Poštarlna plaćena u gotovu
Cena 1.— Din.
„
HUM
Q L A S I v „AVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 6 oktobar 1939 God. X » Broj 40
ЗНАЧАЈ CABE3HE СКУПШТИНЕ
Ванредна главна скупштина Савеза Сокола Краљевине Југославије, која се сдржала прсшле субсте ч недеље у Бео-граду, протекла је и завршена онако, како се мсгло счекк-вати од најјаче и најагилније националне органнзације > лемљи, од оргаччзацчје ччјч је .врховни задатак васпитање најширих народнчх слојева п новпх генерацчја у идеалима слсбоде, велчччне и јединства отаџбчне, ч која иема другог цчља/него да Југославчју вчдч, чз данау дан, што сретннјом, компактнијом, напреднчјом ч јачом. Два пуна дана је заседа-ла скупштина, заједно са чојединчм отсецима Савеза, чзре-ђале су се десетине говорнчка из читаве земље ч све шта се казало и урадчло за то време, имало је пред оЧима само добробит Југославије, ч настојање да се за њену слободу ч неповредивост спреме преданч радници ч непоколебљчвч 6орци, — витезови пуни одлучностч, заноса и вере.
Одлука да се од-ржи ова ванредна скупштчна пала јс још пред неколико ;,:есецч, чим је месго првог заменчка Ста-решине упражњенс. Међутчм, дсгађаји којч су уследили v свету од тога времена, ч којч су баш чоследњчх дана досе-гли врхунац, једнако као и унутарње промене у држа-ви, учинили су, да је мало на ксју скупштину Савеза похр -лио толчкч број делегата из свих крајева земље; управо зато што су сви осетили, да је главна скучштчна југослсвен сксг Соколства најпозванији форум, да каже реч вере, одлуч-ностч и самочоуздања, према пријатељима ч према чротчв-ницима; те да се, како на унутарњу, тако и на сгтољну ситуа-цчју иаше земље и народа, обазре погледом пуне нацчонал-не свести и поноса! И заиста: Нчшта се није на тој скуп-штини нч крило ни улепшавало. Пале су ч речи оправдане жалбе, због појава које су у противностч и са чоретком и са национадиим смчривањем, а којс cv уперене чрстчв Сокол-ства: — али је, и изнад најболнијих неправди, ччтавим тим већањем доминирала најчлеменчтчја самозатаја, ч убеђење, — да је Југославија изкад свега и да сва сриа, све мисли и све мишице, у данашњем тренутку, треба да етоје у служби Краља, карода и отаџбине !
Избором новога првог заменика Старешчне, Скупштч-на је чзвршчла такође чосао, који је потпуно у духу потреба ч велчкчх задатака дачашњчце. Брат Др. Владимир Белај-чић је био и до сада десна рука бившег нашег незаборавнсг чрвог заменчка Старешчче, брата Е. JI. Гангла, па је, на-роччто од времена када је брат Гаигл болешћу бчо счречеи да се нађе чешће у Београду, као и за последњчх неколико месеци, стварно водчо чослове Савеза, на опште задовољ-ство. Сем тога je брат Белајчч1-1 већ од ране младостч развио свестрану делатност у соколству, у свчм отсецчма ч гранама, тако да се може казатч, да је малс коме нзчј соколскч жи-вот до сржч познат, кас њему. Његова енергчја, радччост и дубока соколска свест освојчле су ччтаву скупштчну, која ra je ретком једнодушчошћу чзабрала, што претставља нај-боље јемсгво, да ће ra v његовом раду ч чодучретч, и да he југословенско Соколство, новим полетом ч свежим снагама прећч на нове напоре и чсве успехе, нове борбе ч нове победе.
Наша парола треба да буде: Рад се наставл>а двостру-ком снагом и троструком вером !
REZO LUCIJA
VANREDNE GLAVNE SKUPŠTINE SAVEZA SOKOLA K. J.
OD 1 OKTOBRA 1939 G.
Jugoslovensko Sokolstvo, rasmotrivši današnje prilike u državi, utvrduje, da je Sokolstvo uvek ostalo verno svojoj misli vodilji: j e d i n s t v u n a r o d n o m i držav-n o m, i da nije nikada služilo bilo kojim stranačko-poli-tičkim ciljevima; pa da je, usled toga, tokom svoga delanja bilo izloženo napadajima, a pod tudinoM i svirepo pro-gonjeno. Ono je uvereno da se jugoslovenski sokolski po-kret, dok u пама živi, ne može slomiti nikakvim uticajima spolna, i smatra da je danas zbog interesa državnih i narodnih, više nego ikada potrebno, da se taj pokret održi, razvija i snaži.
Jugoslovensko Sokolstvo za to i danas naglašava:
— da ostaje verno svojoj zavetno j misli: jedinstvu narodnom i državnom;
— da če i od sada, kao i do sada hrabro i odvažno nastaviti svoj rad, za dobro Kralja, a na korist celokupnog naroda i jugoslovenske države;
— upućuje svoje tople simpatije braći i sestrama, koji su u poslednje doba, kao sokoli,, izloženi nezakonitim napadajima od Strane sokolskih protivnika, te če im u svakom pogledu pružiti punu pomoč i podršku.
Jugoslovensko Sokolstvo poziva celokupno svoje članstvo, da u ovim ozbiljnim danima sve svoje sile posveti sokolskom radu, da se što aktivnije zaposli u sokolanama, da narodno-odbranbeni rad SMatra svojom najsvetijom so-
PRED DEVETI OKTOBAR
BiSMRTNOST KRALJA UJEDINITELJA
Medu dane koje sokolstvo naročilo ističe, spada i deveti okto-iiar, dan mučeničke smrti Viteš-kog Kralja Aleksandra I. Ujedini-teija. Njegova smrt nije smrt u obič-nom značenju te reči, nego je ona za nas jedan večiti živi primer požrtvo-vanja za narodnu sreču i blagostanje, koji nam za sva vremena sija u znaku besmrtnosti.
Naša prva misao na taj dan treba da poleti tamo u višine velikih duša gde se nalazi i Njegova, koje nam našu prošlost obasjavaju svetlim svojim delima, čiji nas sjaj i danas sve greje i grejaće kroz vekove sve generacije naše. Ta prva misao jesu reči: Slava i hvala Kralju Uje-dinitelju, koji dade život svoj u bri-zi za narod svoj! Tu svoju brigu je iskazao i umiruči rečima: »Čuvajte Jugo slavij u!«
Ratna neman nikada u svetu ne miruje. Ona stalno potkopava ljudsko društvo i traži kanale za svoj prodor, da negde izbije i da vrši svoj krvoločni pokolj i pomor.
Bio je jedan kralj koji se uhvatio u koštac s tom nemani u želji da je savlada i da nikada ne udari na njegov narod, njegov hrabri i junač-ki narod, koji je za svoju slobodu mnogo krvi prolio, njegov vredni i mnogopaćeni narod. Bio je jedan kralj koji je išao po svetu da zbriše trag te nemani i da joj spreči u-iazak u njegovu lepu zemlju, ali je ta neman imala jatake svoje, koji Ga dočekaše i ubiše. On je hteo svojoj zemlji da obezbedi mir i zadovoljstvo, nezavisnost i slobodu. On u-mire i ostavlja iza sebe jedan ama-net od dve reči, koje nam ostadoše iza njega da nam ukazuju zašto je živeo i zašto je umro i da nas seća-ju kako treba biti na braniku otadž-bine. »Čuvajte je!« — rekao nam je. Taj kralj bio je Viteški Kralj A-leksandar Prvi Ujedinitelj.
Takva če priča ostati kroz vekove naše budučnosti i ona če, kao i pesma o Boju na Kosovu, gde je slavno poginuo Care Lazo Čestito Koleno, da opominje generacije, kako treba sebe žrtvovati za dobro i sreču otadžbine.
Njegov amanet, »ČUVAJTE JUGOSLAVIJU«, Sokolstvo je uzelo
za svoje najsvctije geslo i po njemu želi da sav svoj rad usmeri i uskladi. Ta je rečenica moto sokolske i-deologije i na njoj se osniva naše sokolsko verovanje.
Danas se viju nad nama teški i tmurni oblači medunarodne sntuaci-je. Hočemo li da strepimo od njih? Hočemo li da dozvolimo da nas po-plaše, pa da se sakrijemo u mišje rupe? Zar bismo onda mogli da kažemo da ispunjavamo amanet Kralja Ujedinitelja? Sokolska načela: »U-vek spremni!« — »Napred!« — »Mi stojimo postojani kao klisurine,« — moraju doči do punog svog izražaja.
Neka podmukla propaganda unosi strah u male narode i hoče da ih baci u malodušnost. Naš narod ne sme podleči takvom podlom uticaju, jer Kralj Ujedinitelj viče s Oplen ca: »ČUVAJTE JUGOSLAVI VIJU!« Taj njegov glas treba da znači: »Čuvajte granice i celokupnost ove divne zemlje Jugoslavije!«
Mi moramo biti duboko prožeti jf-dnom čvrstom i nepokolebljivom verom u svoju neslomijivost i snažni otpor u svakom pogledu. Mi smo to u svojoj burnoj prošlosti i dokazali. Pretnje i samohvalisanje Golijata ne mogu biti dovoljni da nas obeshra-bre. Kako piše naš »Sokolski gla-cnik«? »Niko u Jugoslaviji ne sme da potcenjuje ni naše prilike, ni na-našu odlučnost, ni našu spremu, ni volju za odbranu.« Tako on piše, i stoga nam je dužnost da svako pot-cenjivanje najodlučnije pobijamo svima' dopuštenim sredstvima. »Čuvajte Jugoslaviju!« — ima da znači se to čuva, jer u tome su svi uslovi da se otadžbina očuva. A Sokolstvo je rezervoar svih pozitivnih elemena-ta, koji te uslove daju.
Danas, pored rata s oružjem, mnogo se govori i o ratu živaca, u ko-iem učestvuju skoro sve zemlje u Evropi. Radi se na iscrpljenju živaca, da se neki narod pokoleba u svojoj lepoj i zajedničkoj kuči raznim prctnjama i isticanjem tuđe veličine
kolskom dužnošču, i da podizanju našega sela posveti naj-veču pažnju, da stvori što dublju saradnju sa selom, radi negovanja seoske narodne duhovne kulture. Sokolstvo stavi,ja u dužnost Saveznoj upravi, da preduzme sve potrebno, da rad Sokola i u buduče teče normalno i da se nesmetano razvija u svima krajevima naše zemlje.
Na posao! Budučnost našeg jedinstvenog naroda traži od nas, da budemo dosledni i istrajni! Bili smo, jesmo i o-stajemo neimari jedinstvene Jugoslavije. — Zdravo!
i nadmenosti. Sokolstvo je najbolji instrumenat protiv takvog rata.
»Čuvajte Jugoslaviju« znači dakle
i: ČUVAJTE SOKOLSTVO! Mi
čemo ga i čuvati. Ne mora ono zna-čiti broj, nego ideju, a ideja je ne-propadljiva, ma kakve političke prilike dolazile za Sokolstvo. Ono če postojati i nema te sile koja če ga uništiti. Ni motorizovane trupe ne-če ga dohvatiti, niti bajoneti pokositi, jer jedan misiilac ovo kaže: »Bajoneti se mogu za sve upotrebiti, samo ne za jedno, da se čovek na njih oslanja.« Oni koji ginu sa sokolskom idejom ostavljaju je u znaku i vidu hrabrosti, junaštva i samopo-žrtvovanja i služe za primer onima koji iza njih ostaju. Kralj Ujedinitelj bio je medu takvima, i reči koje je izustio na izdisaju, ostale su kao reči koje je Sokolstvo prihvatilo kao svoj Očenaš, u svojoj sokolskoj religiji.
Deveti oktobar jeste dan, koji nas opominje da čuvamo i Sokolstvo naše, drugim rečima da čuvamo sve ono što u sebi sadrži, da čuvamo‘i negujemo: ljubav, bratstvo, slogu i sporazum.
Sporazum neka zavlada, kao princip, svugde i svagda u svakom našem radu. Neka sporazum zavlada medu svima Slovenim?, pa da slovenski sokoli mogu zapevati »Hej Sloveni!« u pravom i istinskom smislu koji ima ta pesma. Neka sporazum zavlada u svetu, jer nam je samo tako mir osiguran, za koji je ži-‘ veo i radio Kralj Ujedinitelj.
To je na dan besmrtnosti Kralja Ujedinitelja želja, koja proističe iz Njegovog primera i amaneta, koji nam je ostavio. Neka Mu je slava i hvala!
Jovan Udicki
SnvEznn SkupStlno lusoslovensitos Joholstra zahUufuje lednodušno: Rod se naslovijo, — za narodno jelinstoo. norodnu odbranu i podlzonje sela!
Vanredna glavna skupština Save-za Sokola Kraljevine Jugoslavije, koja je imala da obavi izbor Prvog zamenika Starešine i ostalih članova savezne uprave, te da rasmotri današnje stanje i položaj Sokolstva, započela je u subotu, u 8 sati na veče, u vežbačkoj dvorani Saveza Sokola K. J. na, Terazijama, u pri-sustvu velikog broja delegata iz či-tave zemlje i isto tako velikog broja ostalog sokolskog članstva. Delegati su došli u pohvalnom broju i iz najudaljenih župa, osečajuči koliko su baš u ovom trenutku važne odluke i večanja jugoslovenskog Sokolstva i koliko je potrebno da se čuje odlučna sokolska reč, te da nova uprava Saveza Sokola K. J. bude izraz što jednodušnije volje či-tavog članstva. Ukupan broj delegata svih župa iz čitave zemlje pre-šao je 120, a osim toga bili su pri-sutni kao skupštinari i svi dosadaš-nji članovi savezne uprave.
Pozdrav Kralju i Starešini
Pred ovako mnogobrojnom skup-štinom otvorio je zasedanje drugi zamenik starešine, brat Dr. Vladimir Belajčić, upučujuči pre svega reči najtoplije odanosti uzvišenom Starešini Saveza Sokola K. J., Nj. V'. Kralju Petru II. Brat Belajčič je naročito podvukao veliku ljubav što je Sokolstvo gaji prema uzvišenom Nasledniku Kralja Mučenika, u čijem liku usredsreduje sve svoje nade u veliku budučnost jugoslo-venske otadžbine. Odanost Sokolstva Kralju i Dinastiji stara je naša odlika, koja ostaje nepokoleblji-va, i u današnjim teškim prilikama još čvršča. Brat Belajčič predlaže da skupština uputi Nj. V. Kralju Petru II pozdravni telegram ove sa-držine:
»Jugoslovensko Sokolstvo, o-kupljeno u Beogradu na van-rednoj Saveznoj skupštini, sa izaslanicima svih svojih župa, upučuje Vašem Veličanstvu, svome uzvišenom i ljubljenem Starešini, izraz svoje nepoko-lebljive vernosti i odanosti, u-vek spremno da najpredanije radi za sreću svoga Kralja i napredak svoga naroda, i da čuva i brani' celinu, samostal-nost i slobodu otadžbine.
