ЈНПЈИ
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI)!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 30 avgust 1040 6od. XI . Eroj 35
. MOJKOVAC
Pisalo se ovih dana mnogo o Mojkovcu. Sa mnogo pažnje istican je uzbudljiv primer herojstva ko ji je Crna Gora, verna svojo j sjajnoj tradiciji, dala za devedeset i tri dana mučeničkog hrvanja sa mnogo br o j ni j im i bolje °Premljenim neprijateljem. Trebalo je da se to čini i tako Pa i još bolje. Narod ko ji ne čuva uvek živim kult svojih heroja i mučenika otkida se od glavnog izvora moralnih snaga za nova pregnuča i junaštva. Primeri junačkih pre-galaštava su ono što čine najblagorodnije bogatstvo jedne nacije. Svedočanstva o spremnosti jednog naroda da uvek dade život za svoju sl obodu i' svoje dostojanstvo svetle kao opomena generacijama koje teško razaznaju u tmuši sadašnjice puteve svoje misije. Mojkovac je takav jedan svjetionik.
Lako se boriti kad prilike govore za pobedu i kad oružje jamči unapred za uspeh; kad svi računi govore da če svaka žrtva biti nagrad ena rezultatom ko ji ne može izostati. Ali mi smo se borili i onda kad nikakva predvidanja nisu dala nazreti srečan kraj bitke; i onda kad se sve bilo združilo protiv nas: i nadmoč oružja i brojnost neprijate-Ija i nesretnost prilika. Borili smo se kad ni je bilo ni zrač-ka svetla na našem mračnom horizontu. Borili smo se tako na Kosovu, borili smo se tako otstupajuči niz Alba-niju, borili smo se tako od Višegrada do Mojkovca. I u tom je moralna veličina naše borbe. Kad se jasno znalo da borbi nema sretnog kraja borilo se jednako junački i jednako požrtvovano. Jer se znalo da se je uvek vredno BORITI ZA DUŠU NARODA, ZA NJEGOV OBRAZ I NJEGOVO DOSTOJANSTVO. Borilo se od Kosova pa do Kajmakčalana za carstvo nebeško. I svaki je junak i borac Ponavljao zavet car a Lazar a i primer Obiliča. Braniti otadžbinu i sl obodu ni j e stvar računanja i odmeravanja razloga nego APSOLUTNA, NIČIM NEUSLOVLJENA bUŽNOST. Otadžbina se može i neodbraniti — ALI BRANITI SE MORA. Jer borbom za slobodu i bezuslovnom odbranom otadžbine mogu da se izgubi teritorija ali ne gubi Otadžbina, mogu da padaju ljudi ali ostaje Nacija; krv prolivena u to j borbi večno je i nesatarivo seme nove 1 velike budučnosti i klica jedne sjajnije i vece slobode, Božji biti i utvrditi se u nerazrušive osnove carstva nebe-skog — to je put ko jim se narod osigurava pred naj-strašnijim izgledima i čini se večnim i onda kad gine i ide na Golgotu.
Mojkovački junači su pošli tim putem. To je put na kome je stečena slava lomne Crne Gore. 1 svejedno što je Pisano mnogo o Mojkovcu nikad ga ni je dosta spominjati i slaviti. I dovikavati ga savesti nacije ko ja treba da ostane budna na starim putevima svoje slave. Treba dovikivati Mojkovac u času u kome junačku i večnu dušu nacije žele da nagrizu otrovni črvi kukavičkog racionalizma i podmuk-,0g malodušja. JUNAČKI ŽIVETI — to treba da bude lozin-ka jugoslovenska u časovima kad defetistička i koruptivna Parola da treba živeti svakako pa makar i bez časti i bez lobode, živeti svakako pa makar kao beslovesna stoka, kad ta parola želi da podruje granitne osnove naše visoke nacionalne etike čiji je naj lepši izraz naše nacionalno herojstvo i mučeništvo. JUNAČKI ŽIVETI ZNAČI VEČNO ŽIVETI. To su nam dokazali i junači črnogorske vojske sa Mojkovca čiji primer u nedelju oživijavamo da bi pro-budili u srcu nacije duh ko ji je kovao njihova junaštva. Tu na Mojkovcu pao je i jedan slavan barjaktar. Od sve-tog Petra cetinjskog njegova kuča nosi bajrak i predaje Sa sa oca na sina. Ali ga je svaki sin uzeo iz mrtvih očevih ruku. SVI SU POGINULI U BORBI POD BAJRAKOM. Od prvog do poslednjeg. Ali bajrak je ostao. / slavno ime je ostalo. 1 sloboda narodna je ostala. Kad su njeni sinovi spremni da ginu nacija postaje večna. Bajraktari 8‘nu ali bajrak uvek ostaje. I večno ime ostaje. I čoveku i narodu. Mojkovac ne govori ništa onom roju strvinara ko ji su tako zlokobno zagrajali u našem javnom životu.
govori on o lepoti herojstva i o svetosti mučeništva blesavim cinicima i obožavateljima konfora i zemaljskih kratkotrajnih radosti. Govori on narodu, baštiniku yelil<ih ideala, govori on omladini na čijem če se svetom i čistom °duševljenju graditi sutrašnja velika Jugoslavija. Jer samo
Sokoli proslavljaju Rođendan Nj. Vel. Kralja Petra II
U Savezu SKJ J n svima sokolskim jedinicama vrše se žive pri-preme za proslavu ovogodišnjeg Rodendana Nj. V. Kralja, kojim Kralj ulazi u godinu Svog puno-ljetstva a Sokolstvo u završnu godinu Petrove Petoljetke. Na-ročito u svima mestima vlada živo interesovanje za grandiozna štafetu u kojoj učestvuje preko 7000 trkača koji imaju svetu duž-nost da donesu Nj. V. Kralju pozdrave o Rodendanu iz 25 sokolskih župa.
U Beogradu se sprema naročita svečana proslava. Posle učeš-ča na bogosluženjima Sokoli če učestvovati na svečanoj sednici koja če se održati u Domu So-kolskog društva Matica a 11.45. Posle svečane sednice Sokoli če u povorci krenuti na Terazije gde če sačekati poslednje trkače štafete, koji če doneti 25 povelja sa pozdravima župa Nj. V. Kralju. Posle kratke svečanosti, povelje če biti predane Dvoru.
Shod duštnOhi SoUotsb/а i ]u^osiwe*vsU/a dižu glavt!
Sokolstvo će sigurno pobediti!
Odgovor svima „Obzorima" i „Slovencima“ i svima „patriotama" iz beogradskih bifea i „gurmana"
Jedan nerazuman akt koji je naišao na opštu osudu u svim sokolskim redovima i za koga niko neće da preduzme krivicu, jedan akt čija se legalnost još ispituje i koji će biti predmet odlučnih mera i zaključaka najviših sokolskih foruma, dao je prilike da se razbjesni plamen stare mr-žnje klerikalnih i frankovač kih krugova protiv svega u što Sokolstvo veruje i čemu služi. Stari dušmani zavetne sokolske misli, jugosloven-skog nacionalnog jđdinstva, ugrabili su taj neodgovorni
JKo&tcir
aueztnoL s
rnbrcL 19^0.
na veliko j vatri junačkih zanosa, koji su stvorili sve naše pobede oružja, moči če se kovati i sutrašnje naše kulturno stvaralaštvo i beležiti velike nove duhovne pobede. Naš civilizatorski i duhovni zamah kojim če mlade generacije bogato oploditi stečenu slobodu nači če korena samo u tom duhu junačkog pregalaštva koje je niklo iz ljubavi za otadžbinu i iz vere u večnu pravdu i u božju istinu koja je osnovno i najdragocenije tkivo našeg narodnog duha i osnov našeg jugoslovenskog nacionalizma.
Mojkovac nam je dao i drugu veliku pouku: veličan-stven primer jedinstva duha i nacionalnog osečanja celog našeg roda. Nikad kao u tom času ni je bilo jasno, koliko snažno jedinstvo nacionalnog osečanja i ideala može da pokrene narod na zajedničke žrtve i mimo državne gra-nice kao što je to jedinstvo sjajno ispoijeno i u st rad a-njima jugoslovenskog naroda u austro-ugarskoj monarhiji. Bez tog jedinstva nacionalnog duha i ideala, države gube ono najpouzdanije oružje koje im je naročito potrebno u časovima kad je apel na taj duh poslednji izlaz iz teškoča.
• Stoga se danas sa dubokom zahvalnošču sečamo junaka črnogorske vojske i izdižemo visoko, na d ogled ju-goslovenskim generacijama, njihovo primer i njihovu po-ruku: Junački živeti i složno se boriti za Kralja i Otadž-binu.
Neka im je slava i hvala!
akt kao priliku da se ospu na sokolsku organizaciju bu-jicama kleveta, laži i neo-stvarljivih pustih želja. Jer je laž od početka do kraja sve ono što je u to j kampanji iz-nešeno protiv jugoslovenskog sokolstva i ako to sa ovog mjesta nije demantova* no razlog je tome samo to što dela i sjajni rezultati nacionalnog rada jugoslovenskog sokolstva, naročito poslednjih godina sama sobom demantuju i u blato pretvaraju sve niške klevete i laži.
Ko je to što „brani“ interese Otadžbine od Sokolstva? Zar oni od čijeg besa sokolstvo godinama brani najviše svetinje nacionalne plaćajući svoju svetu borba žrtvama svojih članova i svojih organizacija? Kao što ih je bra-nio od njihovih satelita i u borbama za oslobodenje svoje otadžbine. Zar ona franko-vačka žgadija koja nastoji da uništi po Banovini Hrvatskoj sve ono što iskreno i sa lju-b avl ju služi Kralju, narodu i otadžbini? Zar „Obzor“, „Hr-vatski list“ i drugi listovi koji ni u ovim velikim istoriskim časovima ne nadoše dve tople reči oduševljenja za svo-> ju sopstvenu otadžbinu koja j je jedino jemstvo sretne sud-bine i Hrvata i Srba i Slove-naca? Ko to nama čita lekcije patriotizma? Zar oni koji-ma mi i s ovog mesta ne mo-gosmo izmoliti ni jedan j edini znak jasne i bezuslovne odanosti prema otadžbini? Zar su to „Slovenac“ i njegova klerikalna tevabija sa_ svojim dvosmislenim patriotizmom i sa očitom tendenci j om da obnovi besomučnu antiso-kolsku kampanju iz vremena „poslanice"? Zar su to ona kafanska naklapala i prodana pera koji nikad ni prstom ne makoše ni u jednom nacio-nalnom poslu niti ih je iko mogao skloniti da od svoje sebičnosti žrtvuju koliko crno ispod nokta u radu za svoj narod. Njihov je sav „narod“ nekoliko stolova po beograd-skim kalanama, bifejima i raznim zagušljivim gurmani-ma a njihov rad naručene i nenaručene intrige uz kleko-vaču i ražnjiče i čevapčiče. Šta zna taj moralno bedni ambijenat za one veličanstve*
Чета Елез добила своју заставу
Deset zapovesti za dopisnike „Sokolskog Glasnika"
ne širine sokolskog nacional-nog rada u kome rade hilja-de divnih nacionalnih prega-laca čiji je idealizam i prega-laštvo največe uzdanje za dobru jugoslovensku sutra-šnjicu.
I stoga se kod njih i mogla da pojavi luda pomisao o — „raspuštanju sokolske organizacije" kako to ponavljaju u jedan glas „Obzor“ i „Slovenec” u zajedničkoj želji u kojoj če sigurno i — umrije-ti! Takva apsurdna i smešna misao mogla je da nikne samo iz neutažive mržnje i iz potpunog nepoznavanja broj-ne i moralne snage Sokolstva. Kad bi, medutim, umeli da stvari pogleda ju na čas onakve kakve jesu njima bi bilo jasno da se sokolstvo ne može „raspustiti" pored sve vruče želje svih protivnika Sokolstva zbog njegove nacionalne ideje. Zato što je Sokolstvo narod, zato što je ono svim svojim delovanjem i verovanjem snažno uraslo u narod, u njegove najživotni-je potrebe i u njegove naj-svetije duhovne vrednosti. Njihova luda pomisao da u pogledu odlučne odbrane Sokolstva i njegovih ideala, može postojati u velikoj so-kolskoj organizaciji i u jed-nom času razmimoilaženje i kolebanje biče uskoro de-mantovana tako odlučno i ubedljivo da če im se ona za dugo izbiti iz glave. 300.000 sokola i sokolica kao jedan čovek spremno je da odbije kao jedan čovek ono što im žele razni „Slovenci" i „Ob-zori“ u ovoj zemlji; niti nas oni mogu „raspustiti" niti razbiti intrigama iznutra. “
„Obzor" je jasan. On još jednom ponavlja svoju staru „optužbu“: njemu je krivo što Sokolstvo i dalje ostaje na braniku svoje velike zavetne misli narodnog jedin-stva. A da kad če Sokolstvo da jače podvuče tu misao nego baš u ovim časovima koji sudbonosno jasno i ubedljivo svedoče o istini da se bez te velike misli ne može ostvariti moralno jedinstvo naroda po-
У недељу, 25 ob. m. сеоска соколска чета Елез (др. Уроше-вац), једна од најнапреднијих на територији жупе Скопље, ос-ветила је своју заставу и прире-дила јаван наступ, који је у сва ком погледу успео. На овој све-чаности узеле су учешћа и окол-не соколске јединице, а наро-чито је вредан хвале труд дру-штва Скопље II — Ханријево, које је дошло са одабраном вр-стом вежбача на справама и му-зиком, затим друштво Уроше-вац, које је довело са собом У-рошевачко певачко друштво. Со-колско друштво ЈСачаник довело је групу мушке деце. Програм јавне вежбе био је богат и про-бран и оставио је ванредан ути-сак. Чин освећења заставе извр-
trebno za velike zadatke ko-je čemo morati savladati. Zar svi pokušaj i političke, soci-jalne i ekonomske integracije kojima prisustvujemo ne padaju zbog otsustva jedne osnovne ideje bez koji se te integracije ne mogu izvesti. Ne možemo mi po sto puta demantovati „Obzorove“ ne-istine kako je Sokolstvo „pro tiv akta od 26 avgusta". Sokolstvo ne može imati protiv toga akta ništa iz jednostav-nog razloga što ono kao m-politička organizacija ne može da ulazi u ocenu političkih
шио je свештеник бр. Боривоје Анђелковић. Застави je кумо-вао бр. Живојин Голубовић, члан Управе жупе. Том приликом одр-жали су говоре бр. просветар из Качаника, 1 заменик начелни-ка Савеза, бр. Инж. Boja Пајић, старешина друштва Урошевац бр. ТодорСлавковић.На заједни-чком ручку говорили су кум бр. Голубовић, у име соколске Жу-пе и бр. Владимир Покорни - Са-лабов, претседник Жупског от-сека за рад на селу и дугогоди-шњи начелник и просветар чете у Елезу, који је изнео историјат рада у чети.
