PoStarlna plaćena u goiovtt
Cena Din Z
чИ!Ц||»
Šili
Lf*ll2lj£&i&£&, 28 lula 1933
Izlazi svakog p«*.tka ® Godišnja pretplata 50 Din • Uredništvo i oprava nalazi se n Učiteljskoj tiskari, Frančiškanska ulica 6, telefon broj 2177 • Račun poštanske štedionice broj 12.943 e Oglasi po ceniku 9 Rukopisi se ne vraćaju
God. IV Brof 39
Obilazeči narod i interesujuči se ze njegove prilike i potrebe N j. Vel. Kralj obračao je Svoju visoku pažnju, kao i uvek, našem Sokolstvu, živo se zanimajući za njegov rad i napredak, pa je tako blagoizvoleo uveličati Svo-jom posetom i sokolski okružni slet u Gospiču dne 23 o, m.
Sokolska adresa odanosti Nj. Vel. Kralju
koju je donela na Plitvice štafeta Sokolskog društva Zagreb I
Želeči da se pokloni svome Vladani i Zaštitniku i da Mu izrazi nepo-kolebivu ljubav, vernost i odanost Sokolstva, Sokolsko društvo Zagreb I priredilo je do Plitvica stafetu, ko ja je donela Nj. Vel. Kralju pozdravim adre-su. Put od Zagreba do Plitvica pro-trčalo je 62 trkača sokolske štafete predajuči jedan drugome pozdravnu adresu, a poslednji kilometar štafete do Plitvica protrčao je s adresom naš stari sokolski borac brat dr. Laza Popovič, profesor medicinskog fakulteta u Zagrebu. Sokolska štafeta prevalila je ovaj put iz Zagreba do Plitvica za 12 sati, stigavši u Plitvice oko 9 sati ujutro. Trkače sokolske štafete celim putem narod je srdačno pozdtavljao.
Pozdravnu adresu Njegovom Veličanstvu Kralju predalo je pod vodstvom brata dr. Laze Popoviča starešinstvo Sokolskog društva Zagreb.
Tekst sokolske pozdravne adrese Njegovom Veličanstvu Kralju glasi:
— Pristalice misli, da razum vlada svetom, sledbenici načela, da bez plemenitih strasti nema vrlina, verni veri u pobedu naše kraljevske ! državne ideje, mi potekosmo radosno i svom snagom iz Sokolskog društva 1 u Zagrebu gradu, da našem sokolskom Kralju Aleksandru I Karadordeviču, kada se bude odmarao na Plitvičkim Jeze-rima, donesemo pozdrav odanosti, lju-bavi i spremnosti, da kad god zatreba prolijemo za nj svu našu krv. Živeo Kralj Aleksandar I Karadordevič i celi Njegov Dom! Zdravo! Da bude i sretan i zadovoljan Kralj Aleksandar I Karadordevič i celi Njegov Dom! Zdravo!
Njegovo Veličanstvo Kralj primio je zatim i sledeču braču i sestre Sokolskog društva Zagreb I: starostu Milana Juriševiča, Stjepka Debeljaka, Konstantina Jugoviča, Jakova Supila, Dra-gutina Petroviča, Jocu Đordevića, Dušana Žestiča, Dordu Čelapa, Miroslava Javanda, dr. Stevana Matiča, Draguti-na Andrijaševiča, Vladu Miloševiča, Viktora Heumera, načelnika Jeraza, dr. Ivu Palečeka, te sestre: načelnicu Steficu Brozovič, Miru Beličevič, Da,-nicu Lipovčak i Ivku Novokmet, te trkače sokolske štafete.
Zagrebaeke Sokole Njegovo Veličanstvo Kralj primio je na terasi dvora, koji su Ga burno pozdravili sokolskim Zdravo! U ime upravnog odbora društva Njegovo Veličanstvo Kralja po-zdravio je društveni starosta br. Milan Juriševič, održavši sledeči govor:
— Pala mi je u deo retka čast da kao starosta Sokolskog društva Zagreb I stupim pred Vaše Veličanstvo te predvedem članstvo, koje je doživelo vrhunac slave, donoseči svom ve-likom Kralju na neumornim sokolskim nogama pozdrave svoga upravnog odbora. Neka dozvoli Vaše Veličanstvo da Ga uverim, da smo vazda spremni dati svoje živote za našeg junačkog Vladara i za našu veliku, slavnu i ne-deljivu otadžbinu Kraljevinu Jugosla-viju. Ponosan sam i sretan, što mogu Vašem Veličanstvu da neposredno is-* kažem odanost, vernost i neograničenu ljubav. Svoje želje sažimam u sokolsku reč i sokolski pozdrav Zdravo! Usu-dujem se ujedno smemo zamoliti Vaše Veličanstvo da izvoli primiti od našeg društva ovaj dar kao uspomenu na ovaj zanosni sokolski veliki dan:	Živeo Kralj! —
Tada je starešina društva br. Juriševič predao Njegovom Veličanstvu Kralju lepo izrađenu statuu Sokola iz posrebrene bronze s napisom:
»Sokolu Sokoli, Zagreb 1933«
Njegovo Veličanstvo Kralj bio je neobično obradovan ovom posetom Sokola te je blagoizvoleo izreči svoju zahvalnost na izraženoj Mu sokolskoj ljubavi, vernosti i odanosti. Nj. Vel. Kralj zadržao se je zatim neko vreme u razgovoru sa svima nato je opro-stivši se odvezao se u Gospič, da udo-stoji svojom visokom posetom sokolski okružni slet.
Na putu do Gospiča narod je u masama dočekivao Njegovo Veličanstvo Kralja priredujuči Mu najodušev-ljenije ovacije. Sva sela kuda je pro-lazio Nj. Vel. Kralj bila su iskičena zastavama, cvečem i zelenilom. Pokliči, oduševljeni pozdravi, gruvanje mužara na mnogim mestima, sviranje glazba — sve je to bio najvidniji izraz veselja i radosti naroda što ga posečuje njegov narodni Vladar. Na mnogim mestima pojedinih sela narod je u čast Nj. Vel. Kralja podigao krasne slavoluke. I do Gospiča Nj. Vel. Kralj zaustavio se je na nekoliko mesta da se vidi sa svojim narodom.
N}. Vel. Kralj na sokolskom slelu u Gospiču
Na ulazu u sam Gospič Nj. Vel. Kralja dočekala je sokolska glazba i počasna četa vojnika. Nj. Vel. Kralj prošao je tu kroz gusti špalir naroda, vozeči se automobilom po putu obasu-tom cvečem i pokrivenom sagovima uz urnebesne ovacije oduševljenog naroda, uz gruvanje topova, zvonjenje zvo-. na i iz svirku mnogih muzika, medu kojima i dveju sokolskih.
U ime celokupnog naroda pozdra-vio tu je Nj. Veličanstvo Kralja pret-sednik gospičske opštine br. Kolaković te narodni poslanik br. Iso Bogdanovič.
Nj. Vel. Kralj, nakon što se je bio zaustavio s mnogim odličnicima, koji su bili stigli da Ga pozdrave, ušao je na sokolsko vežbalište, uputivši se kra-ljcvskoj loži, koja je bila krasno žski-čena cvečem, sagovima, zelenilom i zastavama. Dok je Nj. Vel. Kralj uzlazio na tribinu pratili su Ga zvukovi sokolske glazbe.
Odmah tada započeo je pred Nj. Vel. Kraljem veličanstveni defite naroda, koji je trajao ceo jedan sat i četvrt uz burne manifestacije Nj. Vel. Kralju, Njegovom Domu i Jugoslaviji. Nj. Vel. Kralj bio je ovim spontanim dočekom naroda i Sokolstva neobično obradovan.
Pre početka javne vežbe Nj. Vel. Kralja pozdravio je starešina Sokolskog društva Gospič br. dr. Petar Zec sledečim govorom:
— Vaše Veličanstvo!
Ličko Sokolstvo slavi danas svoju največu slavu, jer stoji pred licem svoga uzvišenog i ljubljenog Kralja. Iz du-bine duše zahvaljujemo se Vašem Veličanstvu na velikoj počasti i pažnji, koju ste nam blagoizvoieli ukazati do-laskom na naš slet. Ličko Sokolstvo živo se pomladuje i napreduje u svom životu, jer nailazi na puno i uspešno razumevanje za svoje uzvišene ideale kod ovoga siromašnoga,, poštenoga i junačkoga naroda, nailazi dobro utrte puteve bratske sloge i ljubavi medu jednokrvnom bračom i srca otvorena I puna ljubavi i apsolutne predanosti za svoga Kralja i veliku i slobodnu Jugo-slaviju.
Ličko Sokolstvo i celi narod u Lici gotov je svakoga časa dati svoje živote za plemenitoga i junačkoga Kralja svoga i za dobro i napredak Kraljevine Jugoslavije!
Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! —
Govor starešine br. dr. Zeca narod je popratio oduševljenim klicanjem Nj. Vel. Kralju.
Njegovo Veličanstvo Kralj odgo-vorio je tada na pozdrav starešine br. dr. Zeca rečima, koje donosimo na čelu lista.
Govor Nj. Vel. Kralja bio je po-pračen od svega naroda i Sokolstva s urnebesnim klicanjem, oduševljenim pozdravljanjem i frenetičnim, dugo-trajnim aplauzom.
Zatim je održana javna vežba go-] spieskog sokolskog okružja uz vrlo ve^ lik broj Soikola, koju je Njegovo Veli-; čanstvo Kralj za sve vreme izvadanjai pratio s največim interesom, rađujući: se naročito vežbama scoskih sokolskih j četa, koje su bile izvadane u punojj skladnosti i sa sokolskim oduševlje-j njem. Uopče sav tok rasporeda bio je j izveden na puno zadovoljstvo.
Nakon toga Nj. Vel. Kralj napu-1 stio je vežbalište tc zadržavši se krače vreme u razgovoru s narodom, odvezao se sa svojom pratnjom natrag u Plitvice.
Toga dana priredio je ban Savske banovine br. dr. Ivo Perovič deputaciji Sokola iz Zagreba na Plitvicama ručak.
Iz Plitvica ovih dana Nj. Vel. Kralj poduzeo je i izlet u gornji deo našega Primorja, gdc je bio posvuda najodu-ševljenije dočekivan od tamošnjeg naroda.	.	<
Na ovom je narodnom slavij u povodom posete Njegovog Veličanstva Kralja uvek i posvuda uzimalo najvid-nije učešče baš naše Sokolstvo.
SOKOLSKI GLASN
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog „Sokolska prosveta"
Slavij g £i&e i gornje® “Primorja povodom posete Nj. Vel. Kralja
NJ. Vel. Kralj medli Sokolima
Štafeta Sokolskog društva Zagreb I predala je na Plitvicima Nj. Vel. Kralju pozdravnu
adresu
Kraljeva reč narodu na slelu sokolskog okružja u Gospiču »Dragi Moji LičaniI
Došao sam rado i s puno vere u Mo ju kršnu,ali uvele ponosnu Liku, medu Vas, Moji firabri Citatni, koji sie od uvele bili nadafinuti onim velilcim idejama nacionalnog i drxavnog jedinsiva, Jco/e je poialtlo Vašu braču na veliko j&erojslco delo xa oslobodenfe celog našeg naroda.
V odlučnom trenutku, Tcad je žrebalo s pušfcom u ruci isUupljivati svoju nacionalna slobodu, koja se može samo u slosi i jedinstvu očuvati, Cičani su se prvi dobrovoljno odazvali I time stekli pri-znanje svi$ Jugoslovana.
Zat>valjujuči na ovoj lepoj manifestaciji Vaše vernosti i ljubavi prema Meni I Mome Homu, pozdravljam Vas sa:
Ž.iveli Cičanii
Uvela Jugoslavija!«
Nj. Vel. Kralj proveo je nekoliko dana na odmoru u našim krasnim Plitvicama, odakle je poduzeo više izleta po Lici i gonijem Primorju. Dolazak Nj. Vel. Kralja u ove naše krajeve bio je za tamošnji narod pravo narodno slavi je. Posvuda, kuda je naš narodni Vladar prolazio, obilazeči i najsiromaš-nije seljačke kolibe, bio je od naroda dočekivan veličanstveno i s neopisivim oduševljenjem. Poset Nj. Vel. Kralja tamošnjim krajevima ponovno je do-kazao, koliku narod goji veru, jubav i odanost prema svom uzvišenom Vladam. Spontane manifestacije, koje je narod tih naših kršnih, siromašnih ali ponosnih krajeva priredio posvuda svome Suverenn najrečitiji su, jedin-stven i neoboriv dokaz one silne i žive snage jugoslovenskog narodnog I dr-žavnog jedinstva I vere u lepu buduč-nost naše velike otadžbine, močne Jugoslavije.
Nj. Vel. Kralj na Svom dvoru na Plitvicama prima pozdravnu adresu Sokolskog društva Zagreb I
Nj. Vel. Kralj posmatra vežbe na sletu sokolskog okružja u Gospiču
God. IV — br. 30
/LoVEH/Ko
/oKoL/TKo
Vežbe za pokrajinski slet češko-slovačkog Sokolstva u Opavl
Naredne uodino priređuje ČOS svoj pokrajinski slet u Opavi (češka Sleska), koji je obavczan za 9 moravskih šleskih župa, a na koji če doči na-ravski i velik broj učesnika i iz drugih župa. Za ovaj slet izdane su več i vežbe osim onih za članice. Vežbe su sa-stavili: za članove načelnik župe Mo-ravsko-šleske brat Evgen Peniger, a uglazbio ih je brat Harfi; za stariju braču brat Duška, zamenik župskog načelnika Moravsko - šleske župe; za naraštaj brada Pavlu i Рокогпу, oba člana načelništva župe Moravsko-šleske; za naraštajke s. Staša Lubovska iz Opave; za žensku decu s. Ludmila Randiskova iz Moravske Ostrave, a za najmanju decu vežbe s igrama sasta-vila je s. Bloudkova, zam. načelnice župe Moravsko-šleske. Kako se vidi, sve su vežbe sastavili brada i sestre iz Moravsko-šleske župe, koja je time pokazala, da ima odlične sokolske rad-nike u svojim redovima.
Takmičenja ČOS u plivanju
One 29 juna održana su takmičenja GOS u plivanju u piivačkom stadionu na Barandovu kod Praga. Iako je vreme bilo ružno zbog čega je za ovo i interes publike a i nekojih tak-mieara bio manji, ipak su takmičenja održana i završena u najlepšem redu i s lepim rezultatima. Rezultati bili su S.edeči: naraštajke na 50 m prsno — pobednica s. Kutilova (Višegrad) u
50.3 sek.; članice na 50 m prsno — prva s. Jeržabkova (Brno I) u 47 sek.; članice na 50 m (ledno) — pobednica s. Šebestova (Praha J) u 46 sek.; članice na 50 m (slobodni stil) pobednica takoder s. Šebestova u vremenu od
40.4 sek.; članice na 100 m (prsno) s. Balcarova (Bratislava I) u 1 minuti i 43 sek. — Skokovi u vodu; članice: pobednica s. Šindlerova (Smihov I) sa 72 tačke. Naraštajci — I razred — 25 m (prsno) prvi br. Ridl (Jihlava) u 20 sek.; na 25 m (ledno) pobednik tako-der br. Ridl, a na 25 m (slobodni stil) bio je prvi Hrdina (Prostjejov) u vremenu od 17.2 sek., dok je Ridl bio ovde drugi. Od naraštajaca II klase pobedio je na 20 m (prsno) Hradek (Plzenj I) sa 38 sek., a na 50 m (slobodni stil) pak Maržik (Opava) sa 32 sekunde. Članovi — niže odeljenje ~ na 50 m (prsno) pobedio je sa 42.2 sek. br. Paržik (Liberec), na 50 m (ledno) sa 43.6 sek. br. Zavadil (Pršerov), fr.0? m (^obodni stil) br. Komarek (Pršerov) sa 34.7 sek. Više odeljenje: na 100 m (prsno) pobednik sa 1 min. inAS ^1" Šober (Praha-Dejvice), na 100 m (slobodni stil) pobedio je sa 1 min. 17 sek. brat Sirotek (Dejvice). U Skokovima u vodu od naraštajaca najviše je tačaka (39) odneo Hrdina, od članova mžeg odeljenja br. Bejček (Vi-nohradi) 38.9 tačaka i od članova vi-seg odeljenja Hrdina sa 101 tačkom. Lkupno je takmičilo 26 članica, 14 na-raštajki, 40 članova i 12 naraštajaca.