Neka živi Nj. V. Kralj Pe-tar II 1
Neka živi Kraljevski dom!
Neka živi Kraljevina Jugoslavija 1«
Čitava skupština je stoječke sa-slušala čitanje telegrama i pozdra-
vila ga burnim klicanjem Kralju, Kraljevskom Domu i Jugoslaviji.
Pozdrav Kralj. Namesnicima
Nakon toga je brat Belajčič po-zvao članstvo, da se u ovom svečanom trenutku, sa zahvalnošču seti i vrhovnog pretstavnika Kraljevske vlasti, Nj. Kr. Vis. Kneza Na-mesnika Pavla, pa je predložio da se Knezu Namesniku uputi pozdravni telegram ove sadržine:
»Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, pretstavljen po i-zaslanicima iz svih krajeva naše otadžbine, upučuje Vašem Kraljevskom Visočanstvu, sa svoje vanrcdne skupštine, naj-iskrenije pozdrave i uverava Vaše Kraljevsko Visočanstvo o pripravnosti svih svojih pripadnika, da i u ovim teškim danima iskušenja, bez kolebanja najpožrtvovnije produži svoj nesebični rad, za dobro Kralja, Naroda i Otadžbine.
Neka živi Vaše Kraljevsko Visočanstvo!«
Čitanje telegrama popračeno je srdačnim odobravanjem i poklicima »Živeo Knez Namesnik!« — Ko-načno je brat Belajčič predložio da se Kraljevskim Namesnicima, Dr. Radenku Stankoviču i bratu, Dr. Ivi Peroviču, upute takoder pozdravni telegrami, što je skupština sa odobravanjem prihvatila. Telegram, upu-čen Namesniku Dr. R. Stankoviču, glasi:
»Jugoslovensko Sokolstvo u-pučuje Gospodinu Kraljevskom Namesniku, sa svoje vanredne skupštine, najsrdačnije pozdrave, nadahnuto iskrenom željom da i dalje najpožrtvovanije posveti sve svoje sile, za dobro Kralja naroda i otadžbine«.
Telegram upučen Namesniku bratu Dr. Ivu Peroviču glasi:
»Jugoslovenski Sokoli, okup-ljeni na vanrednoj skupštini Sokolskog Saveza u Beogradu, bratski pozdravljaju brata Kra-Ijevskog Namesnika, nadahnuti iskrenom željom da i dalje najpožrtvovanije posvete sve svoje sile za dobro Kralja, naroda i otadžbine!«
Počast mrtvoj braći
Brat Dr. Belajčič setio se zatim brače članova Savezne uprave, koja sn nestala iz naše sredine, od vremena prošle glavne skupštine. Vrlo
tople reči posvetio je neprežaljenom biatu, Stevi Žakuli, čiji rad je za čitavo jugoslovensko Sokolstvo od trajnog i neocenjivog značenja. Po-častio je zatim uspomenu brata Bogomila Kajzelja, jednog od pionira našeg Sokolstva u Slovenačkoj i ne-ustrašivog jugoslovenskog borca, i konačno se setio nedavno preminu-log brata, Gojka Mudriniča, istak-nuvši njegove zasluge za razvoj Sokolstva u Beogradu. Svoj preminu-loj brači su prisutni skupštinari oda-li počast, ustajanjem i klicanjem: Slava im!
*
Starešina Belajčič je uputio zatim srdačne pozdrave svima prisutnima, a naročito delegatima koji su, i iz naudaljenib krajeva, u tolikom broju pobrlili na ovu skupštinu, pa je zaželeo da ovo zasedanje bude što plodonosnije za Kralja, Jugoslaviju i Sokolstvo. Predložio je zatim, da se peta tačka dnevnog reda: Ras-pravljanje o prilikama u kojima se Sokolstvo nalazi i odluke za bu-duči rad, — uzme kao prva u pretres, a da se ostali deo dnevnoga reda ostavi za sptra. Skupština je to jednoglasno prihvatila.
Br. Dr. BelaKii o stanju Sokolstva i o budučem radu
Prvi je uzeo reč po tom važnom pitanju sam pretsedavajuči starešina, brat Dr. Vladimir Belajčič, koji je u vanredno sažetom i svestranom govoru dao pregled svih spoljnih i unutarnjih prilika, u kojima se nalazi Sokolstvo i čitav naš narod, pa je naročitom intuicijom uspeo da iziazi poglede i želje čitavog Sokolstva na zadatke i dužnost što nas čekaju, kao tumač nepokolebljive sokolske vere u pobedu naših osnovnih ideala.
Brat Belajčič je podvukao, da je ptošla naša skupština, u mesecu ma-
ju, održana pod utiskom teških me-đunarodnih događaja, kojima je pa-la irtvom jedna bratska slovenska dtžava; a ova sadašnja skupština da se odigrava pod utiskom još težih prilika, kada se u Evropi vodi krvav ral i kada je još jedna slovenska država izložena teškim stradanjima. Slovenska osećanja jugoslovenskog Sokolstva su nepokolebljiva, unatoč svih nesreča i neprilika, i naša vera u pravdu, koja myra da pobedi, ostaje neokrnjena. I naš narod je pred ja-čom šilom više puta znao da bira časi i slavu, pa i uz cenu časovitog slo-
Prvi zamenik Starešine SSKJ, br. Dr. V. Belajčič
Pogled na dvoranu, za vreme zasedanja Savezne skupštine, u nedelju, 1 oktobra.
ma, te da se privoli nebeskom carstvu, verujuči da če mu baš taj izbor osigurati konačnu slobodu. Zbog tega mi sa punim poštovanjem i po~m nosom pozdravljamo one, koji su u-rreli junački da ginu i da se brane do poslednjeg trenutka, radije nego li da nečasno kapituliraju. Palnje slovenskih naroda pretstavljaju utoliko veči zalog za njihovu pobedu, u kpju mi nepokolebljivo verujemo!
(Ove reči brata Belajčiča popra-čene su srdačnim odobravanjem čitave skupštine i saslušane su stoječke-)
U daljem govoru prešao je brat Belajčič na naše unutarnje prilike i podvukao, da u njihovoj oceni moramo pre svega voditi računa o spolj-njim prilikama. To nas primorava da budemo trezveni i razborili, da bi-smo mirno mogli da stvorimo odluke, koje če biti korisne i po nas, ali pre svega za Kralja, narod i Jugoslaviju.
Političke promene i dogadaji koji su se u poslednje vreme desili u na-šoj zemlji, dodirnuli su, posredno i neposredno, i Sokolstvo. U poj edinim našim krajevima desili su se incidenti, koji moraju da izazovu revolt kod svih ljudi koji vole pravicu i red; a naša brača i naši domovi su bili često izločeni mržnji partizan-skog besa, kome oni nisu ništa skrivili i sa kojim nemaju nikakve veze. Neodgovorni elementi i privatne organizacije vršile su nasilja nad sokolskem imovinom i nad ličnostjma sokolskih pripadnika, o čemu imamo delaljnih podataka.
Mi znamo vrlo dobro da se promene, kakve su se odigrale u našem političkom životu poslednjih dana, ne mogu odigrati bez izvesnih potresa i incidenata. Mi isto tako znamo, da je današnji vrhovni imperativ: odbrana celokupnosti i nezavisnosti države, i razumemo nastojanja mero-davnih faktora, da se posligne takva polilička situacija, da svi krajevi i delovi naše zemlje budu spremni da tu nezavisnost i celovitost brane. Sokolstvo je u torne uvek prednjačilo, pa se je zato i u ovom trenutku iz-diglo iznad svih tih bolnih dogadaja, koji su dirali u njegove članove i u njegovu imovinu, i strpljivo je čekalo da se red zavede, ne hlejuči jačim prolestima unosili nemir u nastojanja merodavnih faktora. Međutim pri-rodno je, da uprava Saveza nije mogla da ostane skršienih ruku. Ona je, i zbog Sokolstva samog i zbog poret-ka u zemlji, preduzela korake, da nadležni faktori budu upoznati sa
svim tim incidentima, pa je tražila da se sve nepravde, učinjene Sokolstvu, isprave i da u odnosu na Sokolstvo dođe do izražaja puna sloboda njegove delatnosti i stroga zakonska za-štita.
U tom cilju su pretstavnici Saveza Sokola posetdi Pretsednika Kr. vlade, g. Dragišu Cvetkoviča, zatim ministra unutrašnjih dela, g. Stanoja Mihal-džiča, i ministra za fizičko vasptianje naroda, g. Jevrema Tomiča; a pretstavnici Zagrebačke župe posedli su i hrvatskog bana, Dr. Subašiča. Na inerodavnim mestima rečeno je pret-stavnicima Sokola, da Sokolstvo, o-slanjajuči se na svoje svetle tradicije, ima dalje da nastavi nesmetano rad na čitavoj teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Merodavnim faktorima su poznati svi incidenti, pa če sve nepravde biti ispravljene. U prvim pre-laznim danima nije se moglo nastu-piti uvek sa punom strogošču, zato da se ne izazovu još jači sukobi; što sigurno nije ni želja Sokolstva, kao m ikojeg rodoljuba u zemlji. Ali pot-pun red i zakonitost če biti postepe-no uvedeni i, u najkračem vremenu, uspostavljeni. Svi sokolski domovi, kao i sva sokolska imovina, biče vračem njihovim sopsivenicima i Sokolstvo če svuda moči nesmetano da nastavi svoj rad.
Utisak sokolskih izaslanika je taj, dc kod svih merodavnih faktora po-stoji dobra volja, da se red i zakonitost poštuju, te da še rad Sokolstva ceni. Mi Sokoli, kao rodoljubi i nacionalisti, nečemo činiti smetnj« da dode do što večeg smirivanja i pokazačemo krajnju strpljivost, ne želeči da izazivamo nikakve sukobe. Ali isto tako ne možemo dozvoliti, de naša brača i dalje budu žrtvom neodgovornih i nekažnjenih napadajo, več četno odlučno tražiti putiu zašti-tv i, po potrebi, čemo tu zašiiiu pru-žiti svojom unutarnjom snagom. Mi vrlo dobro znamo, da su današnja vremena naj manj e podesna za unu-trašnja razračunavanja i da dandanas svaka zdrava ruka treba da grli pu-šku, kojom če, u slučaju potrebe, braniti otadžbinu, pa nikako ne želimo do se te ruke troše u ma šla drugo. Mi umemo da se izdignemo nad sve lično, pa i nad sve društveno, kada se radi o interesima otadžbine; ali znajuči da Sokolstvo prelstavlja rta-sušnu polrebu naroda i države, mi nečemo dozvoliti da se ono ruši, jer bi se time udaralo i na Jugoslaviju. U ovom važnom trenutku čitava naša javnost treba da zna, da se celokup-
Br Ivan Kovač, novi načelnik SSKJ.
no jugoslovensko Sokolstvo, iz svih krajeva, potpuno solidariše sa pro-gonjenom bračom, te da Sokolstvo, bez obzira na bilo kakve promene, ostaje jedinstveno i jugoslovensko!
Brat Belajčić poziva zalim skup-liinare, da iznesu mirno, ali i sve-strano, svoja mišljenja i svoja z opažanja sa terena, te da predlože što treba učiniti, obzirom na trenutačne prilike, a još više obzirom na buduč-nosi. Članovi na terenu očekuju željno naša uputslva za rad, ali isto tako očekuju i reč solidarnosti i ohrabre-nja. Sokolstvo ne sme da izgubi is-pod nogu tlo Irealnosti, ali ne sme da izgubi ni vezu sa istinskim narodnim razpoloženjem i, sa mišljenjem članstva.
I pored teških dana i negativnih činjenica, treba imati na nmu, da ima ipak dosta svetlih momenata i dosta pozitivnih či-njenica, koje nam daju veru da če Sokolstvo sve teškoče prebroditi i da če njegova vrhovna misao pobediti, na korist naroda i države. I m a I o je So-
kolstvo i daleko	te-
žih prilika, k a d a g a je tudin progonio talilnicama i v e š a 1 i m a, pa je ipak pobedilo!	To
treba imati uvek na umu. Parola, koju ćemo uputiti sa ove skupštine i?iasi:	RAD	SE
NASTAVLJA! U sadaš-njim vremenima taj rad	treba
skoncentrisati na tri područja: na rad u sokolani, teh-nički i prosvetni; — zatim n a narodnoodbranbeni rad, na svakom mestu i u svakom trenutku; — i konačno na p o d i z a n j e sela, kao glavnog izvora naše narodne snage, moralne i materijalne. Sve moramo da elektrizujemo i sve svoje energije da prebudimo. Ni jednog časka ne smemo klonuti. Naš stav mora da bude takav, da svako oseti, protivnik kao i prijatelj, da je, baš u današnjim danima, još više nego ikada, Sokolstvo jak nacionalni čini-I a c.
A ko se l vratimo kuči sa ovakvim raspoloženjima i sa punim zanosom ih posejemo u narod, onda čemo o-vom skupštinom izvršiti velik sokolski posao i rodoljubiv zadatak za Kralja, narod i Jugoslaviju. U lom duhu pri-stupimo današnjim večanjima!
*
Govor brata Belajčiča bio je sa-slušan u najdubljoj tišini i pažnji, ali je na najjačim mestima bio spontano prekidan živim odobravanjem. A kada je završio, čitava dvorana je udarila u srdačan i dugotrajan aplauz.
Pre nego što se prešlo na disku-siju, sekretar, brat Adolf Štefan, je pročitao telegrafske pozdrave je-dinica i članova, a medu njima i pozdrav udruženja »Slovenska misao«, iz Beograda.
Isto tako je izabran i odbor za rezoluciju, u koji su ušli Dr. M. Gradojevid, Radovan Dimitrijevid, Joža Smertnik, Dr. Hugo Werk i Dr. Voja Besarovič.
Sokolstvo u radu i u borbi
IzveStaji župskih delegata
Diskusiju je otvorio brat Janko Jazbec, starešina Sokolskog društva u Crikvenici i delegat župe Sušak-Rijeka. On zahvaljuje bratu Belaj-čicu na rečima utehe za progonjenu braću i objašnjava razloge, zbog kojih je došlo do proganjanja Sokolstva u pojedinim krajevima Hr-vatske Banovine. Napada parolu o »demontiranju jugoslovenstva«, koja je bila bačena sa strane izve-snih političkih faktora. Iznosi zatim slučajeve otpuštanja službenika i nameštenika, koji su Sokoli, u Pagu, Novalji, Crikvenici itd., i črta lične napaje, u kojima su teško nastradali pojedini članovi Sokolstva, a da^isu bili uzeti u zaštitu ni od organa vlasti. Ova progonstva se rrše također i sa strane članova Se-Ijačbe i Građanske zaštite, i pod njihovom firmom, pa se ne preža ni od toga, da se progone najrodolju-biviji učitelji, rodom iz Istre, koji, su iz svoga kraja morali da beže zato što su suviše hrabro branili njegovo hrvatstvo i jugoslovenstvo.
