POŠTARINA PLAĆENA U GOTOVU
'CENA' !.— DIN,
ПИ1Д1 ШИИ
klasno S A VEZ A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJO!
Izlazi svakog pefka • Godišnja prefplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice hr. 57.686 • Onlaci nn i-eniLn »
Beograd, 2 avgust 1940 God. XI . Brol 31
Naše reforme prema našim potrebama!
_ Nije naš narod ni slep ni gluh, pa da ne vidi promene ko je se oko njega dogadaju. Medutim, ni j e on ni brzo-Plet, pa da se povija prema svakom vetru, da trči za sva-cjmsto vidi kod drugih, da naprečac pljune za onim ko ji je bio poražen, i da pelivanski po juri za onim ko ji je do-z/veo uspeh. Da je naš narod hteo da sluša recepte, što mu neki današnji „direktori" savetuju, bio bi se ved posle kosova odrekao sebe, i prištedeo sebi tolike koce i tam-mce, a nebi čekao da to učini sada, posle tolikih napora, Mi i svetlih pobeda, kad ima nezavisnu državu, veču i močni ju nego što je ikada imao.
Ima, dakle, naš narod oči otvorene za sve, pa zato, * bez nametnute propagande, vidi da če svet, ko ji če iziči [z ovog rata, biti drugačiji nego dojučerašnji. Ne samo sto če se menjati granice, več če se menjati i odnos izmed u čoveka i čoveka, izmedu staleža i staleža, izmedu naroda i naroda. Budu li te promene išle za boljim, kao što se naš narod nada, one če morati da donesu više pravde, vJše slobode, više reda i više medusobne saradnje; a u ta-kvim promenama on može samo da dobi je. Ne budu li Pak takve, neče moči ni da se održe; a to znači da če naš narod i tu pokoru preživeti.
Zašto onda da budemo usplahireni i brzopleti? Niko još ne zna koliko če rat trajati i kakav če oblik uzeti taj novi svet, pa zašto da se mi jedini pravimo „vidoviti", sva-dajuči se oko improvizovanih podražavanja, kad nam sve sto se dogada, iznad svega ukazuje na potrebu, da sve snage upotrebimo u ODBRANI DANAŠNJICE, bez ko je nema ni sutrašnjice ni ikakvih reformi; te da u okviru te najvitalnije potrebe počnemo sa temeljitim reformiranjem sebe samih, u duši, u misli i u volji?!
Pogledajmo, eto, i naše velike susede pa čemo videti, da i oni, i pored vike man jih partner a za revizijama i reformama, savetuju samo jed no: Status quo i mir, dok se rat ne svrši i dok se ne postignu uslovi za trajno reša-vanje spornih pitanja. I zar reforme, u ko je bismo sada, nrzopleto i bez sl obod nog glasa javnosti, zagazili, nebi več, nakon kratkog vremena, mogle da izazovu potrebu Ptotureformi, a možda čak i podozrenja kod nekog od suseda, zato što su učinjene više po jednom nego li po drugom receptu?
MI VIŠE NEGO IKO TV RDIMO, DA SU NAM REFORME POTREBNE, ALI DOBRO PROUČENE, NAŠE I TRAJNE! Pre nego što ih provedemo, moramo najpre vrlo savesno ispitati svoje potrebe, svoje odlike i svoje snage, a onda tek tražiti uzorke izvan nas, i uzeti oda-svuda ono što nam treba. Moramo proučiti sve sisteme i sye njihove praktične primene, i razumeti da če ono, što če /zač/ kao rezultanta iz današnjih sukoba, biti verovat-no nešto treče, u čemu če suprotnosti nastojati da se smi-re, pa da tako postignu potrebnu stabilnost. „Primum vi-vere/" — treba da.bude, međutim, i naše načelo u današnjim vremenima; a to znači da trebamo najpre doskočiti Potrebama trenutka, i svim raspoloživim snagama se posvetiti sistemu svoje odbrane, prehrane pučanstva, unu-tzrnjoj kompaktnosti itd. Jer nema te ideološke reforme, koja može npr. da poboljša STANJE NAŠE OVOGODI-SNJE ŽETVE, čiji slab prinos se nameče pažnji širokih slojeva našeg naroda, daleko više nego li teorijske svade, Veštački ubačene iz vani.
Prema jednodušnoj proceni stručnjaka, biče ovogo-dišnja žetva jedna od najslabijih što smo ih imali, u poslednjih 10 godina, što znači da čemo u najtežem obliku b‘ti postavljeni pred problem izvoza i naše unutarnje pretirane. I dok se sa jedne strane ističe, da izvoz ne sme da trpi, več da treba smanjiti unutarnju potrošnju, mnogi po-znavaoci misle, da nečemo imati pšenice ni za pokriče te domače potrošnje; i šta onda? Ko zna, šta čeka, nas i či-tav svet, kr oz ovu zimu i iduče proleče, i ni je li pred ta-kvom neizvesnošču za naš nacionalni opstanak važni je od svega pitanje, da li čemo očuvati sebi taj minimum prehrane?! .. Posve je naravno, da u današnjim vremenima, kada je čitav svet primoran da se odriče, moramo i mi smanjiti našu potrošnju; ali zar bedni standard života
Širokogrudost i konstruktivnost jugoslovanstva
Nedavno je JUGOSLOVENSKO PROFESORSKO DRUŠTVO odr-žalo plenarnu sednicu, na kojoj je, izmedu ostalog, donesen i o-vaj zaključak:
„Plenarna sednica Glavne u-prave Jugoslovenskog profe-sorskog društva, izražava svoju gotovost, da učini sve što je potrebno kako bi se omogučila efektivna i prijateljska sarad-nja sa Hrvatskim profesorskim društvom. Nema nijedne časne žrtve, koju Jugoslovensko profesorsko društvo nije spremno da učini, da bi se u tom pravcu postigla puna saglasnost i sa-radnja sa Hrvatskim profesorskim društvom, radi zajednič-kog dobra celog staleža Banovine Hrvatske i cele države." Kada se zna, kakve su se sve pogrde, sa izvesne Strane, bacale na Jugoslovensko profesorsko društvo, ma da je baš ono bilo naročito izloženo šikanacijama različitih režima, onda ovaj zaključak treba naročito podvuči, jer on najbolje pokazuje, DO KAKVE ŠIROKOGRUDOSTI I ŠIRINE POGLEDA DOVODI JU-GOSLOVENSKA MISAO, I kako ljudi, koji su jugoslovenski vas-pitani, ni pred največim napadi-ma ne gube iz vida opšte dobro i najviše ideale!
To i jest razlog, što svi, spolj-nji i unutarnji neprijatelji Jugoslavije, pa i Banovine Hrvatske' u prvom redu udaraju na jugo-slovenstvo. Jer vrto dobro znaju, da bi im, nakon njegove likvidacije, ostalo slobodno polje za ne-ograničeno sejanje mržnje, razdora, cepanja i sitničarstva.«
SAVEZNA PROSVETNA ŠKOLA
Osmi tečaj Savezne prosvetne škole počeče ove godine 5 avgusta, u Beogradu, kao „Opšti prosvetno - narodno - odbrambeni tečaj", sa nastavnim planom i programom, prilagodenim današnjim potrebama i prilikama. Po završetku tečaja, učesnici če uči-niti pohod na Avalu i Oplenac. Za tečaj se dosada prijavilo preko 50 učesnika i učesnica. Iz nekih župa još nisu stigle prijave, pa se očekuje da če taj broj biti povečan. Tečaj organizuje Savez-ni prosvetni odbor, na čelu sa pretsednikom, br. M. Stanojevičem, koji je i upravnik škole.
Sokolstvo i Slovenstvo
U sokolskim „Putevima i ciljevima“ stoji jasno odre-đen naš stav prema svemu, pa i prema slovenstvu. Tu je ono označeno kao jedan od glavnih naših ciljeva: „Od sokolstva jugoslovenstvu, od jugoslovenstva slovenstvu, od slovenstva čovečanstvu!11 Na tom putu smo uložili mnogo truda, mnoge nevo-lje prebrodili, i mnogo uspeha pokazali. To stoji i to ni-ko ne može poreči.
Međutim, u poslednje vreme, veliki dogadaji poljulja-li su kod nekih pojedinaca veru u to. Reč „jugosloven-stvo“ se još pominje, ali reč „slovenstvo11 mnogo rede. Poneki to, čak it svojim, go-vorima i člancima nekako preskaču. Iznalaze nekakve druge izraze za to. Kako to, pitamo se? Zar, ako se državne granice pomeraju i brišu, ako neko smatra da je jedan narod superiorniji od drugoga, zar to znači, da je odmah i „nestalo11 toga naroda? Zar je odmah potreb-
no i otstupanje od naših ideja vodilja? Zar doista, maloverni?!
Narod je nešto večito, što uvek postoji i živi, koga ni-kakve pomerene granice ne mogu tako lako da unište. A, u vezi s tim, ni naša ideja nesme da nailazi na sumnje, več naprotiv, baš sada treba da je čvršča, snažnija i jača, jer mora da savladava prepreke i još jačim i snažni-jim poletom, da hrli svome cilju.
Ostavite se, maloverni tog defetističkog posla! Ako ste vi maloverni, ost 'ite one koji veruju! Setiti .e samo onih koji su za nju i živote davali i poslednjem svojom željom izražavali veru u po-bedu ideala, kojima su služili, a kojima svi mi služimo.
Naša vera treba baš u o-vim borbama da se očeliči i da bude postojana. Glave gore! Vedra i ponosita čela, hrabro za borbu i za odbra-nu naših ideja vodilja!
Ivan Sedlaček.
Соколске приредбе треба да нмају васпитно-национални карактер
Права соколска друштвеност има своје елементе који су у складу и са соколском идеоло-гијом н са моралним циљевима соколства. Ниједно деловање соколства не сме ићп против тих циљева, нити се такво от-ступање може икаквнм разло-зима браннти са становишта соколства. Соколска друштве-ност и соколска разонода могу и требају битн и ведре и весе-ле, али морају остати у васпит-ном погледу строго на темељи-ма соколског морала. Соколска друпггвеност треба да служи ндеалу соколског вас-питања и снажењу опште соколске ажци-је и организације.
На жалост, један део прире-даба соколских друштава, па и неких чета, као што су матине-ји, разни плесни венчићи и сл. по неки пут одударају од једи-
ogromnog dela našeg naroda, dozvoljava još uopšte neka ograničenja?