Medužupska takmičenja u Češkim Budjejovicama
U danima 10 i 11 juna održana su u Ceskim Budjejovicama medužupska takmičenja župa Blanjicke, Husove, Je-ronimove i župe Jana Žiške. Takmičenja uspela su odlično. Pored takmičenja u prostim vežbama i u vežbama na spravama .održana su i takmičenja u lakoj atletici i plivanju. Sva takmičenja održana su na »Sokolskom otoku« usred Vltave, gdo ima Budjejovicko društvo jedan od najlepših stadiona u Ceškoj, s bazenima za plivanje, trkali-štem i ogromnim prostorom za sve grano vežaba. Svih učesnika-takmičara bilo je 308 članova, oko 400 članica i 150 naraštajaca.
Jubilanti slet župe pukovnika Sveta
Župa pukovnika Šveca, koja nosi ime po velikom legionarskem heroju, poznatom iz Aksakov^ke tragedije, proslavila je 50 godišnjicO svog patro-na i 70 godišnjicu svoje najstarije je-djnice u Tršebiču s dve velike priredbe. Dne 11 juna održan je župski slet dece, a dne 18 juna slet naraštaja i članstva. Na dan sleta dece društvo u Tršebiču otvorilo je svoje novo, moderno i krasno uredeno letnjo vežbali-šte, na kojem je i održan slet. Starijih dečaka nastupilo je tog dana 516, a ženske dece 815. Na dan 18 juna pak bila su ujutro održana takmičenja i pokusi, zatiin je bila priredena impozantna povorka, a po podne održan je uz masu naroda na sletištu odlično uspeo župski javni nastup. Pretsedni-štvo ČOS zastupao je na sletu brat Pelikan.
Jedna uzoma sokolska porodica
Na međusletskim takmičenjima u Ljubljani dne 26 iuna u višem odelje-nju članica postigla je drugo mesto s,
Joža Vanjova iz Sarajeva, rodom iz Kopršivnice u Moravskoj, gde je i sokolski uzgojena. Njen otac, doselivši se u Kopršivnice, 1914 godine osnovao je kao prokušani sokolski radnik sokolsko društvo, u kome je sve do da-nas član uprave. Sestra Joža ima još 7 sestara i 3 brata, koji su svi aktivni sokolski funkcioneri. Najstariji njen brat, koji je bio takoder odličan tak-mičar u srednjem odeljenju, načelnik je društva i okružja te I zam. župskog načelnika. Dve su joj sestre pak udate u Jugoslaviji, gde rade u Sokolu sa svojim muževima, dok su tri načelnice po društvima u Ceškoj. Ovo je zbilja jedna uzorna sokolska porodica.
25 gcdišnjica češkoslovačkog Sokola u Buenos Airesu
Najstarije češkoslovačko društvo u Buenos^ Airesu proslaviče ove godine 25 godišnjicu svojeg opstanka. Društvo je učlanjeno u zagraničnoj župi ČOS, kojoj je sedište u Pragu.
. Zahvala preteednlka Češkoslovaške Republike
prelslavmclma slovenskog Sokolstva na pokrajinskem sletu poljskog Sokolstva u Lavovu
Poslanstvo Češkoslovačke Republike u Varšavi uputilo je starosti poljskog Sokolstva bratu Adamu Za-mojskom zahvalno pismo sledečeg sa-držaja:
— Po nalogu kancelarije Pretsed-nika Republike u Pragu, poslanstvo Češkoslovačke Republike izraža Vam, poštovani gospodine, zahvalnost gosp. Pretsednika na brzojavnom podravu pretstavnika' češkoslovačkog, jugoslo-venskog, poljskog i ruskog Sokolstva u emigraciji, koji ste izvoleli uputiti s pokrajinskog sleta lavovske župe kralja Jana Sobijeskoga u Lavovu.
Varšava, 25 juna 1933.
Poslanik:
D r. G i r s a, s. r.
Pozdravni telegram pretsedniku
Češkoslovačke Republike sa sleta u Lavovu potpisali su: u ime ČOS brat dr. Juraj Slavik, u ime Saveza SKJ brat dr. Mirko Buič, u ime ruskog Sokolstva brat S. Dolgopjatov i u ime poljskog Sokolstva brat A. Zamojski.
Zahvala staroste br. Adama Zamojskog Savezu SKJ
na adresl povodom njegove 60 godišnjice
Starosta poljskog Sokolstva brat Adam Zamojski uputio je Savezu SKJ za izručenu mu adresu prilikom njegove 60 - godišnjice sledeče zahvalno pismo:
— Neodvisno od toga, što sam u Ljubljani izrazio svoju zahvalnost pretstavnicima Vašega Saveza, koji su me počastili umetnički izradenom adre-som prilikom moje 60-godišnjice, hitam da Vam se još jednom ovim putem najtoplije zahvalim.
Vašu krasnu adresu zadržaču medu svoje najdraže uspomene, jer ako mi je išta drago što se tiče Sokolstva, to Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije držim u svom srcu s poljskim Sokolstvom kao jedno.
Nadam se, da če mi zdravlje i sile i nadalje dopustiti da uspešno delujem za našu veliku sokolsku ideju te za dobro i veličinu bratskog Slovenstva.
Zdravo! Czolem!
Varšava, 15 jula 1933.
Adam Zamojski, s. r.
Zahvala brata Zamojskog bratu Ganglu
Starosta poljskog Sokolstva brat Zamojski, povrativši se po Ijubljan-skom sletu i nakon kračeg boravka na Jadranu, u svoju domovinu, uputio je I zameniku starešine Saveza SKJ pismo sledečeg sadržaja:
— Dragi i poštovani brate Starosto!
Povrativši se sa sleta iz Vaše prekrasne Jugoslavije osečam prijatnu dužnost da Ti napišem nekoliko reči i izrazim srdačnu zahvalnost Tebi lično, bratskom jugoslovenskom Sokolstvu, kao celini, i posebno Ljubljanskom Sokolu, za Vašu presrdačnu ukazanu mi gostoljubivost. Svaki put kada dodem medu Vas odahnem od raznih život-nih neprijetnosti i briga; osečam se, upravo duševno i fizički svežijim, kada se nalazim medu Vama, mili moji, i kada udišem Vaš zrak! Zato, kada bi mogao, uvek bi produžio moj boravak medu Vama, makar i beekonačno!
Ovoga puta, iako su mi ti dani medu Vama bili odbrojenl, ipak mi je
uspelo da posetim Split. Dubrovnik i Kotor, te da na povratku u Dubrovniku položim venac na spomenik pesnika Gimduliča. Vratio sam se preko Splita, Sušaka, Zagreba, Zidanog Mosta,, Maribora i tako teškog srca morao sam da napustim tu Tvoju prekrasna otadž-binut
Ovom prilikom moram da se i Tebi takoder najsrdačnije zahvalim na predanoj sokolskoj saradnji u doba,
Na ovome mestu bilo je več do sada reči o osnivanju »Sokolske štedne zadruge«, preko koje treba Sokolstvo da obezbedi sebi nezavisnu ekonomsku budučnost. Pitanje je to za Sokolstvo od prvoklasne važnosti, pa mu treba posvetiti sve naše umne sposobnosti radi što celishodnijeg i povoljnijeg re-šenja^ ovog tako važnog problema.
Ekonomska sanacija od uvek je bila od vitalne važnosti, počevši od čo-veka kao jedinke na sve do največe društvene zajednice — države. Zato se nemojmo ni mi zavaravati na može-mo više ostati skrštenih ruku, čekajuči da nam ovo pitanje drugi rešava, dok se mi zanosimo idealima i tako propu-štamo dragoceno vreme, ostavljajuči ovo pitanje uvek otvoreno kao neku bolnu ranu zbog koje nam pati ceo organizam. Imao sam prilike da čujem od neke brače kako su načelno pro-tivna da se kroz Sokolstvo provlače privredna pitanja. Pa zar ovo nije paradoks, koji sam sebe ništi?! Zar mo-žemo živeti samo od ideja?! Može li jedno sokolsko društvo opstati samo zato što su mu članovi dobri Sokoli, ako oni ne ispunjavaju i ostale svoje dužnosti prema tom društvu, na prvom mestu materijalne?! Može li jedan čo-vek živeti samo zato što je pun vrlina bez imalo poroka, ako ne zapne da svojim trudom i radom steče sebi životne potrebe?! Pitanje ekonomske nezavis-nosti nameče nam se samo i mi ga moramo rešiti što pre to bolje, kao što ga rešava svaki dobar domačin, koji sebi želi lepu budučnost. Pa kako čemo to postiči, kad su danas tako teške i ne-povoljne prilike u celom svetu pa i kod nas? Štednjom i samo štednjom, jer je to jedini put koji vodi ekonomskoj stabilnosti. Narodna poslovica lepo veli: »Zrno do zrna — pogača, kamen do kamena — palača«. Bez štednje nema na-pretka ni uspeha ma u kojem to poslu bilo. Štednja znači misliti na svoju budučnost. Štednja i kao pojam i kao stvarnost od največeg je značaja u svakom kulturnom i privredno naprednom svetu, pa je tako i kod nas. Zbog toga što društvo od uvek teži za napretkom morao se razviti izvestan nagon kod oelog sveta za štednjom kao osnovna karakterna erta privredne delatnosti čovečanstva. Razume se, da ta osobina nije kod svih naroda podjednako raz-vijena: negde više, negda manje. U koliko je j'edan narod privredno i kulturno razvijeniji, u toliko je kod toga naroda i štednja razvijenija. Štednja stva-ra od maloga veliko; od siromaha stva-ra čoveka imučnog; od siromašne za-jedniee stvara zajednicu bogatu i jaku. Štednja omogučuje čoveku da svoj no-vac, koji je stekao svojim trudom, ne potroši u ludo, več da ga upotrebi on-da kada mu bude najpotrebniji i naj-korisniji. Ako nam naiđe nerodna go-dina, otkuda čemo se ishraniti ako nismo sačuvali od godine, koja nam je bila rodna. Ko čuva taj ima, a ko ne čuva več sve ono što zaradi utroši, taj nikad ništa nema, uvek je dužan, mrzo-voljan, gotov na svadu i takvom čoveku život nije mio. Čovek koji štedi ima velike vidike pred sobom, a u ku-či takvog čoveka vlada blagostanje i veselje. Ali da se dode do štednje treba i raditi, a to znači da su rad i štednja usko vezani jedno za drugo. Tako vezani rad i štednja otklanjaju sve uz-roke neimaštine i stvaraju čoveku nove vidike, šnaže mu telo, podižu duh i oplemenjuju ga, očvrščujuči temelje njegovog blagostanja i unoseči radost i veselje u njegov dom. Nije dovoljno, dakle, da čovek samo radi, več treba da zna da plodove svojeg rada pametno iskoristi i sačuva, da mu korisno po-služc onda kada mu je največa potreba. Zato rad mora biti usko vezan sa štednjom, jer inače postaje nekoristan, a ceo trud uložen u takav rad uzalu-dan. Još nisu prošla teška vremena, baš naprotiv, ona nam dolaze sa sve večim i večim teškočama. Da bismo savladali sve te teškoee potrebno je da štedimo svi i da svedemo svoje potrebe na što manju meru, a svoje izdatke da ograničimo. Samo tim putem moči čemo kroz život proči vedra čela, snažnim duhom i nezavisni od tude pomoči.
Štedeti treba, ali da to ne bude tvrdičluk, a da nam ona ipak donese koristi. Treba, braoo, sve svoje potrebe uvrstiti u prekopotrebne i potrebne, i tako svrstane podmirivati ih. Raspo-deliti svoje poslove isto je tako važno kao i sama podela potreba. Sve treba svršavati u svoje vreme. Treba biti skroman i umeren u svemu. Treba i naročito je važno propagirati štednju kod dece i naraštaja, jer kad se tome nauče u svojoj mladosti, ta če ih oso-bina pratiti kroz ceo život. A ko se u svojoj mladosti navikne da ceni vrednost svoje muke pre no što je pusti iz
kada sam nadomeštao nezaboravnog blagopokojnog brata dr. Šajnera. Ta Tvoja saradnja ostače mi uvek najbo-lja, blaga i neizbrisiva uspomena.
Molim Te da izvoliš primiti izraze mog najsrdačnijeg sokolskog bratstva.
Zdravo! Živeli! Czolem!
Varšava. 16 jula 1933.
Adam Zamojski, s. r.
svojih ruku, ta če ga navika pratiti kroz ceo život i biti mu od koristi. A ko se_ pak u mladosti svojoj nauči ra-sipanju, onda če ga ta rdava navika slediti kroz čitav život, koji če mu zbog toga biti mučan i težak, a ko je rasipnik, u njemu se kriju i svi moguei poroči.
Pa i Gospodarski otsek Saveza, imajuči u vidu da se samo putem štednje može doči do ostvarenja Sokolske privredne i štedne zadruge, a preko ove i do ekonomske nezavisnosti, do-neo je svoj predlog, da se pristupi nje-nom osnivanju na osnovu štednje, t. j. da je svaki pripadnik Sokolstva dužan kroz pet godina uplačivati po 1 Din mesečno dok ne uplati 60 Din, na koliko glasi jedan udeo Zadruge. Na taj način svaki Soko postaje zadrugar Sokolske štedne zadruge i posle pet godina stalne štednje od jednog dinara mesečno dobija jednu udeonicu na 60 Din, od koje postaje vlasnik došavši do nje na jedan lak način putem neznatne uštedc. Ovaj predlog Gospo-darskog otseka skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije od 23 aprila ove godine jednoglasno je u načelu usvojila, a to znači da smo več na pu-tu ostvarenja naše davnašnje težnje.
Da vidimo sada kroz cifre kako če ova naša Zadruga izgledati i da li se samo jednim dinarom mesečnog uloga dade što postiči?
Naše Sokolstvo broji danas nešto više od 250.000 pripadnika. Od ovoga broja odbacimo 20% na ono članstvo koje se ne može stalno držati u evi-denciji radi plačanja. Ostaje dakle još jedna impozantna cifra od 200.000 Sokola, na koje može Sokolstvo sigurno računati sa 1 dinarom mesečne uplate, a to bi značilo mesečnog uloga 200.000 dinara. Kroz 12 meseci ta bi se suma
IV sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ,
održana dne 18 Jula 1933 u Beogradu
II zamenik starešine brat Dura Paunkovič konstatujc, da je zapisnik prošlc sednice otštampan u »Sokolskom glasniku«, a svi zaključci da su izvršeni. Zapisnik se s toga u celosti verificira.
Ekonom Saveza brat Branko Živkovih podnosi izveštaje po pojedinim aktima, pa se po predlogu gospodar-skog otseka Saveza donose zaključci.
Brat Momir Korunovih podnosi iz-veštaj o^ pregledu gradnje domova u Užici, Šapcu, Devdeliji, Ložnici i Struži.
Molba društva Negotin Krajina, da mu se podeli pomoč za uredenje letnjeg vežbališta i podizanje tribina, za sada ne može se uvažiti; več se ima pozvati br, društvo da predloži nla-nove za ove radove. Planovima treba priložiti i troškovnik potrebnih radova.
Molba čete u Sutlanskoj Poljani, kojom moli pomoč za uredenje vežbališta uz školsku zgradu, ne uvažuje se, jer je stigla mimo nadležne župe, a sama molba nije dovoljno motivisana.
Molba župe Zagreb, da joj se s razloga, jer je obustavljena banovinska pomoč, rezerviše iz državnog bud-žeta iznos od 105.000 Din u župske svrhe i organizaciju pokrajinskog sleta ne udovoljava se s razloga, jer budžet za god. 1933/34 Savezu još nije otvo-ren, pa se s toga ne može nikakova rezerva činiti, jer se danas ne zna či-me če se moči uopšte raspolagati. Pod-jedno se zaključuje da se pozove br. župu da javi Savezu, zašto je Savska banovina obustavila direktno davanje pomoči ne samo župi Zagreb, nego i svim župama, koje se nalaze na teritoriji Savske banovine.
Molbi Marijana Bertoka, istarskog izbeglice, a kojcg preporučuje udruže-nje »Istra-Trst-Gorica« za podeljenje pomoči udovoljava se i daje jednokrat-na potpora od Din 100'—.
Molbi društva Jošice - Duriči za oprost plačanja doprinosa, a prema spisku koji je priložen samoj molbi udovoljava se, pa se za sedmoricu članova oprašta društvo od plačanja sa-veznog doprinosa za godinu 1933.