Brat Viktor Hajmer, sekretar Sokolske župe Zagreb, kaže da su incidenti u pojedinim krajevima vrlo teški, ali da je još važnija činjenica, što protivnici hoče da, u korenu, unište jugoslovensku misao i da Sokolstvo treba svojim radom to da spreči. Merodavni faktori treba da ulože svu energiju da osiguraju zakonitost i red. Predlaže da se govor brata Belajčiča umnoži u više stotina hiljada primeraka, da čitavo naše Sokolstvo može da se okrepi njime i da dobije uputstva za daljni rad.
Brat Josip Rišlavi, podstarešina župe Zagreb, govori detaljno o in-cidentima u Zagrebu, i veli da se njihovi inicijatori prikazuju kao članovi »Gradanske zaštite«. Iznosi čak slučaj, kako je jedan ugledan i zvaničan čimbenik današnjeg režima u Zagrebu bezuspešno interve-nisao kod »Gradanske zaštite«, da zaštiti jednog svog zemljaka Soko-
la. Govori o ubijstvu brata Dragu-tina Kramera, za čije ubice se još ne zna, a zatim iznosi slučajeve na-padaja na braču Šimu Lovriča, Mi-ladina Nenadoviča, F. Smoje, Bu-kavicu, Jova Petroviča, J. Hrablje-novica, na sestre Budrovič i Pšenič-ka, na četiri Sokola iz Ljubljane, koji su došli na župske utakmice itd. Članovi »Seljačke zaštite« odu-zimaju značke na ulici svima Soko-lima., Na zahtev »Gradanske zaštite«, i u njihovom prisustvu, izvršen je pretres u sokolskom društvu Zagreb IV, posle koga je brat Mi-kuličič na ulici tako premlačen, da još leži na klinici. Dva napadača na brata Mikuličiča su zatvorena i biče predani državnom tužiocu, a-
li napadači na ostalu braču nisu uhvačeni. Duboko ogorčenje je iz veo napadaj i pretres stana kod brade Suljanovica i Brusica, a šalju se preteča pisma pojedinim članovi ma, u kojima im se kaže, da mora ju napustiti Hrvatsku, ili da de biti ubijeni. Seljačka zaštita je oduze-la dom sokolskog društva u Kusto-šiji i još ga nije povratila, ma da su merodavni faktori u Zagrebu o bečali da de biti povracen. Izjavlju je, da Sokolstvo u Zagrebu želi sa mo mir i slobodan rad, te da de iz-begavati sve incidente, ali traži pu nu zakonitost.	*
Brat Dr. Vjekoslav Lavš, starešina župe u Splitu, iznosi, da je i sokolski dom u Sinju bio oduzet, ali •je posle intervencije bio povra-den. Kaže da izjavama kompetent nih faktora treba pokloniti povere nje i nada se, da kod njih ima do bre volje. Predlaže da se te izjave dostave čitavom članstvu, te da se svima koji su progonima bili ošte-deni, omoguci drugo zaposlenje i potpora. Iznosi zatim bojazan, da de u školama na području Banovine Hrvatske doči do šikanacija protiv one dece, koja su učlanjena u sokolskom podmlatku, i preporuča Starešinstvu da vodi brigu o tome, kako se ne bi izgubio sokolski pod-mladak.
Brat Dr. Grga Bogić, župa Šibenik, veli da ima još jedan način, kojim se može onemogučiti gokolski rad, a to je premeštanje onih, na-ročito agilnih sokolskih radnika, ko-j; su nastavnici ili činovnici. Cesto jedan takav radnik nosi čitavo društvo na sebi pa Starešinstvo treba da se pobrine, da se rad društva ne paralizira time, što mu’ se takvi radnici oduzimaju.
Brat Nikolič, iz župe Petrovgrad, govori o radu narodno-odbranbenog otseka, naročito u onim krajevima, gde postoje inorodne manjine. Nacionalni elemenat u tim krajevima treba odlučno podupirati, a naročito Sokolstvo; dok je medutim partizanstvo krivo, da Sokolstvo nema dovoljno potpore, a podupiru se ne-nacionalni elementi. Preporuča ta-koder, da Škola za fizičko vaspita-nje ne oduzima vaspitače omladine, i da se što više podupre velosiped-ski otsek, koji je tako važan u nekim krajevima.
Brat Gavra Miloševič, starešina župe 'Cetinje, veli da se »na muci poznaju junači« i da to vredi u pr-vom redu za Sokolstvo. Progonje-noj bradi treba pružiti svu pomod i zaštitu, ali je u današnjem momentu još važniji položaj naše države prema vani. Mi moramo paziti na nevidljive sile, koje pokušavaju da nas razruše i stvoriti u čitavom našem narodu takav duh, koji de biti naša Mažinovljeva linija i koji de se svakoj sili odupreti. Jugosloven-ska ideja je večna, i u Crnoj Gori je, u današnjem momentu, sve složno za njenu odbranu. Nova uprava Saveza treba u prvom redu da prati sve što dogada na područiu sDoli-
nih odnosa, i da diže narodno-od-brambeni duh i veru u nesalomlji-vost Jugoslavije.
Brat Marko Sablič, starešina župe Karlovac, podvlači da Sokolstvo u Banovini Hrvatskoj nije klonulo, kao što bi to mogli da misle neka brača iz drugih krajeva. Ono če se i dalje neustrašivo boriti, kao i do sada. Dosadašnji njegov rad treba ceniti, baš obzirom na te neprilike, pa de se tek onda videti, da je Sokolstvo na području Banovine Hrvatske učinilo često puta više nego brača u drugim krajevima, koja nisu imala nikakvih neprilika, ni pote-škoca. Brada sa ostalih teritorija treba da u svakoj prilici podupru progonjenu bracu. Bilo je na žalost izvesnih partizana, koji su dolazili iz Srbije, tobože u ime jugoslovenstva, dok su medutim škodili jugo-slovenstvu. Ali, ma šta se desilo, -Sokolstvo de u tim krajevima neu-stiašivo nastaviti svoj rad !
Od nas zavisi da li če Sokolstvo pobediti!
Pošto se više nije niko javio za reč, ustaje brat Dr. V. Belajčić, da se osvrne na reči predgovornika i da pruži rezime čitave diskusije. Brat Belajčič veli, Ja je brat Sablič naročito dobro istaknuo, da i u današnjim prilikama Sokolstvo ispašta tuđe grehe, te da strada za sve ono, što su toliki partizani i političari grešili; a sve zato, što ONO IMA NAJVIŠE MORALNE SNAGE, DA SE NE ODREKNE IDEJE,
koju su napustili mnogi od onih, koji su po jugoslovenstvu svako-jako vršljali. Ali mi ne žalimo toga, i ponosni smo što smo ostali verni jugoslovenstvu. Culi smo vrlo opravdane žalbe predgovornika, i mi čemo sve učiniti, da nepravdu suzbijemo. Ali i pored svega toga, nemarno nikako razloga za malodušnost! Protiv Sokolstva i jugoslovenstva su dizali svoje snage beč-ki dvor i peštanski magnati;- protiv Sokolstva su ustajali Rauhi i Čuvaji, protiv Sokolstva je vodio rat general Potiorek; dizala su se vešala, otvarale se tamnice i izazvalo se svetsko krvoproliče, — pa je ipak Sokolstvo sve to preživelo i pobedilo! Samo od nas zavisi, da li če Sokolstvo pobediti, ili biti pobedeno,
i naš pokret može samo u nama samima da se slomi!
Naše unutarnje prilike treba gledati trezveno i sa opšteg interesa. Oni koji seju nered i nezakonitost, ubrzo de se sami u sebi zgruvati; a oni koji su ih podupirali ili tolerirali, imace sami muke da ih se o-tresu. Frankovluk i furtimaština če biti demaskirani, a merodavni fakto-n de morati da zavedu red svuda, ne samo zbog Sokolstva, ved i zbog sebe samih, ako im je do istinskog sporazuma i smirivanja i do ljuba-vi prema narodu i zemlji. Ne smemo zaboraviti, da i na drugoj strani ima ljudi, kojima ne možemo po-ricati tu ljubav. Mi imamo n. pr. kategoričku izjavu, da je naredeno, da se sokolski dom u Crikvenici povrati Sokolima, i moramo verovati da de se to dogoditi. Ako se iz-begavaju nagle intervencije, moramo i to razumeti.; jer bi svaki jači sukob i krvoproliče išli samo na ruku frankovačkim elementima i tu-‘dinskim agitatorima, pa bi time škodili i narodnoj, a i sokolskoj stvari. Ako jedan brat pita, da li se može raditi za Sokolstvo, kada su priznata tri naroda, mi treba da odgovorimo; Jest, za Sokolstvo i jugoslovenstvo se mora raditi u bilo kakvim prilikama, jer smo za njega radili i u Austriji, kada se nije priznavalo ni jugoslovenstvo, ni srp-stvo ni hrvatstvo!
Konačno brat Belajčič izveštava. da je Savez več uputio izvesne svo- ■ te župama, za pomoč progonjenoj biači, i da sa zahvalnošču prima sve sugestije predgovornika u tom pogledu. Rezultat čitave ove diskusije svedoči o potpunoj jedinstveno-sti pogleda čitavog jugoslovenskog Sokolstva, na sve što se dogada kod nas i oko nas, kao i na čitav naš rad u budučnosti. Taj rezultat dade se zbiti u nekoliko tačaka: da ostaje* mo verni svojoj ideologiji, da odlučno nastavljamo svoj rad itd., — što sve treba da bude izraženo u rezolu-ciji, koju če izraditi izabrani odbor. Brat Belajčič , izjavljuje,, da je vanredno zadovoljan tokom ove diskusije i zahvaljuje bradi na ovako srdačnoj saradnji i na ovako iskre-noj i dobronamernoj izmeni misli.
Time je zakedanje prvoga dana skupštine završeno, oko ponoči, a nastavak je odreden za nedelju u-julro, u 9 sati.
»Sokoli, budite i otsad celom narodu našem primer jedinstva duhovnoma i raznosite niza Savu i Dravu, uz Ti-su i Moravu, ka Bosni, Neretvi i Zeti, sve do sinjega mora, ljubav prema svakom bratu i sestri. Kažite im, da ste, ovako sakupljeni jedan uz drugoga, videli saMO jedan lik, ose-tili jedno jedno isto srce samih blizanaca i bliznakinja naše Velike Majke Ofadžbine!«
KRALJ ALEKS AN D AR UJEDINITELJ (g. 1922).
»Od kolevke do groba dužni ste služiti samo Jugoslaviji i jugoslovensko j ideji. Njene su vaše mišice i vaša srca, njene imaju da su sve vaše radosti i ideali, vaše težnje i sva vaša pregnuća.
To traže od vas vaše sokolske tradicije, to je amanet onih koji padoše za veličinu Otadžbine, to vam je Moj Kraljevski pozdrav. — Zdravo!«
KRALJ ALEKSANDAR 11JFDINITFI I (p 1
Uiesnici na vanrednoj Skupštini Saveza Sckola K. J. ti Beogradu, 1 oktobra 1939
Други дан Савезне скупштине
Слетски гаранцијски фоид
Izbor brata Belajiića za prvog zamenika Starešine
Тачно y 9 сати настављен je рад Савезне скупштине, пред дупком пуном двораном. ПретседаваЈућн старешина, брат Др. В. Белајчић, ставља на дневни ред расправу о слетском гаранцијском фонду и образлаже осниваше тога фонда. Истиче важност и значај свесо-колског слета год. 1941 у Београ-ду, приликом пунолеКства нашег уавишеног Старешине, Н>. В. Кра-ља Петра II, којим треба да буде окрушена наша Соколска Петрова Петолетка. Посве је природно да данас нико не може предвидети, како Ке се развијати прилике у свету и да ли нам оне неће став-љати препреке за одржање тога слета. Међутим, ми морамо стати на гледиште, да слет треба спре-мити и да га треба одржати, уко-лико год нам то буде могуКе, по сваку цену. Да слет спремимо и обезбедимо, потребна су нам ма-теријална средства, која се не мо-rv покрити из редовног буџета. Ми рачунамо, додуше, и rta потпору државе, као и општине града Бео-града итд., али као прави Соколи требамо у првом реду да рачуна-мо на сопственс снаге и жртве! Тако је искрсла идеја Соколског гаранцијског фонда, којим би се обезбедило покриће оних машко-ва, који се не би могли нокрити из редовних средстава и осталих по-моћи. Сем тога би тај гаранцијски фонд требао да послужи као о-бртни капитал за припремне радо-ве и као инвестициони капитал за зидање стадиона. Свесоколски слет, год. 1941, треба да представ-ља нашу најлепшу манифестацију, нашу величанствену почаст свом узвивденом Старешини, па се мо-рамо осигурати, да he бити изве-ден у реду и без икакве сенке.
Брат Михајло НиколиК, економ Савеза, даје затим финансијски преглед основе тог гаранцијског фонда. Расходе за слет, рачулате аироксимативно, он цени на дин.
12.500.000, од чега би 2,500.000
динара ишло на слет као такав, а
10.000.000 динара на изградњу стадиона. Према том плану, ста-дион би имао 14.000 седишта, 42.000 стајаћих места, а свлачио-ница за 20.000 вежбача. Затим би имао канцеларије итд. Прихо-ди од слетских значака, улаз-ница, легитимација за вожљу, из-најмљивања продавница, слетских маркица, добровољних прилога итд., — брат Николић рачуна да би изнели око 6,500.000 динара, што значи да би непокрито остало око 6,000.000 динара. Тај мањак би требало делимично покрити потпором државе, општине итд., али је неопходно потребно да Со-колство други део тог мањка већ унапред покрије само од себе, и да тим уједно осигура почетни капитал, помоћу гаранцијског фон-да, који би могао да рачуна на суму од барем 3,000.000 динара. У ту сврху изра1)ен је предлог правилннка гаранцијског фонда, према коме би сваки члан Сокола, сем деце у подмлатку, требао, за време ове две године, које фале до слета, да даје у тај фонд 20 динара годишње. На концу је брат НиколиК прочитао нацрт правил-ника.
Брат Белајчић напомнње, да Ке со по свој прилици морати при-ступити изградњи привременог слетишта, које би, међутим, било заметак будуКег сталног стадиона. Код Министра за физичко васпи-тан>е народа предузети су кораци, у вези са изградњом сталног др-жавног стадиона; али морамо се и сами побринути за сваки случај. Имамо лепе резултате конкурса за идејну скицу слета, али прилике у свету не допуштају нам да можемо унапред предвидети, кога ћемо мо-Кн имати као госта и ко he од словенског Соколства моћи да у-чествује на слету. Зато наш план треба да саобразимо са стварно-ношКу н са приликаиа, држеКи се начела да je боље имати слет и у јалним. За слет треба радити пу-
мањем обиму, али да буде v реду.
Брат Бојанић Петар, из жупе Петровград, прихваКа потпуно и-деју гаранцијског фонда, само на-лази да he свота од 20 динара го-дишње бити превелика за многе наше чланове; зато жели да се то реши тако, да имућннји дају више, а сиромашнији мање.
