na ovaj sastanak je pozvan starešina br. Stjekan Gru* ber, koji je sa uglednim gradanima Okiičana i bivšim Sokolima raspravio sva pitanja, koja su u vezi s osniva* njem, odnosno ponovnim pokretanjem u život več zamrlog Sokolskog dru* štva. 'Situacija je takova, da ima mnogo izgleda da če novom Sokol* skom društvu pristupiti i jedni i dru* gi bivši Sokoli, jer su Okučani ne* kada imali i jugoslovensko i hrvatsko Sokolsko društvo. Odlueeno je, da se predhodno izda proglas na narod i poziv na upis u Soko. Čim to bude izvršeno, održače se konstituirajuča skupština i odpočeti radom, buduči da se ovaj ima ju sve potrebne uslove.
Ove nedelje održače se sastanak u Mašičima, radi osnivanja Sokolske čete, a u izgledu je, da če u Kapeli doči do osnutka Sokolskog društva, u kojoj je stvari naše društvo več primilo obavest -4 poziv.
Sokolstvo polako prodire u ov* da.šnja sela. Selaci počimaju da shva* čaju duboki smisao i veliku važnost Sokolstva, interes za Sokolstvo po* »tepeno raste, što se vidi i po tom, da našem društvu stalno stižu dopisi
iz sela radi informacija u svrhu osni* vanja Sokolskih četa.
Zato je Sokolsko društvo ovih da* na izdalo proglas na narod, pozivajuči ga, bez razlike na veru i društveni po* loža j, da stupa u sokolske redove, kako bismo na svesokolskom sletu u Beogradu pred celim svetom manife* stovali svoju jugoslovensku solidar* nost.
Proglas je u mnogo primeraka ra* sturen u gradu kao i u okolici. D. N. *
PRILOG FONDU DRA. LAVA MAZZURE.
Sokolska župa Zagreb primila je od Sokolskog društva Drvar 100 dinara u fond Dr. Lava Mazzure, kao vidni znak društvenog saučešča. Ova lepa gesta služila primerom i imučnijim društvima.
OO	<
ce >	j
O	
U «	<
ct	H
s (ft	СЛ
И1 O	*—4
■M	<
C/3	Z
•k JA	<
>s	J
Sl	3
	u
	0£
‘W	O
>	0.
o ». U	<
** N	Z
«1	
o*	>
■ 1	O
z	a
■ B	06
a!	1 H
&
P°^tftSVO
P'oSF'RW° pM>'R S
V VSAKI VELIKOSTI OBLIKI IN MNOŽINI IZVRŠUJE TOČNO, SOLIDNO IN ELEGANTNO ]’ V ENOBARVNEM ALI VEČBARVNEM TISKU IN SE PRIPOROČA VSEM SOKOLSKIM DRUŠTVOM IN POEDINCEM
11 i >
i!
n
I
4
i I
I
(l
1»
.aHi
SLIKA STAREŠINE SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE NJ. VIS.
PRESTOLONASLEDNIKA PETRA
odobrena od Nj. Vel. Kralja Aleksandra I. 2. marta 1980. god. br. 1554. U svima veličinama i raznim izradama dobije se uz cijenu počam od 50 Din
kod ——
Umjetno nakladnog zavoda „RUBENS“ Zagreb, Vlaška 53
Slike niBiii Okvirjenje slik dihih Slike
Najnovejši vzorci okvirjev! Velika izbira! Knjigoveznica izvršuje vsa v to stroko spadajoča dela.
MATKO PHiHIK n LJUBLJANA, Si. Florijana ulica 12
SOLIDNO DELO!
ZMERNE CENE!
V
Prodaja tehnickih proizvoda ^ društvo s d. j.
HAMAG
LJUBLJANA
KNAFLJEVA ^LICA BR. 4
Geodetski instrumenti i pomagala sviju vrsti.
Fotograf, atelier „VIKTOR"
LJUBLJANA, KNAFLJEVA US.ICA 4
(nasproti Narodni tiskarni) izvršuje moderne portrete, povečave in reprodukcije po vsaki sliki, skupine, slike za legitimacije itd. Prvovrstno delo. — Zmerne cene.
Specialna mehanična delavnica
za popravila pisarniških strojev, registrirnih blagajn, foto, gramofonov in nalivnih peres. — Priporoča se
LUD. BARAGA + LJUBLJANA
ŠELENBURGOVA ULICA ŠT. 6
Telefon 29-80	Telefon	29-80
S
■
%
Mesne konzerve in mesne izdelke
najfinejše kakovosti dobavlja vsako količino
F. Slamič
LJUBLJANA
Gosposvetska c.6
Tvornica mesnih izdelkov in konzerv / Za izlete in potovanja najprikladnejši provijant Za sokolska društva tvorniške cene / Brzojavi: Slamic Ljubljana Telefon: 29-73 / Cene ugodne!