У име соколске чете гостима се захвалио старешина чете бр. Никола Чалија.
akata. To smo mi na ovom mestu jasno kazali i više puta ponovili. Ali ne može se stvo-riti nikakva situacija u Jugoslaviji u kojoj bi Sokolstvo odustalo od rada i borbe za svoje ideale, naročito ideala narodnog jedinstva učvrščujuči tu ideju u srcima i svesti mladih naraštaja koji če na žalost svih „Slovenaca" i „Obzora“ videti jednu moč* nu i veliku jugoslovensku Ju-goslaviju. Sokolstvo je sret-no da radi za tu Jugoslaviju. I tvrdo veruje, usprkos sve-ga, da je ona na putu.
1) IZVEŠTAVAJ BRZO. U to-
me je novinarski posao. Kad javljaš o nekom dogadaju, skupšti-ni, javnom času, osvečenju doma i slično, ne čekaj da prode nekoliko dana dok uzmeš pero u ruku. Treba da to učiniš po mo-gučnosti isti dan i da pismo sa izveštajem otpremiš takode isti dan.
2) IZVEŠTAVAJ TAČNO! Površnost je mana koje ne sme biti u sokolskom radu, naročito ne u novinarskom. Proveravaj podatke koje saopštavaš i samo ono za što znaš da Je potpuno tačno javljaj listu. Neka i poslednji i najmanji detalj u izveštaju bude tačan i veran.
3) „SOKOLSKI GLASNIK" ZAKLJUČUJE REDAKCIJU SRE-DOM U PODNE. Prema tome dopisi treba da stignu redakciji do toga časa. Stoga udesi otprema-nje pošte tako da dopis stlgne na vreme. Samo tako če „Sokolski glasnik" sačuvati novinarsku aktuelnost a Tvoje vesti če se čitati sa interesovanjem.
•
4) JAVLJAJ NE SAMO DOGA-ĐAJE NEGO I INTERESANTNE AKCIJE. Neki novinar! su šablo-nizirali svoje izveštaje. Za njih ne postoji u sokolskom životu ništa osim priredba. Medutim, isto toliko je važno ako ne I važnije saopštavanje raznih INICIJATIVA I AKCIJA na raznim područjima rada, LEPIH USPEHA I primera za ogled.
5) IZBEGAVAJ SUVIŠNE UVODE I REZONOVANJA, nego od-mah prelazi na dogadaj koji o-
6)	ORGANIZUJ IZVEŠT A VANJE SM1ŠLJENO. Preko nedelje beleži sve dogadaje koji su vredni da se saopšte „Sokolskom glasniku", tražl podatke od starešine, načelnika, prosvetara, referenta za čete td. Naročito se in-formlšl u sekretarijatu župe gde češ dobiti najbolju sliku rada u jedinicama župe. Zaključci žup-skih sedmca dače ti često dobre
podatke za izveštaj. Prati ceo rad župe. Subotom sredi sav ma-terijal, odaberi što misliš da je vredno da se javi „Sokolskom Glasniku" i otpremi izveštaj. Ako u nedelju ima neka priredba on-da ostavi izveštaj za nedelju u veče pa ga dopuni izveštajem sa priredbe.
7) ŠALJI NAM DOBRE FOTOGRAFIJE. Kažemo dobre t. j. ta-kve, da mogu poslužiti za izradu klišeja. One moraju biti čiste i jasne i to u cino beloj izradi sa jakim kontrastima. Izveštaj koji je propračen fotografijom rade se čita.
8) PIŠI CITKO I JASNO, MA-STILOM NA JEDNOJ STRANI TABAKA. Najbolje je ako pišeš strojem. Naročito pazi da čitko ispisuješ IMENA lica i mesta i razne citate. Piši sa proredom t. j. ostavljaj razmaka izmedu redova i radi toga što tako slagač lakše člta i što urednik ima mo-gučnosti za čiste ispravke.
9) PRATI SVE ONO ŠTO SE TIČE SOKOLSTVA. Tvoj zada-tak je raznovrstan. On bi se mo« gao podeliti u nekoliko poslova:
1. izveštavati o javnim priredbama (javnim časovima, akademijama, osvečenju zastave, domova i sl.).
2. javljati o raznim akcijama i inicijativama Sokolstva (na te-lovežbenom, socijalnom, zdrav-stvenom i dr. području).
5. beležiti i saopštavati mišljenja o Sokolstvu u mesno j štam-pi i javnosti. Beležiti razne aneg-dote iz sokolskog života, ozbilj-ne i šaljive.
6. naročito beležiti odjek poje-dinih akcija Saveza n mesnom Sokolstvu.
10)	SLATI SVE NA ADRESU „SOKOLSKI GLASNIK", BEOGRAD u naročltim kovertima koje češ tražiti od redakcije „So* kolskog glasnika".
Sa saveznog prosvetnog tečaja: Nišanjenje
Вл. П. C.
3. iznositi lepe primere sokolske radinosti i požrtvovnosti.
4. javljati o borbi Sokolstva, o napadajima na sokolski rad i so-
pisuješ. Kloni se kičenih fraza, is-. *^Qiske radnike. tičanja pojedlnaca i njihovih zasluga nego iznosi činjenice koje najbolje govore za Sokolstvo.
Sa Saveznom prosvetnom školom na Oplencu i Avali
Oplenac, naša relikvija i zaduž-bina narodne dinastije Karador-đevića, od dana mučke pogibije Velikoga Kralja, postao je za naš narod mesto hodočašča i pijeteta.
Od toga dana, svakodnevno, dolazi na Oplenac zahvalni narod, da potvrdi time, da se nisu zaboravile podnesene žrtve, pa su i slušaoci ovogodišnjeg Saveznog prosvetnog tečaja obeležili zavr-šetak tečaja hodočaščem na Oplenac i Avalu i obilaskom istori-skih mesta Orašca i Topole.
Dva vojna autobusa, najnovijeg modela, povezla su nas, ispred Studentskoga doma, rano ujutro
17	o. m., put Avale. — Stižemo za sat na vrh Avale, gde se na-lazi grob Neznanog junaka, spomenik svima poginulim junacima, znanim i neznanim, palim za o-stvarenje lepe Jugoslavije. Na domaku Beograda, tu gde su se odigrale teške i vrlo krvave borbe, tu gde su se borili i oni mladi, ali oduševljeni iz slavnog Skopskog dačkog bataljona, u kome su bili i Sokoli, što može da nam bude samo kao ponos, podigao im je Viteški Kralj veli-čanstveni spomenik.
Spomenik se nalazi na najvišem mestu Avale, na mestu gde je nekada bio grad legendarnog Porče, a zidan je po ugledu na jedan stari indijski mauzolej, a karijatide umetnikove pretstav-ljaju našu zdravu majku iz svih krajeva Jugoslavije. I ta jedno-stavnost i ogromne dimenzije za-divljuju. Mnogi od nas su videli divne spomenike, podignute u slavu velikana ili značajnih doga-daja, ali, s pravom, spomenik na Avali ostavlja najdublji utisak, jer je podignut ne jednom čove-ku več čitavom narodu, koji je zbog svojih uzvišenih ideala bio prognan, izvan zemlje, daleko iz-van granica svoje otadžbine.
*... Skoro četvrt. veka je pro-šlo od onog dana kada si Ti, ne dvoumeči ni časa, stao na prag svoga ognjišta, odlučno i junački, srperaan da se do krajnjih mo-gućnosti boriš za slobodu svoga naroda«... reče naš mladi brat Ljubo Sablič u svome divnom govoru na Avali.
Posle malog odmora u Mlade-novcu, nastavljamo za Oplenac. Usput svračamo u dvorski pod-rum, ispod samog Oplenca. Po
svome položaju, na jednom mestu tako važnom zbog svoje pro-šlosti, Oplenac vlada nad okoli-nom. Još iz daljine vidi se crkva koja blješti na suncu, izgled crkve je čaroban: kao neka slika koja pokazuje put kojim ima da se ide, Oplenac lebdi pred nama.
U potpuno mirnom kraju diže se Oplenac od beličastog mramo-ra. U srpsko - vizantiskom stilu, Oplenac je sličan starim Nema-njiča zadužbinama. Kao da se time htelo da potencira da Kara-đorđevići nastavljaju nacionalnu i državnu politiku loze Nemanji-ča: okupljanje svih jugosloven-skih plemena i snaženje naše nacionalne države.
Unutrašnjost crkve je božan-stvena — sva u mozaiku. Teško je, opisati svu raznolikost i pu-noču boja, pošto svaki kult, svaki deo, znači nešto novo, neko otkrovenje, budi u nama uzviše-na estetska osečanja. Svaki deo je posebna umetnička tvorevina, a pogled neprestano luta od ol-tarskih dveri, izradenih i srebru do stubova, na kojima su stare pukovske oslobodilačke zastave. Izrešetane, pored svojih vrhovnih zapovednika, stoje da nas potsete na iskonske borbe i slavne po-bede.
U unutrašnjost! crkve su grobovi deda i unuka, Vožda i Ve-
likoga Oslobodioca, koji nisu mogli da dobiju lepši, dostojniji i svečaniji okvir od ovoga. Vreme koje nam je na raspolaganju kratko je da pregledamo sve.
Silazimo u kriptu da se poklonimo seni Blaženopočivšeg Kralja Ujedinitelja. Tišina nema. Kripta je sva u mozaiku; u njoj ima 39 grobova, od kojih su po-punjenih 15 članovima dinastije. Sve je u polutami, samo svetlu-caju kandila na grobovima Kara-dordeviča, na onim »svetlim grobovima«, vodiljama novim nara-štajma, o kojima je pevao i Zmaj. Palimo voštanicu. Plamen sveče treperi, leluja po svodovima, stvara čudnovate slike i budi u nama osećanje istinske i sinov-ske zahvalnosti. Stojimo pred grobom Velikoga Junaka, sa po-božnošču i zahvalnošču u duši, dok tihi glas brata Milisavljeviča, gušeči se u suzama, govori nam
0 Pokojniku. On nas njegovim rečima, »Budite svemu našem narodu primer duševnog jedinstva
1 raznesite širom domovine lju-bav prema svakom bratu i sestri«, potseča na dane koje je Veliki Kralj proveo sa nama na sletu u Ljubljani i našim dužnostima prema domovini i narodu. O delima Kraljevim, njegovoj širokogrudo-sti i velikoj ljubavi prema narodu, govori nam sestra Ana Zu-
pan. Naš hor peva »Oj Dober-
dov« od Zorka Prenovca, a brat Branko Frelih recituje »Naš mrtvi Kralj« od D. Andelinoviča. Brat M. Stanojevič pretsednik P. O. S. S. K. J„ progovara nekoliko toplih reči zahvalnosti o Kralju Aleksandru.
Razgledali smo kraljevo ima-nje i muzej, gde su venci ! tra* ke, na kojima su ispisane reči zahvalnosti, bola i priznanja, čak i od naših bivših neprijatelja. U Muzeju su venci iz svih krajeva i gradova, jer su Ga svi podjed-nako voleli i poštovali. Stoječi pred Muzejem i slušajuči govor brata A. Čorde, osečamo koliko je imao pravo, govoreči o našim nacionalnim uzorima, kada je podvukao da »mi sa ponosom možemo reči da smo mi taj narod koji je u svakom pogledu i na svkom polju delatnosti dao bez-broj svojih sinova, koji našu slavu i naše ime pronesoše na sve četiri Strane sveta.«
Odlazimo s Oplenca u Topolu da vidimo crkvu Karadordevu. Pred crkvom je spomenik Kara-dordu, a reljefi na njemu pret-stavljaju klasiku: Prometeja prikovana za stenu koji ne klone, več se diže, krst! i drži mač; s druge strane je staro srpsko geslo S.S.S.S. Brača vode tumače nam značaj pojedinih mesta. Je*1
„ТПака (њекџј&мб- u дмгкујема пушштсш&а наши младм ЈСража"
Пред годином Нраљевог пунолетства
i У славу Бога, за покој душе Краља Мученика, за дуг и сре-ћан живот Младог Краља и сјај отаџбине.
Ово је молитва којом сокол-ство сваке године очекује и до-чекује рођендан нашег Младог Краља. Она тече из срдаца свих сокола Краљевине Лугославије, У сваком њеном крају, гдегод се соколска мисао вије. Она mrle само у речима, она је вид-Љива, јер из н>е произлазе даро-којима се има да окити наш краљевски престо о пунолетству Младог Краља и да буду оно Што су у цркви свеће и канди-Ла> који горе у знак молитава °них, који их припаљују, па да Распале сјај широм наше лепе Домовине.
Тако ево дочекасмо и рођен Дан Његов, 6 септембра 1940, Којим даном улазиио сада у по-Медњу годину соколске пето-летке, у којој се сав соколски Рад вршио у духу те соколске молитве.