Molbi društva Petrinja za otpis duga od 3.220 Din saveznog poreza za godinu 1931 i god. 1932 te otpis surnc
popela na 2,400.000 Din a 1 roz pet go-s dina na iznos od 12,000.000 Din. U ovu sumu nije uračunat prinos od prira-štaja članstva, dobrovoljne uplate preko 1 Din, uplate od Strane sokolskih župa, društava, četa i sokolskih prija-, telja, na što se takoder mora računati, a što bi otprilike iznelo takoder lepu cifru od nekih 1,500.000 Din. Tako bi osnovni^ kapital Zadruge nakon prvih pet godina iznosio oko 13,500.000 Din, koji bi se posle povečavao novim upla-tama tek pridošlih članova. To bi bila vlastita sredstva Zadruge. Na ovu sumu treba računati još najmanje 50% privatnih sredstava (ulozi na priplod Sokolskog saveza, sokolskih jedinica, Sokola i njihovih prijatelja), što bi iznelo takoder lepu sumu od oko 6,750.000 Din pa bi konačna sredstva Zadruge iznosila sumu od 20,250.000 Din, sa kojom bi se mogao provoditi rad na ekonomskoj reorganizaciji našeg Sokolstva.
Ako ovako pozitivno izložene cifre ne shvatimo samo kao rezultat le-pog računa, več stavimo sebi u apso-lutnu dužnost revnosno ispunjavanje obavezne uplate, tada ec one i u stvarnosti pokazati ovaj, a može biti još i bolji rezultat, pa čemo tek tada videti koliko je štednja od velikog značaja i kako se malim sredstvima sa čvrstom voljom mogu postiči veliki ci-ljevi.
Tako bi, eto, naša Zadruga pri-kupljajuči naše uštede, stavila ih u službu i našim ciljevima, a time bi naša ekonomska samostalnost bila rešena.
Predlog brata Grkiniča, koji je ra-nije izišao na ovome mestu (onaj u 16 broju našeg lista), vrlo je lepo obraden i zaslužuje svaku pažnju. No uplata, predvidena u 10 Din mesečno nalazim da je previsoka za današnje tako teške npvčanc prilike, pa se bojim da bi to bio nov i težak teret Sokoiima, što bi dovelo do slabog odziva, a s ovim i do neuspeha cele stvari. Ipak, u načelu se sa bratom Grkiničem slažem, jer i njegov predlog bazira na principu zadru-garstva, koji je jedini moguči način da dođemo do naše ekonomske i preko ove i idejne samostalnosti.
Na nama svima leži da se postaramo za našu ekonomsku nezavisnost pa da i kroz život i budučnost povedemo naše Sokolstvo vedra čela i ne-zavisno od tude pomoči. Zato, bračo, štedimo i putem naših ušteda stvaraj-mo sebi bolju ekonomsku budučnost nezavisnu od tude pomoči!
Radoslav Vojinovič, Beograd.
od. 819'— Din za ozledni fond za godinu 1931 i 1932, ne udovoljava se iz načelnih razloga.
Molbi društva Tešanj, kojom moli da mu se oprosti doprinos za prošle godine ne udovoljava se iz načelnih razloga.
Molba saveznog narodno - cbran-benog otseka, da mu se otvori kredit za uredenje potrebnih knjižnica u župama: Skoplje, Niš, Osijek, Vel. Beč-kerek i Novi Sad, načelno odobrava se, ali pre nego se novac doznači ima se narodno-obranbeni otsek sporazumeti s prosvetnim odborom Saveza glede uredenja ovih knjižnica.
Molba načelništva Saveza, da mu se doznači jedan iznos za polazak na slet nemačkog telovežbenog Saveza u Štutgart načelno se pejobrava na teret stavke budžeta načelništva Saveza »studijska putovanja u inostranstvu«. Nakon dovršenog studijskog putovanja ima sc podneti iscrpljiv referat.
Molbi društva Kraljevo Selo, da Savez otkupi jedan čavlič za njegovu novu zastavu, udovoljava se i dozna-čuje iznos od Din lOli’—.
Ponude firma Maričih i Jankovič te Jakov Melamed za nabavu andrema Strojeva upučuju se odboru trojice, u koji ulazc brača Korunovih, Brozovič i Živkovih, te koji imadu jednu i drugu ponudu kao i same Strojeve proučiti te narednoj sednici izneti svoj konkre-tan predlog.
Na opetovane urgencijc župe Osijek glede dodcljivanja banovinske pomoči od strane Dunavske banovine ima se župi skrenuti pažnja, da je Savez sa svoje strane učinio sve da se oprav-danim traženjima župe Osijek izade ususret. Savez više od toga ne može učiniti, jer on nema nikakovc ekzeku-tivne snage nad samom banovinom.
Ponuda dr. Franca Strobla za ot-kup zgrade u Omišu nc uvažuje se s razloga, jer Savez za otkup ove zgrade nema potrebnih sredstava.
Pretsednik ozlednoga fonda brat dr. Dragič podnosi izveštaj o podeljenim potporama iz ozlednoga fonda, pa se zaključuje da se podeljuje Ivanu Magdiču, članu društva Lukavac, 210 Din; Alojzu Kladniču, članu društva Kamnik, 90 Din; Cirilu Cuku, članu društva Donji Logatec, 280 Din; Ivanu Jernejčiču 210 Din; Zori Hauptman 270 Din; Mirku Opltu, naraštajcu društva Rače 350 Din; Slavku Šebenikaru, članu društva Bregi, 260 Din; Tonki Maraš, naraštajci društva Vinkovci. 50
Na koji način čemo doči do sokolske zadruge
Din; Petru Bjeledinoviču, naraštajcu društva Risan, 1200 Đin; Novaku Vanji 320 Din; Tuni Donaru, članu društva Ljubljana II, 220 Din; Mirku Svrd-rtji 150 Din; Novaku Dumiču 250 Din i Hjinzi Ljubičiču, članu društva Nevesto j e, 1200 Din.
Blagajnik brat Momčilo Brano-vadki podnaša izveštaj o poslovanju blagajne Saveza. u toku meseca juna 1933. O vaj se izveštaj prima do znanja.
Tajnik brat Brozovič prema predlogu bratskog prosvetnog odbora Sa-vcza prediaže otkup nekih knjiga, koje su bile ponudene Savezu SKJ.
Predlog prosvetnog odbora Saveza SKJ, da se za zvaničnu himnu Sokolstva uzme pesma »Oj Sloveni«, a da Savez jednaki predlog iznese i Savezu slovenskog Sokolstva, usvaja se u načelu, ali se taj predlog ima izneti pred plenum savezne uprave, odnosno pred glavnu skupštinu Saveza.
Dalje brat tajnik podnosi referat o tekučim poslovima Saveza i savezne kancelarije, pa se temeljem iznesenih predloge donose zaključci: 1) župi Osijek za spomen-čavlič u njezinu župsku zastavu doznačuje se iznos od 100 Din. 2) Načelno donosi se zaključak da Sokolstvo ove godine ima da proslavi 10-godišnjicu rođenja starešine Saveza Prestolonaslednika Petra. Na koji če se način obaviti ova proslava prepusta se izvršnom odboru Saveza.
Naknadno odobrava se da su ofi-cijelnu delegaciju Saveza iz Beograda na sletu u Ljubljani sačinjavala brača: Dura Paunkovič, Ante Brozovič, dr. Vlado Belajčič, dr. M. Dragič, Branko Živkovič i Momčilo Branovački.
Naknadno odobrava se izdatak od 5000 Din, a koji je iznos doznačio pot-starešina brat Gangl kao pomoč gladu-jučim rudarima. Jednako odobrava se , i daljnji njegov predlog, da se doznači još jednokratna pomoč u istu svrhu u višini od 5000 Din, i to iz socijalnoga fonda.
Prima se do znanja rešenje osigu-ravajučeg društva »Rosija - Fonsier« u Beogradu, koje je odobrilo da isplati osigurninu od 10.000 Din zakonitim na-slednicima pok. sestre Olge Popovič iz Valjeva, a koja je na povratku sa sleta iz Praga zadobila ozledu od koje je preminula..
Konačno nakon opširno obrazlože-noga predloga brata tajnika o raznim pojavama nediscipline i krivog tumače-nja organizacionih propisa, te poduzi-manja raznih pothvata koji su na štetu autoriteta celokupnog Sokolstva, za-klju£ujese, da se svi ovakovi konkretni slučajevi imadu sakupiti i evidentirati, a onda da se iznesu pred sednicu zbora načelnika, starešina župa i Izvrš-nog odbora Saveza, koja se ima odr-žati u jeseni ove godine. Podjedno ima se več sada odmah skrenuti pažnja na-čelništvu Saveza, da je baš sada prigo-dom ljubljanskog sleta zapaženo i to u velikom broju, da članstvo nije respek-to\ralo postoječe propise o nošenju sokolske odore, jer se je još 10 dana nakon dovršenog sleta videvalo čitave grupe brače, koji su šetali po raznim varošima u sokolskiu odorama, te da s toga načelništvo shodnim raspisom upozori odmah župe na ovakove nepravilnosti.
Iz seđnice saveznog TO
održane 20 Jula 1933
Nameravani sastanak župskih načelnika i načelnica, koji se je imao održati u Beogradu, bio je otkazan.
Sazvače se zajednička sednica svih župskih načelnika i načelnica te starešina župa, odnosno njihovih zamenika, i to po mogučnosti več u mesecu septembru o. g.
Sastavila se je komisija, koja ima da izradi i do 20 avgusta o. g. da predloži načrt za održanje savezne pred-njačke škole.
U jednom od narednih brojeva »Sokolskog glasnika« raspisače se prema zaključku skupštine Saveza SKJ natečaj za popunjenje mesta župskih prednjaka i prednjačica.
Sastavio se je otsek za takmičenja.
Kao novi član saveznog TO koop-tiran je br. Porenta, član Sokolskog društva Ljubljana I — Tabor.
Raspravljalo se je o održanju dva-ju tečajeva za bolje vežbače, o čemu če se zaključak doneti na jednoj od narednih sednica.
Tečaj za vežbu u plivanju za ovu godinu se napušta, ali če se zato pri-premiti pravodobno načrt i predlog za održanje toga tečaja u narednoj godini.
Savezni načelnik br. Ambrožič po-zvao je sve članove i članice saveznog tehničkog odbora da svaki pismeno predoči svoja opažanja s pokrajinskog sleta o eventualnim greškama i nedo-stacima te da takoder podnesu i predloge o torne, što bi se u buduče imalo da otstrani, odnosno popravi i novo uvede, jer su sokolski sletovi važne priredbe, prilikom ko j ih se mogu da utvrde i mnogi nedostatci, a naša briga mora da bude da se sve to od sleta do sleta popravlja i usavršava.
Jugoslovenski dan na svetskoj izložbi u Čikagu. Za vreme trajanja velike sletske izložbe u Čikagu bio je po jedan dan rezerviran za sviku od nacija, čiji su sinovi naseljeni u Uniji. I tako je dne 2 jula svečano proslavljen i »Jugoslovenski dan«, kome su uče-stvovali pored naših Sokola iz Amerike još i članovi Američko-jugoslovenskog udruženja ratnih veterana i brojni naši zemljaci iz Čikaga i drugih krajeva. U velikoj povorci, koja je održana na velikom stadionu »Soldiers Field-u« bili su i brača češkoslovački Sokoli iz Čikaga. Nakon što je bila otsvirana naša i američka himna odigrana je nogometna utakmica izmedu našeg kluba »Slo-boda« i poljskog 'kluba »Visla«. Za vreme pauze i nakon utakmice udruženi pevački zborovi, oko 500 pevača, otpe-vali su pesmu »Iz bratskog zagrljaja« i niz drugih naših narodnih pesama, koje su se broj noj publici veoma svidele. Nastupili su i tamburaši, a nakon ove tačke nastupili su naši i češki Sokoli s prostim vežbama. Sledili su zatim razni pozdravni govori. Svečanost je bila za1-vršena defilejem pred zastupnicima vla-
sti i korporacija, dok je nad glavnom tribinom bila izvešena pored američke i naša zastava. Veliku pozornost pobu-dile su i naše lepe narodne nošnje.
Sednica odbora lige za zbliženje crkava u Novom Sadu U danima od 3 pa do 12 avgusta o. g. održaoe se u Novom Sadu sednica odbora Medunarodr ne lige za zbližanje crkava, čiji je član naša pravoslavna crkva. Ovo je osobi-ta počast za našu zemlju a ujedno i priznanje našem svetski čuvenom teologu episkopu bačkom dr. Irineju Čiriču. Na sednicu dolaze delegati iz Engleske, Amerike, Švedske, Francuske, Grčke, Bugarske, Rumunije i t. d.
50 godišnjica slikara Tomislava Križmana. Dne 21 o. m. navršio je 50 godina svog života Tomislav Križman, akademski slikar, profesor Umetničke akademije i član Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti u Zagrebu. Jubilarac rodio se u Vodostaju kraj Karlovca. U Zagrebu svršio je trgo-vačku akademiju, ali se je posvetio kao vanredan slikarski talenat slikarstvu te otišao u Beč, gde je s odličnim uspehom završio nauke na školi za umetnost i umetni obrt te slikarsku akademiju i specijalnu školu za grafiku prof. Un-
Župa San/a EuUa
SOKOLSKO DRUŠTVO DRVAR t Ing. Jože Mihevc
Neumitna sudbina lišila nas je iz-nenadno jednog vrednog brata. Na 10 jula poginuo je od razbojničke ruke br. inž. Jože Mihevc, direktor pilane Šumskog ind. preduzeča. Ovaj nena-doknadivi gubitak zadao je težak uda-rac njegovoj porodici, koja oplakuje najnežnijeg sina i supruga, oteo je sit-noj dečici najboljeg oca.
Od svoga najranijeg detinjstva na-lazio se je u sokolskim redovima. Pri-padao je onoj omladini, koja je u slo-venačkom delu našeg naroda svim oduševljenjem prihvatila borbu za narodno jedinstvo i koja nikad ni za pedal j nije otstupala. Rodom sa same državne granice, znao je dobro da pro-ceni blagodati slobode. U Sokolstvu je video ustanovu, koja potpuno od-govara njegovim narodnim i čovečan-skim idealima. Zato je svim svojim simpatijama pratio sokolski rad i gde-god je mogao, pružao svoju pomoč. U našem je društvu bio sve do svoje nagle smrti član upravnog odbora i pored velike zaposlenosti verno sara-divao u društvenom radu.
Sokolsko je društvo ispratilo njegov les na poslednje putovanje za nje-govu milu postojbinu, za belu Ljublja-nu. Odalo mu je poslednju počast, sve-sno, da je izgubilo jednog člana, koji mu je pripadao i srcem i dušom. U našim redovima ostala je jedna praznina, ali u našim srcima trajna če ostati uspomena na brata Jožu Mihevca.
ga traži, da se vežbanje ovakih gim-nastičarskih družina, koje treba da bu-du u celoj Srbiji, udese tako da odgo-varaju duhu i običajima našeg naroda.
8.
Mita Cenič veli, da su ga rdavo razumeli predgovornici, jer on nije ka-zao, da ovo društvo ne treba ustanoviti, več da se valja posavetovati o tome, da li se može u delu privesti. Što se tiče pevačkih družina, tu je stvar drukčija; obično se peva uz vino i svirku, a gimnastika se radi »u prazno j 'i ludoj sobi«. Navodi, da su u Germaniji drugi odnošaji porodični za ovakva udruženja,^ a to je patriotizam.
0 patriotizmu našem neče da govori, jer neče da grdi srpski narod, ali veli, da su ti odnošaji kod nas sasvim raz-ličiti od onih u Germaniji. Stoga traži, da g. Vladan u ime sazivačkog zbora iznese način i sredstva, s kojim se' i kako ovo društvo, po njegovom mišljenju, dade ostvariti.
9.	 T'-'
Stevan D. Popovič govori o oba-veznosti gimnastike u školama i veli, da se neko treba da postara o izobra-ženju učitelja telesnog vežbanja i bo-renja. Traži, da se govori o načinu i sredstvima za ostvarenje ove družine.
10.
Dr. Vladan Dordevič odgovara najprc Ceniču i veli, da ostavi na stranu pevačke družine. U Srbiji po-stoji društvo »Crvenog krsta«, koje ne samo da je ostvarilo več i učinilo vrlo velike usluge otadžbini, a naročito u poslednjim ratovima. Dalje pominje, da osim narodnih igara, koje je g. Bo-gič pomenuo, ima još sijaset drugih pobeleženih u delima Vuka Karadžiča, Milana Miličeviča i Vuka Vrčcviča, pa treba ovu narodnu gradu udesiti za higijensku gimnastiku, pa da ova narodna ustanova postane narodna. Što se tiče sredstava, veli, da če po projektu statuta biti članova pomagača, koji če izvestan godišnji ulog davati,
1 da če osim toga biti članova osniva-
gera. Nakon povratka u Zagreb počeo je sve više da se ističe u domačim umet-ničkim krugovima, a brzo ga upoznaje i inostranstvo. Izlagao je i van svoje otadžbine, te i po drugim zemljama ima mnogo njegovih odličnih slika.