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREPŠTINA
BRANKO PALČIČ
CENTRALA ZAGREB ULICA KRALJICE MARIJE 6
Dobavljač Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije Brzojavni naslov: Trikotaža Zagreb Telefon br. 26-77
F1LIJALA BEOtiRAD Balkanska 28, Hotel Prag Izvozna banka, pasaž Izradjujem sve vrsti sokolskih potrepština za javni i izletni nastup članova,članica i dlece tačno po propisu SKJ. Nadalje ‘ preporučam se braei za izradbu najniodernijih civilnih odijela, koja po najnovijem kroju izradju-jem u vlastitoj radionici.
A. Golob & Comp., «-iu*»*lana
Puharjeva ulica
Izdelovanje emajliranih peči. Prezidava Lucovih peči, strokovnjaška izvršba. — Splošno kleparstvo.
Zaloga šamotne opeke!	Konkurenčne	cene!
Oglašujte u Sok. Glasniku!
Priporoča se tvornica telovadnega in športnega orodja
J. Oraiem, Ribnica
Dolenjsko
Osnovana leta 1881.
♦
Oprema telovadnic za društva in Sole _ letna telovadišča. - Elegantno, solidno orodje.
—	Nizke cene! —
Cenik in proraCun Iranko.
Iv. Birni S Fr. Rebernik
pleskarja in ličarja
se toplo priporočata vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
Ljubljana, Kotnikova ulica
Semena
za polje in vrt nudi
SEVER & KOMP:
LJUBLJANA Zahtevajte ponudbo!
Restavracija „VAROŠKA PIVNICA41
ZAGREB, G A JEVA ULICA 9
Poznana stara zagreb ačka gostilna v sredini mesta. Domača kuhinja, prvorazredna vina in najbolje pivo. Na ražnju pečeni janjčki, prašički, race itd.
Veliki letni senčnati vrt.
Vsako soboto in nedeljo koncert vojaške glasbe.
Shajališče Sokola!
Cene zmerne!
Lastnik: Ciril Tratnik
NOVI CIJENIK
Tambura
šalje badava tvornica tambura
STJMII ШМИ.П (Hrvatska)
ObaveStavam braču Sokole, da bojadišem (barvam) platno, žuticu i gradel na druk u svim bojama (barvama) i na glatko u svim bojama.
Bojadisanje (barvanje) stoji po l m duljine a 0'80m širine samo Din 2 50. Na taj način dolaze mušterije do jeftinije robe (po metru 1 Din i više), nego da kupuj« p.otovu robu, Pošiljku od preko 500 m prima nameitelj f ran ko. Sve ostale upute mogu se dobiti kod mene.
Preporuča se svima Sokolima i Sokolicania
Ljudevit Wachtersbach, Čakovec
bojadisar (barvarija)
ELITE
LJUBLJANA
vodeča konfekcijska trgovina za dame, gospode in otroke / Prvovrstni salon za dela po meri
Prešernova ulica 7-9
»»
Kavarna Medulic“, Zagreb, Iliča 59
Elegantna in najmodernije urejena kavarna.
Vsi domači in inostranski časopisi.
Iz kavarne vozi lift v prvo nadstropje, kjer se nahaja največja BILJAR DVORANA z 8 biljara in sepa-rirane igralnice.
Odprta vina in pivo na čaše.
Shajališče Sokola!
Lastnik: Ciril Tratnik
R.!.Vrigna$iIn4toianović шшвшшшшшшт sušak шшшшшшшш
Ugao Strossmayerove i Draškovićeve
Prodaja šivaeih Strojeva, narodnih, sokolskih, sportskih, uspomenskih, porculanskih, staklenih i svih kuhinjskih bazarskih predmeta. / Prodaje takodjer i rabljene šivaće Strojeve uz niške cijene
«>v
je najmoderneje urejena in izvršuje vsa tiskarniška dela od najpreprostejšega do najtnodernejšega/Tiska šolske, mladinske,leposlovne in znanstvene knjige/ Ilustrirane knjige v enobarvnem ali večbarvnem tisku/Brošure jn knjige v malih in največjih nakladah / Časopise, revije in mladinske liste / Okusna oprema ilustriranih katalogov, plakatov, cenikov in
reklamnih listov/Lastnatvornicašolskih
zvezkov / Šolski zvezki za osnov., mešč., sred.šole/Risanke, dnevniki, beležnice/ Notni papir/Zvezki za okroglo pisavo
Priporoča se najštarejša slovenska pleskarska, ličarska, sobo- in črkoslikarska delavnica
IVAN BRICELJ
LJUBLJANA, Dunajska cesta 16
Strokovna izvršitev telovadnega orodja. Delo solidno, cene zmerne
1
STAMPILJE
PEČATNJAKI ETIKETE ITD.