Наш соколски рад текао је и Тече у славу Бога, јер све наше борбе биле су у прошлости за кРст часни и слободу златну у Добожној вери, да је крст зна-Heite истине и правде, двеју вр-лина Бога најмилијих, а слобода Да је битни услов с којим је Човек дошао на земљу да угоди НаЈвишој сили, коју Богом зове-м°- Г1а и сада, када видимо и Гледамо шта се око нас догађа, Како нестају слободе држава, Hauia je света дужност, да ту слободу не дамо ни под коју Дену и да се у вери не поколе-бамо, да би ико кадар био, да Иам је узме. Никако не смемо Да духом клонемо, не смемо иикада ма колика опасност би-Ла пред нама и треба чврсто ве-Р°вати да нема те силе и опа-сн°сти које би нас могле сломи-тч. нити је то могуће, ако се будемо ослањали на своје вла-етито самопоуздање.
Тако очекујемо и дочекујемо
пунолетство нашег Младог Кра-ља.
Наш мртви Краљ Мученик оставио нам ie у аманет да чу-вамо ову нашу лепу земљу, на-шу отаџбину. Његова душа не би имала мира ни покоја, ако бисмо заборавили тај Његов а-манет. Наша савест нам диктује да тај аманет испуњавамо и де-лом потврђујемо. Свугде на сва-ком кораку треба да се види знак испуњавања тога аманета. Речи данас нису скупе, — дела се траже, дела која ће посведо-чити оно што се каже. Сокол-ска Петрова петолетка најлеп-ше потврђује да не заборавлза-мо тај аманет, јер акција сокол-ства у оквиру петолетке обога-тила је нашу отаџбину најлеп-шим тековинама. Те тековине јесу видни знак соколских на-пора, труда и воље, које се у-казују пред очима као одзив на речи Краља Ујединитеља: „Чувајте Југославију!" Тај се одзив сјајно манифестује кад соколи граде, подижу, саде, по-мажу, обучавају и просвећују. Све те радње јесу слова која говоре: „Чуваћемо Југославију!"
Тако очекујемо и дочекујемо
пунолетство нашег Младог Кра-
ља.
За дуг и срећан живот Мла-дог Краља соколство се завето-вало да му олакша бригу, коју he на своја плећа понети с да-ном ступања у пунолетство. У својој петолетци оно је удари-ло темеље начина свог делова-ња и после њеног истека увере-но, да he такво његово делова-ње бити један од главних усло-ва за Његов дуг и срећан живот.
Тако очекујемо и дочекујемо пунолетство нашег Младог Кра-ља.
Резултати које собом доноси Соколска Петрова петолетка и-мају да буду сјај наше, отаџби-не. Све што је најлепше, све што је најбоље и све што је најнапредније има да буде со-колско дело. То има да буде данас, баш данас, када многи-ма није тешко рећи, да све то ништа не вреди. Нека не вреди за те који то кажу, али оно што вреди то остаје као вредност, а вредност мора да користи. Си-гурно је то, да не вреди стајати и замерати. Данас не сме поје-динац да претпостави своје „ја“ изнад општих интереса или да
себе сматра да он није никакав чинилац у друштвеној заједни-ци. Сјај даје отаџбини сваки по-јединац и сваки има да буде свећа која he горети и изгорети у служби за отаџбину и за ње-ну срећу и напредак. Има ли од тога нешто лепше и нешто узвишеније!
Тако очекујемо и дочекујемо пунолетство нашег младог Кра-ља.
Многи данас, не само због спољашњих прилика, него и на-ших унутрашњих питања, хоће да пита: „А како Соко данас?“ Одговор је на то ово: Увек исто, увек једнако. Соколство не от-ступа од своје линије ни за јед-ну нит. Његова идеја је вечна и непроменљива. Нека политика чини своје! Она никада не мо-же да демантује оио што од искона постоји. Нема те поли-тике која би могла демантовати постојење словенства, из којег проистиче југословенство као ужи појам. Политика може да повремено мења методе у cnpo-вађању својих циљева и да твр-ди да је оно три, што је пре би-ло једно н обратно, али се ни-кад не може да супротстави си-ли природе, која најзад у по-следњој линији увек мора да дође до свог пуног изражаја. Међу рођеном браћом може да дође до сукоба у њиховим лич-
ним односима, али никада не мо-же Meby њима настати питање односно тврдња, да их није ро-дила једна иста мати.
Словенска солидарност, југо-словенство и јединсгво југосло-венског народа јееу битни еле-менти соколског веровања. С таквом вером соколство живи и делује. Његова вера у победу свих идеја које исповеда јесте чврста и непоколебљива и с так-вом вером очекујемо и дочеку-јемо пунолетство нашег Младог Краља и с таквом вером хоће-мо да ra кроз сав живот Њего-ве владавине пратимо — на страх противницима а на ко-рист и срећу југословенског на-рода и отаџбине наше Југосла-вије у свој њеној целини и rpa-ницама.
Туђинска пропаганда подму-кла је и јака. Она жели да нас обесхрабри и да нам дух сатре, али на сву ту акцију има да се да одговор у свима соколанама, широм Југославије, пред годи-ном пунолетства нашег Младог Краља: Долазн нам нова снага, млада, свежа и здрава, долази нам у личности Младог Kapa-ђорђевића. Његова младост и наша љубав према њему и дра-гој отаџбини показаће свима и сваком — ко смо, шта смо и какви смо. Живео Краљ!
Јован Удицки
Zove li se ovo tačiaost?
Учесници Савезне просветне школе на Опленцу
^an brat s punim pravom kaže Pa je svaka stopa ove zemlje
,storijska.
Usput obilazimo i podrum Ven-^зске zadruge, gde nam o za-“ružnome pokretu govori brat frič, a zatim se zadržavamo u randelov(;u, da se odmorimo i ručamo. Za obedom vrlo toplo Pam je govorio o »Hlebu našem Pasušnom« brat R. Potrata. Pred Pppatilom govori o značaju mi-neralnih voda brat I. Kosovac.
L Orašcu, našem slavnom me-S u> razgledamo školu, pred ko-i°Pt nam brat Stanojevič saop-stva da je završen tečaj i poziva Pas da se zavetujemo, kao neka-a Karadordu ustanici, da čcmo ^‘Pžiti časno Kralju, narodu i so-kolstvu.
. Vračamo se u Beograd, lako Je bio tmuran i kišovit dan, iako Je Put bio dug i naporan, ipak Srn° se svi osečali preporodeni.
*
Oproštajno veče, ispunjeno go-0rima i koncertnim delom, na-2PaČuje poslednji zajednički tre-nPtak na tečaju. Na večeri održao nam je brat Dr. Belajčič govor
0	savremenim prilikama i savre-P'enoj orijentaciji u sokolstvu. evajcima se obračaju još i bra-a arh. Smiljanič i general u p. Maksimovič. Brači članovima U-®rave S.S.K.J. i škole zahvaljuju
se brat A. Čorda i sestra Ana Zupan. Vrlo topao govor tečajci-ma održao je brat Dr. J. Herceg, slušalac tečaja. Tečajci su spremili i prikazali i nekoliko umet-ničkih tačaka.
*
1 da li bi nam se dozvolilo da završimo ovako?! Kadgod bude-mo u teškim časovima, kadgod osečamo neku nelagodnost, pokleknemo, otidimo na groblje, na Avalu, na Oplenac. Nikada i ni-šta nas neče više ohrabriti, kao to. Pogledajmo te svetle grobove i mesta, pogledajmo spremu Neznanog junaka, koja se nalazi u Vojnome muzeju, to svedoči da je on, go i bos, krčio puteve našem Oslobodenju i Ujedinjenju, pa če nam biti jasno kolike su žrtve svi naši'* podneli za opštu stvar. Neka zna sva naša omladi-na da se te velike žrtve ne sme-ju i ne mogu da zaborave i pot-cenjuju, zarad nekih »savreme-nijih« ideja i pokreta, dolazili oni sa leva ili desna. Ta ista o-mladina, ako nekada sretne, kod spomenika na Avali, ma.iku koja je izgubila svoju utehu i hranio-ca, itia na kome bojištu, treba pobožno i sinovski da joj pride i poljubi u ruku. Ta majka je oličen.ie naših pradedovskih vrlina, nacionalnih i čovečanskih ideala. A sve to može da se za-
okrugli Štihovima rodoljuba pesnika Ivana Trnskoga:
»Krvca nije voda,
Svak’ je dužnik roda.«
Slobodan K. Nikolič
stud. slavistike
1SPRAVKA
Naš saradnik, br. Sl. Nikolič, nas izveštava, da je slučajnom omaškom u njegovom članku o saveznoj prosvetnoj školi u pro-šlom broju, izostalo ime sestre Olge Skovran, kao predavača, pa moli da se to ispravi. Ostale slučajne greške, čitaoci če lako i sami ispraviti.
UspeU naše opeče u UiodcaMb/u
Čuvena Gotovčeva opera »Ero s onog sveta«, koja je davana s tolikim uspehom na domačim po-zornicama kao i u Berlinu prošle sezone, izvodiče se u ovoj sezoni sem u Berlinu, gde je pozvan g. Gotovac da lično diriguje, i u: Kasselu, Bremenu, Mannheinu, Leignitzu, u Nemačkoj. »Ero« g. Gotovca stavljen je i na repertoar opere u Helsinkiju i u Zii-richu.
Kod nas	se ukorenila	jedna
veoma loša	praksa,	i to	praksa
relativno administrativne prirode. I ako mi administraciju ne stav-Ijamo na prvo mesto, ipak je ona važna, a nekad i od presudne važnosti.
Raspišemo utakmice i stavimo najduži —	moguči	rok	prijava.
Do odredenog roka nemarno, ne dovoljan broj prijava, usled čega bi trpele utakmice ili bi iste bile dovedene u	pitanje,	nego	nema-
rno ni polovice odgovora, onih na koje očekujemo. Računaju brača, ah, ima još vremena, ima-ju, oni gore, vremena! Koliko ih je samo! itd. A ne znaju, ti — što tako rezonuju, da je to nama toliko važno znati i pripre-miti na vreme, da od tačnosti tih odgovora zavisi mnogo i mnogo. Zavisi sama priredba, a vrlo često naš sokolski ugled. Valja, trčati, moliti, a uvek nai-lazimo na ono: „eh, vi sokoli — sve u poslednji čas“.
Nije to samo s utakmicama. To je i sa tečajevima i svim drugim podacima, koji se od podredenih jedinica traže.
Koliko je samo bilo muke oko vadenja pasoša, snabdevanja vi-zumima itd. Često puta smo či-novnike tražili u privatnom stanu i molili: učinite, pobogu, dru-giput čemo se pobrinuti na vreme. Jest, i drugi put i treči, u-vek ista pesma. Postali smo po-slovični. A zbog koga to uvek? Zbog naših ljudi funkcionera, koji su u večini komotni. Računa se: dok stigne dva dana, oni tamo imaju toliko i toliko vremena. A gde su nepredvidene zapreke, koje uvek iskrsavaju?
Zašto se tečajci ne bi na vreme prijavili kao i takmičari? Zašto se oni koji misle nekud u inostranstvo na vreme ne pobri-nu za svoje pasoše, i drugo.
Sada, prilikom organizacije in-struktorskih t^ajeva, morali smo pred višini vlastima da crve-
nimo i preko ušiju. A da se ne govori o organizaciji pozadinske službe, smotri itd.
Svakako je organizacija štafete prešla sve mere. Svako zna, koliko nam vremena treba za pripreme, izračunavanje vremena itd. Pošalju tako podatke sve žu-pe iz jednog pravca sem jedne, tamo negde u sredini pruge. Šta nam to sve skupa vredi kad baš od te iz sredine nemarno podata-ka. Ne pomažu ni telegrami, ni telefoni. Zaspali ljudi. Ili, obeča-vaju. Na veliko. A kad tamo: ni-šta! 1 sada bi trebali na račun dotičnih poslati nekoga da to u-činri donese.
S ovom i ovakvom praksom mora se jednom prestati! Treba svoje dužnosti izvršiti. Treba o-deliti stvari obične od onih važnih i velikih.
Na traženja treba odgovoriti pa makar i negativno! Negativan odgovor ne znači uvek i nerad. Kada dobijemo i negativan odgovor, znamo s kim sa čim se može računati.
Bračo funkcioneri! Znam da se ovom članku može prigovoriti: »i mi od svo.fih jedinica ne dobi-jamo podatke, kako ih možemo onda poslati Savezu«. To je tač-no. Ali ovaj članak treba da pro-budi i one iz najmanjih naših sokolskih jedinica i da im kaže: »sokolski funkcioneri, vršite tač-nije svoje sokolske dužnosti, od-gpvarajte i šaljite one podatke, koji se od vas traže«.
Tada če se i to zvati tačnost!
Ivan Sedlaček
Šaljite pretplatu 29 „SOKOLSKI GLASNIK!"
\
„Соколи добијају крила“
Соколско друштво у Пожаревцу је мећу првима
Zanimljivosti iz doma i sveta
Орган Краљевског југосло-венског Аеро-клуба „HALLIA КРИЛА" доноси у последњем броју под горњим насловом следећи чланак:
„Схватајући велики значај ва.з-Духопловства у одбрани земље, Савез Сокола је почео са ва-спитавањем својих чланова у ваздухопловном духу оснива-њем једриличарских отсека у саставу својих јединица. И већ сада јављају се соколи-једрили-чари. Међу првима основана је једриличарска секција у саста-ву соколског друштва — По-жаревац. Секција има преко 50 чланова, међу којима се запа-жа и већи број једриличарки. Још одмах по оснивању Соко-ли су узели у градњу један кли-зач који he бити гогов крајем овога месеца. После тога, у то-ку јесени и зиме, изградиће јед-ну прелазну и једну високоспо-собну једрилицу, тако да he њихов летећи парк износити три једрилице, већ у првој годи-ни.