Kapelnik traži nameštenje
Svršeni je konzervatorist, s odličnim svedodžbama te dugogodišnjom praksom, što se najbolje vidi po tome, da je u nepunoj godini dana iz počet-nika stvorio konpletnu glazbu i orke-star, te uvežbao pevački zbor. Društvena mu je uprava i ovdašnja publika, koja je vrlo muzikalna, odala priznanje na postignutom uspehu. Stoga ga se preporučuje svima. kao odličnog dirigenta, violinistu i učitelja.
Iz našeg društva odlazi s razloga, što nismo u mogučnosti da uzdržava-mo plačenog kapelnika.
Ponude slati na društvenog kapelnika.
Uprava Sokolskog društva Vis.
Župa Bjelovar
OKRUŽNI SOKOLSKI SLET U VIROVTTICI
Dne 6 avgusta o. g. održava se u Virovitici slet okružja virovitičkog. Ovaj slet podigao je pravu uzbunu u sokolskim redovima, naročito pak kod sokolskih četa društva virovitičkog, njih 15 na broju, koje broje ukupno 450 članova vežbača. Svi se oni punom parom pripremaju, da nastupc na na-tecanjima toga sokolskog sleta. — To veliko interesovanje medu bračom se-ljacima i razumljivo je, jer če četa, koja bude pobednica odneti zastavu, koja medu našim seljacima Sokolima pret-stavlja našu nacionalnu svetinju, osvo-jenu pobedom.
Za svečanu sokolsku akademiju, koja se održava na 5 avgusta u večer u Hrvatskom domu, na koju dolaze uz več najavljena društva iz Zagreba i Bjelovara i bratska društva Koprivnica, Osijek i Slatina, zanima sav sokolski svet. Na toj če sc akademiji dati sve najbolje i najnovije, što je u opče Sokolstvo do sada moglo dati. Najavljen je velik broj članstva iz društava, koja nisu u okružju virovitičkom, a mnogo ih je, koja nisu niti u župi bje-lovarskoj. Sokolska župa Bjelovar odr-žače na 6 avgusta u 9 sati pre podne svoju izvanrednu sednicu upravnog odbora u Virovitici, a pojedno če biti toga dana zbor svih društvenih načelnika, blagajnika, tajnika i statističara iz cele župe bjelovarske.
ča, koji če odjednom polagati veče sume. Uz to izjavljuje, da če vlada Nje-govog Visočanstva potpomagati ovo poduzeče, te če ono na taj način na-sigurno se održati i biti obezbedeno od trenutnih fijktencija i oduševlje-nja za ovu stvar. Osim pomenutih članova biče u ovom društvu i pitomaca, koji če se, pošto budu dovoljno obra-zovani za učitelje gimnastike, kao tak-vi šiljati u narod, gde če se osni vati nove gimnastičarske družine. Što se pak tiče patriotizma i potrebe, da se s te strane osnuje jedna ovakva družina, misli, da je i kod nas ista takva potreba, kao što je bila u germanskog naroda pre njegovog ujedinjenja.
11.
Jovan Boškovič veli, da u odgovoru na Ceničeve reči, da se ne pevaju sve pesme uz vino, kao na primer crkveno pevanje. Kao primer napretka jednog društva navodi dalje i čitaoni-ce, u kojima nema vina i koje postoje po celoj srpskoj kneževini. Dalje veli, da je glavno da se mi sami zauzmemo za ovo poduzeče, i da ne treba da se oslonimo jedino na državnu pomoč. Državi hvala, ako potpomogne ovu dru-žinu, ali mi treba da se sami za nju oduševimo i priložimo koliko možemo.
12.
Pretsednik zbora Stevan Todorovič zapita: Da li je zbor dovoljno oba-vešten u načelu i može li se pristupiti čitanju projekta statuta?
Zbor jednoglosno reši da se prede na čitanje statuta.
13.
Pošto dr. Vladan pročita ceo projekt statuta uze reč Dorde Ž. Đorđe-vič, profesor više škole, i predloži da se odredi odbor, koji če proučiti te statute i doneti svoje mišljenje o njima, jer ovako kad bi se član po član čitao otišli bi veoma daleko, i ne bi mogli danas svršiti.
14.
Dr. Laza Kostič, prediaže da se odmah pristupi delu i da se počne član po član čitati.	,
Žeipa Cetinfe SOKOLSKO DRUŠTVO KOTOR
Posle velebnog ljubljanskog sleta posetila je Kotor jedna velika grupa od oko 1000 češkoslovačkih Sokola i Sokolica, pod vodstvom br. Truhlar/a. Doček je bio veličanstven. Velika masa naroda s gradskom glazbom dočekala ih je na obali. U ime grada pozdravio ih je gradski načelnik i zaželio im do-brodošlicu. U ime Sokola pozdravio ih je brat Marčič i istaknuo slovensku solidarnost i vernost za vernost. Brat Truhlarž je srdačno zahvalio. Mili gosti razgledali su grad i njegove znamenitosti; mnogi su pošli i do Cetinja. Brat Truhlarž želio je da pozdravi bi-skupa brata Učelinija, pa je sa starešinom Marčičem to i učinio. Biskup je bio očito ganut ovim posetom, zahvalio je na pažnji i istaknuo bratstvo našega i češkoslovačkoga naroda.
Brača Čehoslovaci bili su ispračeni muzikom, urnebesnim poklicima. Bilo im je predano nekoliko kita cveča sa strane kotorskih gospoda i naših Sokolica.
Ž.upa Kranj
SOKOLSKO DRUŠTVO BOHINJSKA BISTRICA
Sokolsko društvo Boh. Bistrica razvije v nedeljo, dne 6. avgusta ob 11. uri na letnem telovadišču svoj društveni prapor, ki mu iz prijaznosti in naklonjenosti ter simpatije do Sokolstva ku-mujeta visokorodna člana našega vzvišenega kraljevskega doma, Nj. Vis. knez Pavel in Nj. Vis. kneginja Olga.
Spored naše izredne in svečano prireditve je sledeč:	Na	predvečer,
t. j. dne 5. avgusta, bakljada in podoknica visokima kumoma pred vilo Nj. Visočanstev ob Boh. jezeru; dne
6.	avgusta: ob 8.14 uri sprejem gostov na kolodvoru; ob 9. uri skušnje; med skušnjami poklonitev pokojnemu bratu Maleju; ob 11. uri slavnostno razvitje rapora na letnem telovadišču ter za-ijanje spominskih žebljev. — Po razvitju prapora povorka. Ob 15. uri telovadni nastop vseh oddelkov, nato nastop 1. planinskega pešpolka.
Po končanem sporedu v Sokolskem domu narodna veselica s sodelovanjem sokolske godbe iz Jesenic. V slučaju slabega vremena sc prireditev preloži na nedeljo 13. avgusta. Četrtinska vožnja zaprošena; obvestilo o tozadevni rešitvi bo priobčeno v dnevnem časopisju.
V svrho čim svečanejše izvedbe naše prireditve sc naprošajo vse br. edinice, da pošljejo na našo izredno proslavo čim več članstva v krojih ter telovadcev in praporov. K. obilni udeležbi se vabijo dalje vsi ostali prijatelji Sokolstva in oboževalci Bohinja. Naj postane 6. avgust manifestacija sokolske ideje v romantičnem bohinjskem kotu! — Zdravo 1
Jesam li poslao preJplafu <1 za sokolske Hslove £
15.
A. V. Bogič veli, da treba ulog smanjjti, jer pri ovakvom velikom u-logu 25 dinara nečemo moči imati do-voljan broj članova.
16.
Dr. Vladan Đorđević odgovara, da če 25 dinara plačati samo članovi os-nivači, a redovni članovi če plačati samo 6 Din, tako da mogu u članstvo stupiti i ljudi slabijeg stanja.
17.
Kosta Alkovič veli, da se o poje-dinostima statuta ne može voditi debata, stoga prediaže da se štampa ovaj projekt statuta i razda svakome na razmotrenje, pa u idučoj sednici da se o njima rešava.
18.	I
Dr. Nikola Petrovič traži da se izabere odbor, koji če sve statute proučiti.
19.
Panta Srećković veli, da rad ove družine ude u narodne igre pošto u našem narodu ima zaista gimnastičkih igara, ali je svet »zaražen prosvešte-nijim« bio ismejan i okanuo se toga.
20.
Pretsednik stavlja na glasanje zato da se projekat statuta preda odboru na razmatranje, koji če ga pregledati i doneti svoj izveštaj o njemu. Večina reši da se izabere odbor.
U odbor su ušli: Nikola Tešid, dr. Vladan Dordevič, dr. Laza Kostič, Stevan D. Popovič, dr. Nikola Perovič, Nikola Antula, Panta Srečkovič i Dorde Ž. Dordevič.
*
Pošto je odbor svršio svoj posao, bio je sazvan: Drugi sastanak Bcogra-dana za osnivanje društva za gimnastiku i boren j e, 26 decembra 1881 god.
Na ovom skupu bili su: dr. Vladan Dordevič, Mihajlo Pavlovič, Dorde Maletič, dr. F. Sams, Steva Todorovič, Vlada Pajevič, dr. Mihajlo Ha* dži - Lazič, dr. Mladen Jankovič, dr.
Ante Brozovič (Beograd):
Jedan prilog islorlji fizičkog vaspifanja u Jugoslaviji
Prvi počelci sislemafskog gimnasličkog rada u Srbiji
(Nastavak)
Život je kretanje, život je rad; s toga ko hoče da mnogo živi treba da mnogo radi«.
Zbor je sa živim odobravanjem saslušao ovu besedu.
3.
Zatim je uzeo rečMitaCenič i kazao, da protiv gimnastike u načelu, razume se, ne može se ništa reči, ali drži da to ne valja kao na juriš rešavati, ili od-malh pristupiti Statutu, jer »gimnastika je germanska ustanova, koju neče biti tako lako presaditi u naš narod. Treba se najpre obazreti na mogučnost izvršenja i ustanovljenja ove družine. Kao primer navodi streljačku družinu, koja nije postigla cilj, koju treba da ostvari, nego samo životari.
4.
Dr. Nikola J. Petrovič u načelu se slaže sa predgovornikom i^ veli, da nc-mačka gimnastika ne može se prosto presaditi u Srbiju; no pri svern tom valjalo bi pristupiti pokušaju, i t raž iti od ljudi koji su sazvali /bor da dadu svoje mišljenje o pobudama ove ideje, tako i o načinu ostvarenja ove družine.
5.
Jovan Boškovič ima da dade jednj primedbu na govor Mite Ceniča, odnosno napretka jedne družine, i veli, da sc dobrom voljom može ostvariti misao, koja se stavlja u zadatak jed-notf udruženja, i ako se na drugom polju to nije moglo postiči; za primer navodi pevačku druzinu, koja je u po-četku imala da se bori sa vrlo velikim teškočama, pa se opet tako snažno razviia u poslednje vreme, da u sa-
mom Beogradu imamo nekakvih 9 pe-vačkih družina, a niču i po Srbiji na sve strane.
6.
Milorad M. Šapčanin pre svega odgovora Ceniču, da ne stoji da telesna vežbanja ne treba zavoditi, što bi kao bila ponikla u Germaniji. Sa zapada su došli ustavi i ideja ukidanja telesne kazne, oboje kao što znamo nije poniklo na Balkanskom Poluostrvu, pa opet i jedno i drugo u nas ne postoji. Da se u nas sva udruženja ne raspa-daju, hteo je kao i Boškovič navesti za primer pevačke družine. Zatim navodi, da se u nas od strane prosvetne uprave radilo na unapredenju gimnastike; predaje se, veli, u večini osnovnih škola, u srednjim zavodima, u uči-teljskoj školi i vojnoj akademiji. No za predavače se uzimlju večinom ljudi nedovoljno i naročito za tu veštinu nespremni i neoprobani pa zato su i rezultati neprimerni. Uvodenjem društva za telesno vežbanje u Beogradu nalazi dvojaku dobit: prvo je ona, koju če polučiti oni koji učestvuju u vežha-njima, druga je ta, što če iz ove glavne i sistematično uredene vežbaonice, kao iz glavnog rasadnika, izlaziti dobro spremljeni učitelji, koji če posle po školama predavati ovu korisnu veštinu s uspehom. Zato je potrebno, da se odmah prede na čitanje društvenih statuta.
7.
A. V. Bogić veli, da gimnastika nije po srpski narod nova i nepoznata stvar. Pominje narodne igre, koje su skopčane sa telesnim vežbanjem kao što je bacanje kamena sa ramena, dži-litanje, obrtaljka, Jjuljaška i t. d. Sto-
rrmiPk i
Str. 4
illisil ROSI J A - FONSIER • URIŠTVO ZA OSIGURANJE I REOSIGUKANJE ® BEOGRAD
Župa Cfublfana
ZA POMOČ GLADUJOČIM RUDARJEM
"V gornji namen zbira Sokolska zupa Ljubljana prispevke po svojih edinicah, ki pošiljajo denar na pristojno mesto. Ljubljanska sokolska društva se bodo odzvala temu pozivu človekoljubnosti in bratstva v nedeljo
6.	avgusta z nabiranjem prispevkov po Ljubljani. Občinstvo najvljudneje oporja™ na to akcijo in prosimo, da se blagohotno odzovejo naši prošnji, da milimo bedo za narodno gospodarstvo vsekako zaslužnih podzemskih trpinov in njihovih družin, ki jih je gospodarska kriza brezupno udarila. Župna uprava sprejema darila proti potrdilu tudi v prehranjevalnem in oblačilnem blagu, kar naj se blagohotno dostavi popoldne od 15. do 19. ure v pisarno župne uprave na Taboru, vhod nasproti vojašnice, ali pa bo prišel na poziv kdo iskat. Imena prispevajočih se bodo objavila.
SOKOLSKO DRUŠTVO GEROVO t Brat Mirko Lipovac
Grozna i neumoljiva smrt pokosila je život brata starešine ovog mladog društva, učitelja Mirka Lipovca, jednog od najboljih i najvrsnijih medu najboljim i najvrsnijim.
« iM T ■ - " t
i;
m цџ
:' *
: Sl
f Brat Mirko Lipovac
Roden godine 1889 posvetio se učiteljskom zvanju i kao učitelj delo-vao u narodu pune 23 godine.
Još kao dak-preparandista bio jo u redovima Sokola i aktivno radio na širenju Sokolstva i sokolske misli.
Po osnutku ovoga mladog društva godine 1930 stupa brat Lipovac u prve sokolske redove primajuči odgovornu dužnost sokolskog načelnika i prosve-tara. Deluje aktivno i društvo radeči po njegovim inicijativama, polučuje za-meme uspehe. 1931 biran je za starešinu društva.
Kao grom iz vedra neba delovalo je na nas jer čusmo 17 jula 1933 da je naš dragi starešina ispustio svoju plemenitil dušu i da nas je njegova blaga reč, njegovo nasmejano lice, ostavilo za uvek. Ок&пцпјепа srca nismo mogli verovati, da je sudbina tako nesmi-Ijena. Ali, tako je i na tome se nije dalo ništa promeniti. Zatvorile su se njegove oči, ohladnelo telo i prestalo kucati ono srce, koje je bilo otvoreno svakome, koje jo ljubilo rodnu grudu, okolinu i sav narod.
Prenet u Čabar još za vreme bolesti, da bude pod stalnim nadzorom lekara; u Čabru je ispustio svoju bla: gu i plemenitu dušu. Ostavio nas je nenadano, ostavio da nismo bili pri-sutni njegovom životnom rastanku i baš ta okolnost nanosi nam neutešivu bol još više.
Na večni rastanak sa njime otišlo je naše društvo korporativno a za vreme ležanja na odru, dali smo mu po-časnu stražu, koju su poduprli naši vrli vatrogasci, jer i oni su hteli našem bratu iskazati poslednju poštu, koju on zaslužuje. 19 jula 1933 predali smo inaici zemlji smrtne ostanke našeg dra-gog brata Mirka.