Za svaku reformu je potrebno reformirati pre svega čoveka, pa je zato, pored rešavanja najprečih odbram-benih i socijalnih pitanja, iznad svega važno da se čitav naš narodni život uskladi u pravcu sve jače kompaktnosti, svesne autodiscip/ine i ljubavi za zajedničku stvar, ali isto tako i ljubavi za pravdu i slobodu. Svom svetu ne smemo krnjiti ideal, za koji u svakom trenutku može biti pozvan da se bori, a to je ideal nezavisne, napredne i pra-vedne Jugoslavije. Budemo li mu, naprotiv, umesto toga, iz dana u dan stavijali pred oči samo podražavanje tu-deg, nečemo li mu time ubiti PONOS SVOGA, KOJI BI TREBAO DA BUDE BITNA SADRŽINA SVIH NAŠIH REFORMI, onih koji čemo stvoriti, ne zbog tudih želja, več iz svojih sopstvenih potreba?!
ho допуштеног схватања дру-штвености и разоноде. Сокол« ске јединице оправдавају недо-пуштено одотупање разлозима материјалне природе. Једни ce познвају на скупо издржавање домова, други на потребу <јж-нансирања других соколеких акција, оправдавајући так.о овај компромис са чнсто материјал-ним разлозима. Управа Савеза xohe да одлучно и безусловно одбнје оваково охватање, коме нема места у соколскоме раду и које претставља опасан про-дор на духовном и моралном васпитном подручју соколског деловања. Управа Савеза СКЈ, на таква схватања има да одго-вори:	Никакви	се	компромиси
не могу правити на штету мо-рално-васпнтних задатака који су битни и основни соколству, нити се отступање од н.их мо-же и сме у сошлсшш редови-ма бранити икаквим разлозима, Ми знамо најбоље, какве нево* ље имају многе наше јединице n са издржавањем соколских домова и са матернјалним обез-беђењем читаве своје соколске акције. И ми сматрамо као до-каз њихове животне споообно-сти, ако налазе све нове изво-ре прихода за финанснрање своје соколске делатности. Мн гша.мо да су соколске приредбе једно нвзаменљиво средетво о-сигурања новчаних прихода је-диница. И све дотле, док тај прнвредни моменат н фннанснј-ско сналажењв једнница оота-је у снладу са морално васпит. ним и националним задацима
Strarić
GLA.
соколства, Савез he такву акци-ју и поздравити и помоћи. Мо-рални моменат је у читавом на-шем деловашу, у свим врстама и подручјима нашег рада, би-тан и првенствен; њему је све остало подређено н све њему служи. Оног часа, кад се при-вредни и материјални моменат стави нзиад моралног и на ште-ту моралног, деловаље дру-штва, односно чете, губи ссхол-с::и карактер и престаје бити соколско!
Првенство моралног то је по-'стулат који мора да стојн на челу сваке пашв акције н сва-ког нашсг потхвата. То је ос-новин постулат соколства, то је постулат Савеза.
Uspešan rad n Scko!skoj četi Rajić
r Sokolska četa Rajič jeste jedna 'od najaktivnijih u župi Zagreb po svome plodnom radu. Naroči-tu agilnost pokazao je pozoriš-ni otsek, koji je u ovoj godini odigrao sa velikim uspehom sledeče komade: »Sačurica i šuba-ra«, »Dva gluhaka«, »Svetski rat«, s-Pod starost«, »Šaran« i »Kosovka devojka«, kod čega su se posebno istakli brača i sestre: D. Bosanac (ujedno i režiser, koji je igrao i naslovne uloge), J. Sa-dup, P. Kneževič, S. Bosanac, N. Krnjaič, M. Pavkovič, i D. Vuksanovič.
Na Duhove je održana javna Vežba, na kojoj su pred hiljadu gledalaca nastupile sve kategorije sa raznim vežbama, pobravši zasluženo priznanje za uspešno izvodenje, zašto ima najviše zasluga požrtvovni br. načelnik i prosvetar, D. Bosanac, abiturijent.
Pevedena je akcija za nabavku £etne zastave, a u okviru Petrove petoljetke priprema se materi jal za gradnju doma. Također se vrše pripreme za još jednu zabavu. Poseban uspeh je po-stignut u narodno-odbrambenom radu i sokolskoj pripravnosti što se najbolje videlo po neočekiva-nom uspehu sokolske smotre, što je od ne malog značaja, obzirom na poznate prilike u ovim krajevima.
Uz br. Bosanca Đorđa, koji je taspešno završio narodno-odbram-beni tečaj u Karlovcu i svojim tadom doveo četu medu najbolje, istakla su se i brača D. Vučkovič, starešina, Đ. Grlica, N. Bosanac, P. Kneževič i dr.
Hrvatski i srpski sokoli u Dubrovniku
„DUBROVNIK" je, u jednom od poslednjih brojeva posvetio dug članak otkazu prostorija Sokolskom društvu u Dubrovniku, iznoseči, kako je stapanje „Hrvatskog Sokola“ i „Dušana Silnog“ u jedno, jedinstveno društvo, bilo provedeno jedno-dušnim glasanjem jednog i dru-gog udruienja, i kako su sve vlasti, državne i autonomne, a naročito dubrovačka opština, priznale to spajanje kao potpu-no legalno, a današnje sokolsko društvo, kao punopravnog naslednika bivšeg „Hrvatskog Sokola“ i „Duhina Silnog". Tom priiikom iznosi „Dubrovnik'1 i nekoliko karakterističnih poda-taka iz istorije „Hrvatskog Sokola" i „Dušana Silnog" u Dubrovniku i njihovog zajednič-kog rada, u doba kada su au-strijske vlasti progonile i jedne i druge, dok su i hrvatski i srpski Sokoli zajednički radili na stvaranju zajedničke jugoslo-venske slobode. U članku se kaže:
„Hrvatski Sokol" u Dubrovniku i Srpsko gimnastičko društvo „Dušan Silni“ osnovani su u doba našeg robovanja tudinu, u doba kada je Jugoslavija i jugoslo-vensko jedinstvo postojalo samo u savjesti i srcima dubrovačkih Hrvata i Srba, koji su prije rata i za vrijeme rata dali dosta dokaza o spremnosti da za vrhovni ideal žrtvuju nešto više i drago-cjenije od imena srpskog i hrvat-kog, od jedne forme ili uniforme, od jedne prostorije ili partijske pretenzije. Oni su žrtvovali i ži-vote i irnanja u tolikoj mjeri, kao ni jedan bivši ili živuči reprezen-
tanat antisokolske i antijugoslo-venske misli.
U prkos silnicima i njihovim slugama, „Hrvatski Sokol" u Dubrovniku objavio je svoju prvu i bezprizivnu sentencu, 10 septembra 1905, pred crkvom dubrovač-kog Parca, Sv. Vlaha. Starješina „Hrvatskog Sokola", predavajuči barjaktaru prvu sokolsku zastavu u Dubrovniku, uputio mu je ove značajne riječi: „Vodi braču pu-tem, koji osnažuje hrvatsku mi-sao i slovensku uzajamnost!"
Sokoli Hrvati zapamtili su, čuvali i očuvali amanet svoga star-ješine. Samih pet godina docnije
—	ispunjenih plodnim radom u duhu sokolskom i slovenskom, — „Hrvatski Sokol" u Dubrovniku donosi i drugu historijsku odlu-ku: da sa „Dušanom Silnim" stvori jedno sokolsko pretstavništvo, na sletu bugarskih „Junaka" u Sofiji, od 9 do 12 jula 1910.
Na povratku iz Sofije „Hrvatski Sokoli i „Dušanovci" ispunja-ju još jednu značajnu stranicu u historiji svoje sokolske i slovenske misije. U beogradskom Oicfirskom Domu, bez dvorskog ceremonijala, kao običan domačin njih prima Kralj Petar Veliki Oslobodilac onda Kralj male demokratske Srbije. Na vrlo srda-čan i nadasve demokratski način Kralj Petar pita dubrovčane za mnoge svoje prijatelje Hrvate i Srbe i za život u gradu u kojemu je proveo duže vremena (Stano-vao je u kuči pok. Kovačeviča na vrhu Visoke ulice). Inače Petar Karadordevič medu svoje dubro-vačke prijatelje ubraja i oca nar. zast. g. Roka Mišetiča čiju poro-dicu sa Karadordevičima veže i
sveta veza kumstva. Hrvatski Sokoli i Dušanovci daju Kralju tra-žena obavještenja kao bratu i donose u Dubrovnik Njegove poru-ke pune očinske ljubavi i hrabrenja.
21	avgusta 1910 „Hrvatski Sokol" i „Dušan Silni" zajednički nastupaju na sletu Hrvatske sokolske župe „Vojvoda Hrvoje" u Splitu i objavljuju da su im ci-ljevi isti i da je zajednička borbena fronta postala stvarnost...
Sve ove jasne idejne manifestacije utvrduju postojanu volju članova „Hrvatskog Sokola" i „Dušana Silnog" da u dvije kolone nastupaju prema istom cilju na kojemu če postati — jedna i nedjeljiva cjelina. Oni su posti-gli što su htjeli. Historijske či-njenice i cijena plačena u krvi jednog punog milijona palih za čast i veličinu Otadžbine umrlih u kazamatima i na vješalima — jer je posljednja riječ pravde davno izrečena... Pred tim činjeni-cama, u prvom redu pred slobod-nom voljom osnivača i članova „Hrvatskog Sokola" i „Dušana Silnog" poklonilo se je sve što trezveno i nezavisno misli u Gradu „Slobode u kom sva blaga Višnji nam Bog je dao..." Te je či-njenice u septembru 1925 pravilno ocijenio i uvažio i ondašnji upravljač naše Opčine, sudski sa-vjetnik gospar Antun Drobac, dubrovčanin stavijajuči svoj pot-pis u kojemu se Sokolsko društvo Dubrovnik, priznaje i kao pravni nasljednik Hrvatskog Sokola."
Hrvatski i srpski Sokoli iz Dubrovnika, na sletu u Sofiji, g. 1910
JEDNA DOBRA SOKOLSKA KNJIŽICA
Sokolsko društvo Split izdalo je u zasebnoj svesci, u izdanju , svoje „Sokolske knjižnice", dva predavanja brata Dr. Jakše Her-cega, profesora u Splitu, pod naslovom „Duh Vidovdana i Baština Sv. Brače". Oba predavanja su, ne samo istorijska, nego zadiru duboko i u današnje prilike našeg naroda, pokazujuči kako svesni Soko i dobar Jugosloven mora da, na temeljima nacionalnih tradicija, gradi syoju ideologiju i svoje gledanje na današnje nacionalne probleme. Knjižica brata Hercega pretstavlja značajan prilog sokolskoj ideološkoj propagandi.
Postupak prema* izdajnicitna i prema ostalima...
„SELJAČKl DOM", zvanični organ HSS, objavio je pre nekoliko dana napis, u kome kaže, da su „rijetki primjeri takove IZDAJE NA SVOM VLASTITOM NARODU, kakovu su ovihdana počinila stanovita hrvatska gospoda". Uit cilja na letke, koji su, sa frainko-vačke i franko-furtimaške strane, objavljeni u Hrvatskoj, prilikotn rodendana Dr. Mačeka i u ko-jima se tvrdilo da Hrvati nisu zadovoljni sa politikom Dr. Mačeka ni stvaranjem Banovine Hrvatske, več da trdže pot-punu nezavisnost hrvatske države pod tudim protektoratom itd". „Seljački dom" tvrdi, da su ti letci bili poslati u zatvo-renim omotima stranim novinari-ma, koji su se nalazili u Zagrebu, pa izmedu ostalog kaže:
Kada su vidjeli, da im poku* šaji rovarenja ništa ne pomažu, utiču se sada tudinu, ne bi li tim putem osujetili stvaranje i izgradnju nove Hrvatske. Oni sada, pred stanovitim tudim na< rodima, denunciraju svoj vlasti* ti narod i pozivaju tudina, da bi njih postavio gospodarima Hrvatske. Ti bljutavi napadaji na svoj vlastiti narod doživjeli su ovih dana strahovitu osudu i od samih stranaca, kojima se ti hrvatski izdajice nude“.
Ima II gore osude za nekoga, nego li je ta, da mu se kaže, da je izdajica svoga naroda I da se nudi tudinu, u službi protiv narodnih interesa?!.., A „Seljački dom", zvanični organ stranke, ko-ja je danas na vlasti u Banovini Hrvatskoj, baca tu optuibu otvo-'reno u lice farnkofurtimaškoj gospodi, J čitava naša nepristrasna javnost zhade vrlo dobro, da ta optužba nije bezrazložna, več da je nažalost J preblaga...