Ова једриличарска група дру-га је у Пожарсвцу а изгледа да he Пожаревац добити и трећу и то још у току ове године. На тај начин моћи he да се задо-воље многи млади људи који би желели да постану једриличари, а немају могућности да се шко-лују у другом месту.
Заним.Ђиво је видети соколе-једриличаре на послу. То су,
Nedavno je nemački dnevnik »Kolnische Zeitung« objavio čla-nak o našoj državi, u kome kaže izmedu ostaloga, da Jugoslavja pri sadanjem pitanju preuredenja Evrope nije direktno tangirana, jer ni jedna država nije postavila nikakav zahtev prema Jugoslaviji. »Možda za to sinemo uzrok tražiti u torne«, — kaže list, »što je Jugoslavija narodnosna država (Nationalitaetenstaat) zbog čega nemaju susedne države nikakvog povoda da bi toj, žrtvama stvo-renoj, narodnoj državi pravile teškoće.« List napominje, da su se u izvesnim krugovima do pre kratko vreme plašili, »da možda Italija ne spreina neke akcije iz Albanije protiv Jugoslavije. Me-dutim može se podvući da su takve kombinacije bile neosnova-ne«. Dalje list pominie prijateljske odnose izmedu Jugoslavije i Italije, navodeći da Jugoslavija ima puno razumevanja za italijanske poglede i da vidi da odgovorni talijanski krugovi gaje na lojalan način dobre odnosaje sa Jugoslavijom. List nastavlja: »Mi Nemci smo pre kratko vreme s največim veseljem pozdra-
поред гимназијалаца, занатлија и други млади људи, вредни и предани великом послу, пуни е-лана и љубави за једриличар-ство. Сваког дана од раног ју-тра чује се тестера у радионици, смештеној у сутерену Соколане.
Сваког дана, са малим преки-дом у подне, до дубоко у ноћ ти младићи раде своју летећу справу. У радионици је најве-ћи ред и цео радни „апарат** функционише као сат. Вођа гру-пе и први „мајстор" Владета Ја-ковљевић каже нам да је поче-ло добрб, а нада се да ће све бити како треба, јер то су со-коли...
Треба напоменути да међу соколима има већ старих једри-личара, који су још пре две-три године летели над падинама Златибора...
Наставник летења је моторнн пилот г. Драгољуб Глишовић, човек који има за собом вазду-хопловну „прошлост1*....
За неколико дана клизач he бити завршен. Тада he двадесе-так снажних мишица у засука-ним рукавима радних кошуља изнети своју дрвену птицу на терен и полетеће. Биће то ве-сео дан....
—	Пред нама стоје велики задаци! Треба достићи оно што се пропустило. Треба радити. А ја се надам, рекао нам је про-челник Јаковљевић."
о- JuptoCai/iii
vili potpis dopunskog privrednog sporazuma izmedu Rajha i Jugoslavije, tim više što je bio trgo-vački promet izmedu Jugoslavije i Nemačke i zemalja pod njc-nom okupacijom privremeno pre-kinut. Okolnost da je to bio prvi ugovor te vrste koga je Nemač-ka sklopila sa inostranstvom, dokazuje tesno prijateljstvo izmedu Nemačke i Jugoslavije.«
SOKOLSTVO U AMERICI
U gradu Braenburnu, na sleti-štu Sokolske župe Matuša Tren-činskoga, održan je vrlo uspeli savezni slet slovačkog sokolstva iz Severne Amerike spojen sa raznim takmičenjima. Pored slo-vačkih Sokola na sletu su uzeli učešća i brojni jugoslovenski i češki Sokoli iz Amerike, što je mnogo pripomoglo boljem medu-sobnom upoznavanju. Učesnika je bilo preko 15.000. Priredbe je posmatrao ogroman broj gradan-stva. Pored ostalih govorio je i Dr. Jan Masarik.
Slušajte sokolske radio vesti utorkom u 19.40
U prošlom broju javili smo da je ljubaznošču uprave Radio a. d. odobreno Savezu Sokola da može svake nedelje u odreden dan emitovati vesti i obaveštenja
o	radu Saveza i celog sokolstva, sad je Savez obavešten da če se sokolske vesti slati SVAKOG UTORKA U 19.10 ČA-SOVA.
Obaveštavajuči o ovome svoje članstvo, uprava Saveza poziva ujedno svoje jedinice da organi-zuju zajednička slušanja ovili e-misija kako bi ovaj posao posti-gao što potpuniji uspeh.
Ujedno pozivamo sve jedinice da nam šalju sve one vesti i po-ruke za koje misle da ih je vredno objavljivati putem radija. I ovog puta molimo br. jedinice i pojedince da nam šalju svoja mišljenja i opažanja o ovim emisijama zajedno sa korisnim pred-lozima i sugestijama.
HeinU u ЈиџмСси/iii
KONGRES NEMAČKIH AKADE-
M1ČARA U NOVOM SADU
Kako javlja novosadski »Dan« pretprošle subote i nedelje održan je u Novom Sadu kongres nemačke akademske omladine, kome su prisostvovali u velikom broju akademičari iz cele Jugoslavije. G. dr. Jakob Avender o-držao je zanimljivo predavanje u kome je izneo statističke podatke iz kojih se vidi da procen-tualno največi broj akademičara je iz Crne Gore, zatim, po broju stanovništva, dolaze Srbi, a zatim Nemci. Nemačka akademska o-, mladina u največem broju upisu-| je se na veterinarski fakultet. G.
1 !r. Avender konstatuje zatim da : mučni roditelji poljoprivrednici ko imaju više sinova, upučuju h da studiraju pravo, medicinu, i veterinu itd. Medutim, sin koji
■ ima da naslddi imanje svojih ro-
■ .iitelja postaje poljoprivrednik | bez prethodnih študija. G. dr.
Avender nalazi da je potrebno da buduči nemački poljoprivrednici svršavaju poljoprivredne škole, jcr samo na taj način mogu biti dobri i napredni poljoprivrednici. Zatim je g. dr. Avender na naučnoj bazi analizirao statističke podatke u vezi sa nemačkom o-mladinom a u prvom redu s aka-demskom omladinom.
ZAHTEVI SLOVENAČK1H NEMACA
Novosadski »Deutsches Volks-blatt« piše, da su zastupnici »Kulturbunda« predali pomočniku Ministra prosvete spomenicu ne-mačkih roditelja iz srezova Novo Mesto, Črnomelj, i Kočevje, u ko-joj traže otvaranje nemačkih razreda na nekim školatna u pome-nutim srezovima. List dodaje da su u Ministarstvu prosvete pokazali mnogo razumevanja prema tom zahtevu i da se očekuje po-voljno rešenje predane molbe.
Nove knjige
„ZGODOVINA CELJSKEG SOKOLA**
Sokolsko društvo Celje-matica izdalo je pod gornjim naslovom vrlo ukusno opremljenu spomenicu povodom društvene pedeset godišnjice. Knjiga obasiže preko 180 stranica velikog formata, u-krašena je velikim brojem snima-ka iz društvenog života i rada, a napisao ju je brat prof. J. O-rožen, poznati sokolski radnik.
Knjiga če dobro doči svakome ko se zanima sokolskim radom u prošlosti, a i za sadanji rad posltižiče korisno, pa je najtop-lije preporučujemo. Cena je spomenici u platno povezanoj, 53 di-nara, zajedno sa poštarinom, a dobija se kod Sokolskog društva Celje, Matica.
Kako je poznato, po sporazumu izmedu Nemačke i Sovjetske Rusije, preseliče se oko 250.000 Nemaca iz Besarabije i Bukovine u Nemačku. Prema izjavi •vode nemačke manjine kod nas, g. Dr. Janka Sepa, preseljenje Nemaca vršiče se preko jugoslovenskog teritorija. Dr. Sep je odredio da u Prahovu i kod Zemuna urede dva provizorna logora, gde če iseljenici dobiti stan i hranu kroz 14 dana. Vodstvo nemačke manjine u Jugoslaviji organizovalo je posebnu službu sa otseeima za prehranu, žene, decu, higijenu i za vezu sa jugoslovenskim vla-stima. Postavljeni su načelnici po-jedinih otseka i komesari za oba logora, kroz koje če proči oko
120.000	Nemaca. Naredba dr. Sepa završava se poklikom: »Sig-heil!«
*
Još uvek se ne zna pravi motiv koji je naterao ubicu Lava Trockog da izvrši svoje delo. Njegove izjave ne uzimaju se ozbilj-no. Kao i obično u sličnim slu-čajevima, štampa pravi najrazli-čitije kombinacije.
*
Javljaju iz Njujorka da su američke države privremeno iz-najmile na 50 godina od Engle-ske ostrva Kanton i Enderburi, u južnom Pacifiku, koja če biti pre-tvorena u vazduoplovne baze.
Kako je poznato Engleska je voljna, prema izjavi g. čerčila ostaviti USA na raspolaganje kroz 99 godina izvestan broj baza u svojim posedima, pa su več ustupljene vazduhoplovne baze na Bermudima.
*
Besarabija ima 45.638 kv. km. površine, što znači da je veča od Švajcarske, ili Belgije, ili Holandije. Prema podacima iz 1938 go-dine broj stanovništva iznosio je 3,147.646. Prema ruskoj statistici iz 1907 godine, Ukrajinci, Moldavci i Ruši sačinjavali 76°/o, Bu-gari 5°/o, Jevreji i ostale narodnosti 19°/o Stanovnika. Glavno mesto Besarabije je Kišinjev.
*
Francoska vlada u Viši ju objavila je ukaz kojim je penzionisa-no oko 150 francuskih generala. Medu penzionisanima nalaze se nekoliko poznatih komandanata iz ovog rata. Pored ostalih i general g. Zorž, načelnik štaba kod maršala Vegana i Gamlena.
*
Javljaju iz Bukurešta, da je
obustavljen poznati list „Le Mo- j ment“, koji je u Bukureštu izla-zio na francuskom jeziku. — Od-početka iduče škoiske godine biče uveden na polovini rumunskih srednjih škola nemački jezik kao obligatan predmet.
*
Jučer su se sastali u Beču ministri spoljnih poslova Rumunije
Poslednjih mesec dana administracija »Sokolskog glasnika« ra-zaslala je vcči broj pisarna sa is-punjenim čekovima pozivajuči članove uprava društava da se pretplačuju na »Sokolski Glasnik«.
1 ako je ova akcija počela u avgustu, mesecu nepodesnom za ovakve potvate ipak je ona do-sad zabeležila lepe uspehe. Velik broj članova uprava društava pretplatio se na »Sokolski Glasnik« ne samo zato da odgovore sokolskim propisima nego i sa jasno izraženom voljom da u o-vim časovima preko svog sokolskog organa ostanu u što tešnjoj
i Madžarske, gg. Manojlesku i grof Čaki, na poziv grofa Čana i fon Ribentropa, koji takoder prisustvuju njihovim razgovori-m u cilju rešenja poznatih madžarskih zahteva. Tvrdi se, da če pored rumunsko - madžarskog spora biti govora i o grčko-tur-skim odnosima, kao i o ofanzivi protiv Engleske.
Vazdušni napadaji na Englesku sve žešči su. Obe strane javljaju
o	akcijama širokih razmera.
Japan se plaši, da bi moglo doči do otstupanja Singapura Sjedinjenim Državama, čime bi se on našao opkoljen.
*
„Prizad** če podiči 25 magacina za smeštaj brašna u Kninu, Travniku, Kupresu, Konjiču, Gor. Va^ kufu, Ljubuškom, Imotskom, Liv-nu, Tomislav gradu, Čapljini, Si■* nju, Drnišu, Biogradu n/in, Gra-čacu, Donj. Lapcu, Vrhovinama, Korenici, Udbini, Otočcu i u Za-boku, banovina Hrvatska, sa u-kupniin kapacitetom od 1.150 vagona, čime če se pomoči stanov-ništvu u krajevima udaljenim od železnice u snabdevanju hranora-
*
Iz Londona javljaju, da je kardinal Hinsley, najviši pretstavnik katoličke crkve u Engleskoj, os-novao katoličku organizaciju, pod nazivom „Mač i duh“. Ta organizacija ima za cilj da medu engleskim k^tolicima vodi živu propagandu za engleske ciljeve u ratu. Švajcarski listovi vele da organizacija „protestuje protiv pokušaja, da se fašističko-itali-janskoj kombinaciji Musolini-La-val—Franko, dade katolički ka-rakter*1. Organizacija označuje borbu engleske, kao „krstaški rat protiv protuhriščanskih sila.**
*
Prema poslednjoj statistici, u Jugoslaviji ima danas 154.395 državnih i samoupravnih namešte-nika. Od toga broja prima njih 1921 mesečnu platu od 4950 do 7500 dinara. — 9.337 činovnika prima 2.900 do 4010 dinara mesečno, a svi ostali nameštenici dele se u dve skupine. U prvoj ih je 39.053, sa rnesečnom platom od 1555 do 2500 dinara, u dru-goj skupini je 104.084 državnih nameštenika, čija se mesečna pta-ta kreče od 705 do 1300 dinara.
Na temelju ove statistike vidljivo je, da dnevna plata kod 1.24°/o državnih činovnika iznosi 161 do 250 dinara; kod 6:04°/o iznosi 96 do 134 dinara. — 25.29®/* prima dnevno 52 do 83 dinara, a svi ostali t. j. 67.42n/o, dobfjaj« dnevno 23.50 do 42 dinara.
*
Bečki „Nojes Viner TagMat*
javlja da če uskoro biti uspos-tavljena redovna telefonska veza izmedu Beograda i Moskve. Prema informacijama bečkog lista, ova če se veza održavati preko Berlina.
duhovno.i vezi sa svojom organi-zacijom i da dadu još jedan dokaz solidarnosti sa Sokolstvom *» času jedne nove antisokolske kampanje.