Koliko poštovanje je uživao naš dragi brat Minko, najbolje se videlo na ispračaju do večne kuče. U žalob-noj povorci bilo je 19 venaca medu kojirna i onaj našega društva.
U žalobnoj povorci od kuče žalosti do groblja oabarskoga svirala je glazba bratskog Sokolskog društva Čabar.
U čabarskoj crkvi, koja je bila do poslednjeg mesta puna Sokola, vatro-gasaca i građanstva, otslužena je misa. U crkvi se je oprostio od pok. brata dirljivim govorom gerovski župnik veleč. gospodin Jerko Čukli.
Na grobu oprostiše se od brata Mirka sledeči: brat Mikuličie Branko, učitelj iz Plešci, u ime udruženja učiteljstva sreza eabarskoga, br. Jure Čop, opŠtinski načelnik iz Gerova u ime naroda upravne opštine Gerovo, brat načelnik Sokola Gerovo Stevan Bajič u ime Sokolskog društva, g. Poje, študent šumarstva iz Tršća u ime opšti-nara Tršče i brat Anton Ožbolt iz Gerova u ime Vatrogasnog društva Gerovo.
Bratu Mirku večan spomen i slava, da počiva u miru u slobodnoj zemlji jugoslovenskoj, koju je toliko ljubio.
S. P. B.
SOKOLSKO DRUŠTVO PLANINA PRI RAKEKU
Naše Sokolsko društvo si je nadelo nalogo zgraditi tu na meji novi sokolski dom, kateri bo oznanoval bratom in sestram v zasužnjenem ozemlju, da pride tudi njim svoboda. Naše društvo je bilo prvič ustanovljeno leta 186*1., torej eno leto po ustanovitvi ljubljanskega Sokola, ker pa s prestavitvijo sreza v Logatec so odšli tudi takratni sokolski voditelji iz Planine, je društvo prenehalo delovati. Po veličastnem vsesokolskem zletu v letu 1922. v Ljubljani smo priklicali društvo v življenje. Največji udarec za Plani-
no je pa, da so Italijani zasedli en del Planine, kjer še ječe naši ljudje pod tujini jarmom. Te dni se je obrnilo naše Sokolsko društvo vsem edimcam za podporo. Vsak najmanji dar je dobrodošel. Tu na skrajni meji naj se pa dvigne nov Sokolski dom, v katerem bomo vzgajali našo mladino zvesto Kralju in domovini.	N.	M.
SOKOLSKA ČETA KRAŠNJA PRI LUKOVICI
Kako močno prodira sokolska misel med narodom, nam zopet jasno dokazuje lep primer vasi Krašnja v Črnem grabnu, kjer je bila na pobudo šolskega upravitelja brata Melhora in uglednih mož Krašnje in okolice organizirana sokolska četa.
Ustanovnemu občnemu zboru, ki se je vršil v nedeljo 9. julija dopoldne v šoli, je prisostvovalo nad 30 zavednih domačinov, posetili pa so ga tudi načelnik br. Vidmar, tajnik br. Мауег in prosvetar br. Chvatal kot delegati sokol, društva Dob, pod čigar okriljem se bo razvijala mnogo obetajoča sokolska četa.
Občni zbor, ki ga je otvoril in vodil br. Mehora, je v imenu sokolskega društva Dob pozdravil br. Мауег, nato pa v kratkem podal smernice za uspešen razvoj čete. Telovadcev se je priglasilo 19, kar je za mal okoliš vsekakor lepo število, ki pa se bo sigurno še povečalo ob krepki volji, ki jo imajo člani. Prejeli so mnogo koristnih nasvetov br. Vidmarja in je vnaprej zagotovil vso pomoč v tehničnem vodstvu predvsem pri telovadbi.
Pri volitvah so bili izvoljeni v odbor: starešina br. Pavel Klopčič, gostilničar v Krašnji; namestnik br. Klopčič Fr., posestnik, Sp. Loka; blagajnik br. Štolfa Jož., mizarski mojster, Krašnja; tajnik br. Lipovšek August, trg. pom,, Krašnja; načelnik in prosvetar: br. Mehora šol. upr., Krašnja; namestnika br. Stefančič Iv., trgovec, Sp. Loke in br. Lavrič Jan., pos. sin, Kompolje; revizorja Kosmatin Matevž, župan in posestnik, Krašnja; Maselj Jože, pos. in trgovec, Sp. Loke; namestnik Klopčič Jožef, posestnik, Krašnja.
Članarina je bila določena na 20 dinarjev letno.
Ob zaključku občnega zbora je br. Chvatal orisal življenje in delovanje ustanovitelja Sokolstva dr. M. Tyrša in njega ideje s posebnim ozirom na geslo: Kdor Slovan, ta Sokol.
Najmlajša sokolska četa naše župe ima spričo vnetih odbornikov in ostalih članov možnost za najlepši razvoj.
Potreban načelnik
Sokolskom društvu Valjevo potreban je dobar i spreman načelnik, koji je sposoban da tehnički uspešno vodi društvo. Prvenstvo imadu Sokoli s kvalifikacijama, predvidenim za nastav-nike gimnastike srednjih škola, pored sokolsko-tehničkih kvalifikacija. Za bliža obaveštenja obratiti se neposredno Sokolskom društvu u Valjevu.
Ž.upa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO HOČE
Naše društvo je imelo v nedeljo, dne 16. julija t. 1. svoj letošnji javni telovadni nastop, katerega je otvoril starosta br. Flis s kratkim nagovorom. Nato so sledile posamezne točke, 11 po številu, v brezhibnem redu. Pri prostih vajah je sodelovalo tudi članstvo in naraščaj okoliških bratskih društev Rače, Slivnica, Tezno in Maribor II. Nastopil pa je tudi oddelek vojakov 45. p. p. v vajah s puškami, ki so jako ugajale. Zelo dobro so bile izvajana točke na krogih in konju. Občinstvu pa je posebno ugajal »Ples z rožo«, izvajan od žen. deee, »Ples s tamburina-mi«, izvajan od članic ter »Češka beseda«, izvajana od članov in članic. Novost za Hoče so bile gimnastične vaje, izvajane skupno od vseh oddelkov. Načelnik br. Rečnik ter načelnica s. Flis sta nam z letošnjim nastopom nudila res nekaj lepega in dovršenega.
Prireditev sta počastila s svojim posetom tudi srezki načelnik £■. Makar ter narodni poslanec g. Krejči. Po nastopu se je vršila veselica, ki je v najboljšem razpoloženju zaključila ta, za nas tako pomemben dan.
Župa Mostar
SOKOLSKA ČETA GABELA
Brača Čehoslovaci su prošli kroz naše selo u četvrtak na 20 VII 1933 s jutarnjim vozom u 5 sati. Na žel. Stanki podignut je bio slavoluk, koji je bio okićen raznim cvečem i jugoslo-venskim zastavama, a s natpisom »Na zdarl« Istog dana pošli su članovi Sok. čete od sokolane kroz selo, pa do žel. stanice Gabela, gde su pred sam dola-zak voza otpevali nekoliko sokolskih pesama, dok je tamburaški zbor Sok. čete svirao sokolske koračnice. Braču Čehoslovake pozdravila je ses. S. Ar-naut, učiteljica ovdašnje osnovne ško-le, i zaželila im dobrodošlicu i srečan put. Pred odlazak voza članovi naše čete burno su pozdravljali braču Čehoslovake.
Zupa Niš
SOKOLSKO DRUŠTVO KRALJEVO SELO
U nedelju 30 jula tek. god. obaviće
se velike svečanosti u varošici Kralj e-vom Selu. Toga dana Sokolsko društvo če osvetiti svoju zastavu, dar sestre Mileve i brata Dragoljuba Mladenoviča, lekara iz Beograda, i prirediti veliki javni čas, a Pododbor Udruženja Ti-močana i Krajinaca osvetiče suvorede duž puta Knjaževac-Zaječar u reonu sreza Timočkog. Drvorede je zasadio Pododbor uz saradnju mesnih odbora za proslavu stogodišnjice oslobodenja iz sviju sela sreza timočkog, to če proslava s osvečenjem drvoreda imati karakter opšte narodne svečanosti celoga sreza. Dve hiljade petsto oraha zasa-doni su kao spomen zahvalnosti prema
žrtvama palim za oslobodenje i da mladim generacijama služe kao po-strek da cene i čuvaju stečenu slobodu.
Osvečenjem zastave Sokolsko društvo želi, da u jubilarnoj godini simbo-liše sokolsko bratstvo, jednakost i slo-bodu i vidno označi da se jedino kroz slobodu mogu ostvariti veliki ideali.
Sokolsko društvo namerava da u jubilarnoj godini započne i drugo de lo — zidanje Sokolskog doma — samo ako za to pribavi dovoljno sredstava i bude pomognuto od prijatelja Sokolstva.
Pozivaj u se sva brača, sestre i prijatelji Sokolstva da posete svečanost i poklone dovoljno pažnje i ovom malom mestu.
/tupa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO MOKRONOG
V soboto, 15. julija ob 20.30 se je vršila v Sokolskem domu vidovdanska akademija. Sokolski naraščaj jc v slikovitih kostumih podal trodejansko dramo »Vidovo«, nakar je br. starosta Pavel Herbst recitiral Ganglovo: Ki sovo. Efektna skupinska slika »Naša stara prava«, pri kateri so sodclovc ; vsi oddelki, je bila prav lep prehod v tehničen del akademije, v katcxm ' vsi oddelki društva odvežbali letošn' vaje v splošno zadovoljstvo zelo umerjeno in skladno. V odmorih je igr ! tamburaški kvintet Mirenskega Sok Obisk bi bil lahko za Mokronog lepši. Društvu in prednj. zboru vsa pohvala!
IZ MIRENSKEGA SOKOLSKEGA OKROŽJA
Kakor smo že poročali, se je vri i na Mirni v Sokolskem domu v nedeljo
16.	julija t. 1. reden 3. zbor društvenih načelnikov in načelnic iz okrožja ki seje pričel po otvoritvenih besedah cbr. načelnika takoj po 10. uri ob polni udeležbi vseh društev razun Žuženberka ki se je opravičil in Št. Ruperta, ki jc ostal brez obvestila doma. Po poročilih društvenih načelnikov je poročal okr. načelnik o številčni udeležbi na Pokraj. zletu v naraščajskih in glavnih zletnih dneh ter grajal nekatere napc.-ke posameznih društev na teh nastopih. Ker iz finančnih ozirov letos ni mogoče prirediti po vseh društvih svojih nastopov, bodo društva v jeseni priredila skromne vrtne akademije in to: Št. Lovrenc, Št. Janž, žuženberk in Št. Rupert. Zadnji prične te dni že z gradnjo Sokolskega doma, ki bo tretji v okrožju.
Poleg akademij pa so v načrtu za avgust tudi propagandni pešizleti, združeni z malimi nastopi in sic^r v Tržišču, kamor pohitita društvi Mokronog in Št. Janž, k Sv. Križu pri Litiji, kjer bo nastopila Mirna in na Čatež, kamor pojdeta društvi Trebnje in Št. Lovrenc. Vsi ti kraji so vame točke, kjer bodo ustanovljene kmalu sokolske čete. Tudi Ponikve pri Trebnjem se že pripravljajo za jesen, da dobe svojega Sokola. Sledil je razgo-
Nikola Petrovič, Stanoje Ilič, Mihajlo Barlovac, Dragoljub Popovič, Milovan Božič, Todor Jovanovič, Milan Đ. Miličevič, Milan Stojkovič, prof. Turo-man, Maša Markovič, Vladimir Ko-stič, Jovan Bademlič, Božo Bodi, Doka Miličevič, Živko Kirčenski. Sre-ta Stojkovič, Živan Živanovič, dr. Pavle Stejič, Матко Stojanovič, Milivoje Prajzovič, Jevrem Anžo Bodi, Doka Miličevič, Živko Kirdo-novič, Andreja Andrejevič, Velimir Ž. Jovanovič, Nikola Antula, Stevan D. Popovič, Mita Cenič, Vladislav Vujovič, Svetozar Miljkovič, Joviča Barlovac, Stevan Šram, Svetozar Vasiljevič, Dimitrije Pešika, Petar Mojsilo-vič, Rista Milenkovič, Svetozar Ivankovič, Sohronije Pavlovič, Ferdo Mi-hokovič, dr. Laza Stevanovič, Milan Milovuk, Tasa Bankovič, Živko Ško-rac, Lazar Zarič, dr. Jovan Danic, Rista Danič, Ljuba Kovačevič, dr. Jovan Valenta i Petar Kiki.
Dr. Vladan Dordevič, otvorr sa-stanak ovim rečima:
— Gospodo,
Pre nego što pristupimo zadatku našeg današnjeg sastanka, ja vas molim da vam kažem samo dve reči radi jednog dosta važnog saopštenja.
Uprava Srpskog saniteta, kada je pokrenula misao da se najpre u Beogradu, a postepeno u celom našem narodu, zavedu gimnastičarska i boraČka društva, znala je da ovo preduzeče može imati uspeha samo tako ako se za nj zainteresuju svi prijatelji narod-nog zdravlja, svi redovi gradanstva i činovništva, cela narodna inteligencija. S druge Strane ona je znala, da je baš sada i baš u Beogradu, gde valja osnovati prvo gimnastičarsko društvo, večina gradanstva i činovništva, večina inteligencije, podeljena u političke stranke, medu kojima se vodi žestoka politička borba. Valjalo je postupiti vrlo pazljivo, da bi se svima partijama pokazalo, kako ovo preduzeče nema nikakve veze sa partijsko-politič-kim pitanjima, kako je ono čisto hu-
manitarno čisto pitanje narodnog zdravlja.
U toj želji uprava saniteta obra-tila se prvacima sviju naših političkih stranaka s molbom da potpomognu ovo preduzeče, tla svojim potpisom na pozivu za prvi zbor, svojim prisu-stvom na tom zboru, pokažu da ovo preduzeče nije partisko več opšte narodno. S iskrenom blagodarnošču moram da spomenem gotovost sa kojom su politički ljudi sviju stranaka pri-hvatili ovu ideju i obečali svoju svu pomoč, i mi smo na prvom našom zboru imali sreču da u našoj sredini vidimo prvake sviju političkih stranaka.
Ali ono što se sa mnogo takta sa jedne i mnogo dobre volje i patriotizma s druge strane postiglo malo ne propade zbog nestašluka jednog novi-narskog dopisnika. Dnevni kroničar jednog velikog beogradskog lista, jav-ljajuči o prvom našem broju, našao je za dobro da kao sazivača pomene samo jednog od političkih ljudi, koji behu na pozivu potpisani, i to izabravši čo-veka iz partije. On time svojoj partiji nije učinio nikakvu uslugu, a medutim je sve svoje političke protivnike for-sirao za ovo preduzeče. Ja u interesu same stvari moram duboko da saža-ljevam što je takva notica mogla izači u jednom od ozbiljnih političkih organa. I stoga, da ne bi sam opstanak društva sitnih partijskih zadevica do-šao u pitanje, da bi ovo društvo postalo doista opšte narodno, ja vas, gospodo, molim da u daljem našem radu, a naročito pri izboru naše društvene uprave, ne dopustite nikom da umeša politieko partijske razloge. Neka bar ovo društvo, kome je cilj narodno zdravljc, postane neutralno, na kome se mogu sastati i društveno živeti borci sviju političkih logora.
Posle toga prešlo sc na čitanjc statuta.
G. Miličevič drži, da bi reč »statut« trebalo zameniti sa reč ju »uredba«, i zbor usvaja ovu izmenu da sc statut zameni sa »uredba«.
G. dr. Vladan Čita član po član:
I. Član.
1, 2 i 3 tačka ovog elana prima se jednoglasno.
Kod 4 tačke ueinjene su neke izmene, i to reč »jačanje« zamenjena sa rečju »snaženje«, i kao dopuna ušao je izraz: »praktična vežbanja«. 5 tačka primljena po redakciji.
Zatim se prelazi na:
II. Član.
1 alinea ovog člana primljena po redakciji.
Kod druge alineje javiše se neki predloži. G. dr. Nikola Petrovič pred-laže: da osnivači jednom za svagda dadu ulog 120 dinara. G. Vukovič: da svi sazivači budu u isto doba i osnivači. G. Marko Markovič veli, da je veliki ulog osnivača, pa predlaže da se smanji. G. Mita Cenič: da osnivači budu oni, koji sklapaju društvo, i to bez ikakvih uloga.
Posle debate o tome, bude usvojena odborska redakcija večinom glasova.
I 3 je alinea primljena po redakciji.
Kod četvrte alineje G. Milovok predlaže još dodatak, i koji skup usvoji.