По том предмету говорили су н браћа, Глушћевнћ из Ужица, Ми-лован Кнежевић из Новог Сада, Т. Канајет, из Мостара, и Јазбеа из Цриквенице, који су сви тра-жили, да се у плаћашу одреде ра-зличите категорије, а да се за со-колске чете одреди најмања сума. Брат Лавш, из Сплита, се нада, да би слет могао да буде рентаби-лан, ако буде добро вођен, па би се у том случају прнлози, дати ra-ранцијсксм фонду, могли вратити јсдиницама. Бр. Др. Вукобратовић, из Бјеловара каже, да се фонд мо-рл основати, да смо у томе сложни сви, а да поделу у врсти плаћања треба да спроведу жупе, у сво.м делокругу. Брат Чеда МилиК, из Мостара вели, да наше материјал-не жртве за овај слет треба да бу-ду и морално ОЈледало нашг све-сти. Соколство не сме затајити, када треба давати или чинити жрт-ве Али даваље мора бити по мо-гућностима, моралним и матери-
ном снагом, без обзнра на икоје догађаје, као да он мора свакако бити,- А будемо ли спречени још важнијим послом, за Краља и о-тоџбину, онда Кемо, и тај фонд и све остало, жртвовати у тим дру-niirf напорима.
Брат Миливоје Смиљанић, за-меник старешине Савеза, предла-же, да и деца плаКају у тај фонд, барсм по један динар, да тако и они имају свест да су нешто жртвова-ли за тако високи циљ. Браћа, Мнрослав Војиновић и Др. Бог-дан Видовић кажу, да је слет пи-тање части, а у колико до слета не би дошло, треба Савез овлас-Ги-ти, да са гаранцијским фондом може располагати, као са фондом за народну одбрану.
Претседавајући, брат Др. Белај-чик, констатује једнодушност н предлаже, да скупштина закључи оснивање гаранцијског фонда и да даде упутства Савезном старешин-ству, да правилник за тај фонд изради на принципу, да у давашу учествује свако, према својнм со-цијалним и привредним прилика-ма, и да се за поједине жупе од-реди глобална сума, на основу бројчаног стања, те социјалних н економских прилика, а да свака н:упа у свом делокругу изврши разрез уплаћиваља.
Брат БелајчиК даје још Једну сугестију, да Савез изда емнсију бсскаматног зајма на пет година, да би, не само Соколи, него и сви пријатељи Соколства, могли узети обвезнице тога зајма. Његов циљ би био, да осигура потребан обрт-ни и инвестициони капитал за предрадше слета. Скупштина тре-ба да даде овлаштење Старешин-ству, да проучи ту ствар и да, уз одобреше пленума Савезне vnpa-ве, распише тај зајам.
Оба предлога брата БелајчиКа једногласно су прихваћена.
Prešlo se zatim na izbor Prvog zamenika Starešine Saveza Sokola. Čim je pretsedavajudi najavio tu tač-ku dnevnog reda, nastalo je spontano klicanje »Živeo brat Belajčić!« — Na to je ustao brat Pave Kovičev, starešina župe Šibenik, pa je saopštio, da je konferencija starešina svih župa jednoglasno donela zaključak, da skupštini predloži, da s<? brat Dr. Vladimir Belajčić akla-macijom izabere za prvog zamenika Starešine. Pošto je taj predlog pozdravljen i prihvačen sa burnim o-dobravanjem, pretsedavajudi je sta-vio pitanje, da li ipak neko ne tra-ži, da se obavi tajno glasanje. Pošto se niko nije javio i pošto je čitava dvorana počela ponovo da aklamira brata Belajčica, to je pretsedavaju-£i utvrdimo, da je za prvog zamenika starešine Saveza K. J. aklamacijom i jednodušno izabran brat Dr. Vladimir Belajčić. Skupština je tu izja-vu pozdravila ponovnim odobravanjem.
Iskreno dirnut, brat Dr. Belajčić se zahvalio na izboru i na moralnoj podržci, koja mu je time data. On je svestan teške dužnosti i odgovornosti koju uzima na sebe, naročilo u ovim teškim vremenima, ali obe-dava dati sve što mu njegove fizič-ke snage dopuste, za dobro Sokolstva’i za pobedu njegovih načela.
Danas nije vreme dugačkih ekspo-zeja, več rada; i zato veli ukratko, da če Savez voditi prema željama članstva, a u tome treba svi da ga pomognu. Od članova traži ljubav i požrtvovnost, ali u današnjim vremenima pre svega traži RED, SVEST I DISCIPLINU! Disciplina mora da je unutarnja i samosve-sna, a ne nametnuta; onda-če impo-nirati i prijateljima i protivnicima. Ne smemo pasti u zabludu dugog raspravljanja, jer su vremena za brze odluke. Odgovornom vočstvu treba dati cjdrešene ruke i puno poverenje.
Priznanje i pozdrav br. E. Ganglu
Konačno brat Belajčič ističe, da u trenutku kada je skupština iza-brala novog prvog zamenika Starešine, svi mi moramo sa najdubljim poštovanjem i ljubaviju da se seti-mo onoga, koji je kroz dugi niz go-dina, u najvišoj časti i poverenju či-tavog članstva, pokrivao to mesto, — našeg dragog brata E. Gangla. (Čitava dvorana ustaje i kliče »Živeo Gangl!«). Brat Gangl je i sada, i uvek če ostati u duhu s nama, i njegovo veliko sokolsko srce biti če uvek inspiracija za rad sviju nas, koji stojimo na čelu jugoslovenskog Sokolstva. Zato predlaže, da se biatu Ganglu, u ime čitave skupšti-ne, pošalje u Ljubljanu telegram ove sadržine:
»Dragi Brate, — jugosloven-sko Sokolstvo, na svojoj van-rednoj skupštini u Beogradu, toplo se seča Tvoga dugogodi-šnjeg apostolskog delanja na njegovom čelu, i odajući Ti puno priznanje i zabvalnost, pozdravlja Te najsrdačnije sa bratskim sokolskim: Zdravo!«
Predlog brata Belajčica, pozdravljen je burnim odobravanjem i du-gotrajnim poklicima:	»Ziveo brat
Gangl!«
Kandidacioni odbor i rezolucija
Prešlo se zatim na izbor ostalih članova Savezne uprave, pa je brat J. Smertnik, iz Celja, predložio kandidacioni odbor, u koji su ušli brada: Dr. Belajčič, Dr. M. Gradojevid, Ing. Pajič, Miloš Stanojevič, Elza Skalar, Dr. V. Besarovič, Jakob Špi-car, Pavao Kovačev, M. Kneževič,
J. Rišlavi i Dr. B. Čipčic.
Savezni načelnik, brat Dr. A. Pihler, izvestio je zatim o predlogu zbora župskih načelnika za izbor Sa-veznog načelništva; a sa vezna načelnica, Elza Skalarjeva, je izvestila o predlogu zbora župskih načelnica. Isto tako je savezni prosvetar, brat M. Stanojevič, izvestio o predlogu zbora župskih prosvetara.
Zbog zasedanja kandidacionog odbora, odredena je izvesna pauza, za vreme koje su se svi prisutni skupštinari zajednički slikali.
U nastavku skupštine je brat Radovan Dimitrijevič, starešina župe Niš, pročitao predlog rezolucije van-rodne savezne skupštine, koji je bio jednodušno i sa srdačnim odobravanjem i klicanjem Sokolstvu i Jugoslaviji, prihvačen. Tekst rezolucije donosimo na prvoj strani »Sokolskog Glasnika«.
Избор осталих чланова Савезне управе
Брат Белајчић објашњава затим разлоге, који су водили кандида-циони одбор, да састави листу-која he бити предложена. Хтело се, да у савезној управи буду за-ступљени сви краЈеви земље и да у љу уђу личности, које he моћи да задовоље свима моментима roju могу да наступе, те да се у-једно очува и пун континуитет ра-да. Затим брат БелаЈчић поставља предлог, због тога што he сада-шша управа требати да спреми слет и да уједно положи рачуне о том слету, — да мандат нове упра-ве има да траје три године. Овај предлог био је једнодушно при-хваКен.
Брат Др. Б. Чипчик, члан Са- I везне управе, чита затим предлог кандидационог одбора за избор нове савезне управе, као н надзор-ног одбора, те суда части итд. Предлог кандидационог одбора био је једнодушно прихваћен, уз срдачно клицање појединим чла-новима нове управе. Састав нове управе доносимо на ^ругом месту, у данашњем броју „Соколског Гласника .
Пошто је изабрана нова управа, брат Др. БелаЈчиК подвлачи, да је читаво 'југословенско Соколство дужно нарочиту захвалност брату Др. А. Пихлеру, досадашшем Са-везном начелнику, који се, услед новог избора, растаЈе од тог по-ложаја; али који се тиме не ра-стаје од Соколства, у коме Ке до-бити нове важне дужности и ко-ј^ he његов предани и идеални рад сачувати у неизбрисивој успоменн. Са положаја првог заменика на-челника одлази и брат Мирослав Војиновић, врло заслужни пионир предратног Соколства у Србији и неуморни радник на пољу југо-словенског Соколства, који и да-ље остаје у склопу савезне упра-вр и чнји ће рад бити и од сада драгоцен за Соколство. Читава скупштина је срдачним одобрава-њем и поклицима поздравила бра-ћу Др. Пихлера и Војиновића.
Неколико важних предлога
Прешло се затим на последшу тачку дневнога реда: Евентуалије.
Брат Гавра Милошевић, старе-шина жупе Цетише, износи да се идуће године иавршава 25 година од страшне Албанске голготе и предлаже, да Савез Сокола узме инициЈативу за прославу успомене на те тешке, али часне дане; да у новим поколењима евоцира успо-
мену на Краља Петра Ослободи-oua, на сељачким колима, Koja ву-ку четири вола; као и успомену на страдања са острва Вида, па да cs том приликом постави камен те-мсљац за Пантеон Славе, на пољу Косову. Исто тако предлаже, да на откривање споменнка Блажево-почившем Краљу Александру на Цетињу, у што већем броју узме учешКа југословенско Соколство. Скупшт^на је једнодушно прихва-тила, да Старешинство Савеза у-зме у проучавање оба предлога, те да их v највеКим могућим ра-змерама, оствари.
Брат Павао Ковачев, старешина жупе Шибеник, предлаже да се савезне скупштине одржавају и У другим варошима, нарочито обзи-ром на њихово пропагандно деј-ство; што брат Белајчић одобрава, а скупштина једнодушно прихваћа.
Коначно брат Белајчић истиче, да се, поред све компактности со-колских редова, догађа да се по-једина, додуше врло ретка браКа, покажу као небраћа, ч да, са та-квим противницима соколских ин-тереса, Соколство треба брзо и ефикасно да обрачуна. Нарочито је то потребно у данашњим вре-менима, када постоји много рова-ре»а са стране, па зато предлаже, да се Савезном старешинству даде овлаштење, да у изузетно важним случајевима, када су у питашу битни интереси Соколства, може по кратком поступку, да из сокол-ске заједнице излучи оне чланове, који су се својим поступцима те-шко огрешили о соколска начела и соколске интересе. Такве одлуке савезног старешинства имаће на-кнадно да одобри пленум савезне управе. Продлог је прихваћен са Једнодушним одобравањем.
Завршетак скупштине
Пошто се нико више није јавио за реч, претседавајући, брат Бе-лајчић утврђује, да je дневни ред ванредне савезне скупштине исцрп-љен и захваљује свој браћи на ова-ко срдачној искрености, једноду-шности и сарадши. Завршио са речима, да овакав дух треба увек да влада међу нама, па ће Соколство свладати све неприлике и доживеће пуну победу. Са по-кликом „Живео Краљ!” „Живела Југославија!” — закључио је бр. Белајчић ову савезну скуптшину, на што су сви присутни стојећи отпевали „Хеј Словени”, и рази-шли се манифестирајући заносно за победу Соколства и југословен-ске мнсли.
Br. E.L. Gangl odgovara na pozdrav Savezne Skupštine
Brat E. L. Gangl, bivši I zamenik Starešine Saveza SKJ, uputio je novoizabranom I. zameniku Starešine, bratu Dr. V. Belajčiću, pismo, u kome mu se najsrdačnije zahvaljuje za pozdravni telegram, koji mu je bio upuden sa vanredne skupštine Saveza, moledi ga, da tu zahvalnost saopšti i ostaloj bradi u Savezu. Zatim br. Gangl srdačno čestita br Belajčiču na izboru »na težak i odgovoran položaj I zamenika Starešine«, pa mu toplo želi »mnogo zdravlja, sreče i uspeha«. Br. Gangl piše bratu Belajčiču:
»Znam da si za taj teški po-sao, ne samo sposoban, nego da deš i sa mnogo ljubavi, volje i odlučnosti voditi poslove u našem Savezu, pri čemu Ti želim mnogo uspeha. Ja c'u sa puno ljubavi i bralskog osećanja pra-tili Tvoj rad, te se od srca ra-' dovati svakom napretku našeg Sokolstva. Njegovi zadatci vrlo su veliki i ozbiljni baš u ovo vreme. S obzirom na sve to, što sc događa u zemlji i van nje, a naročite u slovenskom svetu, tvr-dim da bi trebalo Sokolstvo osnovati, kada ga, na sreču, ne bi-smo več imati*.
Pretsedništvo Savezne skupštine:
Brača A. Štefan, V. Belajčič, M. Smiljanič, M. Stanojevič i M. Nikolič
Deset sodina Jugoslavije I
Ctorak, 3 oktobra, navršilo se deset godina od dana, kada je Blaže-nopočivši Viteški Kralj Ujedinitelj, Aleksandar I, potpisao zakon, kojim le naša država dobila jedino svoje Pravo i puno sadržine ime: JUGOSLAVIJA !
Davanjem imena Jugoslavija ranijoj Kraljevini SHS okrunjeno je i sa formalne strane vekovno delo najbo-Ijih medu Srbima, Hrvatima i Sloven-<ima, čiji cilj .je uvek bio: zajednica svih jugoslovanskih plemena, u jednoj nezavisnoj državi, koja če imati isti duh, iste interese i iste zajedničke ci-Ijeve! I ako nije bio pre toga ozvani-cen, naziv Jugoslavija se javio več u mislima i željama prvih naših prepo-roditelja, srpskih, hrvatskih i slove-nočkih; a kada je stvorena nezavisna Kraljevina SHS, čitav narod ju je spontano nazivao Jugosiavijom, ne upotrebljavajuči u svakidašnjem govoru drugoga naziva, sem toga. Sitna politika bila je razlog, da to ime nije bilo odmah ozvaničeno, ali je Blaže-
nopočivši Kralj Aleksandar, u svojo] plemenitoj dalekovidnosti, več Prvog Decembra, g. 1918, kada je odgova-rao na adresu narodnog Veča SHS, iz Zagreba, — uputio svoj kraljevski pozdrav čitavome svome narodu, »di Ijem naše velike Jugoslavije!«
Ta dalekovidnost Kralja Ujedini-telja pobedila je konačno pre deset godina, i — pobedila je za uvek! Slobodna, nezavisna i zadovoljna naša otadžbina, neče se nikada više zvali drukčije nego tim lepim, časnim i slavnim imenom, — imenom koje najbolje simbolizuje njenu kompaktnost i snagu, i u kome su sve garancije za jednakopravnosi i napredak. Mi, ju-goslovenski Sokoli, kao svoj naročiti ponos smatramo, što je to ime uvek pretstavljalo naš program i naš ideal, i što od toga ideala nismo nikada ni najmanje otstupili.