Medutim, glavni uspeh ove akcije očekuje administracija u septembru. Stoga poziva svtf braču i sestre odbornike-ice da se odazovu pozivu na pretplatu i da ispunjene čekove sa pret-platoni pošalju svakako o 1 septembru.
Verujemo da če septembar mesec biti i za »Sokolski Glasnik« mesec poleta kao što če to biti za čitavu našu sokolsko organizaciju.
Ženski podinladak Sokolskog društva u Las. Sjeničaku
ftesnacUi Ust
Članovi uprava društava — pretplatnici „Sokolskog glasnika*
Сутра почињу свечаности прославе 25-годишњице мојковачке битке
На Цетиње је отпутовала делегација Са веза СКЈ на челу са братом др. Белајчићем
У суботу 31 августа по-чињу свечаности 25-годи-Шњице Мојковачке битке. Тај дан у 19 часова одржа-ће се свечана седница Со-колске жупе коју ће прено-сити београдска Радио-ста-ница. У недељу у 5 сати кре-ћу све делегати са Цетиња На Мојковац где ће се у 11 сати одржати свечани по-Мен жртвама битке.
На свечаност су у име Са-веза Сокола отпутовали браћа зам. старешине др. Бела јчић, и инж. Смиљанић затим ген. Максимовић, тај-ници Бакић и Пешић и прет-седник Просветног одбора бр. Крејчик који ће извр-Шити филмовање свечано-сти.
Наш лист he донети оп-Чшран извештај са те важне свечаности.
Сутра сви код радмо апарата!
Сутра, у суботу 31 августа, треба да сви наши чланови бу-ЛУ окупљени код радио апара-та, због заједничког слушања преноса прославе 25-годишн»ице битке на Мојковиу, са Цетиња. Пренос почиње тачно у 19 ча-сова. Сва браћа и сестре који имају у соколским домовима радио апарате, нека организују заједннчко слушање за све члан-ство и при,јагел.е соколства, а они, који немају радио апарат У соколанама, нека организу.ју слушање преноса у приватним чућама. Свима није могуће уче-ствовати на прослави лично, али зато ,је могуће пратити ток про-
славе на изложени начин. Нада-мо се, да ће се наше члансгво и пријател>и соколства одазвати нашем позиву и на овај начин одати дужну почаст мојковач-кии херојима!
*
ОДОБРЕНО ОТСУСТВО ЗА
ПРОСЛАВУ МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ
Одобрсно је отсуство држав-ним и самоуправним чиновници-ма за прославу 25-годишњице битке на Мојковцу решењем Претседништва Министарског савета ад. бр. 4410 од 15 авгу-ста до закључно 3 септембра 1940 године. Ово отсуство не урачунава се за редован годиш-њи одмор.
*
У вези са прославом 25-ro-дишњице Мојковачке битке, ко-,ia he се одржати 1 септембра 1940 год. на Мојковцу, састао се 18 августа о. г. на Мојковцу велики народни збор на којему је извршен избор одбора за ову прославу а који сачињавају: Претседник:	Милош Меденица,
пуковник у пенз., п.претседннци: г. г. Лука Гојнић, генерал, Ми-ло Матановић, пуковник, Мило Ђукановић, генерал, Радован Ра-довић, пуковник, Љубо Полек-сић, пуковник и ађутант Њ. В. Краља, Вук Влаховић., п.пуков-ник Јован Жижић, п.пуковник, Сава Лазаревић, п.пуковник, Милош Војводић, мајор, Мило Кењић, п.пуковник, Вуко Вуко-вић, Вукашин Јанков Вукотић, мајор, Крсто Поповић, Драг. Младеновић у прошлом рату ка-петан артилерије, Марко Самар-џић, Малиша Томовић и Секула Бошковић, мајори и Милош Ву-
јисић п.пуковник, Никола Ру-жић, кап. у пенз. Чланови: Ње-гова Светост патрнјарх Гаври-ло, Михајло Анђелић п.пуков-ник, Никола Булатовић, п.пуков-ник, Алекса Бодић, п.пуковник, Ракочевић Божо, п.пуковник, ПоповиК Милош прота, Никола Ђилос, мајор, Михаило Булато-вић, мајор, Дожић Васо, мајор, Веко Булатовић, п.пуковник, Ни-кола Јовановић учитељ, Јанко Тошковић, учитељ, Милован Ан-ђелић, учитељ, Булатовић Мар-ко, поседник, Минић Марко, официр, Јанко Кргушић, офи-цир, Радосав Миладић, официр, Перо Минић капетан, Петар Вла-ховић, капетан, Божо Пековић, официр, Бећир Булатовић офи-цир, Милош Булатовић, кепетан, Лазар Томовић, Радивоје Мрдо-вић, претседн. оп. Мојковачке, Милан Видаковић, претседн. пољске општине, Милан Пале-вић, учитељ, Радисав Крговић, официр, Глигорије Радовић, проф. Живко Анђелић, адво-кат, Ђуро Томовић, свештеник, Пуниша Рубежанин, учитељ, Вла-димир Ђитковић, учит., Иван Вуковић, наредник, Ристо Вуко-вић, наредник, Михаило Ракано-вић, капетан, Трифун Милушић, Милан Булатовић, претсед. оп., Михаило Кнежевић, ком. брзов. батаљона, Радосав Мрдовић, То-ма Смоло, Тодор Јокић, Крсто Росић, Никола Ружић, ком. ба-таљона, Миливоје Ашанин, Ми-лосав Церовић, Томовић Радои-ца, Петар Станић, Владимир Фуштић. Благајници: Лово Лаза-ревић, Милош Ракочевић, учит.. Секретари: Јовап Радовић, Раде М. Репић и Јагош Рабреновић учитељи.
IZ SLOVENSKOG SVETA
ГЛАСОВИ ШТАМПЕ
НЕ РАЗБИЈАТИ НАШУ ПРИВРЕДУ Београдске „Индустријске но-
вине“ доносе у броју од 25 о. м. Чланак под насловом „Quo Vadiš Jugoslavia“, у коме поред о-сталога каже и следеће:
„Све можс бити слабо што људски ум и руке створе, те чмају, без сумње, извесне не-достатке и те Уредбе, са ао-Јима се жели да обезбеди ис-храна народа, редовно функци-описање привредног живота на-шега становништва у Краљеви-iui Југославији, али тај нега-тивнн став, пасивно гледање на све ц гоговост као птица граб-љивица да скочи на неку рупу, на недостатак у предвиђењу збивања и ефеката у појединим гранама приврсдног нам живо-та, а са циљем прибављања великих профита, треба нај-енергичније осудити. И крити-чки посматрач види из оник чи њеница које се одигравају да-нас у позадини, у кулисама Привредних збивања, јасно и велику неспрему наше млађе генсрације, иаше омланине да прихвати проблем uainera на-роднога живота j-амо, гдс је са-
да најпотребније — у изграђи-вању уистини југословенске заштите нашега приврећивања, у стварању свију елемената за Ослобођење и Уједињење наци оналне привреде етничких Ју-гословена у националној држа-ви. Уместо тога прете поједи-начне покрајнне својим поступ-цича и жељама да изграђују иеку посебну привреду, и не виде да и целокупна, у је-динству руковођена привредна стремљења свију нас, целе Краљсвине Југославије по до-сегу и обиму, у сразмери свег-ске привреде, не значи много.
У доба великих привредних простора морамо и ни бити са-времени и уједињавати снаге, и нс разбијати нашу и тако туЏнским интсресима испре-плетену националу привреду, која очекујс широкогрудо на-ционали замах у корист очува-ња онога, што <у мачем и пе-ром наши оци створили.
И МАЛИ НАРОДИ МОГУ БИТИ ВЕЛИКИ!...
„NaSe Noviny", гласило југо-
словенских .Чехосл^овака којс из-
Novi minister gradjevina
Ukazom Kraljevskih namesnika uvažena je ostavka ministra gra-đevina, Dr. Mihe Kreka, koji je istim ukazom postavljen za ministra bez portfelja, a za novog ministra građevina postavljen je g\. Danilo Vtilović, poznati nacionalni i prosvetni radnik.
C. Vulović se još u mladosti aktivno bavio nacionalnom politikom. Kao dobrovoljac učestvo-vao je u ratovima za oslobode-nje i ujedinjenje od 1912 do 1918 godine.
IZ BUGARSKE
Italijanski listovi javijaju iz Sofije da je bugarska vlada uskra-tila daljnju dozvolu boravka sledečim stranim novinarima: dopisniku britanske agencije »Reuter«, Lowel!u, dopisniku pariško-ga ilsta »Pariš Soara«, Ginsbur-gu, koji se sada štampa u Kler-mon-Feranu i koji je istovremeno dopisnik francuskog službenog lista »Temsa«, i kanadskom novi-naru S. Scuku.
DNB javlja iz Somije, da je iza-slanstvo Saveza bugarskih rezervnih oficira iz Plovdiva predalo nemačkom poslaniku von Richt-hofenu 10.000 kutija bugarskih luksuznih cigareta. Ove če cigarete biti izručene kao dar onim nemačkim vojnicima, koji su prvi ušli u francuski grad Neuilly, gde je 1919 g. potpisan poznati ugovor.
‘SLOVACI U MADŽARSKOJ
Kako javlja »Slovak Press«, jedmi slovački nedeljni list u Ma-džarskoj, koji zastupa interese
600.000	Slovaka, objavio je čla-nak, u kome traži da se slovač-koj manjini dadu prava, zagaran-tovana rečima pretsednika madžarske vlade. U članku kaže se izmedu ostaloga: »Slovaci n Ma-džarskoj savesno ispunjavaju svoje dužnosti prema državi. Slovak redovno plača porez. Ispunjava svoje vojne dužnosti. Kadgod mu se uruči poziv, odlazi bez pitanja na vojnu dužnost. On respek-tira propise vlasti, premda mu se uručuiu na nepoznatom jeziku. Manjina treba da ima svoja prava!
Tražimo, 'da se može slovački
pevati, moliti se i propovedati u svima crkvama gde su Slovaci, jer je Hrist rekao: Učite svoje narode. Tražimo, da se odmah premeste oni svečenici iz manjin-skih krajeva, koji ne znaju ni da pročitaju napisanu propoved.«
U članku se dalje traže slovač-ke škole, suspendovanje učitelja, koji zabranjuju deci da se mole slovački, da se smesta otpuste či-novnici koji madžariziraju imena nameštenika. Zatim, da se dopusti rad raznim slovačkim društvi-ma, da se dozvoli upotreba slo-vačkog jezika u nadleštvima gde je stanovništvo izmešano itd.
Novine javijaju, da je izmedu madžarskih i slovačkih vlasti potpisan sporazum o amnestiji po-litičkih krivaca obe strane.
IZ ČEŠKOMORAVSKOG PROTEKTORATA
Kako pišu češke novine, škol-ske vlasti Protektorata izdale su odluku, prema kojoj židovski dači u idučem školskom godištu ne smeju biti primljeni u češke škole. Odluka važi za osnovne i srednje škole svih vrsta, kako za javne tako i za privatne. Oni židovski daci koji su do sada po-sečivali češke škole, sa novom školskom godinom biče otpu-šteni.
Kako javijaju iz Praga, u Češ-koj i Moravskoj vrši se sistematska akcija za održanje i širenje narodne nošnje. U tu svrhu se prireduju izložbe narodne nošnje i etnografski dani. Posle velikog etnografskog dana, koji je pri-reden ti banji Luhačovicama t» Moravskoj, sličan dan če biti pri-reden n banji Behinje it južnoj Češkoj.
лазе у Дарувару, преноси на у-водном месту чланак бугарског листа „Венков“, из Софије, који завршава следећим значајним речима:
„И мали нврод може постати велики кад у прави час исправ-но схвати свој задатак и кад јс свестан своје снаге у зајед-ници n своје воље. Мисао, и кад је во!,ена разним путеви-вима, долази увек к циљу ако је вођена звездом водиљом и-деалне љубави према Отаџби-ни и народу. И то такве љуба-ви која нс тражи, nch која хо-fte да даје, која нс гледа само себе, eeh ради на томе да бн будуЛ/госг народа и његових потомака била осигурана”,
■ ■
Na saveznoin domu u Beogradu postavljen je naročit ormarić za objave o sokolskom radu. Oko ormariča se kupe grupe prolazirika
CACTAHAK ПАТРИЈАРХА ГA-ВРИЛА И ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
У манастиру Каленићу саста-ли су се 27 о. м. Њ. Светост Па-тријарх српски др. Гаврило и епископ жички Николај, задр-жавши се у двочасном разго-вору.
Новинарима је НЈ. Св. Патри-јарх рекао после састанка:
„Богу је све могуће. У овим тешким тренутцима и ја и епи-скоп г. др. Николај и сви Hama архијереји чинимо све са вером у Бога да ће Он благо-словити наш труд на срећу и спасење нашег народа."
И епископ г. Николај дао је опширну изјаву, у којој су и ове значајне речи: •
„Сигуран сам да he овај наш састанак затворити уста и разорити злураде наде не-пријатеља и противника пра-вославља који досадише вичу-ћи и пишући о расцепу и подвојености у српско • нра-вославној цркви.“
Припреме за прославу Краљевог ро^ендана у престоници
Општина града Београда већ је почела са припремним радо-вима око декорације Београда у вези са прославом рођендана Његовог Величанства Краља Пе-тра Другог.