G. M. Pavlovič pita: Šta če biti sa onima, koji ne mogu dati društveni ulog. G. dr. Vladan objašnjava mu, da če se stvoriti naročiti kursevi i »besplatna predavanja« za taj slučaj, primljeno je da ovo kao dodatak ude u tačku 4 člana.
Broj godina koji mora imati član ove družine, izaziva poveču diskusiju, G. Drag. Popovič misli, da je uzet mn-nji broj godina 18, pa predlaže da čia-novi budu oni koji imaju »u opšte zakonski broj godina (21)«. G. Lj. Kovačevič: »Da se kaže, da oni mogu uči u odbor, koji imaju za to sposobnosti«. G. Maletič: da maloletni ostanu kao članovi, ali »bez prava glasa«. Cenič i Vukovič potpomažu odborsku redak-ciju. I g. Lazarevič je za redakciju,
»jer to nije stvar špekulacije«. G. Ž. Živanovič: »da ne mogu uči u odbor, koji nisu punoletni«. Stavi j a se na gla-sanje i večinom glasova bude primljena odborska redakcija.
I redakcija: da 'odbor bira člana, izaziva debatu. G. Cenič traži, da može biti svaki, koji ispuni gradanske uslove, bez odborskog izbora. I g. Vulovič je za to. G. Rista Milenkovič govori u korist redakcije: »da se ne pušta svaki u družinu, kako se ne bi uvukli ljudi, kojima bi bila namera da pokvare družinu«. Ž. Živanovič i Tasa Bankovič takoder su za to: »da odbor bira člana«, Andonovič i Stojkovič: »da svaki može biti član bez obzira«. G. M. Pavlovič to isto ... Stavlja se na glasanje; večinom (26 protiv 24 glasa) rešava da članom može biti svaki, koji ispuni uslove poredanc u toj tačei statuta, bez izbora.
G. M, Šokorac predlaže, da sc doda još: da član može biti onaj, »koji nije sudskim putem izgubio gradanska prava«; — i posle male debate bude primljcn i ovaj mali dodatak.
III Član.
1, 2 i 3 tačka ovoga člana primljena bez izmene. Kod 4 tačke javiše se predloži: da član, koji bi se odavde otselio, može biti pomočni član, i ko za vreme članstva izgubi građanska prava sudskom presudom, prestaje biti član. Oba ova predloga budu primljena kao dodatci uz tu tačku.
Odredenja o pitomeima društvenim izazvaše debatu. Iskrsoše mnogi predloži. Maša Markovič predlaže, da pitomac može biti samo društveni član, Stojkovič: da se bolje odredi ko može da bude pitomac. 2. Živkovič: da pitomac bude samo onaj, o kome se uveri »da če biti kao kakav Herku-les«. G. Steva Todorovič: da se to ostavi upravi, da ona sama propiše pravila. G. Bankovič: da obaveza va-ži samo za one pitomcc na strani, a ne i one ovde. A. Adamovič je za veču obavezu pitomaca. G. dr. Nikola J. Petrovič misli, »da neče biti baš velika nesreča«, ako i pitomac i ne ispu-
ni obaveze i misli, da je dovoljno samo moralna obaveza. Prelazi se na glaSa-nje. Večinom beše usvojen član IV po redakciji, bez izmene.
V Član.
Kod ovog člana predlaže dr. Nikola J. Petrovič da se doda, da izbor rešava i o žalbama pitomaca. Škorac: da sc odredi i broj koji je potreban za rešavanje. Dr. Nikola J. Petrovič predlaže još bolje da se odredi vreme, kad če se zborovi sastajati, naročito kad članovi nemaju druge dužnosti. G. Antula, St. Popovič i Bankovič za to su: da ne treba odredivati broj za rešavanje. Ž. Živanovič hoče i »ovde da bude konzervativan«, pa traži da pravo glasa imaju samo punoletni članovi. Vulovič: da bude najmanje polovina Članova prisutna. G. Steva Popovič predlaže da se čita tačka po tačka. Usvaja se. Sve tačke ovog člana budu primljeno s ovim dodatcima: 1) da zbor rešava o žalbama isključenih članova, i pitomaca, kao u opšte o žalbama o upravinog rada, 2) da se glavne skup-štine oglašuju u novinama na 15 dana: ranije.
Drugi odeljak ovog člana, o upravi primljcn je po redakciji.
Kod trečeg odeljka o prestanku družine, g. Ž. Živanovič predlaže^ da se pitomci, koji su na strani, u slučaju, prestanka družine, vrate natrag. G. Lj. Kovačevič naprotiv, da se pitomci odr-' že do kraja. Pošto su još neki članovi govorili o tome, usvajaju se ove izmene: 1) da sc novac dade upravi fondo-va na čuvanje, a nepokretnosti i pii-; bor društveni opštini na čuvanje; 2) da novo slično društvo, ako bi se javilo, može primi ti od uprave opštine te nov-' ce, pribor i nepokretnosti, i 3) da se na toj skupštini, koja reši o prestanku, donose rešenje o pitomeima, koji bi bili na strani.
S tim je svršen pretres statuta. Izbor uprave ostavi jen je posle upisa članova. Zatim se prešlo na tipis članova.
(Nastavičc sc.)
vor o p-opoldanskem okrožnem zletu in so se določili okr. vodniki za posamezne oddelke ter dala navodila.
Končno je bilo sklenjeno, da se tudi naše okrožje korporativno udeleži sokolskih svečanosti 7. avgusta v Kostanjevici. S tem je bil dnevni red zaključen ob pol 12. uri.
Po 13 uri so se začeli zbirati telo-vadeče članstvo, naraščaj in deca k glavnim skušnjam za popoldanski javni nastop, ki se je vršil pred Sokolskim domom. Po skušnjah so odkorakali vsi telovadeči na kolodvor k sprejemu gostov iz Novega mesta, Trebnjega, Višnje gore in Ljubljane. Med odličnimi gosti smo opazili župnega starosto br. dr. I. Vašiča in g. sres. načelnika dr. F. Logarja. Izpred kolodvora se je formirala nato lepa povorka z godbo Sokola I. na čelu, ki je krenila po Mirni do Sok. doma, kjer je bil razhod. Sodelovala sta 262 pripadnika Sokolstva.
Točno ob 15.15 so prikorakali na telovadišče vsi telovadeči oddelki (223), nakar je zbrani zbor pozdravil iskreno društveni starosta br. Fr. Bulc in je žup. starosta br. dr. I. Vašič izpre-govoril nekaj lepih sokolskih besed. Zahvalil se ta še s par mislimi okr. načelnik. Ves zbor je po vzkliku N j. V. kralju ob spremljevanju godbe zapel državno himno.
Takoj za tem pa so vsi oddelki odtelovadili letošnje vaje skladno, a kritje je mestoma motilo nastop. Po raznoterostih in igrah, pri katerih so nastopili vsi oddelki, so tri vrste podale na orodju prav efektne sestave, nakar je bil nastop ob pol 17. uri zaključen. Obisk je bil srednji — pač kriza tudi tu ni mogla prizanesti. Vendar so z usDehi lahko prav vsi zadovoljni!
Župa Novi Sađ
SOK. DRUŠTVO PETROVARADIN Proslava 20-godišnjice
Dana 11 juna o. g. proslavilo je Sokolsko društvo Petrovaradin 20-go-dišnjicu sokolskog rada javnim časom i otvaranjem letnjcg vežbališta.
I. Istorijat Sokolstva u Petrovara-dinu. Petrovaradin, istorijski grad, poznat još iz rimskih vremena kao severna straža pred najezdom divljih Skita i ostalih barbara, u srednjem veku kamen međaš u borbi s Turcima, u novi-je doba rodno mesto hrvatskog narod-nog bana Jelačiča, grad u kojemu je također boravio veliki Jugoslovenštios-majer, _ u kome je župnikovao Ilija Okruglič i pisao svoje pozorišne komade iz narodnog života, taj grad nije ni n najnovije vreme ostavila njegova slavna i junačka prošlost, o čemu nam najbolje svedočanstvo daje ovako tep plod 20-godišnjeg sokolskog rada.
Godine 1912, u vreme teških poii-tičkih prilika, kada su u ovim krajevi-ma i civilne i vojničke vlasti s nepo-verenjem gledale svaki i najmanji nacionalni pokret, sijuči razdor i mržnju medu bračom Srbima i Hrvatiina, vrača se u svoje rodno mesto Petrovara-din omladinac Josip Divild, osniva Hr-vatski Soko i bez odobrenja vlasti ot-počinje vežbe sa 22 člana osnivača. Broj vežbača se je iz dana u dan pove-čavao tako, da su uskoro Sokoli imali i lep broj pomažučih članova.
23 juna 1913, nakon dugog čekanja, potvrdena su pravila društva, a 10 avgusta iste godine održana je prvi redovna glavna skupština.
Početak rada bio je težak. Nedo-voljno poznavanje sokolske ideje, neuspeli dotadanji pokušaji osnivanja sokolskog društva, nesnosne političke prilike (balkanski rat), sve su to bile poteškoče, koje je svojom izvanrcd-nom energijom znao da savlada brat Josip Divild.
Posle rata ncumrla sokolska misao okuplja opet svoje verne članove, ko-ji oduševljeno pretvaraju Hrvatsko sokolsko društvo u jugoslovensko. Na vidovdanskom saboru u Novom Sadu god. 1919 glasaju i delegati peUovma-dinskog društva za ujedinjenje u jcdan savez, Jugoslovanski sokolski savez.
Brat J. Divild preuzima tehničko vodstvo i nakon reorganizacije društva, broji ono god. 1920 več 254 člana. Od 1919 dalje menja društvo periodično svoje uprave. Društvo je svake godine raslo brojem članova, dok se nije sada popclo do rekordne cifre od 539 članova.
II. Proslava. 11 juna u 15 časova pošla je uprava petrovaradinskog Sokolskog društva sa sokolskom fanfa-rom na čelu i s impozantnom i vrlo slikovitem povorkom svojih vežbača svih kategorija pred most Kraljeviča Tomislava, gde je dočekala upravu novosadske Sokolske župe i Sokolsko društvo Novi Sad. Nakon što je povorka ponovno bila formirana, vratila se uz svirku sokolske fanfare i vojne muzike na vežbalište.
Sokolsko letuje vežbalište, koje je nakon ovogodišnjeg proširenja tom prilikom definitivno otvorcno, upravo je idealan prostor, kakav se retko gde može nači. Sastoji se iz dva dela: iz samoga vežbališta, lepog, prostranog i ravnog terena u punom suncu, i iz parka, u kome je smeštena publika, koja tako može da u prijatnoj ihJadovini drveča posmatra vežbe. To lepo vežbalište osvanulo je toga dana iskičeno bez-brojnim zastavama i zelenilom, sprem-
no da dočeka mnogobrojne domače i strane goste.
Gradanstvo Petrovaradina odazva-lo se je najpripravnije pozivu svog Sokolskog društva i ispunilo u upravo rekordnem broju celo vežbalište, tako, da su sva mesta bila zauzeta.
Sokolski savez zastupao je brat dr. V. Belajčič, savezni prosvetar s celim prosvetnim odborom. Novosadsku župu zastupali su brača dr. I. Pavlas, starešina i M. Todorovič, načelnik, a novosadsko Sokolsko društvo brača dr. T. Jovanovič, starešina, i J. Toto-tovič, načelnik. Bana Dunavske banovine zastupao je g. dr. S. Barišič, načelnik upravnog odeljenja; vojsku je zastupao komandant armije g. general V. Nikolajevič sa gospodom; bački vladika preosv. g. dr. Irinej poslao je kao svog zastupnika g. protojereja M. Popoviča. Isto tako prisostvovali su gradonačelnik g. dr. B. Borota, g. ing. Daka Popovič, senator, te gg. dr. Milan Sekulič i dr. Branko Nikolič, poslanici, g. Ž. Mitrovič, pretsednik sa-veza kulturnih društava, g. C. Đorđe-vič, upravnik policije i veliki broj drugih uglednih građana.
Proslava započela u 17 časova vrlo lepim nastupom svih kategorija vežbača, pred kojima je stajala današnja uprava društva.
Nakon »Sokolskog pozdrava«, ko-ji je otpevao sokolski dečji hor, starešina brat V. Višoševič ocrtao je u lepom uvodnom govoru razvoj Sokolstva u Petrovaradinu, podvukavši sve markantnije momente njegove 20-go-dišnje istorije. Zatim uzima reč brat F. Malin, urednik »Sok. Prosvete« i bivši starešina ovoga društva, i u vrlo uspelom govoru obrazložio je ukratko sokolsku ideologiju. Izmedu ovih govora otpevao je skladno sokolski dečji hor dve sokolske pesme (»Vrstajmo se« i »Jugoslovenski Sokoli«), Nakon toga starešina brat V. Višoševič prilazi gradonačelniku bratu dr. B. Borati i predaje mu spomenicu petrovaradinskog Sokola kao skroman dar za broj-ne usluge, kojima je brat gradonačelnik zadužio petrovaradinsko Sokolsko društvo.
Iza toga nastupale su pojedine kategorije vežbača i izvadale sok. vežbe, podeljene na sedam tačaka, ovim redom: 1) Muška deca: Proste vežbe; lepa, ujednačena ritmika i harmonija pokreta. 2) Ženska deca: Vežbe s ven-čičima; lepe i slikovite grupacije, vrlo dobro izvedene. 3) Muški naraštaj: Vežbe s palicama; izvedene odlučnim, junačkim pokretima. 4) Ženski naraštaj : Vežbe s lukovima; lepo i neobično ukrstavanje belih lukova. 5) Vežbe na spravama; odlično izvedene, izazvale su naročito divljenje. 6) Članice: Proste vežbe; sigurno i s rutinom izvedene. 7) Članovi: Proste vežbe; odlučno i vrlo lepo izvedene. 8) Vojska: Vežbe s puškama; precizno i izvanredno lepo.
Svaka kategorija dala je najbolje svoje što je mogla, tako, da se ne može niti jednoj dati prednost u izvedbi.
Kao interesantnu i uspelu atrakciji! valja spomenuti balon u državnim bojama i s natpisom o samoj proslavi, koji je načinio potstarešina brat A. Jeržabek.
Posle završenoga programa razvilo se je spontano narodno veselje uz svirku vojne muzike, sokolske fanfare i orkestra petrovaradinskog Sokola (koji se u zadnje vreme rapidno razvio i usavršio).
»Smem smelo da ustvrdim da sokolska misao u Petrovaradinu likuje«, rekao je s punirn pravom u svom govoru na proslavi brat starešina V. Višoševič. Ovo društvo, jedno od naj-istaknutijih i najagilnijih sdk. društava u novosadskoj župi, dovinulo se za-vidne višine. Neka i dalje nastavi svoj tegotan ali plemenit i sveti put svetlim vrhuncima sokolskih ideala, neka us-traje i dalje u svom nesebičnom i brat-skom radu »sokolskom snagom svom za Kralja, za narod, za mili dom!«
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA
Došla su k nama i več otišla naša mila i draga brača i sestre Sokolskog društva Plzenj V, koji su nam vratih posetu, koju smo im priredili o lanj-skom svesokolskom sletu u Pragu. — Da bi bilo jasno otkuda potiču ove veze, zači čemo u blisku prošlost. — Veliki pokrajinski slet ČOS u Plznju 1929 g. posetila je i jedna grupa od 12 brade vežbača našega društva. Tom prilikom odneli su na dar Sokolskom dru-stvu Plzenj V zastavicu u našim na-rodnim bojama i sa sokolskim emblc-mima. To je začetak naših srdaenih i iskrenih bratskih veza. Na isti dan, tri godine kasni j e 5 VII 1932 g., u Smeta-ninoj Šali Obecnog doma u Pragu brača i sestre Plzenj V poklonili su našem društvu divnu zastavu kao uzda-rje, a mi njima krunu od žita, kojom smo krunisali i još jednom potvrdili več čvrstu našu vezu.