Pa ipak, — frakovački bukačl ne samo što neče osetiti ni naj-sitni ju meru sa strane merodavnih u Banovini Hrvatskoj za takav svoj izdajnički rad, več če se I dalje slobodno šepuriti u tolikim odborima HSS, u raznim Junaci-ma, Zaštitama itd., te preko njih i dalje provoditi rabotu, ko ju „Se-Ijački dom" s pravom naziva izdaj ničkom.
A umesto tih izdajnika, vlasti o Banovini Hrvatskoj če i dalje šikanirati I progoniti samo — Sokole i Jugoslovene..,
Потреба духовног јединства
У извештају управе СО-КОЛСКЕ ЖУПЕ НОВИ САД штампана су и врло занин-љивија расматрања о ДУ-ХОВНОМ ЈЕДИНСТВУ НА-ШЕГ НАРОДА у данашњчм судбоносним временнма, под насловон „ОПШТИ ПОГЛЕД”. У TOAf напису изнет је низ мисли од општег интереса, врло корисних и упечатљи-вих за да^ашње прилике, па их зато делимнчно преноси-uo, сматрајуки да с њима треба да се упозна и читаво наше соколство.
Међу словенске народе и пле-Нена постављене су баријере, огромне и тешке, кроз векове систематски подизане и истав-љане, а састоје се из геогрзф-ских, етнографских и истори-ских граница, верских подва-'јања, економских поробл>авања, куЛтурних угњетаваља, завоје-вачких похода и масакрирања, и других многобројних заблуда и предрасуда, веће или маше ражности.
Знамо како су у прошлости
пролазили Југослопени А знамо и шта се догађа са Чехослова-цима и Пољацима. У сумраку њихове судбине, а користећи се искуством прошлости, и ми Југословгни морамо бити спрем-ни да та тешка искушења, на која безусловно наилазимо, до-чекамо спремни 1 и способни, да их пребродимо, да не дозволи-мо да нас заведу и да у њима не подлегнемо.
Да би то постигли, потребна
је солидарност целе нације, на-ционална хомогеност, одваж-ност, дисцнплина и организација.
Имамо ли ми тога данас? Од-говор je више него негативан.
Одавно се већ за нашу дру-штевну средину не може рећи да је хомогена... Сви заузимају неки став тупе равнодушносги због успаване енергије, која је замрла баш код оних који су својим положајима и својствима позвани да воде и бодре. Без и-каква плана и система тавори се. Смерови су неодређени, не-јасни. Овај и овакав став re
још како има утицаЈа на широ-ке масе нашега народа.
Дотерали смо дотле да се у нашем друштвеном животу сва општа питања своде обнчно на поједипце. Да друштво, да за-једница немају оних спона та-ко неопходних за хомогеност целине у отсудним тренутцима. Све се своди на личну комоци-ју, личну срећу и задовољство. А то лично задовољство је то-лнко свирепо себично, да је у отвореном сукобу са добром це-лога народа и заједнице.
Који пут изабрати, да се так-воме стању доскочи, да се томе злу стане на пут и да се оно онеиогући, није тешко погоди-ти. Иаш расни блок, подразуме-вајући ту најшире масе народне, Јединствен Је. Према томе, сав nocao око тога носи поглавито нсихолошки карактер. Школа и војска систематски васпнташем омладине имају да отклоне све оне негативне последице, које у наслеђе оставља наш јавни жи-вот. А у томе послу, као нај-ближи и наЈпозванији сарадни-ци њихови, морамо их свесрдно, до крајњих граница властитих
сила поиагати ми, југословен-ски соколи.
То Је таЈ пут којим треба да идемо, пут духовног уједињења.
Јер, док се многи око нас по-зивају на своју историјску про-шлост, на традиције, на своје великане и јунаке, дотле ми Ју-гословени бегамо од ње, избе-вамо је као нешто несавремено, преживело.
Морамо по сваку цену ту на-шу народну и соколску етику, а која је у народу успавана и уч-мала, пробудити и појачати. Све позитивно и велико, из свих крајева наше земље, прикупити, средити и дати му митско о-бележје.
Подизати култ националне свести, поштења, јунаштва, муш-кости, самопрегора и правде. Кроз такав култ стварати rpa-ђане, поштене, искрене и храб-ре, а сатирати и уништавати кукавице и малодушнике, хара-мије и отпаднике. Јер, истори-ска је истина да нестатн vory само они народи који не дају од себе отпора, који немају јед не воље, и нису кадри да под-несу највеће жртве за целину.
Малодушност се јавља само код оних који у најтежим чзсо* вкма народне историје и иску-шења не мисле на целину, в*ћ лично на себе и своја матера-јална добра. Таквих у иашем народу нема много, али их има највише баш на положајима с* дакле би та народна етика тре* бала да зраии. И зато, у инте-1 ресу нације, њих треба сузби-јати и уклањати. То је далеко лакше, него њихову малодул-ност плаћати крвљу н слободом оних позитивних, оних најбо*
Л.ИХ.
После оне ненадие катастрофе чехословачког соколства и про* пасти Пољске, наметнуло се са* мо по себи једно веома крупно и тешко питање: каква Је миси* ја нашег соколства данас?
Наш Савез и шупе одлучно су сталн на становиште: да се има радити на стварању духовног у« Једињења и окупл>ан>а свих по* зитивних вредности Југослопен-ског народа. Да бисмо, духонио уЈедињени и национално чврсги, очували целину државиу и ин-тегритет шених граница.
Ниш целокупан рад има аа
Ужурбани „реформатори"
Нико толико не пише о рефор-мама код нас н нико у толнкој мери не ургира те реформе, као љУДи за које нико до јуче није ни знао нн чуо, н који форси Рааем тих реформи по туђем У30РУ, немају друге намере, Него Да се некоме додворе. Па Док такви л>уди, у жељи да у мутном ушнћаре што више за себе, све те реформв заенивају на прогањању свнх оних, за K°je мисле да нису по вољи °нима, којима желе да се до-Дворе, не заустављајући се ни пРед најугледнијим нацнонал-ним удружењима и најзаслуж-вијим националним радницима, и набацујући се сумњичењима на ^ве, дсггле са задовољством мо-Жемо утврдити, да сви трезве-вв елементи узимају став про-Тив таквнх авантуриста, v сви-крајевима Југославије и код £вих група.
Тако нлтр. љубљанско „Ју-Р°”. У броју од 30 јула, најод-лучнијв опомиње „пред дема-гошким фразама, првд лакоми-°пеним гестама, пред мајмун-Ским подражавањем туђих узо-Р® и пред нацртима, чија је гпавна одлика непознавање на-^81" народног живота и наших НзРодних потребв.”
„Наше становиште је, да ре-ФормагорсА'о дело, које је н на-потребно, треба изградити у ДУху народа н државе, којима вма да служи, те да треба да no-расте из народне воље и народ-традиција."
Иишући о реформама, о који-1,в се толико говори, са зване и незване стране, београдска иПолитика”, у једном од no-£дсдн.их бројева, каже:
»У штампи се још увск говори
0	Рсформама, које треба да обу-*s are социјални и полџтички *ивот наше земљс. Појављују се 1,н°ги људи и чују се иови пред-лвзи. Кад човек чује све те гла-с°ве и предлоге, не може да се °гме утиску, да је напор многих Рових реформатора управљен
вШе на то да своју лич-
И°СТ ПРЕПОРУЧЕ НОВОМ врВМЕНУ, иего ли да се заиста °стваре иеке нове идеје. Многи тих људи, КОЈИ СУ ИНАЧЕ СПОСОБНИ ДА СЕ НА ПРЕ-1'АЦ ПРЕОРИЈЕНТИШУ, всрују А? је довољно да само лепо на-
пишу и кажу своју нову идеоло-гију, па да је народ одмах при-хвати. Или, што јс још чешћи случај, многи од њих сматрају да народ и иема шта да прихва-ти или одбацује; довољно је са-чо да ОНИ И ЊИХОВА ИДЕО-ЛОГИЈА БУДУ ДЕКРЕТОВАНИ И РЕФОРМЕ СУ ГОТОВЕ. Што be све то остати по површини и бсз икаквог дубљег утицаја на народни живог, то се њих не гиче. ЛАКО ЈЕ САШИТИ КО-ШУЉУ, ОВЕ ИЛИ ОНЕ БОЈЕ, АЛИ ЈЕ ТЕШКО ИЗВРШИТИ ЈЕДАН ДУБОК ПРЕОБРАЖАЈ ИАРОДНОГ ЖИВОТА. Потрвба јсдног истинског преображаја с-сећа се код нас, не од јучер чли прекојучер, него одавно. Али, hajethn број оних који су поку-шавали да играју улогу рефор-матора, сматрали су да им је бр-же и лакше да подражавају спо-љашне форме овог или оног по-крета, него ли да стварно раде на народиом преображају, у ду-ху народних жеља.”
-Једнако пише и загребачки „Хрватски дневник”, устајући против свих оних, којн траже импровизована и журна реше-1ва. Лист каже:
„Ван сваке сумње је, да се ре-ализација ми једне концепције о преобликовању социјалне орга-иизације у Хрватскбј, и у Југо славији као целини, не може спровести, док у Европи ие до-ђе до мира. Реформе треба да служе за деценије, а ми још не зпамо како ће се данашњи рат коначно одразити у свету. Нико још не зиа, шта може донетн продужење рата и шта he рат да учини за привреду оних зе-ма.чда, ноје је најивише погодио. Док се го ие види, разбор на-
лаже незараћеним државама, да не троше своје силе, које he мо-жда требати другачијс примије-нити и искористити. Ово је пре. лазно доба, у коме греба преду-гимати само оне мјере, које на-
меИе потреба момента. У маглу не ваља иБи без велике невоље, а свако he ваљда признати, да је чаглом застрто обзорје будуће Европе."
6-vae борба и само борбз. Не
£амо борба за свакидашњи на-
сУшни хлеб, већ и за наииона т-Iic идеале, за државну, народну
и националну независност. За
?1{У истинску народну етику, ко-је нашу историску прошлост
0венчала митским ореолом, тахо Лепо приказаним у народноче *ПУ. етику, кроз коју he свако д°ћн до сазнања да иас унутар Др*авних гранииа ие смеју де-Лит» ни верске догме, ни пче-
1,еНска припадност, ни партиски Внтереси, већ само и једино при-®РЖеност и оданост слободној, '1езависно,ј и напредној нацио-Взлној државн.
Само рад, савестан и поштеа, весебичан и предан, сталан и Срекен може да одржн како по-ЈеДинца, тако и иелину, и да нх °способи за постојаност на ИаЈтежим местима и у иајотсуд-ВиЈим трснуцима. Тај непрестз-JIH рад, непрестаии напор у Равцу бољега изоштравања чо-«ка, челичи ra и припремз, ка-
0	каже народна песма „да буде адар стићи и утећи, и на стра-Дн°М месту постојати". Хоћемо ^орамо да од свакога грвђа-
нина, нарочито од сваког соко-ла, створимо јединку способиу не само да буде вођена, већ да у отсудноме тренутку уме н друге да повсде. Ово на подло-зи оне карактеристике која је изречена о нашој јуначкој на-родној војсии, а која каже „да особина наше војске ннје само у чоЈству и јунаштву, већ и у чињениин да је сваки војник у даноме тренутку и војсковођа, јер је индивидуалист, јер нма инстинкта да се у борби снађе и да победи и онда, кад неча команде, кад она до н>ега не може да дође и допре.“
Припремајмо и навикавајмо наше припаднике на искушгња и опасности, али тако да им одолевају и мушки у очи гледа-ју. Тако васпитан грађанин ули-ва поштовање; а више такиих гарантују солидан друштвени поредак. Читав народ тако од-неговаиих сокола и грађана, значи најсигурнију гранитну сте-ну на државним границама, ко-јима не треба бол>е одбранбене линије. јер само њихово посто-,јан>е улива страх непријатељу.