Уочи Краљевог рођендана, 5 септембра, у 19 часова одржаће се свечана седница у сали Град-ског већа. 6 септембра у 11 ча-сова биће благодарење у Сабор-ној цркви. После подне од 16 до
18	часова биће народно весе^е у виду концерата на Калемегда-ну, Теразијама, у Карађорђевом парку, у парку код Студентског дома, у предграђу Краљице Ма-рије, на Чукарици и у Земуну. Од 18 до 20 часова Уметничко народно позориште одржаће претставу за иарод у свом иозо-ришту на Калемегдану. Осим тога, у Народном позоришту да-ваће се претставе за народ.
SOKOLSKI GLASNIK
^J5!rana 6___________________________
Прва годишњица Српско-ховатског споразума
_____________________  God.	XI — Broj 35
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Облетница споразума Цветко-вић — Мачек, прослављена је на свечан начин 25 и 26 о. м. у Загрсбу. Првог дана приређена је смотра хрватске сељачке кул-туре, којој су присуствовали сви г. г. министри. Други дан 26 о. м. одржана је седница вла-де у Банским дворима, на ко-јој је претседник r. Д. Цветко-вић одржао опширан говор, у коме је изнео генезу споразума. После свечаног дела седнице на-стављен је радни део у коме су претресана разна питања у вези са пројектованим реформама. Донета је Уредба о среским са-моуправама у Бановини Хрват-ској и Уредба о мерама у свр-ху сАабдевања становннштва и војске хлебом. За јавност je о раду на седници издато опшир-но саопштење у коме се поред осталога каже и следеће:
„Влада народног споразума посветила је на данашњој сед-ници нарочиту пажњу питањи-ма спољне политике.
Наш став у овим великим европским догађајима свима је добро познат: ми следичо политику чувања нашег наро-да и политику искрене и при-јатељске политичке и економ-ске сарадње са свима нашим суседима, а у првом реду са велнк^м суседима Немачком и Италијом.
Краљевска влада је са задо-вољством констатовала срећне резултате које је досада по-стигла таквом својом акцијом и жели да и овом приликом подвуче да пријател>ство са Немачком и Италијом није конјунктурног карактера већ да се заснива на нашим бит-ннм интересима. Низ послед-њих година јасно је показао сву ефикасност ове сарадње која сваким даном постаје све приснија. Данас, кад се цео свет налази на прекретници и кад се пОјављуЈу нове смер-нице у погледу преуређења поретка у Европи, Југославија је свесна да у свим новим до-гађајима мора такође учество-вати. Краљевска влада се сто-ra нада, да he наши велики суседи, са којима нас везују пријатељске везе схватнти на-поре једне пријатељске зем-ље.“
Загребачким свечаносстима су присуствовали бројни страни и домаћи новинари. У вече 26 о. м. приредио је г. др. Мачск вече-ру за чланове владе, политича-Pe и новинаре, у Божјаковини, којом прилнком су одржани го-воре који су преношени и преко радија г. r. Цветковић, Мачек и бан др. Шубашић. Г. Мачек је у своме говору рекао и следеће: било добро и да је то било паметно...
Хвала Богу, провидности Његовој да смо то учинили, јер да тога није било ја ми-слим да не бисмо ни ми овде овако мирно буд шта славили, а многе и многе наше мајке, многе сестре, многе и многе наше жене биле би л>уто за-плакале. Надам се да ћемо овако сложни, као што смо данас, успети и надал>е да спасемо и Краљевину Југосла-вију, а тнме и нашу домовину Хрватску, од највеће несреће што народ задесити може, да ћемо је спасти од рата".
Сва инострана штампа доно-си опширне чланке поводом ro-„И будите уверени да би се преговарање и расправљање отегнуло можда joiu и неколи-ко месеци, да нисам добио из иностранства од нашег изасла-ника Јур.ја Крњевића поузда-ну вест да је европски рат ro-това ствар и да је само пита-ње дана када ће се пламен рата над Европом раширити. То је био разлог ца сам ре-као пријатељу Цветковићу ово:
„Оно о чему смо се споразу-мели свршимо одмах, а што ,ie остало међу нама још нере-шено оставићемо за каснија, боља и згоднија времена". Данас тек видимо да је то дишњице споразума. Тако ита-лијански листови донели су оп-ширан чланак агенције „Стефа-ни“ у коме се између осталог каже и следеће:
„Југославија данас прослав-ља прву годишњицу споразу-ма Срба и Хрвата, јединство национално које је вековима прижељкивао цео југословен-ски народ. Цела југословенска нација и сви народи који су јој пријатељи примили су са великим задовол>ством ову но-ву слогу која је завладала у унутрашњем животу Југосла-вије и која ће народном жи-воту бити од велике користи на овим пољима народне де-латности."
Румунска штампа такође ер-дачно пише о споразуму и сви Турски листови доносе опширне приказе. Нарочито је запажен чланак цариградског „Тана“ у коме се каже и ово:
„Очевидно је да he годиш-њица сркско-хрватског спора-зума, који је појачао међуна-родни положај Југославије, бити прослављена са великом радошћу у целој Југославији. Једна јединствена и снажна Југославија, несумњиво прет-ставља важну снагу за Бал-кански споразум и за мир на Балкану.“
Iz Uredništva
Skrećemo pažn.iu svima dopis-nicima i novinarima kako žup-skim tako društvenim i četnima, da nam na vreme pošalju izvešta-je o proslavi 6 septembra. Najbolje je da ih napišu još istog dana ili najzad u nedelju 8 septembra i odmah pošalju Uredništvu. Sve dopise koji ne stignu na vreme nečemo moči objaviti.
I pored dosadašnjih napomena, još uvek nam mnoga brada šalju dopise sa ogromnim zadocnjc-njem od po nekoliko nedelja, pa je razumljivo da takve stvari ne možemo da štampamo. Još jed-nom molimo da nam se dopisi šalju na vreme, a za važnije priredbe poželjne su i uspele fotografije.
*
Svima bratskim Župama poslali smo ovih dana izvestan broj ko-verata za dopisivanje sa uredništvom, pa molimo da ih uruče brači novinarima. Nadamo se, da če im time unekoliko biti olak-šan posao i da če nas redovito i na vreme izveštavati o sokol-skom radu.
Istovremeno skrečemo pažnju svima dopisnicima i svima jedini-cama, da pomenutih koverata mo-gu dobiti od redakcije, kada im zatrebaju.
Наши песници
Вмнсђ
Родио ce Вожд,
Нашег поколења —
Подиго je чашу, Самопрегорења...
Стваралачки рад — начело, Начело је рад;
Тако ћемо из победе —
У победу ићи сад...
Јер je Вожд снага,
Што пружа елан — Стваралачки блистав,
Ко сунчани дан...
А то је наш дични Крал>, Идол наших дана — Младалачка снага,
Соколског елана...
ČUČKOVIĆI, HEROJI BOKE /
Umrli su s osmeškom na licu;
Za strah oni nikad nisu znali; Prkoseči tiraniji ljutoj Ponosno su u grobnicu pati.
Za slotodu otadžbine svoje,
Za svoj narod oni smerno paše; Za čast svoga junačkoga roda Oni hrabro i svoj život daše.
Krila im je napačene kosti Crna zemlja sedamdeset leta,
A dušmani još htedoše naši Zatrti im i imena sveta.
Sve se može uništiti lako;
Zub vremena svakoj stvari preti, Ali slava, duh i ime časno Večno žive, nikad neče mreti.
I Bog ne hte da se zaborave Nit zemni ostaci ovih div-junaka. Kojim' slava neka vekom bude I nek im je crna zemlja laka!
П
Tihim morem jedna lada plovi, Seče glatku morsku površinu.
I samo šum blagi lade ove Narušava svečanu tišinu.
"ve su duše danas na njoj pune Dubokoga, smernog pijeteta,
Jer ta lada slavne kosti nosi Da ih primi rodna gruda sveta.
Da sad posle sedamdeset leta U svom mestu večnog nadu mira; Da snivaju mirno večni sanak Ispod svojih palma i šimšira.
I sokolska sad se Boka cela Odužuje sinovima dičnim, Divovima, berojima svojim, Bogovima sa Olimpa sličnim.
Pa im kliče: „Neka vam je slava! Vaše če nam ime kroz vekove sjati. Kunemo se: za slobodu svoga roda Život čemo kao i vi dati.“
Zlatko Slndik
Једна годишњнца
У понедељак 1 септембра о. г. навршиће се година дана од по-четка новог европског рата. Како је познато тога дана, 1939 r. започела су непријатељства на немачко - пољској граници. У току септембра прошле године после тешких и крвавих борби немачка војска је освојила вели-ки део пољске реиублике, док су са друге стране чете Совјет-ске Русије окупирале део пол>-еке Украјине. Како je познато недуго иза почетка операција у Пољској, навестиле су Немач-кој рат, Енглеска и Француска.
Iako je bio mutan i hladan dan održane su u zimskoj luci u Osijeku 18 avgusta župske pliva-čke utakmice. Učestvovali su članovi naraštajci i naraštajke sokolskih društava Borovo (11), Vukovar (7), Osijek - Matica (5) i Osijek d. g. (1). Šteta je što o-vaj put nismo videli niti jednu članicu, a i što je inače bio ma-len broj takmičara članova i na-raštajki. Jedino su donekle bro-jem naraštajci zadovoljili. Što se tiče učestvovanja po društvima ne verujemo da i druga naša društva ne bi mogla dati ma i naj-manji broj takmičara u ovoj gra-ni naše telovežbe koju takoder ne smemo zapostaviti.
Utakmice je otvorio župski načelnik br. ing. Kvapil pozdraviv-ši takmičare i takmičarke.
Iznosimo najbolje rezultate, u-poredujuči ih sa lanjskim (u zgradi).
Članovi: 100 m slobodno: 1,11,2 min. (1,12) Jovanovič Dragan, Borovo; 100 m prsno: 1,39,4 min. (1,45,5) Vejinovič A., Borovo; 50 m. ledno: 46,6 sek. Kovačevič E., Osijek - Matica; 4X50 štafeta:
2.33.6 (2,32) min. Borovo.
Muški naraštaj: 50 m slobodno:
30,7 sek. (35 sek.) Selakovič M., Vukovar; 50 m prsno: 45,2 sek. (100 m 1,46,9 min.) Tedeski E., Borovo; 50 m ledno: 45,9 (46 sek.) Stijič D., Osijek - Matica; 4X50 m štafeta:	2,27,2 min.
(2,48,3) Vukovar.
Ženski naraštaj: 50 m slobodno:
42.6 sek. (1,3 min.) Moderčin Vlasta, Vukovar; 50 m prsno: 47,1 sek. (1,10,2 min.) Moderčin Vlasta, Vukovar.
Moramo naglasiti, a što nam je naročito drago, da je ove pli-vačke utakmice sa naročitim interesom i živim učestvovanjem posmatralo oko 300 gledalaca i
U nedelju, 18 avgusta održane su prve streljačke utakmice sokolske župe Novi Sad, na kojima su uzele učešča ove jedinice: Cr-venka, Petrovaradin, Srbobran, Bački Petrovac, Mileševo sa u-kupno 31 članom i 2 članrce.
Gadanje je održano na vojnom strelištu. Komisiiu su sačinjavali pretsednik Đordević Đorde, peš. kapetan II ki., a utakmicama je rukovodio referent N. O. O. br. Pipan Ernest sa članom T. O. 2. br. Kolarov Đorđem i zapisniča-rom br. Ružička Viktorom.
Učesnici su svoj redosled ga-danja žrebali i prema torne su red i disciplina u potpunoj meri zadovoljili.
Takmičenje n gadanju vršeno je prema kategoriji pušaka, a za-vršeno je u najboljem redu i ras-položenju. Utakmicu je pri kraju posetio i komandant I armijske Oblasti general g. Petrovič Mi-lorad pohvalivši rad strelaca. Po-zvao je sokole da u svojim jedi-nicam propagiraju disciplinu streljanja i da se ne zadovolje po-stignutim rezultatima več da pro-duže kako bi u buduče još lepše uspehe mogli pokazati i na ovom polju.
Naročita pohvala pripada članovima Sok. društva Srbobran i čete Mileševo, koji su na ovo takmičenje došli na svojim bici-klima prevalivši preko 30 km. puta.
Prvak župe je brat: Čanji Pavle iz B. Petrovca. Drugi je br. Kolbah Josip iz Petrovaradina, a treči br. Dordevič Lazar iz Cr-venke.
Na vojničkoj pušči je prvak br. Dordevič Lazar iz Crvenke, drugi br. Silberbaholc Jovan iz Pe-
pored lošeg vremena, iako reklame nije bilo. B. Momčilovič
*
U cilju organizovanja Sokolske čete u Grgurevcima održala je učiteljica Andelija Stanisavljevič
ova predavanja:	»Istorija	sokol-
stva«, Značenje p.ozdrava »Zdravo«, »Uioga sokolstva u stvara-nju Jugoslavije«, »Svi su Sokoli svoji«, »Kakvi treba da budu Sokoli«. Pročitala je više primera junaštva iz knjige: »Vitezovj slo-bode«.
*
Sokolsko društvo Zagorje, Slovenija, proslaviče 8 septembra o. g. svoj zlatni jubilej t.j. 50-go-dišnjicu rada. Sa proslavom ovog jubileja biče spojeno otkrivanje spomenika Nj. V. Kralju Aleksandru I Ujedinitelju. Posle podne biče prireden javni nastup sa bi-ranim programom. Zagorski Sokol osnovan je 20 aprila 1890 go-dine kao šesto sokolsko društvo u Slovenačkoj, od kada je kroz svo vreme svoga opstanka aktivno radio. Na proslavi uzeče učešča i okolne jedinice.
•
Sokolsko društvo Litija (Dravska banovina) proslaviče 8 i 15 septembra, 30-godišnjicu opstanka i rada. Prvog dana održače se utakmice u odbojci. Na glavni dan proslave, 15 septembra, biče priređene međudruštvene la-koatletske utakmice za članstvo svih kategorija u raznim disciplinama. Predvidena je svečana povorka na sportsko igralište kroz Litiju i u Gradec.