15-og jula jutarnjim vozom prispeli su mili gosti, dočekani od velikog bro-ja našega članstva i ostalog gradan-stva. Nakon kratkih pozdravnih govora, krenula je povorka sa Sokolskom muzikom domačina na letnje vežbalište, gde su gosti raspodeljeni po privatnim stanovima. U podne, toga dana, bilo je svečano primanje u gradsikoj večnici. Voda puta, br. ing. František Pohorski pročitao je pozdravno pismo načelnika grada Plznja gradu Subotici
i predao g. grad. načelniku divan album. G. gradonačelnik ing. Ivkovič-Ivandekič zahvalio se i pročitao je pozdrav Subotice gradu Plznju, te je za-molio br. ing. Pohorskog da isti isporu-či načelniku grada Plznja. Kao uzdarje predao mu je album grada Subotice. Iza toga otpevane su obe himne, pa su gosti dobili od grada za uspomenu album Subotice. Prijem je ovim bio za-vršen. Primečeni su bili, pored grad-skog senata u punom broju, još i komandant divizije general g. Naumovič, u pratnji komandanta konjičke brigade generala g. Belimarkoviča, nadalje komandanti pešadijskog, artilerijslcog i konjičkog puka, narodni poslanik g. Santo, pretstavnici humanih i kulturnih društava, pretstavnik br. župe N. Sad, i drugi mnogi odličnici, tako, da je bila velebna i velika gradska večni-ca do poslednjeg mesta ispunjena. — Po podne je bilo slobodno za odmor, za razgledanje grada, Paliča, več prema tome, kako je koji domačin našao za najbolje da provede i ugosti svoga gosta. — Uveče na velikom letujem vež-balištu održana je akademija Plznja V. Pre početka, br. starešina ing. K. Petrovič pozdravio je drage nam goste i pri-vezao je tri trake na njihovu zastavu; zatim je i pretstavnik jugosl.-čehoslov. lige na češkom jeziku pozdravio goste i privezao traku na zastavu. — Na programu akademije bili su odlični sa-stavi Erbena Štruca, Kočove, Burde i Zenišeka. Sve vežbe vrlo su dobro izvedene, i jedino se kod vežbi na raz-boju primečivao umor što se može pripisati putovanju i vručini toga dana.
Akademija je pažljivo pračena od ogromnog broja gledalaca, te je svaka tačka po zasluzi nagrađena burom aplauza. Za vreme odmora sestrica Li-buša Burdova deklamovala je »Smrt Majke Jugoviča« i »Novo Pokolenje« od A. Šantiča s toliko temperamenta da je zasluženo pobrala ogroman aplauz. Posle akademije razvila se igranka. Gosti i domačini ovoga puta toliko su se zbližili, toliko se srodili, da se več predmjevao težak rastanak. — U nedelju pre podne svi su izašll na Palic gde je u 13 sati prireden za-jednički ručak na kome je uzelo uče-šča oko 300 csoba. Br. prosvetar do-mačeg društva podigao jc prvu zdra-vicu br. pretsedniku Masariku, a zatim prosvetar gostiju Nj. Vel. Kralju Aleksandru; društvena muzika internirala je himne. Pred kraj ručka br. ing. Pohorski otkrio je tada divan kristalni pehar, napunio ga vinom i prem zdravicu s n j ime nazdravio dičnoj jugoslovcn-skoj vojsci te nam ga zatim darovao. Komandant divizije general g. Naumovič zahvalio se je na zdravici uz nekoliko dirljivih prigodnih reči.
Nakon zajedničkog ručka svi su došli na naš lepi Sokolovac, gde je celo po podne provedeno u kupanju, pesmi i raznim zabavama; za celo vreme koncertirala je naša muzika, tamburaški zbor i sekcija harmonikaša. Oko IS sati na tradicionalan način izvršila je kršte-nje jednog sokolskog čamca sestra Ana Pohorska, koji je uz zvuke češkoslo-vaekc himne pušten u vodu. Večc su gosti proveli sa svojim domačinima. Osvanuo je ponedeljak, dan teškog i bolnog rastanka. Na letnjem vežbalištu u 7 časova sakupili su se gosti i domačini. Br. ing. Pohorski se zahvalio u ime sviju, na talko lepom iskrcnom i bratskom dočeku. Br. starešina ing. Petrovič oprostio se u ime subotičkih Sokola, pa je zatim br. Burda »počasni bunjevac« počeo govoriti, no nije za-vršio, govor mu se u suzama ugušio. --Uz zvuke vojne muzike ispratili smo naše mile i drage goste na stanicu, da bi produžili put za Beograd, pa dalje na naše more.	M.	B.	N.
Župa Osijek
SOKOLSKO DRUŠTVO FERIČANCI
Sokolsko društvo Feričanci razvilo dne 18 juna svoju društvenu zastavu. Ovo razviče bilo je spojeno s javnom veihom uz sudelovanje bratskog društva Našice, Orahovca, Čačinci i Zden-ci, te bratskih četa Bankovci i Velimi-rovac.
Zastavi je kumovao brat Pero Ror, starešina Sokolskog društva Našice.
Od strane bratske Sokolske župe Osijek sudelovao je brat Stjepan Vučič, I zamenik starešine župe, te od bratskog Sokolskog okružja Našice br. Stjepan Majer te g. Duro Radič, sreski načelnik.
U 3 sata po podne na letnjem vežbalištu, sastalo se mnogo brače, sestara i gradanstva oko 2000, da uveliča ovu retku sokolsku svečanost i manifesta-ciju, gde se pokazalo oduševljenje ov-dašnjeg gradanstva prema Sokolstvu.
Starešina ovoga društva brat Mijo Rukovanjski, pozdravio je goste i gradanstvo dirljivim govorom, pozdravio je kuma i zahvalio mu se da se izvolio primiti kumstva društvenoj so-kolskoj zastavi.
Brat Ror predavajuči zastavu bratu starešini održao je oduži govor o Sokolstvu, pozdravljajuči prisutne i pozivajuči ih da ikliknu Nj. Vel, Kralju, starešini Sokola Kraljevine Jugoslavije Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i Jugoslaviji.
Brat starešina Rukovanjski prima-juči zastavu obečao je da če ovu sokolsku svetinju čuvati, pa ma i pod cenu svoga života. Posle toga pročitao
je br. starešina telegrafske pozdrave koji su upučeni Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru, Ministru za fizičko vaspitanje naroda bratu dr. Lavoslavu Hanšeku i banu Savske banovine bratu dr. Ivi Peroviču.
Zamenik prosvetara brat Pajcur održao je predavanje o značenju Sokolstva i sokolskoj ideji, što su prisutni pomno saslušali.
Posle razviča i dovršenih govora krenula je povorka s bračom, sestrama i ostalim gradanstvom kroz samo mesto, puni oduševljenja kličuči Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru i Jugoslaviji. Posle toga bio je nastup članstva, sokolskog podmlatka, no, nažalost, sredinom programa počela je kiša i vetar tako, da je vežba morala prestati, pa je tako omela zamišljeni dalji nastup, a i zabavu koja se imala održati pod vedrim nebom. Unatoč toga održala se ipak veselica u sokolani, odnosno prostorijama brata blagajnika Velera, uz puno učešče gradanstva.
Kod samog razviča i na veselici učestvovao je i brat Nikola Mikic, dekan i župnik, kao i kapelan g. Stjepan Kukolja.
Moralni uspeh bio jc iznad očeki-vanja, dok materijalni ne može se u današnje doba krize niti zahtevati.
S.	M.
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO
Javni nastup i okružna takmičenja u odbojci
U nedelju 16 jula održane su u Valpovu dve sokolske priredbe i to tak-mičenje za prvenstvo donjomiholja-čkog sokolskog okružja u odbojci i javna vežba domačeg Sokolskog društva.
Takmičenju u odbojci pristupilo je 5 momčadi članova (D. Miholjac, B. Magadenovac, P. Podgajcl,, Belišče I Valpovo) i 3 momčadi muskog nara-štaja (D. Miholjac, Belišče i Valpovo). Od strane Tehničkog odbora župe su-dila su u igrama brača Petelin i Glas-ner. Takmičenja su vršena uz veliku požrtvovnost igrača po velikoj vručini od 7 sati ujutro pa do posle 13 sati. Prvenstvo okružja postigla je momčad članova iz Belišča, dok je prvenstvo naraštaja ostalo sporno.
Sama javna vežba morala je radi velike vručine početi tek u 17 sati. Osim domačih Sokola i Sokolica nastu-pili su i pripadnici raznih kategorija iz susednog Belišča, te D. Miholjca i Pctrijevaca. Sve su vežbačke kategorje nastupilc s ovogodišnjim propisanim prostim vežbama, dok su domača muška deca vežbala još i ljubljanske prosto vežbe. Najlepše i najsložnije su vežba-le čianice, a naročito su se dopale i vežbe muške dece, koja su zajeđno’s onom iz Belišča nastupila u največem broju (72). U rasporedu javne vežhe bila je i jedna novost; bojno takmiče-nje, u kojem su se natecala po 2 naj-bolja takmičara člana i naraštaj ca. To se takmičenje sastojalo u što bržem i pravilnom svladanju raznih zapreka složenih s raznim vežbama kao na pr. penjanje po užetu, skok u dalj, nošenje tereta, bacanje kugle i t. d. Prisut-no je opčinstvo s velikim zanimanjem pratilo ovo takmičenje,
Zbog izvanredno velike vručine, koja je taj dan vladala, bio je poset sa strane opčinstva dosta skroman. Javna je vežba završena uvečer ugodnom ve-selicom na letnjem vežbalištu.
SOKOLSKA ČETA SL. LUŽANI
Sokolska četa Slavonski Lužani, koja zadnje doba s največim elanom i voijom radi na podizanju soikolske misli medu omladinom, učestvovala je nedavno na javnom času u Kapeli-Batrini s članovima, muškim i ženskim naraštaj em i muškim i ženskim podmlat-kom, gde je svratila pažnju na sebe svih gledalaca. Tom prilikom je starešina kapelačkog Sokola brat Radoše-vič nagradio lužanski podmladak s poslasticama za dobro vežbanje i vladanje.
Sa 70 (sedamdeset) članova naraštaja i podmlatka stupala je Sokolska četa iz Lužana na javni čas u Kapelu nekoliko kilometara kroz selo sa zasta-vom na čelu i gudalačkom glazbom, koja je svirala sokolsku koračnicu, a Sokoli, pa i najmanji Sokoliči i Sokolice pevali su pesme.
Silni svet je istrčao na cestu da vidi tu veliku povorku u narodnoj nošnji i male Sokoliče podignute glave gde stupaju i pevaju. Mnoge su majke vi-divši mališane ječale i gušile se u plaču od radosti, a mala deca su radosni vik-nula: Majko, majko, i ja ču u Sokole!
Župa Sarajevo
SLET KAKANJSKOG OKRUŽJA U VAREŠ-MAJDANU
*» Na dan 30 jula o. g. održava se u Vareš-Majdanu slet kakanjskog okruž-ja.
Na dan sleta pre podne biče doček gostiju, povorka, pokusne vežbe svih kategorija i pregled Državne železare u Vareš-Majdanu.
Posle podne oko 2 Vi časa biče zbor svih društava i četa u društvenoj so-kolarii, odakle če članstvo u stroju poči i promarširati pokraj vežbališta. Posle toga nastaje javni čas uz pratnju muzike sarajevskog Sok. društva.
Го svršetku javnog časa održače se opštc narodno veselje na ilumiranom vežbalištu i pretstave pozorišta lutaka Sok. društva.
Toga dana priređuje društvo i iz-ložbu, na kojoj če se moči posetioci u poznati o razboju i istoriji društva od 1927 godine t. j. od dana njegova osnivanja do danas.
Društvo u Varcš-Majdenu, kao domačin, dovršava sve pripreme oko sleta za koji vlada u okolnim mestima veliko interesovanje.	S.	D.	>
Ž.upa Vel. BečkereU
SOKOLSKO DRUŠTVO NOVI BEČEJ
t Brat Petar Kimpaaov
Petar Kimpanov, učitelj i tajnik presvetnog odbora Sokolskog društva u Novom Bečeju, dana 12 o. m. udavio se nesrečnim slučajem prilikom kupa-nja u Tisi.	5
Ji.
t Brat Petar Kimpanov
Sokolsko društvo u Novom Bečeju, pa i celo Vranjevo kao i Novi Bečej, pretrpelo je usled njegove iz-nenadne i neočekivane smrti veliki gu-bitak. Izgubili smo za navek našeg du-gogodišnjeg aktivnog radenika na sokolskom polju. Ne samo njegova uža rodbina i Sokolsko društvo u Novom Bečeju več i cela »kolina, potresena ovim udarom sudbine, nemo od iznenđ-denja i žalosti rastalo se 14 o. m. sa zemnim ostatcima svoga valjanog. Perc. Smrt je ovoga puta odnela iz naše sredino najboljega medu nama u cvetu mladosti; odnela jc čoveka, koji jc več za svojih 31 god. koliko proživeo, us-peo da stvori dela, koja su mu osigura-la trajnu uspomenu medu svojima. Bio je čestrt i valjan sm, uzoran brat i učitelj. On se več iz rane mladosti odli-kovao najlepšim osobinama. Kroz sve vreme školovanja bio je luvek skroz odličan, prvi medu najboljima. Kao učiteljski pripravnik u Somboru još u III razredu bio je pretsednik literarne družine. Širio je nacionalnu ideju kroz ceo svoj život, a naročito se istakao još ranije na sokolskom pdlju, i sve do svog tragičnog momenta ostaje kao najvred-niji Soko. Bio je pokretač i organizator svih prosvetno-kulturnih manifestacija i priredaba. Retko inteligentan, kulturam On se sav zalagao na svima polji-ma nacionalnog javnog rada. prema onoj Figncrovoj: »ni koristi, ni slave«. Drug Petar bio je več od ranije vatren pobornik jugoslovensko ideje i nacionalno državnog jedinstva i to svoje uverenje stalno je ispoljavao reč ju i delom. Pored toga, što je bio retke inteligencije i prcduzimljivosti, imao je i neobično dobro srce; prema svakomc ljubezan, pažljiv, učtiv, a pored toga skroman i nesebičan. Njegovo mesto službovanja Novi Bečej, pa i van njega, svi koji su ga poznavali, gledali su u njemu uzornog mladog čoveka, od koga se mnogo očekuje i ikome pretštoji lepa budučnost.
Međutim dočekali smo, da ga Iz-nenadno ispratimo na večni put odakle nam se više neče vratiti. S pobožnošču mu ovim odajemo poslednju poštu sa željom: laka mu crna zemlja!
L S*
Župa Skoplje
SOKOLSKO DRUŠTVO PRIZREN t Br. Mladen Grblč
Prizrenski Soiko pretrpeo je ovih dana veliki gubitak: umro je, posta du-ge i mučne bolesti, njegov najbolji član, Soko od samog njegova osnivanja, du-gogodišnji tajnik i načelnik brat Mladen Grbič. Roden 1895 godine u Prizrenu, gde je u polovini prošlog veka nacionalna misao vaskrsavala kroz kul-turno-prosvetnu obnovu, pokojni brat Mladen je u rodnom mestu završio os-novnu školu, nižu gimnaziju i bogoslov-sko-učiteljsku školu. Iz omladinskog pokoljenja, koje je pretrpelo sve nesreče i potrese oslobodilačkog rata, Mladen j c, kao Slobodan čovek i narodni učitelj, svom dušom prigrlio sokolsku misao, pregalački radio na njo-nom ostvarenju u Dušanovu Prizrenu i njegovo j okolini. Ponesen ljubavlju prema Sokolstvu još od svoga deč§-štva, on je u prizrenskom Sokolu radio u oajtežem vreraenu njegova postaja-
Str. 6
God. IV — br. 30
nja, onda, kada nije bilo ni sokolane ni poveceg broja iskusnih i predanih sokolskih rađnika. Radeći i na drugim stranama, u Zenstkom dobrotvornom društvu Srpkinja, u Zanatliskom udru-ženju, u Ženskoj zanatskoj školi kao nastavnik, on se neumorno trudio za Soko, za njegovo onda još malobrojno članstvo, za podizanje sokolskog doma i napredak drage mu sokolske zamisli u kojoj jo osetio pravi i istinski nacio-nalizam. Jugoslovenska omladina ga je udostojila s pretsedničkim položajem u pododboru prizrenskom. U radu za opšte dobro i svagdašnjem raznostru-kom staranju za svoj Soko on je nala-zio smisao života. Retki su ovakvi po-žrtvovani i istrajni radnici u ovom ne-junaekom i sebienom vremenu, kakav je bio pokojni brat Mladen. Otrgnut tcškom boljkom od Sokola još od pro-leca 1931 godine, on je stalno mislio na društvo kome je iskreno dao sve što je mogao, najbolju svoju snagu i preg-nuće od rane mladosti pa do same smrti. Kad jo nedostatak spoljašnjih uslova za rad obeshrabrivao naše članstvo, on je umeo da osokoli klonule i predoči bol ju, bezbrižniju budučnost onom Soikolu, koji nije imao sreču da na vreme steče svoje ognjište i da time još bolje i izdašnije posluži nacionalnoj misli na stražarskom mestu drage mu Otadžbine. Vežbajuei oduševljene Sokole pod vedrim nebom, često na stu-deni, a katkad i u zagušivim prostori-jama osnovno škole, on je bio tvrdo uveren da će se napori prizrenskog Sokola uskoro krunisati uspehom: da de se podići sokolana. koja če ojačati snagu i duh sokolski. I koliku je tugu i neizmerni bol osečala duša Mladenova što joj ne bi sudeno da razvije svoje moči i pravi sokolski polet u novom domu, u boljim i staloženijim prilikama!