ЛЕДНА ПОТРЕБНА КЊИГА
y/riftufu^HUK sa сшшш
п{ик&етни ftag-
„Соколски гласник" јс већ објавио, да је недавно изишла из штампе књига „Приручник за соколски просветни рад“, коју је саставио брат Милош Стано-јевић, директор гимназије у Сенти и претседник Просветног одбора Савеза СКЈ. Књига је објавжена у издању Просветног одбора Савеза Сокола K. Ј. у Београду, као осма свеска би-блиотеке Ссоколска мисао“, и-ма 20 страна, а цена јој је 20 динара.
Одлука да се изда овај при-ручник, донесена је већ пре не-колико година, али је за такзв посао требало много напора и љубави, што је све брат Ста-нојевић обнлно уложио у свој посао, на основу искуства, сте-чених у својству дугогодишњег друштвеног, жупског и савезног просветара. Овај приручник претставља први, и то врло ус-пели покушај, да се соколским просветним радницима даде збир свих практичних и идејних у-путстава, која су им потребна У њиховом раду на терену и у односу према вишим соколским инстанцијама. Beh сама садржи-на приручника показује његову практичност и корисност за свл-ког Сокола који се занима про-светним радом. Одмах у уводу дате су дефиниције, дужности и делокруг рада свих просветних функционера у соколству, по-чевши од претседника просвет-ног одбора, ria до последшег његовог сарадника, а иарочито потпретседника, тајника, књиж-ничара, новинара, те известиоца за соколску штампу и народно просвећивање. Из тога увода сваки просветни радник може да упозна тачно свој делокруг и важност своје улоге у општем соколском раду. Приказано је затим организовање просветног одбора те поделе рада на пољу радиа, филма, музике, позори-шта, луткарства, таборовања, штедње и трезвености, ширеље просвете у четама итд. Опсежни одељак књиге чине упуства и сугестије у погледу организаци-је соколских приредаба, а на-рочито друштвених и дебатних вечери, изложаба, излета и оста-лих забава.
Нарочиту важност посвећује књига предавањима и говорима пред врстом, видећи у тој врсти рада најдиректнију везу просве-тара са чланством и најпогод-нији начин, да следује њихове душе и срца. У том одељку дају се упутства о томе, како да се одаберу теме за предава-ња, да ли је бољи усмени раз-говор, или читање, па се говори
о	најприкладнијим средствима пропаганде итд. А у иоглавл>у
о	школама и течајевима наро-чито су обрађене школе за ново чланство и просветни течајеви.
Дажња поглавља ове књиге од велике су практичне вредно-стн за фуикционере, јер се њи-ма дају упуства како he се нај-прикладније саставити статис-тички извештаји, тромесечни и годишњи, да би од њих бнло користи за жупу и за Савез. Додата су упутства и формула-ри за свечане прославе, као и врло корисни спискови свих филмова које поседује Савез Сокола K. Ј., затим спнскови музичких, позоришних и лут-карских дела, која долазе у об-
зир у соколству, списак чланака објављених у девет годишта „Соколске просвете", који могу да послуже просветарима за предавања итд. Да практичност овог приручника буде потпуна, објављене су у њему и ноте за Државну химну, Сокодски по-здрав, и „Хеј Словенн“, затим неколико нацрта за говоре иред врстом и резолуција Савеза Со-кола, од 29 марта 1931 године.
Већ само ово набрајање по-казује, колико је приручник свестран и прегледан, колико је неопходан за сваког соколског просветара и од колико користи може да буде за даљњн развој соколске просвете. Томе треба надодати, да је књига написана врло лако, приступачно и са много топлине, у облику срдач-ног разогора са соколском бра-ћом, и са много непосредности, која ће несумњиво умети да ос-воји соколска cpua и да пробл' је пут у соколске редове. Бра-ту Милошу Станојевићу можемо
Protiv svakog napadaja I svakog defetizma!
Vrhovni zapovednik švaj-carske vojske pozvao je pre neki dan sve štabske oficire i zapovednike armija, i izdao im ovu parolu:
„Otpor protiv svakog-napadaja iz vana i protiv svih opasnosti iznutra, kao i protiv svake mlitavosti i defetizma!"
Zatim je izdao armijsku za-povest, koja treba da bude pročitana svim četama u Švaj-carskoj. U toj zapovesti se kaže:
„Sve, dok u čitavoj E-vropi milioni ljudi stoje pod oružjem, mora i švaj-carska vojska ostati na svo-me mestu! švajcarske tvr-dave dokazale su svoju vrednost i dosadašnje žrtve nisu bile uzaludne!14
да будемо искрено захвални за његов рад, ria се надамо, да ће плод тога рада бити срдачно пригрљен од оних к*0јима је на-мењен!	>
В	Р-
mmm
!
/'Шт
Narodno - odbrambeni tečaj Sokolske župe
Šibenik
Zadar
Bojne tekme Sokolske tope celjske
Vsakoletne splošne tekme za članstvo in naraščaj celjske sokolske župe, ki bi *« morale letos vršiti ob priliki pokrajinskega zleta so zaradi sedanjih prilik, kakor zlet sam, morale odpasti. Prilikam in sokolski pripravljenosti primerno je priredila celjska župa bojne tekme. Tekme so bile obvezne za naraščaj nad 16 letom in za člane do 20. leta starosti, ki še niso služili vojnega roka. Vsi so bili potom pozivom pozvani, da se marajo tekem u-deležiti. Odziv je' bil zadovoljiv, saj se je prijavilo preko 300 te-movalcev.
Po prihodu jutranjih vlakov so se zbrali vsi tekmovalci na Glaziji razvrščenf v 3 pešadijske in kolesarsko četo po vodih. Po pozdravu državni in župni zastavi je sledil pozdrav komandantu me sta Celja polkovniku g. Defarju, ki je pokazal s svojo navzočnostjo izredno zanimanje za pripravljenost sokolske mladine. Po tem so sledile do 10. redovne vaje, ki so pokazale smotrno delo v naših telovadnicah. Redovnim vajam so sledile tekme. Tekmovalci so bili razdeljeni v pešadijske in kolesarske patrole. Pešadijske 3 članske patrole so tekmovale o-tovorjene z bremenom 10 kg na dokaj težki okrog 10 km dolgi progi, ki je vodila mimo vojaškega strelišča, ■ kjer so morali tekmovalci streljati. Tričlanskih pa-troi je bilo 85. Kolesarske patrole. so imele različne daljše proge (vsaka patrola v svojo smer), kjer so imele nalogo raziskati teren in prinesti napisana in skicirana poročila o važnih terenskih svezah, mostovih, objektih in drugih posebnostih, ki pridejo v poštev pri raziskovanju terena.
Vse patrole so se vrnile pravočasno s zadovoljnimi poročili. Ob 14. so bile tekme zaključene. Tekmovalce je nagovoril župni prosvetar br. Pahor, kije povda-ril važnost pripravljenosti sokob stva v današnjih časih. Ob 15. je bil defile pred komandantom mesta polkovnikom g. Defarjem, župnim starosto br. Smrtnikom in župnim načelnikom br. Grobelnikom. Sokolskim četam se je priključila tudi četa vojaštva ter s tem povdarila povezanost s sokolstvom. Gromko se odmevali koraki sokolskih in vojaških čet po prostrani Glaziji ob sviranju vojaške godbe 39. peš. polka, ki je bila prirediteljem ves dan na razpolago. Brat župni starosta je nato nagovoril postrojene čete ter se še posebno zahvalil komandantu g. Defarju za vso naklonjenost sokolstvu. G. polkovnik se je zahvalil vsem vodnikom in tekmovalcem za odlično izvedbo in pripravljenost najmlajših sokolskih borcev. Y'so prireditev je vodil br. Grobelnik s podnačelnikom br. Verkom in br. Urbačičem. Vsa prireditev je pokazala pravo smer sokolske vzgoje v sedanjih časih.
Naše sokolstvo o Mol
»Jugoslovenski glasnik«, koji izlazi u Santiago de Chile, javlja, da su u Punta Arenas priredene biciklističke utrke, na kojima je osvojio prvenstvo Jugoslovenski Soko. Na staži od 50.000 m. po-bedio je br. čekalovič, koji je u-jedno postigao u brzini i novi čileanski rekord. Pretsednik At-letskog saveza predao mu je na Stadionu pobedničku vrpcu, koju več nekoliko godina drže Sokoli«
SOKOLSKI GLASNIK	God.	XI	—	Bro.j	31	.
IZ SLOVENSKOG SVETA
/ Strana 4	_____________________
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Pretprošle nedelje priredene su Sokolske utakmice u odbojci u Ljutomeru, na kojima su, od 7 pozvanih društava, učestvovala ova društva:	Maribor I, Sre-
'dišče ob Dravi i Ljutomer. Utakmice je posmatrao lep broj gledalaca, srdačno po-zdravivši nastup pojedinilj mom-?adi. Tehničko vodstvo bilo jeu rukama brata J. Horvata, pozna-tog stručnjaka za odbojku, koji je i organizovao utakmice.
I	*
Sokolsko društvo Bosanski Novi
jedno od vrlo vrednih i marljivih 'društava u župi je, pored redov-tiog rada, organizovalo sokolski *,Džez orkestar", koji, pod neumornim vodstvom brata Rajka Pavloviča, održava vježbe i svira
na društvenim igrankama koje su mnogobrojno posjećene, kako od članstva tako i prijatelja sokolstva u mjestu.
U nedjelju je ovaj mladi „Džez 'orkestar" gostovao u Banjoj Luci, gdje je u Sokolskom domu priredena igranka. „Džez orke-star^ie za sva svoja muzička iz* Vodenja žeo veliko priznanje mu-zičara i mnogobrojnih igrača i publike.
*
Sokolska četa u Velikoj Plani
priredila je uspelu sokolsku smotru sa javnim časom i večernjim poselom. Priredbama su prisu-stvovali i sokoli iz Požarevca, koji su došli u velikom broju sa zastavama i muzikom i prošli u povorci kroz mesto srdačno pozdravljeni od meštana. Gostima je u podne prireden ručak u Op-štini, a posle podne izveden je javni nastup u dvorištu novogradnje sokolskog doma. Uveče je u opštinskom domu priredeno svečano poselo. Sve priredbe bile su odlično posedene, a čist prihod namenjen je za dovršenje sokolskog doma.