*
Sokolsko društvo Ravna Reka,
održalo je utakmicu u odbojci sa Sokolskim društvom Senjski Rudnik, 4 o. m. i pokazalo odličan uspeh, pobedivši Senjski Soko sa 2:0. Brača iz Senjskog bili su ta-kode dobri.
trovaradina i treči br. Pipan Ernest iz Petrovaradina.
Dorde Kolarov
Strahovita avionska nesreča na Velebitu
Ovo loše vreme koje se je iz septembra i oktobra premestilo n avgust imalo je i u našoj civilnoj avijaciji loših posledica.
Gotovo n isto vreme nastradala su na jugu Evrope dva velika putnička aviona. Jedan na putu iz Bukurešta za Nemačku u ko-jem je poginulo 14 lica i jedan kod nas, na putu iz Zagreba za Split. Redovna pruga Zagreb — Split koja je toliko puta prošta i bez najmanjih neugodnosti, o-voga puta završila se je tragično. Devet putnika zajedno sa ču-venim vazduhoplovnim »asom« pilotom Striževskim i telegrafistom Petrovičem, našli su groz-nu smrt na klisurama Velebita.
Ceo naš narod živeo je u veli-koj neizvesnosti puna dva dana, otkako je aviona nestalo. Prva vest, da su avion i putnici spaše-ni obradovala je sve nas, no tim gora, gotovo porazna, btla je vest, da su svi izginuli.
Posle završenih formalnosti, preneti su leševi putnika po nji-hovoj rodbini, dok je pilotu Stri-ževskom u Beogradu i telegrafisti Petroviču u Zemunu, prirede-na veličanstvena sahrana, onako kako i dolikuje našim junacima neba.
I sokolstvo je, kao i ceo naš narod duboko potreseno ovom velikom tragedijom i klanja se duboko žrtvama, koji izgubiše svoje živote na ovako tragičan način.	L	S.
Prve župske streljačke utakmice u Novom Sadu
CITAJUĆI NOVINE...
neko se mora čistiti iz
O	VE ZEMLJE
Frankovačka „HRVATSKA GRU-
DA“
piše u svome poslednjem bro-
ju sledeče,
»Svaki narod ima u svojoj sredini sad u večoj, sad u ma-пЈој mjeri, svojih štetočina svih vrsta, koje smo u bitnosti spomenuli, a koji razaraju na rodnu snagu, ruše nacionalni i javni moral i duhovne i moralne vrednote nacije.
To je u svakome narodu je-dna po narodni organizam i život nacije, te njezinu buduč-nost, opasna pasmina, narodni kukolj i korov, koji mora svaka nacija u svojem životnom interesu nastojati iskorjeniti...
To su oni, koje je otac domovine, stari naš Ante nazivao ■— »Slavoserbi«..., a za koje je pisao i govorio, da svaka nacija ima svojih Slavoserba.
Danas u doba, u kojem je nacionalizam prvorazredna po-litička jedinica, danas, kada več dolazi vrijeme, u kojem če se morati voditi računa o svim poli-tičkim jedinicama, postaju i hr-vatskoj naciji to pogibeljniji »Slavoserbi sviju dlaka«, pa ih moramo u njihovoj raboti one-mogučiti i spriječiti. Zato je neophodno nužno da se hrvat-ska nacija politički pročisti«. Neznamo št a je državni tužilac zagrebački preduzeo da se očisti hrvatska žurnalistika od veleiz-dajničkog frankovačkog korova. Ali znamo jedno: Iz ove zemlje se taista neko mora jednom čistiti! '4 oni koji su je stvarali ili oni koji najmljeni na ovako bezo-oan izdajnlčki način rade na njeno m rušenju, kako to radi „Hrvatska" Gruda u poslednje vreme.
ZAŠTO TO?
Kako je poznato, Još 1935 godi ne povedena je u Splitu akcija ta PODIZANJE SPOMENIKA KRALJU MUČENIKU, pa je osnovan i posebni odbor u tu svrhu, koji je počeo sa sakupljenjem pri-loga. Ovaj odbor, u kome se nalete brojne ugledne ličnosti iz Splita na čelu sa g. Ing. Kargoti-dem, odlučio je da se osnuje •>Fond za podizanje spomenika u Splitu Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedlnltelju", pa je taj fond Pod istim naslovom predan Dr-iavnoj Hipotekarnoj band kao aložak.
Itnosečl gornje, splitski „NARODNI LIST“ kaže:
»Kako doznajemo, kod jav-nog bilježnika g. Uglješiča sa-činjen je pred koji mjesec ugovor izmed!! opčine i odbora s kojim opčina uzimat taj no-vac u zajain za gradnju ubožnice."
TRI POZDRAVNE DEPEŠE
»'NAPREDAK" organ istoimenog kulturnog društva donosi izveštaj Sa sednice toga društva i govor Ptetsjednika koji završava:
»Prema uvedenom običaju pri °tvaranju skupštine dužnost nam je sjetiti se Njeg. Vel. Kralja Petra II., pa ga pozdravljamo slijedečim brzojavom: Njeg. Vel. Kralju Petru II.
Beograd Sa godišnje skupštine Hrvat-skog kulturnog društva Napre-dak pozdravljam Vaše Veličanstvo. Neka živi Njegovo Veličanstvo Kralj Petar II. i Kraljevski Dom. Predsjednik Ante Alaupovič.
Skupština prima pročitani br-zojav ustajanjem.
Nadalje čemo pozdraviti vodu hrvatskog naroda Dra Vladka Mačka...
Dru Vladku Mačku, Zagreb.
Sa godišnje glavne skupšti-
ne Hrvatskog kulturnog društva Napredak šaljemo srdačne pozdrave vodi hrvatskog naroda, koji budnim okom pazi nad dobrobiti i budučnosti hrvat skog naroda, da se može u miru posvetiti svojem radu. Živio Dr. Maček! Predsjednik Ante Alaupovič.
Skupština gornji brzojav pozdravlja sa dugotrajnim pljes-kanjem i klicanjem Dru Mačku Pozdravit čemo s ove skupštine i našeg velikog prijatelja i dobrotvora Napretka preuzvi-šenog gospodina nadbiskupa Dra Ivana Šariča...
Dr. Ivan Šarič, nadbiskup, Sarajevo. — Svome pokrovite lju i velikom dobrotvoru šaljemo srdačne pozdrave sa godišnje glavne skupštine sa mol-bom Svevišnjem, da Vas još dugo godina uzdrži čila i zdrava u korist katoličke crkve i hrvatskog naroda. Predsjednik Ante Alaupovič.
Gornji brzojav prima skupština s pljeskom.c
ZAGREBAČKA ELITA
Nedavno je evangelistički bis-kup I senator g. Dr. POPP dao novinarima izjavu o otvaranju ne-mačke gimnazije sa pravom javnosti u Zagrebu, naglasivši da je gimnazija namenjena kako jugo-slovenskim Nemcima i pripadni-cima Rajha koji borave u Jugoslaviji, tako i drugim narodnosti-ma koje bi htele i željele da im deca vaspitaju se u ovoj školi. Pripomepuo je da nemačku osnov-nu školu s pravom javnosti, po-hadaju i deca ministara: potpret-sednika vlade g. Dr. Mačeka i ministra pošta Dr. Torb ara, kao i mnogih drugih uglednih zagre-bačkih gradana. Donoseči gornju izjavu, Splitski „Narodni list“ do-daje ovaj komentar:
„Izjave su biskupa dr. Poppa posve tačne i jasne. Mi znamo i sami, da su odavna „ugledni za-grebački gradani" uprav opsje-dali tu školu, da im primi dje-cu, jer — tvrdili su — da je to najbolja i najozbiljnija škola. Moguče je čak i to, ali je mnogo više u onomu, što je u Zagrebu više naglašeno, da je to škola za djecu zagrebačke elite, pa je i pohadanje djece upravo te škole smatrano kao jedan rekvizit elitnosti."
Pa zar to nije odista — hercig!
SABIRANJE PRETPLATNIKA PUTEM POLICIJE
Povodom akcije za sakupljanje prctplatnika na „HRVATSKU EN-CIKLOPEDIJU", piše bjelovarski GRANIČAR":
„Povjerenik Hrv Ene. za Bjelovar je ovdašnji profesor g. Dušan Petranovič, koji je več obišao mnoge ugledne i dobro stoječe gradane ali nažalost ni-jesu se svi odazvali. Uprava Hrv. Ene. izvještena je opširnim prikazom o slabom odazivu nekih staleža i lica, pa je ona o tom obavjestila nadležnu vlast, koja če o svemu tomu povesti računa. Vrlo slabo se pretplačuju naši gradani mojsijeve vjere akoprem su oni večinom dobro situirani i bila bi im dužnost da podupiru to velebno djelo, ponos hrvatskoga naroda."
Ml smo imali u ovih 20 godina mnogo primera prodavanja „patriotske" knjige šilom vlasti. Ali ovo je prvi put da se neko tom vlasti — javno preti!
VELIKI „ZLOČIN" VAJARA FRANGEŠA!
Klerikalna „HRVATSKA STRAŽA" upliče se u pitanje podizanjq
Naša sokolska štampa piše:
ZA PRIVREDNO ZBLIŽENJE JEDINICA
Odličan sokolski list »Sokolska Volja«, glasilo sokolstva u Ljubljani, donosi u prošlom, 181, broju, biran materijal iz života i rada sokolstva u zemlji i svetu, razne krače članke, slikovit prikaz sokolskog hodočašča na Kaj-makčalan, svečanu scenu za Kraljev rodendan: »Naš vir« itd. Na-pose se ističe značajan uvodni članak, pod naslovom: »Naša gospodarska petletnica«,* u kome se ističe potreba sokolskog rada na gospodarskoj obnovi našega naroda, u okviru Petrove petoljet-nice. List ističe, da na tom polju nije baš mnogo uradeno, pa kaže, da bi osnivanje sokolskih kreditnih zadruga po našim jedinicama bilo preko potrebno.
U članku se dalje kaže:
„Kada vidimo iz izveštaja, koliko imamo fondova za domove, kolika je imovina pojedinih jedinica, pitamo se: Kakvu bi fi-nansijsku silu pretstavljala ta imovina u našim kreditnim zadrugama... Ne ulazimo u poje-dinosti, ali podvuči moramo, da smo zbog naše gospodarske rtscepkanosti bez prave pri-vredne moči. Pomislimo, što bi se dalo postiči, kada bi svi naši fondovi bili sabrani u sokolskim novčanim zavodima, koje bi vodi/e župe pojedinačno ili više njih zajednički! Koliko bi domova mogli više na godinu sa-g rad iti!?
Sada je još vreme da i na tom polju aktivnije poradimo, jer naš još deli čitava godina od konca SPP. što smo do sada na gospodarskom polju stvorl-li, dobro je, ali je premalo. Zupe, koje nemaju svojih kreditnih ustanova, neka pokušajц osnovati takvu zadrugu. Što ne uspe jednoj, uspeče ako ih se više združi. Sva društva i čete i svi sokolski pripadnici neka budu svesni toga, da je trajna moč naše organizacije zagarantovana samo onda, ako se svi napori naših najboljih ideologa, načelnika, vodnika i prosvetara, budu naslanjali na čvrste gospodarske temelje. Bez njih nema ni domova, vežbaonica, vežbališta i ostalih pripomočnih sredstava za praktično izvodenje sokolskog mnogostranog vaspitnog rada."
Jioš<y Mnlodina spc&na se za od&canu zemt{e
Uspela naraštajska škola na Paliću
IZ SOKOLSKOG STUDENTSKOG SREDIŠTA
Obaveštavaju se članovi Sredi-šta, kao i ostala brada študenti i abiturijenti, da prate dnevne listove i čim bude objavljen kon-kurs za prijem u Študentski dom u Beogradu, da šalju svoje prijave upravi doma, a da tajništvo Središta obaveste o torne.
Sl. Nič
Sokolsko društvo Subotica— Matica i ove godine održalo svo-ju tradicionalnu Društvenu vas-pitno narodno-odbrambenu školu za muški naraštaj na Sokolovcu
Dana 14 jula u Subotiču su došli naraštajci iz Sokolskih dru-štava iz naše Župe, pa čak i iz društava drugih Župa, tako da su pored naraštajaca iz subotičkih društava u školi uzeli učešče i naraštajci iz Sokolskih društava: Zemun, Beograd, Osijek, Slavonski Brod, Slavonska Požega, Vin-kovaca i Sente. Ukupno je bilo na ovom tečaju 14 naraštajaca.
Pre samog početka škole na Sokolovcu, u prisustvu starešinstva društva Matice i svih na-stavnika, školu je na veoma svečan način otvorio i pozdravio. tečajce komandant mesta brigad-ni general gospodin Isakovič Dušan. General gospodin Isakovič je u svom kratkom govoru ista-kao i podvukao značaj i važnost narodno-odbrambenog rada — koji če se sprovoditi u ovoj školi, — baš u današnjim prilikama, kada sva naša omladina, treba več spremna, da stupi u redove naše vojske i da bi se takva stavila na raspoloženje Kralju i Otadžbini. Posle ovog govora tečajce je pozdravio u ime Matič-nog društva zamenik starešine brat Turato Ivan, kao i načelnik Matičnog društva brat Temali Josip.
Ova naraštajsko narodno-od-brambena škola, imala je več u-napred spremljen program rada po kome se radilo. Program rada je obuhvatao: 1. Prosvetni rad:	organizaciju, ideologiju i
istoriju sokolstva. 2. Tehnički rad, teorijski i praktični deo sa vežbama na spravama, laka atletika, plivanje i veslanje, i Narod-no-odbrambeni rad:	padobran-
stvo, obaveštajna služba, služba veze, utvrdivanje borbena obuka, udarna služba, naoružanje, nasta-va gadanja i bojni otrovi. Pored
ovog rada u školi tečajci su pri-sustvovali i nočnoj vežbi vojske, gde im je prikazan rad u napadu i odbrani od neprijatelja. Isto tako tečajci su izvršili i bojno ga-danje, koje je bilo predvideno u programu rada. Sav gore izneti rad sprovodili su sokolski prednjači u saradnji sa Prosvetnim odborom Matičnog društva i aktivnim oficirima subotičkog garnizona.