Sokolstvo je vezano za Jugoslaviji! i Jugoslavija ostaje njegov večiti i nepromenjeni ideal!
Uprava Saveza Sokola kod Pretsednika vlade i ostalih ministara
Članovi plenuma Uprave Saveza Sokola K. J., sa prvim zamenikom Starešine, Dr. V. Belajčičem, pose-tili su u subotu, 30 septembra, Pretsednika Kr. Vlade, g. Dragišu Cvetkoviča i ministra unutrašnjih dela, g. Stanoja Mihaldžića. O tim posetama data su novinama od 1 ■oktobra sa merodavne strane, ova saopštenja:
»Plenum Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije posetio je ju-če pretsednika Kraljevske vlade g. Dragišu Cvetkoviča i podneo mu izveštaj o stanju i radu Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Pretsednik Kraljevske vlade g. Dragiša Cvetkovič sa pažnjom je saslušao podneti izveštaj i obečao je da če sa svoje strane uči-niti sve da rad Sokola i ubuduče teče normalno i razvija se nesme-tano u svima krajevima naše zemlje u duhu sokolske ideologije..«
*
»Juče je ministar unutrašnjih poslova g. Stanoje Mihaldžič, primio pretstavnike Sokola Kraljevine Jugoslavije pod vočstvom zamenika starešine g. dr. Belaj-čića. U dužem razgovoru oni su izneli stanje u kojima se Soko naloži kao i njegove potrebe.
Ministar g. Mihaldžič saslušao je pažljivo vočstvo Sokola i izjo-žio je svoje gledište zasnovano na potrebama i interesima države što su pretstavnici Sokola iz cele zemlje jednodušno prihva-tili.«
KOD MINISTRA VOJSKE
U ponedeljak, 2 oktobra, primio je g. Ministar Vojske i Mornarice, armijski general Milan Nedič broj-niju delegaciju uprave Saveza Sokola K. J., pod vočstvom prvog zamenika Starešine, brata Dr. V. Belaj-čiča. Prvi zamenik Starešine izložio je g. Ministru prilike u Sokolstvu i upoznao ga sa programom rada, te ga zamolio za potporu u tom radu.
Ministar vojske i mornarice g. Milan Nedič sa pažnjom j interesova-njem saslušao je izveštaj i saopštenja pretstavnika jugoslovenskog Sokolstva. Ujedno je izrazio svoje naj-lepše mišljenje o sokolskome radu sa verom, da če Sokolstvo trajno i u buduče nastaviti ovaj svoj koristan rad za dobro zemlje.
Gospodin Ministar je sa svoje strane obečao, da če spremno pru-žiti pomoč svakoj opštekorisnoj, na-cionalnoj akciji Sokolstva, ceneči naročilo onaj njegov rad, koji u gra-danstvu stvara odlike, koje su za odbranu zemlje od naročitog i dra-gocenog značenja.
KOD MINISTRA FIZIČKOG VASPITANJA
U ponedeijak, 3 oktobra primio je Ministar fizičkog vaspitanja na-
roda, g. Jevrem Tomič, delegaciju
Saveza Sokola K. J. Ministar za fi-zičko vaspitanje se živo interesovao za rad Sokolstva i za rezultate van-redne skupštine Saveza, pa je izja-vio da če i u buduče, kao i do sada, pokloniti največu pažnju Sokolstvu i njegovom radu.
KOD MINISTRA PROSVETE
Istoga dana je delegaciju Saveza Sokola primio i ministar prosvete, g. Božidar Maksimovič. G. ministar prosvete je takoder sa pažnjom saslušao izlaganja o obilnom kultur-nom delovanju jugoslovenskog Sokolstva, pa je Sokolstvu obečao pu-nu svoju potporu.
KOD BANA G. ŠUBAŠIĆA
Zagrebačke »Novosti« javljaju:
»Ban dr. Ivan Šubašič primio je u Banskim dvorima dra Otona Gav-rančiča, zamenika starešine Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije i Josipa Rišlavi, člana savezne uprave. Raspravljeni su neki aktuelni sokolski problemi, o kojima je g. Ban podrobno razgovarao sa sokolskim delegatima. ________________________
Vanredni zbar župskih prosvetara
U vezi sa održanom vanrednom sukpštinom Saveza SKJ, održan je i- vanredan zbor župskih prosvetara, 30 septembra, 1939 god.
Pored članova SPO a, prisustvova-li su pretsednici župskih prosvetnih odbora i njihovi zamenici. Jedino župe Beograd, Bjelovar, Novo Mesto, Split, Užice i Zagreb nisu poslale svoje pretstavnike.
Posle otvaranja zbora, sa strane pretsednika SPO a, brata Stanojeviča, podneli su izveštaje o prilikama u svojim župama prisutna brača. Na-rcčito su iscrpne izveštaje podneli brača: dr. Grga Bogič iz Šibenika, Mirko Jovanovič iz Skoplja, Pahor Drago iz Celja, Bačič Josip iz Suša-ka, Dojčinovič Milan iz Maribora, Steva Popovič iz Mostara, Deduš Vladimir iz Varaždina, Kokič Ljubomir iz Osijeka, Popovič Ljuba iz Novog Sada. i Hasan Ljuhunčič iz Sarajeva.
Pretsedavajuči se zahvalio svima prisutnima, a naročito bratu Lju-bunčiču, na podnesenim izveštajima, koji če dragoceno da posluže daljem radu, kao korisne sugestije Savez-nom prosvetnom odboru. Po predlogu brata Škeroviča, odlučeno je, da se što pre počne sa izdavanjem malih popularnih brošura, koje bi sa-držale naše poglede na savremena pitanja i odnos Sokolstva prema raznim ideologijama, da bi se svo članstvo moglo detaljnije upoznati i ima-lo gradu, u borbi za očuvanje Sokolstva na terenu.
Posle ovoga, brat Bogoljub Krej-čik podneo je izveštaj u kratkim po-tezima, kako zamišlja da se izvede sokolski slet, godine 1941. U ovoj diskusiji učestvujti brat Mirko Jovanovič, Pahor Drago, Miloš Stanojevič, Čeda Živanovič. Odlučeno je, da se pristupi intenzivno pripremama, čim se dpbiju uputstva od sletskog odbora, koji če se nakon ovogodiš-nje skupštine obrazovati.
U vezi sa četvrtom tačkom dnev-noga reda, pretsednik brat Stanojevič govori o prosvetnom planu, koji j: uključen u sokolskoj Pet rovoj pe-toleci, do 1941 gođine. Odlučeno je, da se ostaje i dalje pri ranije pro-pisanom planu prosvetnom, koji je objavljen u »Sokolskom glasniku«, od 12 marta 1938 godine.
U vezi pete tačke dnevnog reda uzimaju reč brača Dojčinovič iz župe Maribor i Mirko Jovanovič iz Skop-
Zaključci zbora župskih načelnika i načelnica
U subotu, 30 septembra, održana je sednica zbora župskih načelnika, na kojoj je donet predlog za izbor novog saveznog tehničkog vočstva: za načelnika je izabran i predložen skupštini Saveza Ivan Kovač, viši čin. Min. voj. i morn. iz Beograda; za zamenike ing. Vojislav Pajič iz Skoplja, Josip Bogner iz Zemuna i Branko Polič iz Beograda. Ovaj izbor je savezna skupština usvojila.
Na sednici je još donet novi program rada, koji je podeljen ovako: a) osnovni rad, — b) rad na odbran-benom vaspitanju sokolskih pripadnika i — c) pripreme za veliki slet 1941 u Beogradu.
Novo Savezno načelništvo reorga-nizirače nadalje Savezni stručni odbor. Za nova radna odela, za rad na terenu, usvojen je več predloženi kroj i boja, tj. sivo-maslinasta,. a kvalitet čoje odrediče župe. — Dana 3 decembra održače se sednica zbora župskih načelnika, na kojoj če se prikazati vežbe za slet 1941, te izabrati i prikazati program sleta 1941, u grubim črtama. Vežbe če i-ziči iz štampe do 1 januara 1940. Na sednici je bilo zastupl.ieno, od 25 župa, njih 22.
1 *
Na sednici Zbora župskih načelnici je izabrano i predloženo skupštini dosadašnje žensko načelništvo:	na-
čelnica Elza Skalarjeva, iz Zagreba, zamenice Milica Šepa, činov. MFVN iz Beograda, Olga Skovranova, na-stavnica iz Pančeva i Joža Trdina, nastavnica iz Ljubljane. Skupština je prihvatila taj izbor.
Na sednici su prikazane vežbe za konkurs. Od 12 prikazanih tačaka, izabrane su za slet 1941 ove vežbe; za članice (od Anuške Jugove), za ženski naraštaj (od Olge Skovrano-ve), za decu (od Milke Blaškovič), te posebna tačka za žensku mladu decu i ženski naraštaj, obe od Jelene Do-pude. Na sednici je. jednoglasno zaključeno, da se forsira narodno-od-branbeni rad, i tečajevi i utakmice u tom pravcu. Isto tako če se forsira-ti samaričanski tečajevi. Održače se smučarski tečaj za članice na teritoriji župe Kranj, a održače se i smučarske utakmice, po mogučnosti oko Božiča. Zaključeno je, da se izrade posebne vežbe za članice sokolskih četa za slet 1941 godine.
Neutralnost Balkana
»Neue Ziircher Zeitung« prima od svog balkanskog dopisnika članak, u kome se kaže, da su izgledi za očuvanje neutralnost! balkanskih država danas još veči nego ranije. Razlog to-mu je, što je težište evropskog rata sada prenešeno na zapad, a veliku zaslugu za neutralnost Balkana ima tr.koder Italija. Misli se čak, da bi novi medunarodni dogadaji, kao i porast ruskog uticaja, pored blagohot-nog držanja Italije, mogli da dovedu do još jačeg zbliženja balkanskih država, računajuči tu i Bugarsku. Što s«? tiče sporova izrnedu nje i Rumu-nije, dopisnik ne isključuje moguč-nost rešenja,. na bazi da Rumunija ustupi Bugarskoj Dobrudžu, dok bi se Rusija istovremeno odrekla pretenzija na Besarabiju.
lja i predlažu da se izrazi zapisnička zahvalnost zbora prosvetara na sve-sidnom radu dosadašnjem pretsed-niku, bratu Milošu Stanojeviču, i predlaže da se za iduči period rada ponovo predloži od strane zbora
mognu da se savezna sokolska štam-pa još više uzdigne i time pridobije još više pretplatnika.
Brat Pahor moli, da se propišu jtdnoobrazni pianovi-programi za idejne tečajeve. U vezi s ovim, do-dirnuto je i pitanje plana i programa Savezne prosvetne škole i žup-
prosvetara Saveznoj skupštini, da za skih prosvetnih tečajeva. Brat Anto-
nijevič saopštava zboru, da je SPO izradio več plan i program za idejne tečajeve- društvene i četne i da če u-skoro dostaviti svima prosvetnim od-borima župa, da ga primenjuju. Nakon ovoga je, u bratskom raspolo-ženju, pretsednik, brat Stanojevič, zaključio zbor, apelujuči na sve prisotne da pristupe više nego ikada radu i podizanju duha u narodu.
pretsednika prosvetnog odbora SSKJ izabere brata Miloša Stanojeviča, profesora. Ovaj predlog prihvačen je od svih prisutnih jednoglasno, što se dugim odobravanjem i odu-ševljenjem manifestovalo.
U eventualijama uzima reč urednik »Sokolskog glasnika« i »Soko-I a«, koji apeluje na svu prisutnu braču, da svojom saradnjom pripo-
Нова управа Савеза Сокола K. J.
Изабрана на ванредној скупштини Савеза, 1-Х-1939 године
I. заменик Старешине: Др. Владимир Белајчић, касац.
судија.
II. заменик Старешине: Др. Отон Гавранчић, кр. јав. бележник
III. заменик Старешине: Јожа Смертник, директор банке.
IV. ваменик Старешине: Др. Михајло Градојевић, проф.
универзитета.
V. заменик Старешине; Арх. Миливоје Смиљанић.
Начелник: Иван Ковач, чин. Мин. војске.
I. заменик начелника: Војислав Пајић, инжињер.
II. заменик начелника: Јосип Богнер, наставник.
III. заменик начелника: Бранко Полић, чиновник.
Начелница: Елза Скалар, прив.
I. заменица начелнице: Милица Шепа, чиновница.
II. заменица начелнице: Олга Сковран, наставница.
III. заменица начелнице: Јожа Трдинова, наставница.
Иросветар: Милош Стаиојевић, професор.
ЧЛАНОВИ УПРАВЕ И ЗАМЕНИЦИ:
Др. Јован Перенчевић, Бања Дука; —: Др. Михајло Ву-кооратовић, адвокат, БЈеловар; — Гавро Милошевић, адво-кат, Цетиње; — Марко Саблић, професор, Карловад; — Ми-лоје Павловић, директор, Крагујевац; — Јакоб Шпииар, дир. штед. Крањ; — Инг. Ладислав Бевц, Љубљана; — Др. Милаи Горишек, Марибор; — Чедо Милић, Мостар; — Радован Ди-митријевић, адвокат, Ниш; — Милован Кнежевић, судија, Нови Сад; — Др. Иван Васић, адвокат, Ново Место; — Ду-шан Круљ, дирекгор, Осијек; — Др. Миша Матић, лекар, Пе-гровград; — Др. Војислав Бесаровић, секр. трг. Коморе, Са рајево; — Арх. Сгеван Газикаловић, Скопље; — Вјекослав Лавш, адвокат, Сплит; — Иво Полић, шеф Јадр. Пловидбе. Сушак; —- Павао Ковачев, дир. у пенз., Шибеник; — Ники-фор Тодић, претседник суда, Тузла; — Ђорђе Драшкић, адво-кат, ,\ жице; Др. Младен Белчић, држ. туж. Вараждин; — -Ген. Драгутин Живановић, Сисак; — Др/ Чипчић Бранко, адвокат, Ст. Пазова; — Адм. Прица Драгутин, Београд; — Др. Милорад Драгић, лекар, Београд; — Ђен .Стаја Стајић, Београд; — Инг. Радул Радуловић, Београд; — T>vpa Брза-ковић, инспектор, Београд; — Максимовић Љуба, ђен. у пенз., Београд; — Др. Алфред Пихлер, професор, Београд; — Инг. Др. Коста Петровић, Суботица; — Др. Хуго Верк, адвокат, Загреб; — Др. Рико Фукс, Љубљана; — Штефан Адолф, ин-спектор, Београд; — Др. Милорад Феликс, пуковник, Бео-град; — Момир Синобад, професор, Београд; — Миро-елав Војиновић, саветник, Београд; — Душан Јовановић, адвокат, Београд; — Михајло Николић, Београд; — Јо-ван Бакић, инспектор, Београд; — Инг. Милош Квапил, Осијек; — Лавфаћ Оскар, адвокат, Сарајево; — Славко Ко-мац, наставник, Марибор; — Теодоровић Милан, чиновник, Нови Сад; — Јосип Ришлави, Загреб; — Димитрије Павловић, пуковник, Београд; — Војислав Тодоровић, бродовласник, Београд; — Живковић Душан, судија, Земун; — Вериј Швај-ra.p, чин. жељ., Љубљана; — Др. Милан Арсенијевић, лекар, Београд; — Инг. Живковић Тадија, Београд; — Светислав Марић, директор, Нови Сад; — Милена Груборова, наст. гим., Београд; — Крејчик Богољуб, професор, Београд; — Радић Иво, чин. „Филипса“, Београд; — Др. Тихомир Протић, ле-кар, Београд; — Др. Миодраг Стевановић, лекар, Београд; --Лука Пешић, адвокат, Београд; — Хранислав Гвозденовић, учитељ, Ниш; — КсЕЗљска Слава, Осијек; — Цвијановић Буда, Београд; — Чонић Петар, Београд.