*
Sokolsko društvo Kreka, župa
Tuzla, održalo je vanrednu go-'dišnju skupštinu, povodom ostavke starešine br. Karla Humla, koja je bila brojno posedena. Posle govora br. Kurbašiča, predložene su dve kandidatske liste, kojima je obema na čelu bio br. Drago Štefanovič-Džinič. Da ne dode do nepotrebnog natezanja, ovlašden je br. Stefanovič, da sa još dvojicom članova sastavi novu listu, koja je jednoglasno prim-ljena. Pored br. Stefanoviča, kao starešine, na toj su listi brača IvanStojak, Drago Cuder, M. Stefanovič, Srečko Matauš, A. Stanič, B. Stefanovič, Josip Vadnjal, Ivo Andričevič, Ing. V. Stajic i dr.
i	*
Sokolsko društvo Borovo priredilo je, 21 jula izlet u Brčko, u kome je učcstvovalo preko 50 pripadnika. lzletnici su, sa pesmom prolazili pitomim kraievima Posavine, diveči se lepoti naše do-Jnovine. Na stanici u Brčkom izletnike su dočekali brača Dr. Ikić, starešina i J. Hadžimehme-Bovlč, načelnik, srdačno ih po-Zdravivši i povevši do novogradnje doma, ■ od kuda su autobu-fcom pošli u tvornicu čarapa
„Stolin“, koju su detaljno razgledali. U tamošnjem društve-nom domu priredio im je doru-čak i ručak, g. Avramovič, u-pravnik doma kome se zahvalio brat Pavao Granjaš. Razgledan je i nekadanji begov konak, pun orijentalnih zakutaka, koji je sada pretvoren u muški internat.
Po podne priredena je utak-mica naraštaja u odbojci. Borovo je nastupilo u postavi Pul, Vukičevič, Samardžija, Veljkovič, Todič, Milosavljevič, a Brčko: Članovi: Markovič, Kaškovič, Ma-šič, Simič, Zerevič i Mičenovič. Pobedio je naraštaj Borova sa 2:0. Igrali su i članovi Borova sa prvom grupom iz Brčkog, ali je utakmica prekinuta kod stanja 1:1 zbog nogometne priredbe.
Posle utakmice razgledan je spomenik palim dobrovoljcima, i ostala varoš, koja se izletnicima mnogo svidela. Puni zadovoljstva vratili su se sokoli i sokolice iz Borova svojim kučama, osveženi telesno i duševno.
J. brandajs
Rad Sokolskog društva Ogulin, u junu
Uprava društva nastojala je svim sredstvima da uredi unu-trašnjost novosagradenog dru-štvenog doma. Jedna od najlepših prostorija je svakako mala dvorana na prvom spratu, u koju je smeštena društvena čitaoni-ca, sa knjižnicom.
Svečano otvaranje čitaonice i knjižnice obavljeno je na Vidov-dan, u prisustvu brojnog članstva i velikog broja gradanstva, kao i pretstavnika vlasti. 2upu Kar-lovac je zastupao starešina, br. Marko Sablič. Prigodne govore održali su prosvetar društva, br. S. ćurčič, starešina br. Bosnić i brat Sablič, čiji je govor sve oduševio. Uzvanicima je priredena zakuska, na kojoj je takoder palo nekoliko rodoljubivih govora. Društvena čitaonica pretpla-čena je na velilA broj dnevnih i nedeljnih listova, kao i na broj-ne časopise i povremene publikacije, sa čime se članstvo koristi u punoj meri, jednako kao i sa knjižnicom, bogatom raznovrsnim knjigama. Samo se po sebi razume, da su sokolski listovi i knjige zastupani u punom broju.
Naraštajski i dečiji otsek priredio je svečano poselo, koje je bilo odlično posečeno od članstva i prijatelja sokolstva. Sve tačkt izvedene su sa velikim uspehom, zašto ide zasluga vrednog dru-štvenog tajnika, br. Milana Ivo-Ševiča, koji vrši i načelničke funkcije, jer se br. načelnik na-lazi na vojnoj dužnosti, kao i mnogi drugi funkcioneri.
1 prosvetni rad dao je u toku juna lepih rezultata. Sa radom u svima otsecima nastavlja se, bez obzira na sve poteškoče kojima je sokolstvo izloženo u ovim kra-jevima.
M. V.
RASPOLOŽENJE U BUGARSKOJ
Bugarska štampa največu pa-žnju posvečuje razgovorima u Salzburgu, i promenama koje bi trebale da uslede na jugoistolču Evrope, a od kojih se Bugarska nada velikoj koristi. Opčenito se očekuje, da če pitanje Dobrudže biti Što skorije povoljno rešeno za Bugarsku, ali se govori i o o-stalim bugarskim zahtevima. Ima, doduše, listova, koji opominju, da se ne sme gajiti preterani op-timizam, več da treba ostati tre-zven i umeren, jer če se time po-stiči najbolji rezultat. Tako n. pr. piše list „Čas“; dok naprotiv list „Slovo" objavljuje članak bivšeg ministra, Kožuharova, koji napada „fabrikante pesimizma" i kaže, da Bugari imaju mnogo razloga da budu optimisti, jer su neprestano stajali na strani Ne-mačke; jer su sa Nemačkom sku-pa stradali u prošlom ratu, pa zato imaju razloga da veruju, da če im sada, kada je Nemačka po-bedila, biti učinjena pravica. „Bu-garski narod, sa detinjom čisto-čom veruje u prijateljske osečaje i dobre namere Nemačke i Italije, koji hoče da stvore Evropu, organiziranu na osnovu pravice".
VESTI IZ SLOVAČKE
U Slovačkoj je došlo d6 premena u vladi, koje su usledile nakon povratka slovačkih državnika iz Salcburga. Dosadašnji ministar spoljnih poslova, Dur-čanski, je istupio iz vlade, a njegov resor je preuzeo sam pret-sednik vlade, Dr. Tuka. Za ministra unutrašnjih poslova imenovan je šanjo Mach, koji če pono-vo preuzeti vočstvo Hlinkine garde. O Šanji Machu se govorilo, da je imao diktatorske namere, sa kojima se nije slagao pretsed-nik republike Dr. Tiso, i da je zato morao ranije da otstupi. Nije poznat uzrok zbog koga je ot-stupio Durčanski, ali postoji na-gadanje, da se nije slaeao sa nai-novijim planovima o buducoj sudbini Slovačke.
Javlja se takode, da če biti iz-menjen i ustav slovačke države, a pretsednik vlade, dr. Tuka, je izjavio, da če Slovačka preduzeti vrlo oštre mere protiv Jevreja i komunista, jer da u Slovačkoj nema mesta za komunizam. „Ba-seler Naehrichten" doznaje, da se razgovori sa slovačkim državni-cima u Salcburgu nisu odnosili samo na položaj u Podunavlju, več i na to, da se Slovačka mora unutarnje preurediti i još jače povezati svoju sudbinu sa Nemačkom. U budude če namački poslanik u Bratislavi imati pravo da saodlučuje u svima unutarnjim i spoljno političkim važnim pitanji-ma i pretstavljače vezti izmedu slovačke i nemačke vlade. Prvi korak na tom putu pretstavlja imenovanje novog nemačkog poslanika u Bratislavi, Kilingera.
ČEHOSLOVAČKA VLADA U ENGLESKOJ
Povodom organizovanja provi-zorne čehoslovačke vlade u L6n-donu, i njenog priznanja sa Strane EnglesVe, ističe se, da je ta vlada sestavljena od 6 Čeha i 5 Slovaka, te da je poznati engle-ski publicist, W. Steed, održao na engleskom radiu predavanje, o značenju čehoslovačke nezavisno-sti. Nemačka štampa sa ironijom govori o stvaranju te vlade i veli, da se Velikoj Britaniji ne radi
o	češkom narodu ,več o njenim sopstvenini interesima. Švajcarski listovi javljaju, da je organizova-nje čehoslovačke vlade izazvalo oštre napadaje i u madžarskoj štampi, koja u tome vidi nepri* jateljski akt protiv Madžarske, „Pester Loyd“ piše, da je bivša Čehoslovačka uvek bila največi protivnik Madžarske i da svako
nastojanje za obnavljanjem te države razara svaku mogučnost sporazuma sa Madžarskom.
Iz Londona se javlja, da čehoslovačka legija u Engleskoj bro-ji za sada oko 8.000 vojnika, a osim toga se u Engleskoj nalazi oko 1.000 čehoslovačkih avijati-čara.
VLADA PROTEKTORATA PROTIV DR. BENEŠA
Povodom stvaranja provizorne čehoslovačke vlade u Londonu, objavila je vlada Češko-morav-skog protektorata jedno saopšte-nje, u kome se kaže, da je taj korak bez ikakvog osnova, pošto češka javnost ima svog jedinog pretstavnika u ličnosti svoga prezi-denta, Dr. Hahe, i verno ispunja-va svoje dužnosti prema nemačkom Rajhu. — Čitava štampa u Protektoratu je par dana ranije donela opsežno saopštenje, u kome se tvrdi, da je Dr. Beeneš poneo sobom u inostranstvo oko 40 miliona čeških kruna. U saop-štenju se naročito poziva narod, da ne poklanja pažnje Dr. Bene-šu i njegovoj vladi, koja želi da češki narod zavede avanturistič-kim obečanjima.
„Der Neue Tag“, koji izlazi u Pragu, piše nedavno, da glavni preduslov, za bilo kakvo name-štenje u Češkomoravskom protektoratu treba da bude savrše-no poznavanje nemačkog jezika; pa če i svi dosadašnji činovnici
morati položiti ispit iz nemačkoi jezika.
Centralni savez trgovačkih i industrijskih preduzeča u Češkomoravskom Protektoratu objavio je prošlih dana poziv svojim članovima, da do 15 avgusta imaju postaviti na svim svojim radnja-ma dvojezične natpise, u nemačkom, a onda u češkom jeziku. U manje prometnim ulicama rok se produžuje do 15 septembra. — Praški listovi javljaju, da je Direkcija praške rečne plovidbe objavila naredbu, da se Jevreji ne smeju voziti na ladama toga preduzeča.
IZ OKUPIRANE POLJSKE
Generalni guverner okupirane Poljske, Dr. Frank, održao je, 26 jula, govor, u kome je izjavio da od sada zvanični naziv onog dela bivše Poljske države, koji se nalazi pod nemačkom upravom, glasi: „Nemački glavni guverne-ment Rajha". U Berlinu se ta promena tumači, kao znak definitivne stabilizacije sadašnjeg stanja u Poljskoj, a obrazlaže se time, što je poljska država pro-pala bez objave rata, pa zato može da dobije svoj novi oblik bez prethodnog zaključenja mira^
*
Iz Londona javljaju rda je izmedu poljske vlade u inozemstvu i engleske vlade, potpisan sporazum o političkoj i vojničkoj sa* radnji jedne i druge države.
_^——m—
PaiM j Салцбуцгу и Југоистон Epe
Разговори румунских, бугар-ских и маџарских државника са водитељима немачке државне политике, а нарочито са г. Хит-лером и r. Рибентропом, већ су завршени, али се још увек не зна, који је био резултат тих разговора. Према немачким и италијанским вестима, није на тим разговорима било закључе-но ништа одређено у погледу промена на југоистоку Европе, веН су само дати савети и ди-риктиве, да се пошто по то очу-ва мир у том делу света и да државе, које су у спору, треба да приступе директним разго-ворима, како би сагласно и без већих потреса дошло до задо-вољавајућих решења. Диплома-ти који су се вратили својим ку-hana тврде сви да су врло за-довољни са разговорима и так-миче се, да свој положај при-кажу у што повољнијем светлу. Маџарска штампа је нарочито одлучна, па неутрални листови тврде, да ће Маџари тражити за себе већи део Ердеља, док се напротив за Бугаре каже, да не би тражили читаву Добруџу. По свему изгледа, да су Руму-ни склонији у попуштаљу према Бугарској, а чини се да су и друге снле склоније да признају оправданост бугарских захтева, него што је сручај са Маџзр-ском. У Румунији се међутим још увек упорно тврди, да се не мисли ни на какве територи-јалне уступке. Министар спољ-них послова, r. Манојлеску је изјавио додуше, да је Румунијз спремна да уђе у директне пре-говоре ca Маџарском и Бугар-ском, али је. као начин решек>а, споиенуо само измену станов-ништва; док се из Букурешга јавља, да је један део чланова владе одлучно противан сваким територијалним уступцима и да у читавој Румунији јача отпор против ревизнје граница.