U toku trajanja škole, istu je posetio prosvetar Saveza S.K.J. brat Stanojevič Miloš, sa starešinom sokolskog društva iz Sente bratom Kneževičem Milošem i načelnik Sokolske župe Novi Sad brat Teodorovič Milan, kao i komandant mesta brigadni general gospodin Isakovič Dušan.
Na završetku škole održane su utakmTce za najboljeg tečajca. Takmičilo se u vežbama na spravama, lakoj atletici, ideologiji, organizaciji, istoriji sokolstva i pismenim radnjama sa sokolskim temama, te u narodno-odbrambe-nom radu, i to u višem i nižem odeljenju. U višem odeljenju prvo mesto je zauzeo brat Hajduk Duro iz Sokolskog društva Zemun—Matica, a u nižem odeljenju prvo mesto je zauzeo brat Šečerov Miloš iz Sokolskog društva Subotica L »Stadion«.
Na dan 4 avgusta — isto tako na svečan način — završena je škola koju je zatvorio izaslanik komandanta mesta konjički p.pu-kovnik gospodin Riznič Čedomir,
i	zamenik starešine Matičnog" društva brat Kujundžič Albe, po-zvavši tečajce da ovo svoje ste-čeno znanje još više usavršavaju u svojim jedinicama, kako bi ko-risno poslužili Sokolskom radu i njegovim ciljevima. Posle ovog tečajcima su podeljena uverenja
o	pohadanju škole i razne knjige kao poklon Matičnog društva Г brata Pipana Ernesta, pročelni-ka N.O.O. župe N. Sad.
Соколско село слави народног песника
spomenika „Kralju Tomislavu" u Zagrebu pa odlpčno ustaje protiv projekta vajara Frangeša, evo
zašto:
»... K torne se Frangeš po-brinuo, da na reljefu, koji u-krašava podnožje spomenika istakne prizor kako Tomislav izmiruje cara Simeuna i kneza Zahariju. Pisac ovih redaka je slušao kako sam Frangeš po-sjetiocima svoga ateliera tuma-či taj reljcf u jugoslavenskom smislu. Može netko o jugosla- 1 venstvu i slavenstvu imati i j drukčije mišljenje od nas, ali ni jedan objektivan povjesničar neče poput Frangeša kazati, da je Tomislav bio za Jugoslaviju »Ofl Črnoga do Jadranskoga . mora«.	|
У понедељак, 2 o. м. приреди-ла je Соколска чета Вишњиће-во уз помоћ свих месних дру-штава прославу у спомен Фи-липа Вишљића народног гуслара и песника, приредивши излож-бу соколских радова учител>а сокола и соколске деце среза сремско мгггровачког. Радови су потпуно успели у соколском духу. Дечја неискварена сокол-ска душа приказала је посе-тиоцима нашега села, сокола, као правог народног јунака, борца и чувара Отаџбине, што је најбољи доказ да учитељ-ство среза Ср. Митровачког со-колски мисли и ради.
За село Вишњићево соколска нзложба била је изненађење.
Поред соколских дечјих радов« била је изложена биста Филипа Вишњића, коју је израдио брат Стјепан Церовечки. Та биста биће излита у бронзи и постав-љена на видном месту у селу. Након разгледања изложбе о-снован је одбор за спомен дом Филипу Вишњићу. Из Ср. Ми-тровице дошао је брат Димитри-је Рашић срес. школ. надзорник који је присуствовао тој про-слави и доиео књижице: „За крст часни и слободу златну" и „Крал>евић Марко“, неколико стотина примерака.
Показује се све јаче одушев-љење за соколску штампу од стране сељака, која се радо чи-та на селу.
Strana 8
tarrrr- '■ -1---
SOKOLSKI GLASNIK
God. XI — Broj 35
Pregled sporiskih događaja ti zemlji i vani
^ U drugom kolu Srpske nogometne lige odigrane su ove utakmice u Beogradu: »Jugoslavija« — »Jedinstvo« 4:0	(3:0) i
»BSK« — »BASK« 5:1 (1:0); u Pančevu:	»Jugoslavija« (J)	—
»2. A. K.« (S) 4:3 (3:0); u Boro-vu:	»Bata« — »Vojvodina« 1:0
(1:0); u Sarajevu: »Slavija« — »Građanski« (Skoplje) 7:0 (3:0).
♦ U Hrvatskoj nogometnoj ligi odigrane su ove utakmice: u Zagrebu: »Konkordija« — HAŠK« 4:3 (3:2); »Gradanski« (Zgb) — »Slavija« (V.) 6:0 (2:0); u Subotici:	»Hajduk« — »Bačka« 6:2
(2:1); u Osijeku: »Slavija« (O) — »SAŠK« 1:1	(1:1); u Splitu:
»Split« — »Železničar« 2:1 (1:1).
♦ Stanje bodova je u Srpskoj ligi sledeče: BSK 4, Jugoslavija (B) 3, Bata 3, Slavija 2, Vojvodina 2, Jugoslavija(J) 2, Jedinstvo
2, Bask 0, 2ak 0, Gradansk 0. U Hrvatskoj ligi opet sledeče: Hajduk 4, Konkordija 4, Slavija (O.)
3, Gradanski 2, HAŠK 2, Split 2, SAŠK 1 bod a Slavija (V.), Železničar i Bačka nijedan bod.
ф 1 septembra o. g. održače se lakoatletske utakmice u Subotici
i	to za pehar »Vremena«. Ovaj pehar osvojila je do sada dva pu-ta uzastopce S. K. »Jugoslavija«.
+ Balkanske igre održače se 5
i	6 oktobra o. g. u Carigradu sa skračenim programom. Neče se održati ove discipline: »maraton«,
10.000	m, 4X400 m, 3000 m, i ba-canje diskosa helenskim stilom. Na ovim . takmičenjima neče se bodovi računati, več če se pobed-nici u pojedinim disciplinama
ф Veliki tenis - turnir održan je na Paliču kod Subotice. Prvenstvo turnira osvojio je Brano-
vič, a od ženskih Dragica Mitič. Takmičilo se 127 tenisera iz Srbije, Slovenačke i Vojvodine.
♦	U Budimpešti su održana la-koatletska takmičenja izmedu la-koatletičara Budimpešte i Zagreba. Pobedili su Madari sa rezultatom 67:57 bodova.
^ U Budimpešti se održaje tenisko prvenstvo Mađarske na ko-jem učestvuju i naši teniseri Mitič i Florijanova.
ф U plivačkoj ligaškoj utak-mici izmedu »Ilirije« iz Ljubljane
i	»Jadrana« iz Splita, »Ilirija« je osetljivo tukla »Jadran« sa rezultatom 73:36 i izbila na čelo tabele. Vaterpolo 3:2 za »Jadran«. »Ilirija« je od 76 mogučih osvojila 73 boda.
+ U največim ovogodišnjim la-koatletskim takmičenjima sastaju se 7 i 8 septembra o. g. Finska, Švedska i Nemačka.
+ U Bratislavi je održana me-dunarodna tenis - utakmica izmedu Jugoslavije i Slovačke. Naši teniseri Punčec i Palada rešili su ovaj susret u korist Jugoslavije
i	to sa: 5:0.
Ivan Sedlaček
C. 0. s.
— Na utakmicama višeg odelj-ka članova Č. O. S. u desetoboju u Tyrševom domu učestvovalo je 29 vrsta (po 4 člana u jednoj) svega sa 174 takmičara. Utakmica je bila vrlo zanimljiva, napredna
i	poučna naročito za najmlade takmičare. Gledalaca preko 2000.
— Č. O: S. izdala je pedesetu svesku zbirke sokolskih predavanja koja sadrži: »Brige za nove članove«, — »Primanje novih članova, njihovo školovanje, sokolski zavet, odluke, propisi, saveti«.
— Staje K 2*50.
— Bivša Sokolska župa pukov-nika Švece u Trebiču (poznatog legionara i legendarnog junaka
— sokola u svetskom ratu) pro-menila je svoje ime i zove se sada »Sokolska župa u Trebiču.
— U konkursu za ukras novog ulaza u Tyršev dom u Pragu pr-vu je nagradu od K 4000 dobio autor br. J. Bruha. Druga nagrada nije bila dodeljena nikome. U mesto toga date su dve nagrade po K 2000. Jedan rad nagraden je sa K 500.
— Po redu XIV prosvetnu 14-stdnevnu školu Č. O. S. pohada-lo je ove godine 40 slušalaca od kojih 31 brače i 9 sestara. Najviše je bilo učitelja (25). Bili su i
7Mje, snaga i Ijepota tljela
postizava se sa tjelovježbenim spravama specijalne
Tvornice gimnastičkih sprava
J. ORAŽEM
RIBNICA - Osnovana 1881 g.
profesori, študenti, činovnici, ze-mljoradnici i slično. Vežbanje je bilo redovno u jutru i u veče. Učenje zajedničko. Slušaoci su posetili sve znamenitosti Praga i okoline i kupili su sami za K 1000 sokolskih knjiga.
— Na uspelim utakmicama u plivanju Č. O. S. u Visokom Mitu, u velikom i lepom Tyrševom kupatilu učestvovalo ie 52 brače. Istovremeno je bio plivački susret naraštajaca istočnočeškog i Praš-kog kraja u kojem je naraštaj pokazao znatan uspeh naročito u štafetama. Utakmice pored veli-kog broja gradana gledali su i pretstavnici vladine vojske, na-rodnog souručenstva, mesnih vlasti i drugih organizacija teles-nog vežbanja.
— Za prvenstvo članica Č. O. S. и odbojci takmičilo je se n Praga na »Mrazovce« sedam vrsta i sve je pobedila vrsta sestara iz Plznja koje su več po sedmi put odnele prvenstvo Č. O. S. u odbojci. Ta vrsta poznata je i kod nas sa utakmica u odbojci.
— Izmedu C. O. S. i Češkim savezom hockeyja na ledu napravljen je zvaničan pismeni sporazum o uzajamnom odnosu, vezi i saradnji.
— Č. O. S. raspisala je kon-kurs za potporu iz zaklade J. Fignera koju dobijaju na dan smrti Fignera 15 novembra svake godine ostareli sokolski radni-ci, brača i sestre koji su siromašni, nesposobni za rad a nemaju dovoljnih sretstava za život, koji saraduju u sokolstvu ili koji su saradivali u njemu bar 15 godi-na. Ove godine biče razdeljeno na potporama K 8000. iz ove zaklade.	M. Vjt
Poziv
V smislu § 23. pravil se vrši redna glavna skupščina JU-GOSLOVENSKE SOKOLSKE MATICE, REG. ZADR. Z O.J. LJUBLJANA v pondeljek 16. septembra 1940 ob 17. uri 30 min. v zadružnih prostorih v Narodnem domu v Ljubljani.
Dnevni red:
1) Poročilo o poslo.vanju za leti 1938 in 1939.
2) Poročilo nadzornega odbora in odobritev računskih zaključnikov za leti 1938 in 1939.
3) Sklepanje o likvidaciji zadruge.
4) Volitev likvidatorjev.
5) Slučajnosti.
UPRAVNI ODBOR
ЧДС0ВНИЧАР И ЈУВЕЛИР
M. МИТР0ВИЋ
Теразије 22 (до Москве)
има швајцарских часовника аа руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра, аехара и плакета
Брat>и и сестрама попуст Цене врло солидне. Стручан рад Тражите цене за израду клапаца п зпачака
Ne propustite jedinstvenu priliku za Vašu korist, a da ne posetite na Beogradskom jesenjem Velesajmu od 7-16/1Х. PAVILJON br. III. mesto 365 gde izlaže mašine za mlekarstvo
MODERNO MLEKARSTVO
BI
i*;	i	i*	t	V1?!?!
Praktičan uređaj za jednu malu mlekaru
BS
BEOGRAD KRALIICE NATALIJE ul. br. 13 Tel. br. 18-404
Sve moderne i praktične sprave za preradu m|eka i izradu mlečnih Proizvoda. Ova firma nabavlja direktno iz fabrika i prodaje po povoljnim cenama. Od iste firme možete dobiti i sva uputstva za izradu mlečnih proizvoda. - OBRATITE SE NEPOSREDNO FIRMI, KOJA VAM PROSPEKTE ŠALJE BESPLATNO.
У свима павиљонима Београд-ског Сајмишта одржаће се
ОБАВЕШТ1ЉД: Уирава Београдског сајма, Бео• град СајмишШе, ПошШ. фах538, Тел.28526,28802
БЕОГРАДСКИ ЈЕСЕЊИ CflJAM УВОРАКА
ОД 7 Д О 16 СЕПТЕМБРА 1 940 ГОДИНЕ
На сајму ће бити заступљене следеће струке: текстил, кожа, хартија, намештај, музички иструменти, метал, машине мотори, апарати, електротехника, оптика, радио, пољопри-вредне машине, грађевинарство, хемија; стакло. порцелан, галантерија, исхрана, алко-холна пића, књиге, пропаганда и реклама.
Повластние 50% НЗ железницама И бродовима. у одласку треба купити целу карту са жутим бланкетом за повлашћену вожњу, која потврђена на сајму даје путнику право на повратак са истом картом коју треба чувати. Повластице важе за полазак од 2-16 а за повратак од 7-21 септембра.
Izdaje Save*Sokola Kr. Jugoslavije (arh M Smiljanič, Alekse Ne nadovića 6) - Ureduje redakcio ni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčič) — Štamparija „Luč“, Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-