РЕВИЗИОНИ ОДБОР:
Владоје Веселић, Загреб; — Др. Реља Аранитовић, Бео-град; — Др. Никола Шкеровић, Подгорица; — Миливој Је-лачић, трговац, Мостар; — Милисав Павловић, Београд; — Милан Стерлекер, Љубљана; — Др. Христо Грбин, адвокат, Ст. Пазова.
ЗАМЕНИЦИ:
Пантић Данило, Београд; — Сава Сурутка, трговац, Бео-град; — Хусеин Бркић, професор, Сарајево; — Јован Петро-вић, Сарајево; — М(|фко Домац, Нови Сад; — Риста Кол>и-вратић, Земун; — Манојло Лазић, Београд.
СУД ЧАСТИ :
Чланови: Др. Јоже Равник; — Др. Радоје Марковић; — Др. Љубомир Олић; — Ген. Андра Петровић; — Инг. Свет. Вучковић.
Заменици : Инг. Лазар Костић; — Др. Јанко Олип; Инг. Милорад Јевтић.
Život j rad br. dr. V. Belajčiča
„Obzor“ o sokolskoj rezoluciii i napadalima na Sokolstvo
Novoizabrani Prvi zamenik Stareši-ae Saveza Sokola K. J., brat Dr. Vladimir Belajčič, roden je 14 septembra 1887, u Osijeku. Pravne nauke svršio je u Zagrebu,, Beču, Parizu i Berlinu, a sudsku karijeru po-čec. je, kao sudski prislušnik, god. 1912 u Osijeku. God. 1920 prešao je u Novi Sad, kao sudija Okružnog su-da; god. 1923 postao je pretsednik tog suda, a god. 1933 kasacioni sudija, koje mesto pokriva i danas.
Još od najmladih dana brat Belajčič se zanimao nacionalnim radom i bio agilan u Sokolstvu i u ostalim nacionalnim udruženjima. Pošto ga je rat zatekao na mestu tajnika Srpskog Sokola u Osijeku, bio je na početku rata uhapšen, te je 6 nedelja proveo u vojnom zatvoru, a zatim 9 meseci u zatvorima Sudbenog stola, zajedno sa sadanjim ministrom, Dr. S. Budi-savljevićem i ostalim uglednim Soko-lima. Sem toga, bio je suspendovan od službe, sve do god. 1917.
Brat Belajčič je stupio u Sokolstvo još godine 1903, kao naraštajac Hr-vatskog Sokola u Osijeku, a kada je u toj varoši osnovan Srpski Soko, prešao je u to društvo. U osječkom Sokolu bio je najpre prednjak, pa onda sekretar, a u novosadskom društvu je dve godine bio prosvetar, pa je onda čitav niz godina pokrivao mestd župskog tajnika i prosvetara. Od osnutka Saveza Sokola K. J. iza-bran je za pretsednika Saveznog pro-svetnog odbora. Već dva puta uza-stopce je brat Belajčič biran za dru-gog zamenika Starešifte Saveza Sokola, a od maja prošle godine, od-kad je mesto prvog zamenika Starešine ostalo upražnjeno, vodio je i njegove poslove. Sem toga je brat Belajčič več duže vremena pročelnik Narodno-odbranbenog otseka Saveza Sokola, zatim pročelnik Književ-
Novi načelnik Saveza Sokola K. J., brat Ivan Kovač, roden je g. 1891 u Ljubljani, gde je svršio Učiteljsku školu i Viši pedagoški tečaj.
Pre rata je brat Kovač služio na Gradanskoj školi u Ljubljani, a posle. rata u našoj Kraljevskoj mornarici, u Denoviču (u Boki Kotorskoj) i u Dubrovniku. Odatle je prešao u Beograd, u Ministarstvo vojske i mornarice.
Na telesno-vaspitnom polju brat Ivan Kovač je dao dragocenih rezultata, a osobito je poznat njegov rad na sestavljanju vežbi. U tom pravcu on kod nas uvodi novi smer telesnih vežbi, koga su toplo pozdravili svi, pa čak i naši učitelji, Česi. Pored raznih prostih vežbi (sa oružjem i sa vesli-ma), za Sokolstvo,, vojsku i morna-ricu, brat Kovač se istakao naročito kao dobar kompozitor telovežbenih skladbi, koje se danas sa velikim o-duševljenjem izvode u svima našim jedinicama. Pohvalna odlika njegovih sastava leži i u torne, što gradivo u-vek uzima iz riznice naših narodnih i sokolskih pesama, a nutziku i libreto jasno i plastično ilustruje pokre-tima. Sve njegove vežbe pune su ritma i dinamike. Veličanstveni nastupi vojske i mornarice na svim našim sletovima, vodeni su od brata Kovača; a u dubokoj uspomeni ostače i nastup jugoslovenskog članstva, vojske i mornarice na prošlom Sveso-kolskom sletu u Pragu. Najpoznatije od tih skladbi su: »Buči, buči, morje«, »Slovenec, Srbin i Hrvat«, »Što čutiš, Srbine tužni?«, »Hej trubačuk, »Ja sam Sloven«, itd.
U sokolske redove stupio je brat Kovač 1903 godine, kao naraštajac društva Ljubljana-Matica. Prešao je sve faze sokolskog vaspitanja i struč-nog rada. Bio je prednjakom de-ci, naraštaju, članovima i članicama, te načelnikom društva, okružja, župe, i zamenik saveznog načelnika.
I u svojoj službi brat Kovač zau-zima položaj referenta za fizičko va-spitanje u mornarici, gde sprovodi organizaciju fizičke nastave. On je referent za fizičko vaspitanje u In-
nog otseka i pročelnik Redakcionog odbora saveznih sokolskih listova.
Može se, dakle, sa punim pravom kazati, da nema te grane u Sokolstvu, u kojoj brat Belajčič nije bio do sada u punoj meri uposlen i koju do srži ne pozna. I povrh svega toga, brat Belajčič je uzimao vrlo živog učešča u Savezu Slovenskog Sokolstva, kao i na svim sokolskim manifestacijama, u Jugoslaviji i u inozemstvu.
Neobična agilnost brata Belajčiča ispoljava se i na drugim poljima, naročito u akcijama nacionalnog, pri-vrednog, kulturnog i stručnog karak-tera, u kojima je vrlo često bio počaščen vodečim položajima. Tako je na# pr. bio guverner Jugoslovenskog distrikta Rotaryklubova, čiji počasni guverner je Nj. Vis. Knez Namesnik Pavle; nekoliko puta je pretsedao, ili bio u odborima pravničkih kongresa; pretsednik je turističkog udruženja »Fruška Gora«; član uprave je društva »Putnik«, kao i potpretsednik »Saveza planinarskih udruženja«; živo je radio i u »Narodnoj odbrani«; član je književnog odbora »Matice Srpske« u Novom Sadu itd. Odličan govornik i organizator, brat Belaj-čič je ujedno i dobar pisac, pa su njegovi članci razasuti u mnogim struč-nim pravničkim listovima, zatim u sokolskoj štampi, u dnevnim listovima itd.
Kao što se iz svega vidi, brat Belajčič pretstavlja zaista retku agilnost i konstruktivnu snagu u našoj sredini i sva ta konstruktivnost stoji potpuno u službi idealnih ciljeva, du-‘ bokog rodoljublja, jugoslovenskog nacionalizma i plemenite humanosti. Zbog svega toga jugoslovensko Sokolstvo može da čestita sebi, što je brata Belajčiča dobilo na čelu, kao prvog zamenika Starešine.
spekciji zemaljske odbrane, u Mini-
starstvu vojske i mornarice. Počaščen je i najvišim položajem, da vodi brigu o telesnom vaspitanju Nj. V. Kralja Petra II.
Brat Kovač bavi se i drugim gra-nama telesnih vežbi te je bio medu prvim alpinistima, koji su se preko severne stene, popeli na Triglav. Sa-rfidivao je i na istraživanju kraških špilja.
Kako se iz svega prednjeg vidi, brat Kovač ima sve što je potrebno čoveku na položaju odgovornosti i rada: spremu, znanje i iskustvo, pa je želja sviju nas, da'tim svojim odlikama korisno posluži Sokolstvu, vodeči njegov tehnički rad snažno na-pred.
Bratu Kovaču čestitamo na dobije-nom poverenju i verujemo u njegovo znanje, moč i volju!	I. S.
Vesti iz Slovačke
Iz Bratislave javljaju, da su izbori z;; pretsednika slovačke republike odloženi, od 6 na 26 oktobra. Engleski i američki listovi javljaju, da če za pretsednika republike biti izabran sa-dašnji pretsednik vfade, Tiso, te da je »nemačka želja, da pretsedništvo vlade preduzme sadašnji ministar u-nutrašnjih dela, Dr. Tuka.«
Ministarstvo vojske u Slovačkoj izdalo je naredbu, po kojoj če Nemci, koji žive u Slovačkoj, služiti vojsku u zasebnim jedinicama, odvojeni od Slovaka. Nemački vojnici u Slovačkoj dobili su i naročitu nemačku zastavu, a imače i nemačku komandu.
Strani listovi javljaju ponovo o sabotaži u slovačkoj vojsci. Zapovednik slovačke avijacije,. pukovnik Ambruš, je prebegao u inozemstvo, tako da je slovačkim, avijatičarima zabranjeno da prave pokusne letove, iz straha da ne bi još neko pobegao. Dalje se javlja, da su Košiče pune izbeglica iz Slovačke, medu kojima, pored Slovaka i Madara, ima i Nemaca. Tvrdi se, da je u Košiče prebeglo do sada oko 10 hiljada vojnika, što slovačka štampa najodlučnije demantuje.
Smrt đenerala Terziča
U petak, 29 septembra, preminuo je u Beogradu jedan od najuglednijih pretstavnika naše junačke vojske i heroj iz vremena velikog rata, armij-ski general, Božidar Terzič, u 72 godini života.
Roden u Gornjem Milanovcu, u se-ljačkoj porodici, poč. Terzič je ušao mlad u Vojnu akademiju i brzo^ se toliko istakao da je več godine 1905, postavljen za adutanta Nj. V* Kralja. Nakon toga je pozvan na rad u Glavni generalštab, a kao načelnik ope-rativnog odeljen^a, učestvovao je u pripremi naših oslobodilačkih ratova. Godine 1913, kao komandant šuma-dijske divizije prvog poziva, istaknuo se naročito u bitci na Bregalnici, tako da je njegovo junaštvo, i njegove divizije, u velikoj meri odlučilo o toj sjajnoj pobedi. Na početku svet-skog rata general Terzič je primio ponovo komandu Šumadijske divizije prvog poziva i u pobedonosnom naletu prešao je sa njome u Srem. Ju-nački je izdržao prelaz preko Albanije, pa je zbog svojih zasluga postavljen za ministra vojnog, na ko-jem položaju je ostao sve do maja, 1918 godine.
Posle ujedinjenja je general Terzič pošao u Sarajevo, kao vanredni tza-slanik Vrhovne komande, pa je go-stao komandant treče armijske oblasti i konačno komandant druge armijske oblasti. Posle toga je bio pen-zionisan, ali je god. 1923 reaktiviran, kao komandant armijske oblasti u Nišu, da godine 1929 prede definitivno u zasluženi odmor.
Ličnost generala Terziča ostače ne-izbrisiva u istoriji naših ratova za osobodenje i ujedinjenje, a uspomena na Njega ostače večita u čitavom našem narodu, pa tako i u jugosloven-skom Sokolstvu.
Cmpt
6p. Гојка Мудринића
Kao што cmo већ у црошлом бро-ју јавили, преминуо je 28 септем-
бра у Беогрзду наш драги браг, I ојко Мудринић, начелник Мини-старства саобраНаја у пензији и бивши члан управе Савеза Сокола К. Ј.
Брат Мудринић рођен је год. 1845 у Карловцу, правни факултет је за-вршио у Загребу, а одмах после pjra ступио је у ‘службу Министар-ства саобраћаја, где је год. 1928 по-стављен за начелника општег оде-љења у Генералној дирекцији др-жавних жељезница. Доцније је по-кривао положај начелника управе поморског и речног саобраћаја у истој дирекцији и коначно је по-стављен за начелника Министарства саобраћаја, док није год. 1935 пен-зионисан.
Брат Мудринић је, сем званичног посла, читаво своје слободно вре-ме гшсвећивао националном и ху-маном раду, а изнад свега Сокол-ству, кога је из дубине душе за-волео и у њему видео главну осно-ву за дизан^е просвете и национал-ног духа. Зато се нарочито посветио ширењу Соколства на Сењаку, где је дуго времена био старешина Со-колског друштва Београд V, окуп-љајући омладину свих сталежа у соколске редове. Био је исто тако члан управе и заменик старешине Соколске жупе Београд, покривао К положај прочелника организаци-оног отсека у Савезу Сокола и био члан Савезне управе. Као што се види, делатност брата Мудринића у Соколству била је свестрана и интензивна, и дала је лепих плодо-ва. Поред тога је поч. Мудринић био и иретседник Удружења Лича-на и Бановаца у Београду.
На погребу брата Мудринића у-чествовало је београдско Соколство у великом броју, па се у име жуие Београд опростио са драгим покој-ником брат Драг. Лазаревић, a v име Савеза Сокола, брат Др. Ми-лорад Драгић.
Брату Гојку Мудринићу нека је вечита слава и трајна успомена у читавом југословенском Соколству!
Zagrebački »Obzor«, od 3 oktobra, posvetio je čitav članak skup-štini Saveza Sokola K. J. i njenoj rezoluciji. Kao protivnik ideje jugoslovenskog narodnog jedinstva, »Obzor« je, ne samo napao rad Sokolstva i njegovu rezoluciju, nego je, po običaju svih sokolskih protiv-nika, iz temelja izobličio sadržinu rezolucije i njene namere.