Страна штампа јавља, да je Москва веома резервисана у no-
гледу разговора у Салцбургу, док је совјетска влада иедавно уложила оштар протест у Руму* нији против шиканираша из< беглица из Бесарабије. „Neue Zuricher Zeitung" пише, у броју; од 28 јула, да he Немачка све уложити да спречи сукобе на југоистоку, да на тај начин Ру* сија не би имала разлога да интервенише у том крају, на ко^ ме се, након заузеће Бесараби* је, осећа ипак њен притисак. „Немачка жели да поведе од-< лучни рат против Енглеске и због тога хоће да епречи сваку, господарску или политичку де* зорганизацију југоистока, Kaoi и сваку несугласицу са Русијом. Да ли he joj то успети обузда* вањем ревизионистичких пре* тензија показаће будући доган ђаји, али је јасно да се између дипломатске активности на југо^ истоку и рата против Енглеске одиграва драматска утакмица".
Најзад, италијански католички лист „Авенире" износи мишљен»е да „силе осовине раде сада У, Риму и Берлину на припреман>У. нове балканске равнотеже, која је данас хитно потребна због совјетизације Балтпка и поду-навске претстраже Бесарабије и Буковиие."
„Neue Zuricher Zeitung" јавља. 30 јула, да у Румунији све више јача отпор против сваког одсту-* пан>а територије. Совјетска про-паганда врло спретно искориш* ћава то нерасположење станов-ништва, тако да унутарња поли* тичка напетост у Румунији из дана у дан расте. Отпор против владине полнтике се јавља чак и у оним круговима, који се сма« трају као главни ослонц:г данаш* н>ег режима.
eSSfiBSSSSSSSSBSEBvSSS*
VAŽNO UPOZORENJE Iđući broj „Sokolskog Glas-nika“ biće obustavljen svima pretplatnicima, koji nisupod-mirili pretplatu za godinU 1939 .
Orkestar Sokolskog društva u Bos. Novom
CITAJUCI NOVINE...
Ncmački tistovl, "a naročito t.Deutsche Allgemeine Zeitung J avl ja ju, da se radi na osnivanju nezavisne bretanjske države, koja če se otcepiti od Francuske; te da su nemačke vlasti več priznale Bretanju kao samostalnu jedini-cu- Istovremeno se javlja da je osnovano Bretanjsko nacionalno yeče, ko je izmed u ostalog traži stvaranje nacionale države i sude-lovanje u ratu protiv Engleske, koja je „stari neprijatelj Kelta". A iz Strasburga se javlja da je pretstavnik policije izdao narede-nje, da se u Alzaciji imaju ukloniti svi francuski natpisi, i zamejiti maternjim jezikom.
>.Hrvatska straža", kao i neki drugi listov i, ko ji se nazivaju ju-Boslovenskim, uporno tvrde, da se danas stvara „nova Francuska", koja (e hiti „osjobodena od ra-zornih sila i koja če iziči obnovljena i nacionalno kompaktna Početak te „obnove“ i te „protu-nazornosti" vidimo, medutim, u separiranju Bretanje i otklanjanju svih francuskih natpisa u Alzaciji, dok če ostalo več doči, po istoj šabloni... „Politika“ je več javila da se sličan „pol:ret", kao u Bretanji, sprema več I u Burgundiji * Provansi, pa če zatim u Savoji, Loreni itd.
I svaki ta] „pokret" če biti prl-Zr>31 kao „borac za nacionalnu ne-zavisnost, protiv pariskog centralizma"; a „Hrvatska straža” če, zajedno sa ostalima, sve to nacionalno rasulo i dalje naziv ati „ob-novom Francuske" i stvaranjem „novog nacionalizma", priželjku-Jučl naravno i za sebe sličnu „ob-novu"...
*
>,Baseler Nachrichten" je obja-v/o nedavno članak pod naslovom: „FRANCUSKA DANAS I SUTRAU, ko ji završav a ovim zaključkom:
..Preporod Francuske neče u-slediti na novim, protudemo-kratskim putevima, ni na unu-tarnjem političkom ni na spolj-njem političkom polju; jer ti Putevi ne odgovaraju, ni duhu nacije, ni duboko shvačenim za-htevima današnjeg trenutka u Francuskoj."
*
Na drugom mestu javljamo o incidentima u Splitu, o skldanju državnih zastava, napadaju na Sokole itd. Karakteristično je, me-dutim da ni jedan od dva dnevna Usta koja Izlaze u Splitu, ni jed-n°m rečju nisu zabeležili te incidente, kao i mnoge druge, pa i teže, koji su se odigrali na štetu Sokola Hi ostalih Jugoslovena u Splitu i Dalmaciji. I tfbedeni smo, da se sutra dogodi I najteža afe-Ta- ko ju bi izazvao neki član Hrvatske zatlte, na štetu nekog Ju-Soslovena, da ni u jednom split-skom Ul zagrebačkom listu ne bi Mogao da se javi ni jedan red o slučaju. Zar več to ne pokanje, kakvo čudno shvatanje „slo-node" postoji u tim krajevima, i kako su Jugoslovenl u Banovini Hrvatskoj tretirani zaista kao Bradanl drugog reda?
*
J^dan beogradski list, prllično
Po,uzvaničan, čiji program je još k „jugoslovensko narodno je-dinstvo", objavio je nedavno čla-nak. u kome. se o jugoslovenstvu p'^e. kao o „veštačkoj zabuni.“
V Pitanjima, kao što je narodno jedinstvo ili trojstvo, mogu se za-Ur,4i samo ljudi, kojima je na-c,0r>alnost pitanje kalkulacije, a načela. Ima medutim. Bogu Va,a. u r.ašoj zemlji I načelnih ‘Udi, koji se u svojim nacional-n[rn Prlndplma ne daju — zbu-nitl...
*
^Parati: nčkl list „Dubrava", °ji izlazi u Dubrovniku, u pole-
mici sa listom „Dubrovniku, piše
i	ovo:
„Grupica oko „Dubrovnika" zabila je još prije 20 godina glavu u pijesak. U ušima im još zuje tonovi versajskih marševa
i	kao da ne znaju da od Ver-sailles-a nije više ništa ostalo... Onako kako oni pišu bilo je aktuelno njihovom svijetu prije
22	godine. Versajske marševe zamijenili su drugi... Njih se više može čuti samo na gramofonskim pločama...“
Znači da u njihovim ušima zuje tonovi ovih drugih marševa, koji su zamenili versajske...
*
„Z AGRE BAČKI LIST“ je nedavno, pod naslovom „Naša nesreča", objavio belešku, u kojoj se kaže kako se neki čovek vračao na veče iz bioskopa kuči, pa je pri tom utvrdio interesantnu kon-stataciju, da je „prošao kraj nekoliko desetaka ljudi, kroz nekoliko ulica, trgova i uglova glav-nog grada Hrvatske, a nije čuo ni jednu hrvatsku riječ".
Da je to napisao neko drugi, kazalo bi mu se, da „napada glavni grad Hrvata", i da „kleveče njegovo rodoljubivo stanovništvo".
Naraštajci, upoznajte svoju otadžbinu!
Več davno ^e postojala potreba, da se naš naraštaj tokom letnih raspusta uputi diljem naše otadž-bine. Da se to omoguči, povelo je načelništvo Saveza SKJ akciju osnivanja naraštajskih svratišta po jedinicama. Ta akcija je nai-šla na lep odaziv, te več u knjižici „Uputstva za naraštajska pu-tovanja" imademo lep broj jedi-nica sa „Spiskom sokolskih naraštajskih svratišta", koja je ovih dana izašla iz štampe. Knjižicu je sastavio član stručnog odbora Saveza SKJ, brat Janko Kavčič, uz suradnju brata prof. Mirka Skovrana. U knjižici je pravilnik naraštajskih ferijalnih putovanja, najpotrebnije znanje o prvoj pomoči, tumač povlastica na JD2, red u svratištima i slično.
Potrebno je, da naš naraštaj iskoristi ovu priliku, te da upo-zna sve prirodne lepote naše o-tadžbine. Odlučite se još ovog leta i podite diljem otadžbine. Podite i uverite se, koliko je lepa i draga; — upoznajte celi naš narod i njegove vrline!
Knjižica o putovanju se može dobiti kod načelništva sokolske župe, uz cenu od 5 dinara kojima je poslana na tekuči račun.
M. M.
ТЉц (Мссш&екоЉ t* Иеи/нЦ Reci
Sokolsko društvo Ravna Reka
priredilo je tečaj sokolske od-brambene pripravnosti, koji je počeo 14 o. m. Tečaj posečuju 53 brade i sestara, koji rade sa vo-ljom, svesni važnosti narodno-od-brambpnog rada u današnjim vremenima. Tečajce je obišao, 21 jula, načelnik župe, br. Josip Pro-
haska, i pohvalio rad u tečaju, pozvavši učesnike da stečeno znanje korisno upotrebe u svojim jedinicama. Izmedu ostalog, sa tečajcima je prireden izlet u pri-rodu, na kome je prevaljen put od blizu 30 kilometara, sa ciljem upoznavanja okoline, orijen-tacije, poznavanja biljaka itd.
Одликовања соколских стрелаца
Ценећи патриотски и за вој-ску од велике важности рад со-колских јединица, са највишег места одобрено је, да се и чла-нови стрељачких отсека, дру-штава и чета могу одликовати војничком медаљом „Добром стрелцу", ако испуне услове, предвиђене правилником, од-штампаним у књизи „Потребна знања за соколске стрељачке отсеке".
По овоме правилнику, код по-јединих соколских јединица, код којих постоје стрељачкн отсе-ци, извршене су утакмице по „Правилнику за извођење утак-мица у гађању у соколству" (види исту књигу!)
Савез Сокола примио је од Соколске жупе Ниш списак за одликовање за 1939 годину, за следећу браћу:
Соколска чета Дубница, бра-ha: Кркелић Арсеније, земљо-радник, и Ђуровић Живојин, чемљорадник.
Медал.е и дипломе добиће со-колска чета преко жупе, а же-
ља је, да их жупа преда одли-кованим на свечан начин.
Савез Сокола са своје стране честита одликованим, и позива осталу браћу, да се угледају на њих, за добро Крал>а н Отаџ-бине.
ЗА СОКОЛСКИ СПОМЕНИК ФИЛИПУ ВИШЊИЋУ Соколска чета Вишњићево од-
лучила је подићи споменик ве-ликом народном барду, Филипу Вишњићу, гуслару, чије кости почивају у овом селу. Бисту за споменик израдио је месни учи-тељ, бр. СтЈепан Петровечкн, а управа Народног универзитета из Сремске Митровице помоћи he акцију сокола, али то још није довољно за трошкове, за-то се управа соколске чете о-браћа овим путем соколској и националној јавности, са топлом молбом, да ма и најмањим прилогом помогне започето де-ло, чиме ћемо се најбол>е оду-жити успомени песника и буди-тел>а народне свести, Филипа Вишњића. Прилоге слати на Со-колску чету Вишшићево, Срем.
