I                                                                                                                                                       ¦
I Robske (suženjske) duše. j
¦                                                                                                                                                       ¦
%..........................................................*
Pod tem naslovom  piše Beograjska politika:   (Jodinama smo slušali o ne.>bično (no-
navadno) razvijenoj svesti Slovenaca o njiho-voj upornoj borbi protiva Nemaca i o sjajnim postignutim rezultatima. G-odinama (skoz leta) smo mi sve to ponavljali stranome (tujemu-inostranskemu) svetu u nebrojem čl&naka i knjiga, diplomatskih nota i memoara. Ponavljali smo, jer smo verovali, jer smo črvsto verovali, da su inteligentni sinovi slovonački u istini uspeli probuditi duboko zaspalog Slovenca, razbiti mu mrtvi san, razviti mu nacionalni! svest, otvoriti mu volju za svojom državom. Prevarili smo se, jer smo bili pre-vareni, varali smo druge, jer su nas varali I j edina izvina (opravičba) koju imamo pred našim stranim (inostranskim) prijateljima jeste, da smo ih varali nesvestno, dok su nas varali svesn«), podpuno svesno (zavedno.)
Prostodušni, kao što smo, mi smo našim merilima merili i Slovence i zato smo tako i prevareni. Robovali smo vekovima (skozi stoletja) Turcima i nikad se s tim ropstvom ! nismo mogli izmiriti. Kobovali su i Slovenci vekovima Nemcima, i mi smo naivno verovali, da se i oni. s tim ropstvom nisu mogli izmiriti. Prevarili smo se.
Prevarili smo se, jer smo verovali, da se
rob   nikada  ne   može   izmiriti   sa položajem
roba, a slovenački korutanski rob bio se izmirio.
Dok   su nama   Turci   mogli   ubiti samo
telo, ne i dušu, dotle su se oni predali Nemcu
i telom i   dušom. I kad je došlo, vreme gla-
sanju,   te   su  ropske   duše   ropski i glasale:
I za   robstvo   protivu   slobode,   za tudju (tujo)
I državu   protivu   svoje. To su rezultati slove-
! nacke narodne borbe protivu nemštine.
Jer dok je naša borba bila prvenstveno j (v prvi vrsti) upravljena (dirigirana) jednom I višem cilju — narodnom ujedinjenju, i dok i su se za taj cilj žrtvovale drago voljno i s ! pesmorn    na   ustima   stogodišnje   generacije
naše, dotle su inteligentni sinovi slovenačk svodili (speljali) narodnu borbu ne na borbu za jedan višji cilj, nego izključivo i jedino na borbu za ugodnijim materijalnirn životom. I dok je naš seljak za svoj uzvišeni cilj davao uvek i poslednju kap krvi svoje, i posled-njeg sina, i poslednjeg vočiea (voleka) u zaprezi (zapregi), i poslednju (zadnjo) zapregu, dotle je slovenački seljak od tog vočiča i od te zaprege načinio svoj ideal. I zato, kada je srpski seljak pozvan na Kosovo, on je listom pošao, (a kada je slovenački seljak pozvat na Gosposvetsko polje, on je listom (z listom) izdao, i ako se u tu borbu samo išlo glasač-kim lističima (s glasovnicima) a ne puškom, ni nožem.
Tako je on otkrio svoju užasno (strašno) nacionalnu golotinju (nagoto) i svoje ocajno (obupno) odsutstvo (nenavzočnost) svakih viših idoala. To su bili neminovni (neminljivi) rezultati borbe onih slovenačkih generacija, kojima (katerim) je ideal, bio i ostao jedino u trbuhu, u punom trbuhu.
Ta borba nije i ne sme biti ideal današnjih generacija slovenačkih. Na njima, na nama svima leži sveta dužnost, oslobodavati celokupno slovenačko pleme i to ne samo iz ekonomskog ropstva nego i iz duševnog ropstva, jer ovo je glavnije, jer ovo (to) je opasnije  (nevarnejše).
I u tom cilju imaju se probiti dva naj-jača fronta najjača jer su oba u mentalitetu (duševnosti, v mišljenju) slovenačkog seljaka : a) popovski front prema Rimu, b) nemčurijski prema Beču.
I neka se ni Rim ni Beč ne varuje : Pitanje naše Koruške ostaje za nas otvoreno, jer to glasačko roblje (sužnji) ipak su naša brača, krv naše krvi. To roblje je danas pljunilo   na   naš obraz i nama udara rumen
stida (rudečica sramu) u obraze. Ali če zato i naša borba biti upovnija jer če nam cilj biti uzvišeniji: da roblje izbavimo iz kandža (krempljev) avstrijskih i popovakih i tu (to) če borbu smelo povesti nove genaracije slove-načke i ona stara Srbija, koja dosada nijedno svoje naciolno pitanje nije ostavila (pustila) nerešeno, pa neče oataviti ni ovo.
Beč bar (vsaj) u ovome (v tem) ima i suviše (še preveč) dobrog iskustva, da bi ma i (ako tudi samo) za trenutak mogao p o verovati u solidnost svoje pobede (zmage.)
Dragi rojaki! Bridke, ali resnične so te besede. Suženjske mentalitete pa nima samo naš narod po Koroškem, nego posebno tudi po Štajerskem. Našemu ljudstvu treba nujno preporoda iz robske mentalitete v svobodne, ponosne ljudi!                                       D. K.