Solidno, tačno,, jeftino kod
SITAR&SVETEK
Ljubljana, Sv. Petra c.18
Mestna hranilnica ljubljanska
Ustanovljena l. 1889. / Gradska št e di oni ca
TELEFON ŠTEV. 201G	*	POŠTNI	ČEK 10.533
Ljubljana, Prešernova ulica
Stanje vloženega denarja nad 125 miljonov dinarjev.
Sprejema vloge na hranilne knjižice kakor tudi na tekoči račun in sicer proti najugodnejšemu obrestovanju. Hranilnica plačuje zlasti za vloge proti dogovorjeni odpovedi v tekočem računu najvišje mogoče obresti. Jamstvo za vse vloge in obresti, tudi tekočega računa, je večje kot kjerkoli drugod, ker jamči zanje poleg lastnega hranilčnega premoženja še mesto Ljubljana z vsem premoženjem ter davčno močjo. Vprav radi tega nalagajo pri njej sodišča denar nedoletnih, župnijski uradi cerkveni in občine občinski denar. — Naši rojaki v Ameriki nalagajo svoje prihranke največ v naši hraniimci, ker je denar tu popolnoma varen.
TRGOVACKA TISKARA
G. KRALJ ETA
iiSUŠAK
STROSSMAYEROVA ULICA br.7
UTEMELJENA _ GODINE 1 £90
0 O
e
C0 .E
i- 4—*
(D
C0	'
0) o
S-5 >>o o
|8
C0 _Q
Д o) "S'c
N rt
BRZOJAVI: KR ALJ ETA S U Š A K ч»
DEŽNIKE IN SOLNCNIKE
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah
L.MIKUŠ
ILJUBLJANA, MESTNI TRG 13
>IZ¥OR«
VELETRGOVINA GALANTERIJSKE, NIRNBERŠKE I KRATKE ROBE
SUŠAK
ŠETALIŠTE KRALJA PETRA produljeiia Zvonimirova ul 92
шшттшшшшт
M
n
H
m
M
J
%
C4
9
vseh vrst po fotoe
graf ijah ali тћаћ izvršuje za vsatovis sten tisi
nezavsaeevB
iknajsolidneje
KUŠARNASTDEU
швшммминлжмга
■I
Posojilnica v Mariboru
Ustanovljena leta 1882. ф r. z. z o. p. ф Telefon štev. 108
Narodni dom
Sprejema hranilne vloge v tekočem računu in na knjižice in jih obrestuje z dnevno razpolago po 5 °/o, proti odpovedi na 3 mesece po 7 °/o. Daje posojila proti vknjižbi po 8%, na menice po 9%. Stanje hranilnih vlog nad Din 80,000.000'—, rezervnih zakladov nad Din 5,000.000	.
MEDIĆ - ZANKL
TVOKNICE OLJA, FIRNEŽA, LAKOV IN BARV, D. Z O. Z. CENTRALA V LJUBLJANI — LASTNIK FRANJO MEDIC TVORNICE: LJUBLJANA-MEDVODE PODRUŽNICE IN SKLADIŠČA MARIBOR — NOVI SAD
LASTNI DOMAČI PROIZVODI:
Laneno olje, firnež, vse vrste lakov, emajlno-lakastih in oljnatih barv. Kemično čiste in kemično olepšane kakor tudi navadne prstene barve	vrst	>n
barvnih tonov, čopičev, steklarskega kleja itd. znamke „M ERAKL za obrt, trgovino in industrijo, za železnice, pomorstvo in zrakoplovstvo.
CENE UMERJENE. * TOČNA IN SOLIDNA POSTREŽBA.
MU
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRANlCBNIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje su potrebne za izvadjanje programa i za postignuće ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspacava tiskanice, knjige i brošure sokolsko - programatskog, uzgojnog i propagandističkog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije.
Komisijska prodaja odora sviju kategorija.
NASLOV- JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ 25-43. - POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.83!
Zahtevajte ceniki
Izdaje Savez Soko.a U„.jevl„e Jugo.,avlje (E. Gangl). - Glavi i odgov.,„i uradnik S.jepaa Celar.	ММИЈјМ	-	*■	»P™-	1
J	J	J	*	Mlca	Koi£eva. _ Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik France Štrukelj).; »vi u Ljubljani.