Napadaj! na sokole
Splitski „Narodni list" javlja, da su, na rodendan Dr. Mačeka, dva člana „Hrvatske zaštite" do-šla u Park hotel, u Splitu, i da su tražili od vlasnika hotela, Marina Jozeviča, uglednog nacional-nog borca i člana Sokola, da ski-ne sa hotela jugoslovensku dr-žavnu zastavu, koja se vila zaje-dno sa hrvatskom zastavom. Kad brat Jozevič to nije hteo da uči-ni, došla su istoga dana dva čo-veka pred hotel, gde su batinama tako isprebijali brata Jozeviča, da su mu prelomili kost na levoj ruci.
Isti list javlja, da su različiti ljudi sa batinama tog dana obila-zili radnje svih srpskih trgovaca u Splitu, koji su, pored hrvatske izvesili i jugoslovensku zastavu, pa su tražili da se jugoslovenska zastava skine, sa rečima: „Skini-te ovo..." Splitski list primečuje vrlo tačno: „I tako Je morala da bude skinuta Jugoslovenska zastava, izvešena u čast potpretsed-nika jugoslovenske vladeL-"
ŠIKANIRANJE SOKOLA
Pišu nam Iz Zagreba: Dana 9 jula naš je brat, Klement Brusič,
član Sokolskog društva Zagreb
II,	bio izvrgnut teškim neprijat-nostima. Dok se šetao sa bratom Dušanom Mirkovičem, napao ga je detektiv Lanjvaš, koji je ujed-no član „Gradanske zaštite", sa još dva detektiva, i šilom ga je odveo u policiju, tražeči da bude uapšen. Kada činovnik policije nije našao razloga za apšenje, Lanjvaš je izjavio, da on mora biti uapšen, pošto je Jugosloven,
i	kazao je Brusiču: „Neka ti po-mogne sada Jugoslavija!" Brat Brusič je bio tek sutradan izveden iz zatvora, pošto je naveo, da su svi razlozi detektiva Lanj* vaša krivi, a zatim je podneo pri-javu zbog nezakonitog apšenja. Brat Brusič je činovnik kod Voj-no-tehničkog zavoda u Zagrebu.
ТЕЧАЈ МИНИСТ APCTB A ФИ-ЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА HAPO-ДА 3A ПРОПАГАНДУ ПЛИ-ВАЧКОГ СПОРТА
У циљу пропаганде и унапре-ђења пливачког спорта Мини-старство физичког васпитања народа прирећује у времену од 15 до 29 августа 1940 године у Аранђеловцу, течај за образо-вање инструктора пливачког спорта. У овај течај примиће се 25 учесника првенствено из оних крајева, где постоје по-вољни услови за оснивање и развој пливачких спортских у-дружења. Кандидати за течај треба да испуњавају следеће у-слове:
1) да су држављани Краљеви-не Југославије;
2) да нису млаћи од 18 нити старији од 28 година;
3) да су- се до сада бавили пливачким спортом, те да прак-тично свладавају више начина (стилова) истрајног пливаша;
4) прописно таксирану (од 10 дин.) молбу за пријем треба по-слати са препоруком месног у-дружења телесног васпитања (соколско друштво или које друго спортско удружење) од-носно у крајевима где иста не постоје, са препоруком издатом од стране државне или само-управне власти, Министарству физичког васпитања народа до 8 августа 1940 године.
У молби треба навести поред личних података такође подат-ке о евентуалном досадањем спортском раду о личним ллч вачким способностима и плану за будућу делатност на унзппе-ђењу пливачког спорта у место
Из Ч.О.С.
„Чешка Обеп Соколска" бил«
је најавила ове године прославу 50 - годишњице Подбелогорске жупе, која је требала да се о-држи у Прагу, и прославу 75-го* дишњице Сокола Храдец Крало* ви, која је требала да се одржи у истоименој вароши. Међутим су обе те прославе отказане. О-ве године се навршава и 75 го« дина од оснивања Сокола у Бе-роуну, који је везан са успоме-ном на Др. М. Тирша и Ј Фиг-нера, јер су се баш у том ме-сту н>их двојица састајали на прве разговоре, чији плод је би* ло оснивање Сокола.
Ових дана је навршио 60 ro-дина живота, брат Др. Алберт Пражак, проф. универзитета и познати научник, те један од најугледнијих соколских публиу циста и идеолога. Готово у исто време навршио је 60 година жич вота и претседник саобраћајног одбора ЧОС, брат инж. Моос, који већ 40 година ради у со« колству, na je познат н као одч личан вежбач.
Чешка Обец Соколска је, по-четком јуна, на СтраховскоК вежбалишту прнредила такмиче< ња у лакој атлетици. Наступило је 250 такмичара, а победу је однело Соколско друштво из Оломоуца.
Половином јуна је Начелни« штво жена ЧОС, на вежбалиш« ту Тиршевог дома, приредило општа такмичења чланица ои-| шег и средњег одељења, на ко-јима је узело учешћа око 800 такмичарки. Такмичењима су; присуствовали претставници вла-сти, општине и ЧОС, те много-бројна публика. Такмичило се први пут за прелазни дар Др. Мирослава Тирша, и у вишем одељењу је победила врста Ви' нохрадског Сокола.
У Моравској, у садашњем тренутку делује 15 соколских жупа, које су учлањене у Чеш-ку Обец Соколску, а које броје 107.000 припадника. Према ro* дини 1938, пораст чланства изно« си 5.000. Најјача од тих жупа је Моравско-Шлеска, са 13.000 чланова.
Соколски песнииџ
ЈУГОСЛАВИЈИ!
Југославијо, зенљо мила, Отаџбино моја драга,
Краљица си крунисана, Препуна си сваког блага, Молим Ти се сваког дана.
Земљо славна дедова мојих, Јунака храбрпх и славних, Који су се борили за тебе,
За опстанак покољења својих, Да боље живе и чувају тебе!
Тебе хвалии, теби певаи,
Кад по теби сејеи и радим; Кад се твојии хлебом храпич,
I
■ И са њиме живот сладим, — Увек спреман да ге брании,
Братислав Буљубашнћ
Колонија Светићево
сталног становања. Трошкове око организације пливачког те« чаја као и трошкове за исхра« ну, становање и путовање слу« шалаца сносиће Министарство физичког васпитањз народа. У течај примљени кандмдати биће позвани писменим путем.
Dogadaji kod nas i u svetu
r Ttalijanska štampa piše, đa ma-tovni napadaji nemačkih aviona na Englesku pretstavlja.iu več u-vod u veliki napadaji na Britanska ostrva, koji može svaki čas Ida usledi. Iz nernačkog izvora se javlja da su u poslednje doba že-stoko bombardovane mnoge luke U Engleskoj i da je uspeh tog bombardovanja takav, da su te luke onesposobljene za rad, te da su mnoge lade potopljene. Englezi javljaju takoder da vrše velike avijatičke napadaje na vojni-čke objekte i industrijska mesta ti Nemačkoj, te na aerodrome i slagališta municije i nafte u okupiranim krajevima, pa ističu ta-kode uspehe te akcije. Velika Britanija je, medutim, protegla blokadu i na francusku obalu, a španjolskoj i portugalskoj vladi 'je izjavila, da neče dopustiti uvoz u te zemlje, ako je roba namenjena protivnicima. Italijanski li-stovi pišu o neprestanom bom-bardovanju Malte i Cibraltara, a iz Engleske se javlja, da u Gibraltar neprestano dolaze nove čete, koje su spremne da dočekaju bilo koju navalu.
Poslednji glasovi italijanske žtampe ističu, da rat protiv Engleske ne može da se vodi na mun.ievit način, kao što je bio rat protiv Francuske, niti da je to bila namera sila osovine. Napro-tiv če se rat protiv Engleske voditi time, što če se postepeno is-ctpsti njen unutrašnji i imperi-jalni ratni potencijal. Napadaji iz vazduha su glavno oružje za taj cilj. „Neue Ztiricher Zeitung” piše, da če operacije u glavnom voditi u zraku, da se tako postigne blokadni pritisak na engleska o-sfrva. Međutim list veli da se Velika Britanija uporno bori, i da je svojom odbranom do sada onemogočila masovni prolaz avi-ona do svojih ostrva. Vidi se da če bitka biti vrlo teška.
*
Pod naslovom „Rat se nastavlja", objavljuje bazelski „National Zeitung", u broju od 28 jula, uvodni članak, u kome kuša da objasni otklanjanje Hitlerovog apela na zdrav razum, sa strane Engleske. List veli, da je Engleska u početku nameravala da rat vodi na strani Francuske, Rusije
i	Poljske, kao njihov saveznik; dok je sada na jedanput prisiljena da rat vodi sama. Pa ipak njena odlučnost izgleda danas ja-ča nego ikada, i stranac se čudi, sa kakvim pouzdanjem Englezi gledaju u ishod rata.
Za objektivnog posmatrača se postavlja međutim pitanje, na koji način Englezi misle da če biti u stanju, da predu u ofenzivni rat, ako im pre toga uspe da se odbrane od velikog nernačkog napadaja na britanska ostrva. To pitanje je u toliko važnije, što su sve teorije engleskih stratega, koje su se bazirale na defanziv-nom ratu, doživele neuspeh kod engleskih saveznika. Kod toga se idozivaju u pomoč istorijske paralele i iznenadne promene koje mogu da dovedu do novih mogočnosti. Englezi misle, da je današnje neodredeno držanje Amerike, u vezi sa prezidentskim iz-borinia, te da če posle izbora in-tervenistička kampanja moči ne-smetano da se razvija. Sem toga se ukazuje na činjenicu, da je nemačko-rusko zbtiženje prošle godine iz osnove izmenilo položaj, — ma koliko da Nemci sa največom ironijom govore o britanskim nadama u novi obrt sa Strane Ru§ije. Nije međutim ve-rovatno, da engleska javnost nije svesna udarne snage nernačkog OTužja, posle svih pobeda u Fran-cuskoj i u Poljskoj.
Svajcarski list podvtači nesum
njivu volju Nemačke, da izvede stabilizaciju kontinentalnih odnosa, te da budučem životu Evrope, kako ga Nemačka zamišlja, dade što jedinstvenije oblike. Pa ipak, svajcarski list misli, da ti oblici neče moči da se nazovu definitivnim dok ne bude završen rat na moru i u zraku. Svako produže-nje rata znači nove poteškoče u okupiranim krajevima, naročito kad se uzme u obzir pitanje prehrane. Francuska, zemlja obilja, dolazi u opasnost da ove zime pretrpi teške dane gladi, je-dnako kao i drugi krajevi. Stoga je razumljivo da je nemački apel za mir naišao u mnogim krajevima na odjek.
*
Panamerička konferencija u Havani završila je rad i objavila rezoluciju, iz koje se vidi, da je politika Severoameričke Unije i njenog prezidenta Rusvelta izne-la pobedu na toj konferenciji i da je postignuta značajna jedno-dušnost čitavog američkog kontinenta. Naročito su važni zaključ-ci o torne, da se ni jednoj vana-meričkoj sili ne dopusti da pre-uzme teritorije, koje danas prt-padaju Francuskoj, Holandiji itd., a koje se nalaze u Americi. Za-tim zaključci o zajedničkoj odbrani i zajedničkom nastupanju svih američkih država, o merama protiv „pete kolone", protiv Strane propagande i stranih špijuna itd. Engleska štampa pokazuje veliko zadovoljstvo sa rezultati-ma konferencije, dok nemačka i italijanska štampa napadaju njene zaključke.