Zagrebački list se oseča naročito pcgoden onom stavkom rezolucije, u kojoj se spominju napadaji na Sokolstvo, pogadajuči vrlo dobro, da se tu radi o napadajima izvršenim u Banovini Hrvatskoj. Medutim, je-dini argumenat što ga iznosi u od-branu tih napadaja, je taj, što veli, da se u rezoluciji »ne iznosi ni jedan konkretan slučaj«. I još Sima smelosti da kaže, da »na taj način sve te tužbe ostaju bez osnova, pa da javnost ima pravo smatrati da se iskrivljuje pravo stanje stvari, i da se smišljeno podupiru strasti, što je za svaku osudu.«
Konkretnih slučajeva če uredništvo »Obzora« nači, medutim, u današnjem broju »Sokolskog Glasnika« u tako velikom broju, da se ljudima koji imaju smisla za pravo i poredak mora da smuči od tolikih napadaja. Pa da je kod redakcije »Obzora« bilo i malo objektivnosti, ona bi sama sve te slučajeve (gde se radilo o najflagrantnijoj povredi lične imovine i lične sigurnosti!) bila registrirala i osudila. Ako ima neko, ko iskrivljuje pravo stanje stvari, to je štampa slična »Obzoru«, _koja nalazi vremena da zabeleži a-ko su neka kola pile j>regazila, ali namerno prešučuje ovakve teške na-padaje, kao da želi da ih time za-štiti, i kao da Sokole smatra ljudima, koje svaki frankovački razbijač može slobodno da mlati, pa da time vrši — »rodoljubivu hrvatsku dužnost«... Mi smo za sve te napa-daje znali več nekoliko nedelja i nismo ih beležili, upravo zato da ne podupiremo strasti. Ali kad »Obzor« ima toliko smelosti, da tu našu suzdržljivost i samozataju oglasi za »pomanjkanje konkretnih slučajeva« i za »iskrivljivanje pravog stanja stvari«, onda moramo javnost upu-titi na današnje naše, i suviše konkretne podatke (koji su samo su-marno nabačeni, bez tolikih ružnih pojedinosti!), a držanje »Obzora« da označimo u najblažu ruku, kao vrlo neukusan cinizam!
Drugo što »Obzoru« smeta, to je, što se vočstvo jugoslovenskog sokolstva »nije okanilo loše navike, da istovjetuje državno i narodno jedin-stvo« i što je »još uvjek ostalo na principu jugoslovenskog narodnog jedinstva«. — »Obzor« ide čak tako daleko, da več samu tu činjenicu, što Sokolstvo ostaje na principu je-dinstvenog naroda, smatra kao »upli-tanje u dnevna političkostranačka pitanja«, i kao znak »hegemonizma i diktatorstva«. Izgleda, da su gospoda oko »Obzora« potpuno za-boravila, da se ova država zove Jugoslavija, da njen ustav, koji je još potpuno na snazi, priznaje narodno jedinsto, i da je ona na principu tog jedinstva osnovana, čemu je u to vreme aplaudirao i »Obzor«. Pošto je on promenio kabanicu, može za njega to da vredi kao ponos; dok za nas kao ponos vredi to, što smo ostali dosledni i verni svojoj ideji, koja nema nikakve veze ni sa hegemonizmom, ni sa diktatorstvom, pa čak ni sa centralizmom! Sokolstvo je uvek isticalo princip demokratije i u pitanje unutarnjeg državnog uredenja nije nikada ulazilo; a narodno je-dinstvo je smatralo i smatrače uvek kao jedini snažan uslov, kojim može da se osigura potpuna sreča, rav-nopravnost i nezavisnost svih Srba, Hrvata i Slovenaca. Može »Obzor« da naziva to »losom navikom«, ali mi ga uveravamo da se te navike nečemo nikada odreči, a ubedeni smo, da če doči vreme (možda ne tako dockan!) kada če i u redakciji »Obzora« ovladati ponovo ta »loša
navika«, kao što je vladala pre dva-desetak godina...
Daljna razlaganja »Obzora« spa-daju takoder u neukusnu intrigu. Sokolstvo kao takvo, niti iko od njegovih glavnih nosilaca, nisu se nikada upuštali ni u kakvu režimsku politiku, a naročito ne u »protuhr-vatsku«. Sokolstvo je uvek ljubo-morno pazilo, da oni koji su na nje' govim vrhovima, ne budu angažova-ni ni u kakvoj partijskoj politici, • nije redak slučaj, da su baš ljudi na vočstvu Sokola, bili od prošlih režima oštro gonjeni. Ako »Obzor« tvrdi, da su pojedini Sokoli glasali za režimske liste, na prošlim izbori-ma, mogli bismo mu navesti čitaV dugi niz isto tako dobrih Sokola, koji su glasali za opozicione liste. Medutim na glasanje na izborima Sokolstvo, kao organizacija, nema nikakvog uticaja; pa je zato prili' kom prošlih izbora Savez Sokola odlučno odbio n.pr. jednu sugestiju, da postupi protiv onih svojih članova, koji su glasali za opozicionu listu. To što »Obzor« navodi, da je Starešina župe u Splitu rodom Slo-venac, za nas ne pretstavlja nikakav greh; kao što je čest slučaj da su starešine naših jedinica, u srpskim krajevima, Hrvati. I konačno, — prilično je smiono da »Obzor« pri-govara nekome vezu za diktatorskim režimima i »uhljebljenje«, kada Je istoriska činjenica, da je njegov di' rektor, kao poluzvanični ekspert,, liferovao šestojanuarskom režimu čuvene svoje »pretstavnike Hrvata«, gg. Frangeša i Švrljugu, te da se i sam u tom režimu »uhljebio« kao državni savetnik.
»Obzor« na koncu savetuje, da bi bilo bolje, da je Sokolstvo priznalo-svoje dosadašnje greške i da se izjavilo za uspostavu slobodnih sokol-skih organizacija. Što se grešaka ti' če. Sokolstvo je pripravno da ih pri' zna, ako mu ih ko dokaže. Medu-tim, u te greške može da se ubrojv sve ostalo, ali misao narodnog jedinstva nikada! A što se slobodnih organizacija tiče, svatko zna da So-kolstvo nije nikada tražilo, niti tra-ži, nekakvu protekciju za sebe, a još manje da se drugim telovežbač-kim organizacijama onemoguči rad..
Sve ostalo što »Obzor« iznosi, slično je ovome. Tako se na pr. naši redovi u Slovenačkoj nisu ni naj-manje smanjili, več povečali, a ube-deni smo da če se povečati i u hr*-vatskim krajevima. Sokolstvo se n<? bavi politikom i pozdraviče svaki rad na smirivanju i sredivanju prilika u našoj državi. Ako ove nove političke prilike pridonesu tom tre-divanju i jačanju Jugoslavije, — što Sokolstvo iskreno želi, — ono pe i to srdačno pozdraviti! Ta misao je provejavala i čitavom skupštinom Saveza Sokola od prošle nedelje-Ali nikojim promenama za volju mi se nečemo odreči naše osnovne mi' sli, ubedeni da su nju, doduše mnogi kompromitovali, ali da je ona toliko jaka, da je i posle, toga ostala svetla i neokrnjena, i da jedino u nioj leži sigurna budučnost i ravno-pravnost svih Srba, Hrvata i Slovenaca.
Nj. V. Kralj i vojna nastava
Sve naše novine donele su, pod datum od 2 oktobra, saopštenje, koje glasi:
Danas su počela predavanja Njegovem Veličanstvu Kralju, iz više univerzitetske i vojne nastave.
ŠKOLA ZA TELESNO VASPITANJE
Svečano otvaranje škole za telesno vaspitanje u Beogradu izvršiče se u utorak 10 oktobra* u 10 časova pre podne, u Sokolskom domu Beograd-Matica. Dana 9 oktobra izvršiče se, na istom mestu, komemorativna svečanost, u pomen blaženopočivšeg-Kralja Aleksandra Ujedinitelja.
Brat Ivan F. Kovač
novi načelnik SSKJ
1 God. X — broj 40
SOKOLSKI GLASNIK
Strana 7
Нов положај на Балтику и Русија
Тежиште међународне ситуације на истоку помакнуто је последњих дана на Балтичко море. Чињеница, што је Пољска била окупирана од Немачке и Русије, и што је Совјет-ска Русија на тај начин, као кље штима опколила три мале балтичке државице, — Естонију, Летонију и ■Литву, — омогућила је Москви да дс краја искористи везаност оста-лих великих сила ратним сукобом и да свој уплив на Балтичком мо-ру доведе до најјачег изражаја. Као што је познато, након светског ра ti је Русији био остављен врло у-зак прилаз балтичкој обали, око самог Петрограда, док је читава дугачка балтичка обала некадашње царске Русије била подељена изме-ђу Финске и три, већ поменуте ма ле државице. За велику силу, као niTO je Русија, тај положај је био врло незгодан, са стратешког и са трговачког гледишта, па зато није иикакво чудо, ако је први циљ мо-сковске владе био тај, да — чим је дсбила слободне руке — тај свој положај у Балтичком мору поправи. Пошто је тражила и добила од Естоније за стратешку употребу не-колико великих острва, уз друге повластице, које више или мање значе протекторат Москве над том малом државицом, јавља се, да је и Летонија морала да пристане, да Русији даде на употребу две своје главне луке; а већ се'наговештава да ће слични захтеви бити иостав л>ени и Литви. Све те три државице ■су, све до недавна, одлучно устра-]але на својој неутралности; али су иггак пред годину дана отклониле гаранције са стране Енглеске и Француске, чврсто верујући да им те гаранције, спрам евентуалних руских захтева, далеко боље може да пружи Немачка, као тадашњи заклети иротивник Совјетске Руси-ie.
Догодило се, међутим, обратно Сам „Giornale d’ltalia” пише недав-ио, у уводном чланку, да је „заслу-том Немачке Русија успела да у-тнрди своју иремоћ на Балтичком мору, до те мере, да ће након уре-'ђења односа са три мале балтичке .државице, она постати стварни го--сподар Источног Мора”. А други •листови указују на чињеницу, да подизање стратешких руских база ла балтичким обалама ни у колико не може да тангира Енглеску или •Француску, већ једино може да :угрози независност Финске, Швед-•ске и Норвешке, а исто тако да о-граничи слободу акције немачког Рајха у Балтичком мору. Извесни •енглески листови тврде чак, да у многим берлинским круговима вла-да чуђење над том политиком, ко-j'a je Совјетској Русији омогућила такву иревласт на Источном мору.
Према последњим вестима изгле-да, да he и сама Финска морати да иења своју политику, обзиром на мов положај на Балтику, ма колико
да је она већа и снажнија од трију поменутих балтичких државица. И стиче се додуше, да Русија неће према финској поставити тако да лекосежне захтеве, као према Есто-нији, већ да ће споразум моћи да се постигне на овој основи: да Русија одступи Финској извесне мање те-риторије на граници, у којима су Финци у већини, а да за то Русија добије острво Хоглаид и још неко-лико ман?их острва, која додуше нису насељена, али имају велико стратешко значење. Сем тога се о чекује, да he Русија тражити, да се њени.ч војничким стручњацима по-вери утврђење Аландских острва, па би након свега тога улаз у Ботнич-ки и Фински затон био потпуно у рукама Русије.
*
Занимљиве су вести, које долазе из различитих извора, да мобилиза ција у Русији узима све веће ра-змере. Тако је на пр. агенција Рај-тер јавила пре пар дана, да је Со вјетска Русија упутила на пољску границу још 10 дивизија, док се с друге стране јавља, да је руска вој-ска која броји око 300.000 људи, ушла у кинеску провинцију, Синг-кианг, и да та војска има задатак, да допре до граница Индије. Нада-л>е има вести које кажу да, и поред примирја између Русије и Јапана, Москва појачава војску и авијаци jv на монголској граници.
И коначно долазе прилично алар-мантне вести, јављене од агенције Стефани „да је због извесног от-гшра што је Летонија покушала да га пружи захтевиада Русије, Мо-сква бацила на границу Летоније 20 дивизија, док на базе које је до-била у Естонији намерава да баци 500 авиона и неколико стотина бор-них кола, а у Кронштату да је скон-центрисано више хиљада пилота и 600 авиона”.
Посве је природно, да се читав свет пита, који су крајњи циљеви оиако опсежне руске мобилизације и овако значајних померања војске. Док неки виде у томе протубри-танску оштрицу, упућену према Ин-дији, други подвлаче да је совјет-ски посланик Мајски у последње време имао више разговора са лор-дом Халифаксом, да се спремају чак и преговори за трговачки спо-разум између Русије и Велике Бри-таније, те да Русија тражи у Швед-ској бродове, који he преносити ње-но дрво у Енглеску. Карактеристич-но је, међутим, писање берлинске штампе, која у последње време, вр-ло упорно саветује Русији, да своју делатност обрати у правцу Индије, јер да једино тамо може да нађе слободан и отворен излаз на море. Немачки листови истичу, да Русија не може да добије тај слободан излаз ни преко Цариграда ни преко Северног Мора, а ни Владивосток да не претставља слободан пут, об-зиром на снагу јапанске морнари-
„Hrvatski junak'1 ili „Hrv. bratstvo"?
Spor oko toga, da li ima da se osnuje jedna jedina hrvatska telo vežbačka organizacija, koja bi se zva-la »Hrvatski Junak«, ili če sa ta organizacija zvati »Hrvatsko bratstvo«, čini se da je uzeo prilične razmere tako de je i sam poluzvanični organ HSS, zagrebački »Hrvatski dnevnik«, bio prisiljen da o tome kaže neku reč. Tako »Hrvatski dnevnik« piše:
»U posljednje vrijeme pojavile su se u novinama razne izjave i vijesti o organizaciji tjelovežbe u banovini Hr vi'tskoj. /z svega se vidi, da nastoja-nja nekih pojedinih ljudi ili skupina, koje pokreču ova pitanja, nisu ni u ideji ni u provedbi njihovoj složni, pa izlaze pred javnost s negativnim i polemičnim stavom, koji samoj stvari ne može koristiti. Jedno društvo za omladinu »Hrvatski Junak« ima-de več potvrdena pravila, nakon odo-brenja sv ih kompetentnih faktora, i več razvija svoje djelovanje. Drugo, »Hrvatsko Bratstvo«, radi na defini-tivnoj stilizaciji svojih pravila; a razna društva nekadašnjeg »Hrvatskog Sokola« održala su i sastanak, da bi u sporazumu s vodstvom hrvatskog naroda ispitali način za organizaciju hrvatske narodne tjelovežbe. Več iz ovoga posve je jasno, da je potrebno stvari postaviti na svoje mjesto i pozitivna nastojanja uskladiti. Zato nije dobro, da se u bilo kojemu pravcu postupa pretjerano i naglo. Ova su pitanja u kompetenciji bana Hrvatske i on če ih, u sporazumu s vodstvom hrvatskog naroda, riješiti, kako bude najbolje za hrvatski narod.«.