Sahranjen je u prizrenskom pravo-slavnom groblju, uz učešče celokupnog članstva i mnogobrojnog sveta. Po nje-govoj izričnoj želji, sahranjen je u so-koLskoj odori. Prizrensko učiteljstvo mu je naročitu pažnju ukazalo kao ret-kom nastavniku, vaspitaču i drugu. Učitelji g. g. N. Janičevič i A. Kujundžić održali su govore pune drugarske topline, a prosvetar Sokola, prof. M. Jovanovič, govorio je pred sokolanom o sokolskom radu i zaslugama pok. Mladena.
Neika mu je večan pomen medu Sokolima i u narodu, a uteha njegovoj dobroj supruzi, deci, ocu, i sestrama!
Župa Sušah - Ri/eUa
SOKOLSKO DRUŠTVO KASTAV
23 jula održalo je naše društvo akademiju, koja je uspela u tehničkom pogledu iznad svakog očekivanja.
Nastupile su sve kategorije s ljubljanskim vežbama. Vežbe su bile dote-rane, pa se je lepo video sistematski rad. Ženska deca su nastupila sa zastavicama, te su kao i uvek svojim nastu-pom izazvala sveopče odobravanje publike. Članstvo je nastupilo s vežbama na spravama i to u dva odela na preči i ručama veoma dobro, pa su pojedina brača svojim vežbama izazvala dugo-trajni spontani aplauz. Vežbe naraštaj-ki s čunjevima vrlo su dobro izvedene, a takoder i vežbe članica, koje su sa svojim tehnički i do u tančine izrade-nim vežbama potpuno zaslužile svestra-no i oduševljeno odobravanje. Brojno članstvo je sa svojim nastupom u prostim ljubljanskim vežbama i ovaj put posvedočilo, da sistematski rad u so-kolani dolazi do punog izražaja, koji se sastoji u potpunom uspehu, a koji ne može kod takvoga rada niti izostati. Zato nije čudnovato, da su i oni bili zasluženo nakradeni svestranim odobravanjem i priznanjem.
Na ovoj akademiji Sokolskog društva u Kastvu nastupilo je neračunaju-či našu decu oko 80 članova, članica i naraštaja, što može svakom pojedinom vežbaču kao i samom Sokolskom društvu služiti samo na čast.
Vežbe za sve kategorije pratio je na harmonijumu brat profesor Ljudevit Brozovič s bratom Božidarom Brozovičem i br. Stankom Jurdanom. Glazba Sokolskog društva Mariniči sudelovala je na ovoj akademiji bez ikakvog hono-rara, te je na taj način i opet dokazala potpuno razumevanje sokolske surad-nje i rada.
Iako su istoga dana bili priredeni razni plesovi u najbližoj okolici Kastva, ova akademija i pored toga uspela je u svakom pogledu,
SOKOLSKO DRUŠTVO SUŠAK-RI-JEKA Desetdnevni prednjački tečaj za naraštajce
Pod vodstvom br. Janka Ljuštine održan je u ovom Sokolskom društvu desetdnevni prednjački tečaj za nara-
štajce. Tečaj je polazilo šestnaest na-raštajaca. Nastavnici su bili: brača Bo-ras, Ljuština, Lavrenčič (iz Maribora), Gonel, Prelovec i Matkovič. Ko ih pozna, zna, da se bolji stručnjaci nisu mogli nači na oktipu. Sreča je htela, da je ovde bio na letovanju br. Lavrenčič iz Maribora, stručnjak u dečjim igrama, pa je on požrtvovno stavio na raspola-ganje svoje vreme i svoje znanje. Isto i brat Rus Gonel. Prošlog petka bio je ispit, komu u prisustvovan starešine žu-pe Sušak-Rijeka, br. I. Polič, starešina Soik. društva Sušak-Rijeka, br. B. Grki-nič, s celim upravnim odborom. Polaz-nici pokazali su zameran uspeh u vežbama i ideološkim pitanjima. Na kraju su im obojica starešina zahvalili i čestitali. Br. Ljuština podelio je polaznicima po jcdnu lepu knjigu na uspomenu.
Župa Šibenik - Zadar
SOKOLSKO DRUŠTVO BIOGRAD N/M.
13 jula t. g., na dan obletnice za-paljenje trščanskog Narodnog doma »Balkan«, održalo je ovo društvo ko-memorativni sastanak. Sastanak je održan u 9 sati na večer u društvenim pro-storijama. O predmetu, a u vezi s istim uopče o prilikama naše brače u Julij-skoj Krajini, predavao je učitelj-Istra-nin brat Ivo Mihovilovič, koji je, kao sin zarobljene Istre, prikazao prisutni-ma stanje našeg naroda pod Italijom. Predavanje je na prisutnu braču očito delovalo, a predavač je često bio pre-kidan ogorčenim protestnim poklicima. Predavanje je završeno poklicima ju-goslovenskoj Istri, Jugoslaviji, Nj. Vel. Kralju i Vladalaekom domu.
U svrhu da upozna ovdašnje pu-čanstvo s rak-ranom na našem narodnem telu, ovo društvo ima u vidu još nekoliko predavanja o prilikama naših sunarodnjaka pod Italijom.
SOKOLSKA ČETA BANJ
24 juna priredila je naša četa akademiju u sokolani matičnog društva Pašman. Akademiju je otvorio brat E. Čič, starosta, s vrlo lepim i iserpnim predavanjem o stanju naše porobljene brače u Julijskoj Krajini. Lepo i opšir-no predavanje brata Čiča bilo je nagra-deno dugotrajnim aplauzom.
Nato su diletanti s uspehom izveli komad »Nada Istre«. U meduvremenu svirao je tamb. zbor i redale se rodo-
ljubne deklamacije sok. podmlatka. Uspeh akademije s moralnog stanovi-sta bio je odličan, a s materijalnog do-bar,
U nizu brojnih pretstava, koje su se davale, opazilo se da interes publike za iste raste sve više što svedoči sve bolje posečivanje sok. zabava.
Iza dovršene pretstave, koja je, s obzirom na samu izvedbu i sadržaj, ostavila osobiti utisak na prisutne, formirala se povorka, koja je dala oduška svom patriotizmu u burnim poklicima Kralju i otadžbini. U 20 časova bio je odlazaik brače iz pripadnih četa: Banfj, Ždrelac, Kraj.
Župa Tuzla
SOKOLSKO DRUŠTVO BOS. BROD Ispravak
U našem listu od 4 jula 1933 god. br. 28 na 4 stupcu pod takmičenje po-jedinaca (župa Tuzla) stoji pod IV-a Karlovič Josip, župa Tuzla, društvo Tuzla, dok bi trebalo pravilno da stoji, da je br. Karlovič Josip član Sokol, društva Bos. Brod.
Župa Zagreb
SOKOLSKO DRUŠTVO KLOŠTAR-IVANIĆ
Na poziv Sokolske čete Križci- priredilo je matično društvo Kloštar Ivanič 15 juna 1933 izlet u pomenuto selo radi što jačeg razvitka Sokolstva u se-lima.
Slavlje je bilo priredeno u dvori-štu državne osnovne škole Križci. Na ulazu je bio podignut slavoluk iskičen s državnim zastavama, u sredini s nat-pisom »Zdravo!«. Pod slavolukom sa-kupila se Sokolska četa na čelu sa svojim upravnim odborom, te tamburaškim zborom i mnoštvom seljaka i seljaki-nja, da dočekaju bratsko Sokolsko društvo Kloštar Ivanič. Pri dolasku Sokolskog društva, svirao je tamburaški zbor razne nacionalne koračnice.
Matično društvo pod slavolukom pozdravio je zamenik starešine čete br. Mihajlo Bogdanovič. Na pozdrav ot-zdravio je starešina društva Kloštar Ivanič, brat Nikola Zubatovič.
Nato su izveli brača vežbači matičnog društva na spravama nekoliko vežbi, a iza toga razvila se sokolska veselica.
Sam izlet učinio je vrlo povoljan utisak na prisutne, te je utro još bolje puteve, koji vode k širenju Sokolstva na selu.	s. Z.
SOKOLSKO DRUŠTVO PAKRAČKA POLJANA
U nedelju dne 23 jula o. g. održalo je Sokolsko društvo Pakračka Poljana svoju drugu javnu vežbu, kojoj je pri-sustvovalo bratsko Sokolsko društvo Uljanik s članovima, decom i narašta-jem, nadalje Sokolske čete iz Gaja i Brekinske, te Sokolsko društvo Deža-novae s vodstvom i članovima.
Program, koji je bio biran, izveden je obzirom na nevreme u mesnoin Vatrogasnom domu, gde su odvežbane sve točke uz odobravanje publike.
Javna vežba uspela je u ovom ma-lom i ubavom mestancu iznad svakog očekivanja.
Narodno veselje potrajalo je kasno u noč na sveopče zadovoljstvo pri-sutnih.
Materijalni i moralni uspeh bio je dobar.
SOKOLSKO DRUŠTVO STAŽA
Dne 9 jula o. g. održalo je Sokolsko društvo u Staži svoju četvrtu javnu vežbu, koja je u svakom pogledu potpuno uspela.
Vežbi su prisustvovala Sokolska društva Blinja, Bobovac i Sunja, te Sokolske čete Crkvenibok, Blinski Kut i Papiči.
Pre vežbe održao je kratak pozdravni govor starešina društva brat Milan Novakovič, čiji je govor burno pozdravljen klicanjem Nj. Vel. Kralju, Kraljici, Kraljevskom domu, te prvom starešini Sokola Nj. Vis. Prestolonasledniku Petru.
Vežbalište, koje je bilo lepo ukra-šeno državnim bojama i zelenilom, bilo je dupkom ispunjeno narodom iz Okolnih sela i ostalih gostiju. Unatoč teškim vremenima, seljaci ovoga kraja oduševljeno prate rad Sokolstva i po-sečuju njegove priredbe. Sokolsko društvo u Staži, neumorno radi na širenju sokolske ideje, a naročitu pažnju posvečuje osnivanju sokolskih četa u svo-me delokrugu.
Vežbe su pračene s velikom paž-njom i svaka je tačka burno pozdravljena, što je potpuno i zasluženo, jer su vežbe kako na spravama, tako i proste skladno i precizno izvedene.
Posle vežbe nastalo je veselje uz narodno kolo.
6
Filijala: Beograd
Bal «n-k ulica et. 24
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko PaKli Zagreb, Kraljice Marije
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
P ' H t- l Pra a
Naslov za brzojavke: „Trikotaža* Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77 ToUfo„ 2-61-ul
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ‘‘. Zahtevajte cenike in prospekte. — Cene jako merne. — Za točno in solidno izdelavo jamčim.--------- —...
350—28
a
©us
KUiMNAfMEU
ЦМЦ*МАРА1ШИМ0УДИ
345-29
Malinovec
pristen, naraven, s čistim sladkorjem vkuhan, se dobi na malo in veliko v
Lekarni dr. G. PIccoll Ljubljana, Tyrševa 6
nasproti »Nebotičnika«
349-5
TRGOVAČKA T1SKARA
V.G. KRALJETA
SUŠAK
Strossmay ero va ulica 5
TELEFON BROJ 3-22
348-5
Suhe
glfive
kupuje
SEVER K 0*M P.
LJUBLJANA
342-14
nSpomen - Klince u
Jtlcaere ~:v-----=
za osvečenje sokolske zastave najbolje i jevtino izradjuje MIRKO ŠMAT, graver Beograd, T e r a z i j e 1
347—29
ŠIRITE SOKOLSKU ! ! ŠTAMPU:	M
„SOKOLSKI GLASNIK“ „SOKO", „SOKOLIČ" i „NAŠU RADOStH
mm hia иишкА
LJUBLJANA, PREŠERNOVA ULICA ŠT. 3 S PODRUŽNICO NA MIKLOŠIČEVI CESTI 13 je največja regulativna hranilnica v Jugoslaviji
Ima vlog nad 430,000.000*- Din, rezervnih zakladov
pa nad 10 mil« dinarjev	3">l-4
! Za pupilne naložbe na sodni depozitni oddelek, za varčevanje mladine izdaja domače hranilnike^ za pošiljanje po posti pa svoje položnice. Za vse vlogo jamči mestna občina z vsem svojim premoženjem in davčno močjo — Hranilnica kupuje in prodaja tudi devize in valute naikulant-neie. Ta posel opravlja v svoji podružnici na Miklošičevi cesti stev. 13.
» Telefon cei trale št. 2016 in 2bl6, podružnice st. 2307. Čekovni račun pri • Poštni hranilnici v Ljubljani, centrale St. 10.553, podružnico št. 16.138.
fg1 Uradne ureza stranke so od 8. do 12. ure
Oglašuiie u »Sokolskom glasniku« i
Trgovina sokolskih potrepština i krojačka dvorana
Grga Horvatek
Dobavljač Saveza Sokola kralj. Jugoslavije
iiaiiiii!i[iMiiiiiBiiiiiii^i[ii[|[iiiiiiiiiiiiiiiiii)iiiiiiii!aiaiiZfeQRE^
FRANKOPANSKA ULICA 9 IHIIHIHIIR
izradjujem sve vrste propisanih sokolskih svečanih i vježbačkih odijela, za sve kategorije muško i žensko članstvo. Prodaja svih sokolskih potrebština uz vrlo ^ umjerene cijene. — Robu razašiljem pouzečem. — r Vanjskim društvima obavljam brzu otpremu.|
Sokolska literatura, športne, leposlovne, mladinske, znanstvene, šolske knjige. Velika zaloga slovenskih, srbskih, hrvatskih in drugih slovanskih, angleških, francoskih,
nemških in drugih knjig.
Knjigarna Učiteljske tiskarne
Maribor
Tyrševa testa 44
Ljubljana
Frančiškanska ulita 6
343-'/a
PRVA JUGOSLOVENSKA INDUSTRIJA
k	ŠPORTSKIH	POTREPŠTINA
M. PRUCKER Zagreb, Iliča 39
 -— •"""	Beograd,Pasaž
Akademije Nauka
VlastStl proizvod lako-stletskih sprava, lopfte za od&ojku,
medicinka, košarka, Oopie жа	itd,
ZAHTJEVAJTE BESPLATNE CJENIKE!
246—28
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
(NARODNI DOM) dobavila:	po
Odela za žensku decu  ...........od	Din	40— do Din 45 —
Gaćice „	„	„	    ,,	30 —	„	„	35 —
Hlačice za mušku decu............. „	30'—	„	,,	35’—
Košulje ervene za mušku decu	.	.	.	.	„	„	35"—	„	,,	40’—
Hlače za muški naraštaj.......... „	35’—	„	„	40'—
Košulje ervene za muški naraštaj	...»	„	45'—	„	„	50'—
Marame bele za ženski naraštaj sa
ervenim trakom..........................a „	8'—
Marame ervene za članice............  .	.	. „	„	8'—
Košuljice bele za ženski naraštaj, platnene....  „	25"—
» ,i n t> a panama.........................  „	35*
„	„	„ članice, panama.................  „	50'—
„	„	„	„	trikotne........ „	„	35*—
Trikotne hlače za članove, pamučne	. . od Din 70'— do	„	75'—
Majice za članove............................ „	20—	„	„	25•—
Cipele za vežbu	:..........  „	30’— „	„	40’—
Pojas lakovani za svečanu odoru la........a	„	30’—
o	a	a	i»	d Ha	.  .........,,	,,	18 —
Kape za svečanu odoru........................  ,,	48’—
Znaki za kape.......................................  >*	4'—
v »	» P°ias..................................  »	J’—
Stof za svečanu odoru la.......................  »	155’—
>»	» v	i* 1Ia.......................  **
» h »	j*	Hia.................  •	• i> »
Pribor za svečana odela po najnižim cenama
344 - 20
Izdaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (!Б. Gangl) • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Čelar • Uređuje Redakcijski otsek • Tiska Učiteljska tiskarna (pretstavnik France Štrukelj); svi u Ljubljani