*
Na dalekom istoku preti tako-de da če doči do komplikacija, ne samo izmedu Japana i Amerike nego i Japana i Velike Britanije. Spor između Vašingtona i Tokija čini se ipak mnogo teži, pa je američka vlada več odredila zabranu izvoza petroleja, gvožda i Čelika u Japan, što je u Japanu izazvalo veliko ogorčenje, jer su mu ti artikli danas naročito potrebni, zbog vodenja rata protiv Kine. U Americi po-stoji sve jače raspoloženje protiv Japana, pa američka štampa več piše o japanskim planovima, da zajedno sa Nemačkom navali na Ameriku, što nemačka štampa odlučno demantuje. Japan optu-žuje Ameriku, da podupire Kine-ze protiv Japanaca, dok moskovska „Pravda" tvrdi, da se radi
o	borbi tržišta u Aziji, a naročito u Kini, te da če Amerika sve učiniti da ne dozvoli da bude is-tisnuta iz Kine. Ruski list tvrdi, da su Japan i Amerika stupili u odlučnu borbu, koja može da dovede i do težih komplikacija.
Nova japanska vlada se pokazuje nepopustljiva i prema Ve-likoj Britaniji, a naročito uzbu-denje u Londonu je izazvalo hap-šenje vrlo uglednih engleskih ličnosti u Japanu, za koje japanska štampa tvrdi, da su vršili špiju-nažu. Engleski ministar spoljnih poslova je izjavio da su te vesti netačne i najavio je, da če Veli ka Britanija preduzeti odlučne korake. Pred takvom situacijom, ja panska vlada nastoji da što pre likvidira rat sa Kinom, pa se govori da je sa njene strane uči-njen mirovni predlog, koji je sa strane Čangkajšeka odbijen. Kina izjavljuje, da če nastaviti rat do potpunog oslobodenja, a kineski krugovi se nadaju u pomoč A-merike. Za sada Moskva pokazuje potpunu rezervisanost prema do-gadajima na dalekom istoku.
*
Nedavno je u Sovjetskoj Rusiji proslavljen dan ratne mornarice,
pa je tom prilikom komesar za ratnu mornaricu, admiral Kuznje-
cov, izjavio, da je sovjetska rat-na mornarica u toku godine 1939 bila pojačana s ukupno 112 novih malih i velikih prekomorskih je-dinica, dok program naoružanja za godinu 1940 predvida izgrad-nju 168 novih ratnih brodova. Isto tako se brzo povečava pod-mornička mornarica. U toku godine 1940 bit če u sovjetsku mornaricu uvršteno 300 pošto više podmornica, nego u godini 1937, koliko u pogledu tonaže toliko
i	njihovog broja. Također se stalno povečava pomorsko zrako-plovstvo i izgraduje obalna odbrana.— I admiral Ignjatijev je objavio članak, u kopie kaže, da sovjetske podmornice, po broju i po kvalitetu, prevazilaze podmor-ničku flotu bilo koje druge zemlje. Pomorska avijacija Sovjetske Unije pretstavlja također straho-vitu silu, a sovjetska mornarica se toliko povečala, da je g. 1939 imala 3 puta više ratnih brodova nego godine 1937.
*
Švajcarski listovi primaju iz Štokholma, da je namera današnje norveške vlade, da svrgne s prestola kralja Haakona, koji se nalazi u Engleskoj, naišla na od-lučni otpor najširih masa u Nor-veškoj. Zbog toga je bio povu-Čen predlog o svrgnuču, koga je vlada htela izneti pred parlame-nat, ali se misli, da če predlog ipak biti iznesen koncem avgusta, pošto se učini pokušaj da se uvede kraljevski savet i da se razbistri situacija u spoljnoj po-litici.
STAMPA O SOKOLSTVU
„Hama Вол>а“ гласило југо-словенске омладине, која изла-зи у Љубљани, доноси у по-следњем броју следећи позив својим претплатницима, који су уједно и чланови Сокола, у ко-ме између осталога каже:
„Ми млади соколи морамо у свим данима цзвршавати наше иародне и соколске дужности тако, да се у слободном време-ну посветимо потпуно узгајању народа у соколском духу. Мо-гуће да сада треба унеколико по-пустити у послу, кога смо нази-вали „технички рад" у ужем сми-слу речи. Треба следити пут, nora нам отвара садашњица. У на-шим редовима морамо тако во-дити и спремати чланство, у сми-слу соколске приправности, да се нећемо требати плашити ни-каквих изненађења. Данас иека буду сваком Соколу геслом Тир-шеве речи: „У сваку руку пу-шка — жељезна, војничка дисци-плина!" — Други део свога рада морамо посветити духовном иа-оружању ие само соколских при-падника већ читавог југословен-ског народа. Ту несмемо гледати ки на какве политтке, верске или сталешке разлике, већ мора-мо да свакога у нашој околици запојимо националном свешћу и поносом, Ми морамо припремити нашу домоввну за неосвојиву тврђаву воље, борбености и не-сломивог духа, која he стати и
остати
луја".
посред свих бура и
Сплитски „Народни лист" пи-ше у последњем броју о изоста-лим соколским слетовима ове године, па каже:
„Летни дани били су увек Ја' ни соколских слетова. Били су. Сада је лето, али нема соколских слетова. Међутим, док је сокола биће и слетова, јер сокол npe-стаје бити сокол, као што и пти• ца престаје бити птица, кад не лети.
Може надоћи нека снла, која he замрзнути и саме соколе, као што je замрзнула њихове летње слетове, али соколи не би били соколи, кад се не би знали Да увију свакој сили олујине, свим атмосферским и сваиаквим иепо" годама, па опет летели и даљв осталв соколи. Сокола не чинв соколом ни одора, сива сурка, црвена кошуља, ни дворана, ни справе ни старешинство. Сокола чини соколом соколскн дух, а тај остаје као све што је духов-но недирнуто, нетакнуто и вечно.
И онда могу да замрзну слето-ви као и онда кад су већ замр* зли физички соколски слетови, постоји још могућност лега, а тај је чишћи, лакши, продорнијк и сиже на највеће удаљености. То су слетови духова, слетови кисли и слетови осећајности. На том подручју нема мраза.
Pregleđ sportskih događaja u zemlji i vani
— U nedelju je u Pančevu odr-žana zanimljiva futbalska utak-mica između s. k. „Jugoslavije", iz Jabuke, i SSK iz Skoplja, za ulazak u Srpsku ligu. Pobedila je „Jugoslavija" s rezultatom 4:1. U nedelju se, u Skoplju igra re-vanš - utakmica.
— Na Hajdukovom igralištu u Splitu održano je veliko lakoat-letsko takmičenje. Učestvovalo je mnogo poznatih lakoatletičara iz Zagreba, Splita i Beograda. Uče-stvovali su iz Beograda: „BSK", „Jugoslavija" i „Rusija", iz Zagreba:	HASK,	„Konkordija i
„Tekstilac", iz Osijeka „Zrinjski", iz Splita; „Hajduk", „Split", „Nada” i „Krupa". Postignuti su vrlo dobri rezultati, naročito skok u vis (185 cm. — Abramovič* Hašk).
— U nedelju su održane velike veslaččke utakmice i to: u Beogradu na Savi internacionalne, za prvenstvo Podunavlja, a u Zagrebu utakmice za veslačko prvenstvo Hrvatske Banovine.
— Utakmice za državno prvenstvo u veslanju održače se 11 avgusta o. g. na Rijeci Dubrovač-koj.
— Klubovi Plivačke lige nasta-vljaju sa takmičenjem. U takmi-čenju učestvuje svega pet klubo-va, i to: „Ilirija" iz .Ljubljane, „Jug" iz Dubrovnika „Viktorija" sa Sušaka, „Jadran" iz Splita i „ZPK“ iz Zagreba. Najbolje stoji za sada „Ilirija" iz Ljubljane. U vaterpolu najbolje stoji „Jug", sa 4 boda.
— Naš teniski prvak i prvak Evrope, Punčec, putuje po Slavoniji, gde prireduje egzibicione u-takmice. U nedelju je u Osijeku tukao Paladu, sa rezultatom 3:6, 6:2 i 7:5.
—• Poznati splitski nogometni klubovi, „Split" i „Majstor s mora", fuzijonirali su se. Od sada če se klub zvati S. K. „Split" i
ima lepe izglede za buduča tak-mičenja, kako u nogometu, tako
i	u ostalim granamd športa.
— Nogometna utakmica izmedu Jugoslavije i Madžarske održače se 29 septembra u Budimpešti. Istoga dana održače se i u-takmica između podmladka Jugoslavije i Madžarske u Budimpešti; a u Beogradu toga dana održače se utakmica između „B“ timova Madžarske i Jugoslavije.
— U Somboru održano je u nedelju plivačko takmičenje izmedu Somborskog sportskog u-druženja i Paličkog s. k. iz Subotice. Pobedio je Sombor oset-ljivim rezultatom 68:27. Vaterpolo utakmica završila se je rezultatom 8:0 za Sombor.
— Internacionalni tenis • turnir za prvenstvo Slavonije održače se od 15 do 18 avgusta u Osijeku. Za učestvovanje su se prijavili igrači i igračice Bugarske, Madžarske i Jugoslavije.
— U drugom delu plivačkog takmičenja, na plivačkom dvoboju Sušak—Budimpešta madžarski plivači odneli su sve pobede, o-sim štafete 4X200 m. Vaterpolo utakmica između Budimpešte i Sušaka završila se je rezultatom 7:2 za Budimpeštu.
— Zbog neslaganja sa odluka-ma Vrhovnog sportskog saveta Bugarske sportske federacije, o načinu igranja utakmica za prvenstvo države, napustilo je na-cionalnu ligu pet sofijskih nogometnih klubova.
— U utakmici veslačkog prvenstva Hrvatskog veslačkog saveza, koja je održana u nedelju u Zagrebu, pred rekordnim brojern gledalaca, najviše pobeda odneo je splitski „Hrvatski veslački Klub”. „Krka" iz Šibenika odne-la je pobedu u osmercu.
— Hazena Beogradskog sport-kluba pobedila je u nedelju „Tr-
govački" iz Kruševca, sa rezultatom 11:2.
— Na veslačkim utakmicama za prvenstvo Podunavlja, u meduna-rodnom veslačkom takmičenju, madžarski veslači odneli su pobede u oba četverca dok je u dvojcu, bez kormilara, pobedio veslački klub „Beograd".
— U plivačkom dvoboju beo-gradskih klubova, „BOB" i „Br-danin" odneo je pobedu „Bob", sa rezultatom 83,5:66,5 bodova.
~ I. Sedlaček
Садржина
соколских
листова
„СОКОЛСКА ВОЉА*
Гласило љубљанских сокол« доноси у 179 броју значајан у-водни чланак:	„Кајмакчалан"t
затим исцрпне „Недељне прегле-де“ и вести из соколства и сло-венства, (^ељтон „Тратарјев Мирко", писмо из Прага, заним-љиве чланке: Беседа наше омла-дине, Приправни смо на све, Ан-тон Малеј и др. Лист доноси и једно писмо бр. Др. Лазарз Цара.
ЧДС0ВНИЧАР Н ЈУВЕЛНР
М. МИТР0ВИЂ
Теразије 22 (до Москве)
има швајцарских часовника sa руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
Бpaltи и сестрама попуст Цене врло солидне. Струнаи рад Тражмте цене за израду клинаца и значака
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh M Smiljanič, Alekse Ne nadnviča 6) - Ureduje redakcio ni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) —; štamparija „Luč", Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-