Istvremeno je i g. Milutin Majer, narodni poslanik i starešina »Hrvatskog Junaka«, dao izjavu, u kojoj kaže, da je »Hrvatski Junak« osnovan odobrenjem Dr. Mačeka i bana Subašiča i. da se u tome nije ništa izmenilo. Sve što se protivno iznosi, a prikazuje se kao želja Dr. Mačeka, ne odgovara stvarnosti.
*
Hrvatski omladinski list, »Preporod«, objavljuje članak, u kome poziva srednjoškolsku omladinu u Hr-vatskoj Banovini, da na svim srednjim školama osniva organizacije »Hrvatskog Junaka«. List podvlači, da se u organizaciju »ne smiju primati dači, koji su do sada bili orga-nizovani u kojoj protivhrvatskoj organizaciji, bilo nacionalističkoj ili internaciolističkoj, i koji su propagirali marksističke ideje«.
це. Страни посматрачи у овим са-ветима немачке штампе виде наме-ру, да се Русија одврати од сувише велике експанзије у Европи, која иде у правцу Балтика, Средње Европе и Балкана. Пошто се на тим подручјима руски интереси кри-жају са немачким, то се у Берлину мисли, да би сарадн>а између Мо-скве и Берлина могла да буде трај-нија, ако би се Русија обратила према Индији.
Zanimljivostl iz doma i sveta
Među Muslimanirna u Južnoj Srbiji postoje dve grupe, od kojih je jedna nacionalna i izdaje list »Naš dom«, dok drugu vodi poznati političar, Ferhadbeg Draga. Ovaj je poveo u poslednje vreme akciju protiv nacionalnih elemenata, agitirajuči naročito medu Arnautima. Da se- tome stane na put, odlučeno je da se u Skoplju osnuje udruženje Muslimana jugoslo-venskog nacionalnog osečaja.
*
Novine javljaju, da je plovidba na Sredozemnom Moru vrlo ograničena te da, naročito danju gotovo ni je-dan parobrod neče da plovi. Jedino jugoslovenski brodovi slobodno plove, a u noči su potpuno rasvetljeni. Na bokovima brodova nalaze se velike jugoslovenske zastave, koje se vi-de iz največe daljine.
*
Povodom ulaska ruske vojske u istočni deo poljske države, postavlja se pitanje, koliko Rusa i Ukrajinaca ima u tim krajevima. Po poljskoj sta-tistici, iz god. 1931, bilo je u Poljskoj 32,000.000 Stanovnika, od čega 69% Poljaka, 15% Ukrajinaca, 8°/o Jevreja, 4% Belorusa, 3% Nemaca i td. Po toj »tatistici, bilo je dakle u Poljskoj 4,851.000 Ukrajinaca i Belorusa 1,276.000. Medutim, ta zvanična poljska statistika nije bila tačna, jer je i Ukrajinaca i Belorusa u Poljskoj bilo dosta više. Objektivne statistike smatraju, da je u Poljskoj bilo ba-rem 6 i po miliona Ukrajinaca, a Belorusa oko 2 miliona. Dalje se podvlači, da su svi ti Ukrajinci i Belorusi imali vrlo mali broj svojih škola, te da im nije bio osiguran gotovo nikakav kulturni život.
*
Ma koliko da žele da ostanu neu-trclne, ili baš zbog toga, skandinavske države se grozničavo naoružava-
ju. Tako je na pr. Švedska u redovi-tem budžetu za ovu godinu imala predvidenih 350 miliona švedskih kruna za naoružanje, ali je odmah posle toga tražila novih 110 miliona, da u poslednje vreme zatraži još 120 miliona, za nove nabavke vojnog ma-terijala. Kada se k tome uračuna ra-nije votiranih 220 miliona, izlazi, da je Švedska samo u ovoj godini potrošila za vojsku 880 miliona švedskih kruna što znači ogroman teret za njene finansije.
*
Holandski vojni stručnjaci upozo-ravaju na strateške posledice novog stanja, koje je nastupilo time, što se granica Sovjetske Rusije sada nala-zi na Karpatima. Ruski zračni bom-barderi, čiji radij iznosi 1.500 km, mogu sa te tačke da se kreču sada po čitavoj Srednjoj Evropi, i još daje na jug, sever i zapad. Na taj način bi ruski bombarderi mogli da u-groze sav Balkan do Dodekaneza, pa čak i [taliju do Sicilije, te Švajcarsku i Francusku do Meuse itd. A okupa-cijom estonskih ostrva mogu da u-groze i čitavu Skandinaviju, sa Dan-
skom. Holandski listovi primečuju tom prilikom, da je time otpao glavni razlog za okupaciju Češke, koji je glasio, da Nemačka ne može dopustiti da bi Češka postala avijonska baza za sovjetsku vojsku.
*
Bivši glavni urednik »Timesa« Wickhann Steed, definirao je ratnc ciljeve Engleske i Francuske ovako:
»Niti priznanje niti primanje plodova hitlerovske agresije. Ratni po-klik mora biti: Vračanje na nemačke granice iz 1919 godine. To znači da sc Austriji i čehosiovačkoj ima vra-titi nezavisnost i pravo slobodnog izbora, u geografskom okviru pre sporazuma u Minchenu. Kao sledeči ratni cilj Steed označuje: Obnavljanje u Nemačkoj jedne vlade, koja se zasni-va na sistemu demokratskog predstavništva.
*
Italijanska vlada je prošle nedelje donela vrlo važan zaključak o prisil-nom oporezovanjju čitave imovine o Italiji i o novom porezu na prihode.
Prisilno oporezivanje imovine se odnosi na sve vrste svojine, sem crka-va, muzeja i slično. Jedino svojina, čija vrednost iznosi manje od 10 lira, neče biti oporezovana. Prisilni porez iznosi polovinu postotka. Po-rez na prihode se odnosi na poslove svake vrste, te na sve vrste plata, a iznosi 2°/o. Agencija Stefani javlja, da su ti nameti bili udareni, da se pokrije manjak u tekučem proračunu, kao i zbog naročitih izdataka, u-činjenih obzirom na medunarodni položaj.
*
Berlinski dopisnik »Nacional Tiden-de« javlja, da su Ernest Telman i drugi poznati nemački komunistički vodi pušteni iz koncentracionog lo-gora.
ĆESI I SLOVACI U INOZEMSTVU
čehoslovački listovi koji izlaze u inozemstvu, javljaju, da nije tačna vest, da je u inozemstvu stvorena nova čehoslovačka vlada. Javlja se medutim, da se na osnivanje takve vlade pamišlja tek onda, kad čehoslovačke legije budu potpuno organizovane. Čehoslovački poslanik u Parizu, Osu-ski, piše u listu »Československi Boj«, da Česi i Slovaci u inozemstvu moraju biti strpljivi i da se ne trebaju uzru-javati, što čehoslovačka armada nije još potpuno organizovana. To je zato, što su vlasti u Francuskoj bile i suviše zaposlene mobilizacijom vlasti-te vojske, pa su molile čehoslovačke pretstavnike, da sa organizacijom čehoslovačke vojske pričekaju, dok se to svrši.
Pošto je, medutim, taj posao dovršen, sada se pristupilo organizaciji čehoslovačke vojske, i francusko mi-nistarstvo rata je o tome izdalo več zvanično saopštenje. Podvlači se, da če sa tom vojskom saradivati naročito francuski general Faucher, koji je dvadeset godina boravio u Pragu, kao francuski vojni izaslanik.
Штампарија ПР0СВЕТА штампарско-издавачки завод у Сарајеву
Александрова ул. 8. — Телефон 35-27
AUTOCAR
JUG-D. M. JOJKIĆ-A
ZASTOPSTVO FORD AUTOMOBILA SARAJEVO - Sokolska 5
MEHANIČKA RADNJA TE PRODAJA MOTORNIH VOZILA I OPREMA
ПОСЕТИТЕ БЕОГРАДСИИ ЈЕСЕЊИ CAJAM
14—23 октобра 1939
Највећа привредна манифестација у Зугославији. • Велико учешће страних држава. • Сајам књига. Обавештења: УПРДВА БЕОГРАДСКОГ САЈМА • Београд - Сајмиште
Лоштансии фах 538 • Телефон: 28-526, 28-502
Ловластице иа железницама и бродовима 50%
CASOVNIČAR i JUVELIR
H. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rad
Traiile cene za izradu klinaca i z n a i a k a.
%!^!£!!£j!£j £!!£!!£!!£!
!„оризент“|
>2 >2 >1 >2
Пос
%
Ти4
« ж i i к {<
K
j< CAPAJEBO	>J
Александрова 67 јж ^	Башчаршија	47
Лрн
и«д!
SOKOL IM A
ŠTAMPARIJA
»Gutenberg«
daje najpovolinije cene i dobavne u-vjete. Zato se obra-tite kad Vam bilo što ustreba jedino na
ŠTflHPflRIJU „GDTEHBERG**
ZAGREB / ILIČA 65
TELEFON 23-131
bratu S. Oljevac
Građevno
Poduzeće
LORENC
AJHBERGER
ovl. graditelj
SARAJEVO Brankova 50 II. Tel. br. 20-19
Sestre-Braćo!
Upamtite da čete so-kolcku odoru, vezbače odelo i sve ostale sokolske potrepštine dobiti jedino, propisno i jeftino a solidnoj i poznatoj
Trgovini
sokolskih
potrebština
Branko PaUU
ZAGREB
Kraljice Mrije 6
BEOGRAD
Balkanska 22
Tražite besplatni cenovnik
PA RFUMERI3A
„VENUS”
SARAJEVO
Kr. Petra i Aleksandrova ulica
Preporuča bogati izbor pribora za brijanje i kozmetiku
Tvornica TANINA Sisak D. D.
proizvodi slijedeće ekstrakte:
Kestenov ekstrakt Smrekov	„
Hrastov	„
Kveljačo	„
Valonca	„
Mimoza	„
i razni miješani ekstrakti. Sirovina se nabalja iz naše države, Afrike, Azije, i Južne Amerike
Čitajte i širite
„Sokolski glasnik"
Tvornlce P. Tulit, Muk
proizvode
rafinirani špirit, denaturisani špirit, sve vrste likera, brandy-a rumova i domačih raki,ja, kvasac, ugljičnu kise-linu, potašu, umjetno gnojivo, kristalnu sodu i bukove spirale za tvornice sirčeta.
Firma je vlasnik prirodnih vrela pitke i ljekovite vode poznate na tržištu pod imenom prirodna radioaktivna
SISAČKA MINERALNA VODA
(alkalno murijatsko jodno vrelo)
P i t k a
sama, sa vinom, koje ona ne bojadiše, i ostalim alkoholnim pičima, mlijekom i vodnim sokovima.
L i j e č i
ovapnjenje žila, visoki krvni tlak, iznemoglosti, trajne upale dišala, asthmu, bronehiale, očne i živčane bolesti, trajne kožne bolesti (akna, furunkule, čireve), tuberkulozu kosti-ju, članaka i živaca, reumatizam mišica i članaka, ženske bolesti (upale, mijome, eksudate, trajna zapalenja), trajne otekline žlijezda (gušu, pubertnu strumu), bolesti crijeva i želuca, bubrežni i žučni kamenac, skrofulozu (članaka, živaca, kožnu škrofulozu, čireve), bolesti spolnih i mo-kračnih organa (trajno zapalenje, kamenci), hemeroide, usporeni oporavak, zacjeljuje rane, nepravilnosti kod pro-bave. Naročito povoljno djeiuje kod pojave morske bolesti.
Vlasnik P. Tesli L Sisak
Trgovačka i obrtnička izložba u Osijeku 1925, godine zlat-nom plaketom — Medunarodni sajam i izložba u Novom Sadu 1929. godine zlatnom medaljom — Exposition Internacional, Barcelona 1929. Medalla de Oro. — Foire Expo-sition de Nice 1930. Grand Prix avec Medailla d'Or. — XII. Fiera Campionazia Internacionale di Padova 1930. Gran Premio e Medaglia Oro. — Ill-e Exposition Internationale de 1’Enfant, Bruxelles 1940. Grand Prix avec Me-daille d’Or. — A naročito za »Sisačku mineralnu vodu«, na Exposition de Bien-Etre, Pariš 1930. pour Eaux Minčrales: Grand Coup d'Honneur avec Medaille d’Or.
Модерна крзнарија Милорада Стошића
Богато складиште свих врста иајплемеиитијег крзна и израда по последњој иодној ревнјн.
ЦИЈЕНЕ ВРЛО СОЛИДНЕ
Кр. Петра 20	CAPAiEBO
=	17	по
ДРЖАВНА КЛАСНА ЛУТРИЈА
Како је лутријски план протеклог 38 кола са својим интересантним изменама наишао на велико одобравање код купаца срећака, јер су	све срећке узете од стране	овлашћених продаваца и њихових	потпродаваца	скоро све	распродате, то је Државна	класна	лутрија	тај
иста	илан оставила у важности и	за наступјуће 39 коло срећака.
Срећке I класе 39 кола готове су и пуштене у продају 13 септембра ов. год. у 100.000 целих срећака са извлачењима и то:
I класа 14 октобра 1939 год.
II класа 10 новембра 1939 год.
III класа 12 децембра 1939 год.
IV класа 13 јануара 1940 год.
V класа од 10 фебруара до закључно 7 марта 1940 год.
Цена срећкама за сваку класу следећа је: једна цела Дин. 200.— једна половина Дин. 100— и једна четвртина Дин. 50.—
Укупна вредност добитака у 39 колу износи
Дин. 65,000.000.—
у свих пет класа има 7	премија и то: од Дии. 2,000.000.—;	1,000.000.—; 3	по 500.000.—	и 2 rio 300.000.—.
Поред ових премија има	следећих већих добитака: 7 по 200.000.—; 16 по	100.000.—;	17	по 80.000.—; 17 по	60.000.—;	19	по	50.000.—;
40.000.—; као и велики број других већих добитака.
У најсрећнијем случају могућим спајањем премија и добитака у V класи може се добити на једној целој срећки
Дин. 3,000.000.—
За исплату добитака јамчи Држава Краљевине Југославије.
Срећке се могу добити код овлашћених продаваца и њихових потпродаваца, којих има скоро у свима већим местима.
Ближа упуства са лутријским планом и општмм правилима добијају се на захтев бесплатно код свих овлашћених продаваца срећака.
КЛАСНА ЛУТРИЈА
Вучење I класе 39 кола неодложено 14 ов. м.
Премија 300.000 динара.
Ко није купио cpefiKy — нека купи — поруЂн у првој највећој и најсрећнијој колектури
БРАЋЕ А. ВАСИЋА
БЕОГРАД 1. п. фах 416
ЦЕНЕ СРЕЋКАМА: 1 4 50; половина 100 и цела 200 дин. Срећке шаље са чек. уплат-ницом само по поруџбини у сва места Краљевине Југославије. Све налоге поруџбине слати на горњу адресу. Услуга брва и тачна. Дискр.еција зајамчена.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoilavije (arh. M. Smiljanič. Alekee Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Preteednik Dr. Vlad. Belajčič) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protič,
Beograd, Prestolonaslednikov Trg 3A — Stamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd.