28. MARCA 1980
LETO: XIV., ŠTEV.: 3 (114)
Med občnim zborom Konference sindikalnih organizacij SGP PIONIR Zasjedanje opčnog zbora Konferencije sindikalnih organizacija SGP PIONIR
<	~	N
Stabilizacija je
prva naloga!
OBČNI ZBOR KONFERENCE SINDIKALNIH ORGANIZACIJ SGP PIONIR JE RAZPRAVLJAL
največ o nalogah v
ZVEZI S STABILIZACIJO
gospodarstva
Že konec lanskega, še bolj pa začetek letošnjega leta so spremljali zavzeti in odločni dogovori in ukrepi za stabilizacijo gospodarstva in za bolj stabilizacijsko obnašanje celotne družbe. Če hočemo biti Pošteni, moramo priznati, da stabilizacijski ukrepi niso iznenađenje. Že vrsto let namreč samim sebi dokazujemo, da ni mogoče porabljati več kot ustvariš, da ustvarjanje dolgov v mednarodni menjavi ni rešitev, ker je dolgove treba vedno prej a|i slej vrniti. Kljub temu smo takšna in podobna opozorila odganjali kot nadležno muho in raje lagodno živeli naprej. Gospodarska iztreznitev je končno odločno potrkala na vsa vrata
in zdaj so pred nami neodložne in resne stabilizacijske naloge.
V PREJŠNJIH LETIH PREMALO ODLOČNO
Sindikati so že lansko leto ob razpravah o zaključnih računih za leto 1978 odločno opozarjali na veliko in odgovorno nalogo sindikalnih organizacij pri obravnavi rezulatov gospodarjenja. Tako opredeljena vloga sindikatov je bila v lanskem letu obeležena kot glavna in prvenstvena. Brez dvoma so se tudi naše sindikalne organizacije v okviru raznih komisij in teles, ki so v DO PIONIR delovala v tem smislu, lotevale te naloge.
Takoj pa se moramo ob tem vprašati, ali smo bili pri uresničevanju tega dovolj zavzeti in odločni. Ali smo začenjali akcije v vseh primerih negospo darnega obnašanja, prekomerne porabe, slabe organizacije dela, nizke produktivnosti, malomarnega in nediscipliniranega odnosa do dela, prevelikih izostankov itd. saj se tudi v naši DO na
vsakem koraku srečujemo s takšnimi pojavi. Vrednost našega sindikalnega delovanja bi se morala pokazati že v prejšnjem letu v tej luči, še bolj pa bo moralo to obveljati letos. Prihajajo časi, ko bomo morali, radi ali neradi, sodelavcu, ki na svojem delovnem mestu lenari in špekulira na račun drugih, jasno in odločno povedati: Na naš račun ti ne damo živeti!
NALOGA, KI ŠE ZDALEČ NI POSTRANSKA!
Stabilizacije ne moremo več spejemati kot nekaj postranskega. Pred nami je kot povsem otipljiva, izoblikovana in najodgovornejša naloga. Vse sindikalne organizacije v vseh TOZD bomo morale v bitko zanjo in to bitko bojevati skupaj s samoupravnimi organi in vodstvi. Izdelati moramo stabilizacijske programe in v njih zajeti vse tisto, kar je bilo doslej v našem delu in ponašanju narobe, vse tiste majhne in velike napake, mimo katerih smo hodili doslej molče. Boljša organizacija dela na vseh gradbiščih in deloviščih, pa tudi v pisarnah je ena izmed prvih nalog, boj bolniškim in neopravičenim izostankom, je druga, prizadevanja za večjo produktivnost de!a je tretja, prizadevanja za čimvarčnejšo porabo vseh materialov in boj proti razsipni-štvu je četrta naloga, boj za največjo mogočo kvaliteto dela peta. Takšnih, zelo konkretnih nalog stabilizacije lahko najdemo v vsaki TOŽD, na vsakem delovišču, na vsakem gradbišču in v vsaki sredini dovolj. Ko se lotevamo odpravljanja dosedanjih napak, moramo vedno in vselej poiskati in raziskati tudi vzroke zanje in jih odpravljati. O velikem odstotku neopravičenih in bolniških izostankov govorimo že vrsto let in opozarjamo na to, odstotek obojih izostankov pa se kljub temu povečuje. Vprašajmo se, zakaj?
Ali smo izostrili odgovornost tistih, ki takšne izostankarje obravnavajo v neposrednem stiku, ali smo se povedali z
/ \
Naša misel in skrb sta nenehno pri dragem predsedniku tovarišu TITU, ki se v Kliničnem centru v Ljubljani bori z boleznijo. Dragemu Maršalu želimo skorajšnjega okrevanja in tega, da bi še dolgo živel med nami!
V________________________J
zdravstveno službo, ki odobrava bolniške izostanke, ali smo predpisali in izoblikovali dovolj učinkovite sankcije za izostankarje, ali smo že na kakšnem gradbišču ali delovišču s tistimi, ki so jim izostanki prešli v navado, začeli na množičnem sestanku odkrit pogovor iz oči v oči in jim povedali, da živijo na naš račun?
BOLJŠE DELO, PA TUDI ODPOVEDOVANJE!
Stabilizacija bo pomenila za nas vse predvsem boljše delo, hkrati s tem pa bo nujno povezana z odpovedovanjem. Marsičemu, kar smo doslej lagodno trošili čez mero, se bomo morali odpovedati. V vseh takšnih primerih bomo kot člani sindikata morah delovnim ljudem pojasnjevati vzroke za omejevanja in ob tem paziti, da ne bi prišlo do neutemeljenih
(Nadalj. na nasl. str.)
mmm
piše:
MIL A N KOVAČ
Moj življenjepis
Nikakor se ne spominjam svojega prvega rojstnega dne. Zdaj že zdavnaj vem po pripovedovanjudrugih. Na svet sem spregledal v sedmem mesecu starosti in sem bil takoj rahlo razočaran. Prve dni sem preležai v inkubatorju, vživel sem umetno hrano, spal pa (sem) na svežem zraku. Ko so me pozneje vzeli iz inkubatorja, so me zavili v pleničke in šele takrat sem dobil občutek, da se lahko pomerim s kilogram težko štruco črnega kruha. Moje otroštvo je bilo zelo pestro, kakor nas vseh rojenih v tistem času. Zdravstvene ustanove so bile porušene, lekarne prazne in ni bilo hrane za nas dojenčke, kakor dan danes, raznih galofaksov ter bejbironov. Kmečki kruh in materino mleko pa me je reveža kaj kmalu spravilo na noge. Tete, strici in sosedje so kar občudovali moj umski in fizični vzpon. Moji prvi koraki v življenju so bili zelo povezani na zemljo, zato sem jo tudi večkrat poljubil, kot da sem vedel, da nam ona daje kruh. Zaradi padcev po stopnicah pa sem imel večkrat odprto tudi glavo. Za vse večje praznike pa mi je stric vedno prinesel kakšno mlečno čokolado, pa tudi lešnikova mi ni bila pretrda. Leta so mi kar hitro tekla. Ker takrat še ni bilo vrtcev in varstvenih ustanov, sem do sedmega leta svojo mladost preživel največ kar na domačem dvorišču. Tako pa se je končala tudi moja petoletka.
VAŠ HUMORIST MIHA TURIST
(Prenos s prejš. str.)
negodovanj in nasprotovanj ter vznemirjenja.
Skupaj z vso ostalo družbo in gospodarstvom bomo morali povečati svoje napore za uveljavitev na zunanjem tržišču in za prevzem del v tujini. Že v dosedanjih tozadevnih prizade-
Informiranje z dvorišča uprave
Na občnem zboru Konference sindikalnih organizacij SGP PIONIR so med drugim posvetili precej časa tudi vprašanjem informiranja. V poročilu dosedanjega predsednika konference, Milana Šinkovca je bilo o informiranju povedano to:
Na današnjem občnem zboru moramo spregovoriti tudi o informiranju, ki v naši delovni organizaciji poteka skozi tiskano glasilo Pionir. Omenil bi samo to, da je o glasilu v zadnjih treh mesecih že dvakrat razpravljal DS delovne organizacije in sicer na pobudo in o predlogih uredniškega odbora. Ustrezni sklepi in stališča glede glasila doslej še niso ne sprejeti in ne izoblikovani. Ne bom se spuščal v podrobnosti, orisal bom le položaj v zvezi z informiranjem in naloge, ki nas pri tem čakajo. Še prej pa moramo poudariti, da je uredniški odbor vložil v svoje delo nemalo truda in da zasluži vso pohvalo.
Kot uspeh lahko štejemo 12 številk tiskanega glasila, ki je lani izhajalo na povprečno 21 straneh v slovenščini in srbohrvaščini. Ugotovitvi uredniškega odbora, da je tiskano glasilo, ki izhaja kot mesečnik, za informiranje kolektiva premalo, moramo pritrditi. Ob tem nastaja vprašanje, kako zapolniti praznino in informiranje ažurirati.
Rešitev se ponuja v dveh smereh: v 14-dnevnem izhajanju glasila ali dopolnilnem informiranju, ki bi ga opravljali s šapirografiranim informatorjem, ki bi izhajal poleg tiskanega glasila po potrebi in bi prinašal sprotne informacije.
Seveda pa moramo za takšen izboljšani način informiranja, preden lahko preidemo nanj, ustvariti potrebne pogoje. Tekočega, sprotnega izhajanja informacij namreč ni mogoče opravljati samo na volontierski osnovi, kot je bilo to dozdaj pri tiskanem mesečniku. Naloge informiranja bi morala v tem
vanjih in razpravah o njih smo ugotavljali, da marsikdaj pri delih na tujem ne bomo mogli iskati zaslužke, ampak jih prevzemati tudi kot svojo družbeno obveznost Seveda pa moramo pri vseh delih v tujini s svoje strani storiti vse, da bi preprečili izgube, ki bi bile posledica naših napak in pomanjkljivosti.
primeru izvajati posebna služba ali oddelek, v katerem bi bili bodisi stalno nameščeni honorarni sodelavci, bodisi profesionalni delavci v rednem delovnem razmerju, ki bi se ukvarjali samo z dejavnostjo informiranja.
Iz poizvedovanj v večjih gradbenih delovnih organizacijah v Ljubljani (PAP, Tehnika, INGRAD in Gradis Ljubljana) smo izvedeli, da imajo v vseh teh delovnih organizacijah zaposlene po 2 do 3 delavce, ki se ukvarjajo samo s tiskanim glasilom in da v teh delovnih organizacijah namenjajo od 120 do 300 milijonov S din na leto samo za izhajanje tiskanih glasil. V teh zneskih niso všteti osebni dohodki delavcev, ki delajo za informiranje. V vseh prej omenjenih delovnih organizacijah posredujejo sprotne informacije s šapirografiranimi obvestili, ki izhajajo občasno po potrebi, gradivo zanje pa v večini primerov pripravlja služba samoupravljanja. Pri Pionirju imamo za letos odobrenih 73 milijonov S din za tiskano glasilo, to pa pomeni, da bo tiskano glasilo letos lahko izhajalo v manjšem obsegu kot lani. Ni najboljše, da smo začeli z varčevanjem in stabilizacijskimi ukrepi prav pri informiranju in s takšno utemeljitvijo odklonili predlog uredniškega odbora za povečanje sredstev za informiranje kot nesprejemljiv.
Ko razpravljamo in odločamo o informiranju, se moramo zavedati, da je informiranje izrazito politična dejavnost in da je temelj samoupravljanja. Naslednja, nič manj pomembna naloga pri tem je sodelovanje vseh dejavnikov v delovni organizaciji, od subjektivnih sil združenih v družbeno-politič-nih organizacijah, do strokovnih služb v DO ter vodilnih in vodstvenih delavcev. Vsi našteti so dolžni sodelovati v glasilu s svojimi prispevki, poročili in razmišljanji, ki naj pokažejo polno življenje v naši DO. Mislim, da smo naredili glede tega doslej vsi premalo in da smo vse preveč prepuščali naloge obveščanja, 13-članskemu uredniškemu odboru, ki dela volontiersko.
V razpravi so delegati gornje misli o informiranju dopolnili z ugotovitvijo, da je mesečno
glasilo premalo, da obvešča predvsem o starih stvareh. Glavni direktor Slavko Guštin je ugotovil, da je v glasilu preveč poročil o dogodkih s PIONIRJEVEGA dvorišča v Novem mestu, ni pa v njem poročil z gradbišč, kjer se bije proizvodna bitka, premalo govori z njegovih strani delavec. Omenil je, da bo podjetje, da bi se to izboljšalo, skušalo najti novinarje za poročanje iz Krškega, iz Zagreba in iz Ljubljane, da bi bili dogodki iz TOZD bolj prisotni v glasilu. Ob koncu razprave je bil sprejet predlog, da bi kazalo sklicati problemsko konferenco o informiranju v SGP PIONIR.
Zaposlenost žensk ni prehodna, trenutna reč...
,„.. .Del svojega očetovstva, del materinstva naj bi vsak •človek uveljavil tudi v samoupravni družbi. Ženske lahko
na tem področju prispevajo veliko več, kot so že. Ker postane ženska, ki je udeležena v družbenem delu, tudi sama nosilka dohodka, bi lahko postala tudi (še posebno ob sedanjih ustavnih spremembah) nosilka akcije za pravilno delitev dohodka, za usmerjanje dohodka v tiste potrebe, ki jih ona čuti pri svojih otrocih, pa jih v individualni družini in z individualnim osebnim dohodkom ne moremo zadovoljevati. To se pravi, da ima lahko zaposlena ženska dvakrat več besede pri tem, da bomo imeli otroške ustanove, šole posvetovalnice, vse, kar potrebujemo, in to čim boljše in čim prej.
Veliko tega pa bi že lahko imeli, ko bi pri nas ne vladalo mnenje, češ da je zaposlenost žensk trenutna, prehodna reč, potrebna zdaj, ko smo še na ravni, ko pa bomo bogati, bodo šle ženske spet lepo domov. To je ena največjih zablod, ki jih v naših šolah za življenje moramo spodbujati. Priprava za srečo v ljubezni, v materinstvu in očetovstvu je torej tudi spodbuda k delu in upravljanju svojih in družbenih zadev ..."
VIDA TOMŠIČ (1971)
C	^
DOPISUJTE V SVOJE GLASILO
V___________________-j
Nekatere
osnove
poslovanja
v letu 1979
Vsakoletno spremljanje doseženih poslovnih rezultatov in primerjanje z zastavljenimi planskimi cilji, je povezano z željo, da bi bili dosežki kar najugodnejši in uspehi nadplan-ski. Zal, podatki decemberske-ga obračuna ne govorijo temu v prid. Že sam obseg bruto in neto realizacije ne dosega planskih meja, kajti dosežena bruto oziroma neto realizacija sta manjša od planskih predvidevanj. Najbolj problematična pri tem pa je ugotovitev, da planskega obsega realizacije ni realizirala niti ena temeljna organizacija gradbene operative, čeravno gre pri TOZD gradbeni sektor Novo mesto in TOZD gradbeni sektor Ljubljana za minimalna odstopanja, medtem ko znaša izpad realizacije pri tozd gradbeni sektor Krško in Zagreb 18% oziroma 12%. Razumljivo, da ob taki realizaciji niti dosežen finančni rezultat ne more biti v mejah Planiranega. To ugotovitev potrjujejo tudi številke, ki so Prikazane v nadaljevanju. Negativna odstopanja ugotavljamo že ne pokritju I, še bolj pereče Pa je pokritje lil, ki dosega 70% planiranega zneska, stop-nja pokritja II. pa znaša 2,2%.
Res je, da splošna gospodarska gibanja v letu 1979 niso bila naklonjena posameznim temeljnim organizacijam' pri realizi-ranju načrtovanih proizvodnih nalog, res pa je tudi, da že nekaj iet ugotavljamo upadanje poslovne učinkovitosti naših Temeljnih organizacij, ki izhaja K°t smo že večkrat ugotovili tudi iz notranjih slabosti, kateri1 pa kot kaže, še vedno ne smijemo dovolj resno, saj se Ponavljajo iz leta v leto.
Tako se v letošnjem letu Ponovno srečujemo z že nešte-°krat povdarjeno slabo pro-uktivnostjo dela, ki se zlasti pdraža na nenehnem naraščanju !2°stankov iz de'a. V letošnjem etu je biio namreč v gradbeni **«ivi opravljenih okrog
0.000 manj efektivnih ur kot
etu^1978 jn to pri zaposle-°sJi. Ce ob tem upoštevamo še nizanje nadurnega dela v pri-
pierjavi s prejšnjim ,etom za
k * ter višino akordiranih del,
2naša le 43,7%, potem je
povsem razumljivo, da planski fizični obseg proizvodnje ne more biti realiziran. Žaradi izostankov je bilo v letošnjem letu izgubljenih 2,054.604 ur oziroma za 12% več kot leto prej in kot vemo že v letu 1978
S
— Bruto realizacija — Investitor, stroški — Neto realizacija — D irektni stroški — Pokritje I.
-	Fiksni štroškiTOZD
-	Pokritje II.
-Prisp. DSSS + Spl. FIS DO — Prisp. Inter. banka — Prisp. Inženiring — Prisp. SOZD -Pokritje lil.
^ — Pokritje III — ostanek
■~v:,v	‘	**■
število izostankov ni bilo v pričakovanih mejah.
Izhajajoč iz navedenih ugotovitev, bo morala biti v letu 1980 osnovna skrb vseh nas usmerjena v dvig učinkovitosti gospodarjenja, to pa bomo
dosegli le tako, če bo končno enkrat postala stabilizacijska politika stvar slehernega delavca in ne le peščice strokovnih delavcev, ki akcijske programe z ustreznimi ukrepi pripravljajo.
CITA BRAČKO
Železokrivca pri delu Armirača na poslu
I. IZVRŠITEV LETNEGA PLANA - po fakturirani realizaciji
	Letni plan	Doseženo |, — XII. 79	IN D 3:2
1 Bruto realizacija	2 2,561.250.000	J 2,382.945.172	4
Neto realizacija	2,535.250.000	2,328.866.156	93
DIS	2,181.010.000	2,003.617.708	92
Pokritje I.	354.240.000	325.248.448	92
FIS TOZD	135.270.000	149.863.666	92
Pokritje II.	218.970.000	175.384.782	111
Prispevek DSSS + Spl. FIS DO	54.845.000		80
Prispevek DSSS - Int. banka	8,200.000	84.409.996	
Prispevek DSSS — Inženiring	30,650.000	1.768.587	90
Prispevek SOZD	1,666.000		106
Pokritje III	123,609.000	89.206.199	72
Pokritje III - ostanek	73,727.900	51.824.275	70
Stopnja pokr. I.	14,0	14,0	100
Stopnja pokrit. II.	8,6	7,5	87
Stopnja pokrit. III.	4,9	3,8	78
Stopnja pokrit. III. — ostanek	2,9	2,2	76
II. DINAMIKA DEJANSKO DOSEŽENE PROIZVODNJE IN PROIZVODNIH STROŠKOV			
I. - XII. 79	1. - XII. 78	IND
2,382.945.172	2,107.792.130	113
54.079.016	27.191.523	199
2,328.866.156	2,080.600.607	112
2,003.617.708	1,822.970.677	110
325.248.448	257.629.930	126
149.863.666	119.805.462	125
175.384.782	137.824.467	127
84.409.996	71,933.637	117
1.768.587	1.260.000	140
89.206.199	64.630.830	138
51.824.275	28.038.239	185
Boj visoki režiji, skrb za proizvod -nega delavca in boljše delo
RAZPRAVA GLAVNEGA DIREKTORJA SLAVKA GUŠTINA NA OBČNEM ZBORU KONFERENCE SINDIKALNIH ORGANIZACIJ SGP PIONIR
Sindikalna organizacija se bo morala zdaj v stabilizacijskem obdobju še bolj ukvarjati s težavami, ki nas tarejo. Lani smo pri Pionirju dosegli veliko večji uspeh kot v letu 1978, vendar plana nismo dosegli in svojih nalog nismo uresničili tako dobro, kot smo jih včasih. Ena izmed
v ______________________________
naših TOZD je zaključila leio z izgubo in zdaj je naloga nas vseh, da se složno pogovorimo, kako ji pomagati.
Za zdaj še ne vemo v celoti, kako nas bodo posredno prizadeli stabilizacijski ukrepi. Vemo, da bomo morali dela na 4 ali 5 objektih ustaviti in da imata TOZD GS Krško in TOZD GS Zagreb zasedenih za leto 1980 le 30 do 40 odst. zmogljivosti z naročili. Ena poglavitnih nalog v teh hudih časih je dogovor o tem, kako bomo zagotovili enotnost v delovnih organizaciji, v vseh njenih delih.
Ugotavljamo, da je režija izcedno porasla na vseh ravneh. Od 1969. leta se je povečala proizvodnja pri Pionirju za 13-krat, režija pa prav tako za 13-krat, hkrati v TOZD za 22-krat in v gradbeništvu za 15-krat To pomeni, da smo zaposlovali več režijskih kot proizvodnih delavcev. Ob tem se postavlja vprašanje, kako bomo konkurenčninadoma-čem trgu, ker v zunanjem več nismo. Vsi na široko govorimo o stabilizaciji, nihče pa ni pripravljen niti za las zmanjšati sredstev, ki jih je potreboval do zdaj. Resno
se bomo morali lotiti tudi tega vprašanja.
Edina rešitev za nas je povečanje proizvodnje, ker gradbene TOZD že nekaj let slabo dosegajo svoje naloge. Ugotavljamo na primer, da smo v tehnologiji uporabe betona zelo napredovali in smo sposobni porabiti 1000 m3 betona na dan, v ostalih dejavnostih, ki so v gradbeništvu tesno povezane z betoniranjem pa smo napredovali zelo počasi in zelo malo. Zdaj razmišljamo o dveh rešitvah: o tem, da bi organizirali močne tesarske delavnice, opremljene s stroji in tesarske brigade, da bi dosegali boljše uspehe pri opaženjih. Dalje razmišljamo o strojnih brigadah za zemeljska dela na objektih. Ne smemo pozabiti, da se obetajo dela pri gradnji polžjih pasov ob naši avto cesti, pri čemer ne smemo ostati praznih rok. 26 milijard investicij smo namenili izboljšanju proizvodnje in gradbenih obratov.
Ugotavljamo, da je režijskih delavcev povsod dovolj na ponudo, primanjkuje pa proizvodnih delavcev: zidarjev in tesarjev. V politiki OD teh del nismo prav ovrednotili in zato ni zanje dovolj zanimanja, proizvodni dela-
vec pa je odločilni dejavnik v proizvodnji. V stabilizaciji ni rešite'; v nizkih osebnih dohodkih: pri Pionirju porabimo na leto za 100 milijard raznih materialov, za 90 milijard del oddamo kooperantom, za 70 milijard imamo režijskih - del in le 25 milijard znesejo OD. Iz tega je razvidno, kje so rezerve v katerih moramo iskati večjih dohodek. S sestanki in s pogovori iz pisarne v pisarno stvari ne bomo rešili. Proizvodno tehnični kadri so se dolžni več in pogosteje pogovarjati s prizvodnimi delavci, se ukvarjati s težavami, ki bodejo te delavce in jih reševati.
Ob skrbi za delavca ne gre samo za OD, gre tudi za standard. Temu vprašanju smo v zadnjih letih posvečali veliko pozornosti: zgradili smo nove samske domove v Ljubljani, Krškem, na Reki, v Novem mestu, uredili smo samsko naselje v Zagrebu in pripravljamo tam tudi gradnjo samskega doma in še enega samskega doma v Novem mestu. Skupaj s kulturnim in športnim delom za zaposlene, so vse našteto dolgoročne naložbe v delavca in njegovo počutje in sem bomo morali dajati tudi vnaprej.
V stanovanja v objektu B-1 ob Cesti herojev so se v lamelo A in B (skupaj 59 stanovanj) prve dni januarja letos ze vselili stanovalci. Kljub veliki zamudi ob začetku del, je bila stavba dograjena v roku, za kar zasluzi gradbeništvo vso
Ustanove u objektu B-1 na Cesti heroja su u lamelu A in B (skupa 59 stanova) prve dane januara uselili stanari. Usprkos zakašnjenju u početnim radovima, stanovi su bili dogradjeni na vreme i valja gradilištu čestitati
22,262.000 JUGOSLOVANOV
Zvezni statistični zavod je takoj po novem letu objavil, da je živelo konec leta 1979 v Jugoslaviji že 22,262.000 ljudi. Lani se je v državi rodilo 380.956 otrok, umrlo pa je 190.412 državljanov. Po istih podatkih je bilo konec minulega leta v Sloveniji 1,833,000 prebivalcev.
LETOS 25 ODST. VEC PREMOGA
v jugubiuvdMbism piemuguviiiKin bodo letos nakopali pribl. 52. milijonov ton lignita, črnega in rjavega premoga. Letošnja proizvodnja bo za pribl. 10. milijonov ton večja od lanske, kar pomeni povečanje za 25. odst. kot navadno, bodo tudi letos nakopali največ lignita: okoli 40 milijonov ton oz. skoraj štiri petine celotne proizvodnje.
ZA CISTO SAVO
18. januarja so predstavniki 47 mest in občin iz Slovenije, Hrvaške, BIH, Vojvodine in Srbije ter stalne konference mest in občin Jugoslavije podpisali družbeni dogovor o skupnih prizadevanjih, da bi vodovje Save obvarovali pred onesnaževanjem. Z dogovorom bodo zagotovili stvarne programe, s katerimi naj bi preprečili nadaljnje zastrupljanje reke Save.
V znamenju varčevanja
Delovodja Jože Blažič, ki začasno dela na gradnji stanovanjskih blokov v Bršli-nu v Novem mestu, je v kratkem pomenku o tem, kako in koliko se stabilizacijska prizadevanja že odražajo v vsakdanjem delu na gradbišču, naštel:
— Varčevanje na gradbišču se začne pri številnih materialih, ki jih uporabljamo pri gradnji. Z lesom delamo letos zelo varčno. Novega lesa preprosto ne dobimo več in zato obrača-
mo starega in ga izrabljamo do skrajne meje. Okrušene zidake in malo okrušene kose siporeksa smo prej odvrgli in jih ob koncu del Pri zunanji ureditvi prekrili z zemljo. Zdaj izrabimo vsak košček. Razsip materialov, kot so pesek, gramozi, cement smo zmanjšali do skrajnosti. Isto velja za izolacijske materiale. Okolica gradbišča je zdaj čista in urejena, ker odpadkov, ki so se prej kopičili na kupih zdaj ni več, vse porabimo za
gradnjo.
Izostanki in namišljene bolniške so druga stvar, katere smo se odločno lotili. V januarju smo imeli od skupaj 44 delavcev povprečno na bolniški po 12, ki so bili bolni od 4 do 6 dni. V februarju jih je bilo na bolniški le pet, v marcu še nimamo nobenega na bolniški. Neopravičeni izostanek ^o imeli letos samo 1. Na zboru delavcev smo se od-'očno pogovorili o izostankih in poimensko pokazali namišljene bolnike, ki skušajo živeti na račun vseh nas.
Sindikalna konferenca v TOZD TOGREL
Sprejem delovne usmeritve sindikalne organizacije, v kateri prednjačijo naloge stabilnejšega gospodarjenja, utrjevanja položaja delavca v združenem delu in zahteva po pravilnejšem nagrajevanju, je bila osrednja, točka sindikalne konference v TOZD TOGREL, ki je bila v petek 8. februarja.
Uvodno poročilo o delu osnovne organizacije je podal njen predsednik tov. Kežman Mihael. Iz poročila je razbrati, da je bilo v minulem obdobju značilno, da sta osnovna organizacija sindikata in osnovna organizacija ZK zelo tesno sodelovali, posebej je bilo to sodelovanje prisotno ob analizi zaključnih računov.
Tudi kritične misli je zaslediti v poročilu, posebej pa kar zadeva sodelovanje in angažiranje posameznika v samoupravnem sistemu. Ne bi se mogli pohvaliti s kakšnim posebnim prizadevanjem, res pa je, da se v
prihodnosti to mora spremeniti. Seveda nas tu čaka precej nalog, posebej pomembna pa je naloga informiranja oziroma izboljšanje sistema informiranja, torej to pomeni pravočasno in razumljivo informacijo slehernemu članu kolektiva.
Omeniti velja tudi pridobitve na področju družbenega standarda v minulem letu, to je urejene jedilnice in garderobe s sanitarijami. Gotovo ni bila odveč pripomba o odnosu zaposlenih do novih pridobitev ali bolj točno dela zaposlenih, ki nimajo niti malenkosti čuta odgovornosti do težko pridobljenih sredstev.
Glede na veliko bolniških izostankov je bilo v poročilu tudi izrečenih nekaj kritičnih misli. Samo trud in prizadevanja za izboljšanje delovnih pogojev pa ne bosta dovolj za izboljšanje stanja, ampak se bo moral odnos slehernega posameznika do tega vprašanja resnično spremeniti.
Delovne usmeritve osnovne organizacije sindikata pa so v celoti naslednje:
1.	OOZS si bo prizadevala uveljaviti in utrjevati položaj delavca, pri upravljanju z družbenimi sredstvi in pri odločan-
ju o vseh družbenih zadevah, na podlagi ustave in zakona o združenem delu.
2.	Uveljavljati je načelo o delitvi po delu in rezultatih dela.
3.	Sindikat se mora vključiti v prizadevanje za uspešnejše gospodarjenje in gospodarsko stabilizacijo, posebej velja to pri akcijah, zaključni računi, ocena gospodarjenja, prav tako mora sodelovati pri oblikovanju srednjeročnih planov za obdobje 1981 - 1985.
4.	Sodelovati je potrebno pri uveljavljanju delegatskih odnosov v družbenopolitičnem sistemu.
5.	Sindikat mora stremeti za uveljavljanjem varstva samoupravnih pravic delavcev, še zlasti o spornih primerih.
6.	Uresničevati je zahtevo po takojšnjem, razumljivem in jedrnatem informiranju delavcev.
7.	Skrbeti moramo za življenjske in delovne razmere, celovito zdravstveno varstvo delavcev, razvijanje kulture, telesne kulture, rekreacije in oddiha.
8.	Vključevati se moramo v spremljanje in uveljavljanje kadrovske politike, usmerjenega izobraževanja ob delu in izven dela.
9.	Strmeti je potrebno za krepitev ljudske obrambe in družbene samozaščite.
Ker je potekel mandat izvršnemu odboru, so bile opravljene tudi volitve.
Tako bodo delo v naslednjih dveh letih vodili in usmerjali: Šoško Ivan, Dernač Marjan, Janežič Slavko, Kežman Mihael, Tomažin Stanko, Božič Vinko in Tomažin Martina, nadzorni odbor pa bo svoje delo opravljal v naslednji sestavi: Šterk Ivan, Grme Marjan.
Povem naj še, da bo delo v naslednjem obdobju potekalo po sindikalnih skupinah, na ta način pa pričakujemo večje sodelovanje slehernega člana našega kolektiva in seveda tudi prispevek k boljšemu jutri.
BRUNO POTOKAR
V SLOVENIJI:	NEOB-
DAVČENI SKUPNI DOHODEK 248.000 DIN
Do konca januarja bo treba prijaviti skupni dohodek občanov za odmero ustreznega republiškega davka. V Sloveniji bo takih prijav letos še znatno manj kot lani, saj bo znašal neobdavčeni skupni dohodek občana 248.000 din. Ljudi s tako visokimi skupnimi mesečnimi prejemki bo v Sloveniji verjetno le še nekaj tisoč. Za vzdrževanega družinskega člana se je v Sloveniji meja pomaknila medtem na 41.000 dinarjev oz. na 61.000 din, če občan vzdržuje duševno ali telesno motenega a26, na 41.000 dinarjev oz. na 61.000 din, če občan vzdržuje duševno ali telesno motnega otroka.
•sat
S polno torbo in nasmehom na obrazu pogumno na start na Zimskem športnem dnevu	,
Sa punom torbom i osmehom na licu junački na start na Zimskom sportskom danu (Foto: Kraus)
Novi 5^ Hi skl dom V BršliHU V Novfem IneStU Že! dobiva svdjo kbričhd podobo, na njeni pa že potekajo obrtniška dela
Novi samsiki dom u ifšlinu u Novam mestu ve6 dobiva §vaj kOHažoi oblik; a obrtnički radovi Ha njemu su ve« of požgi i
Tri
gradbišča pod eno streho
gradbeni tehnik Mirke injac
je vodji treh gradbišč v Iršlmu v Nevcm mestu: gradbišča črpalke na Ljubljanski cesti, gradbišča nuvega samskega dsma v brsiinu in gradbišča stanevanjskih blokov v Bršlimi, fav, I njače, vnetega negemeta-ša, ki se že 16 let padi pri Pianirju ta žaga in si na vse pretege pripadeva ta mali nege-met vekviru §§0 Pienir,je bila teika najti in še nate je bil čas ža pamenek skepa edmerjen in večkrat prekinjen i raznimi nujnimi apravki vedje treh gradbišči
= 0d vseh treh gradenj je skore največ težav s črpalka, čeprav je najmanjša, Malekda ve, da je črpaika za gariva žela zahtevna gradnjai vee kat 466 metrav eevevadav ražnih vrst je razpeljanih pa njej, žeie velike je ražnih drugih napeljav, dela vseskaži ovira dež, pa vsakem dešju pa marama delati raziska-va podlage na terenu, Vsa gradnja je v žemlji, vse zemljišče pa je treba pred asfaltiram iem in iždelava tiakav utrditi, dobavitelj kioska je male zamu-dii rak žaradi teiav ž alumini-jem in termapanam na trgu, Upamo, da be de 1. maja črpalka nared,
gradnja samskega dama je šla desiej v redu, žatikati se b§ žačeie ždej, ka pridejo na stavbo obrtniki, V trepesteljnih soban dama ba 228 ležišč, v dvapastejinih 24 ležišč v ene-pesteijnih 16 ležišč, v damu pa bo še 3-sebne stanova nje ta hišnika,
§d treh nižav stanovanjskih blokov sta 2 že iž žemlje in gradbeno da strehe, ne tretjem pa smo pri temeljih, Teren je delome nasipen m žato smo imeii težave pri temeljenju, pri bloku g sme marali na temeljih na i-meterske poglobitve, Na vseh treh objektih imama §3 židarjev, 12 tesarjev, 36 delavčev, 4 strojnike m od režijskih delavčevi 2 tehnika, 4 deleved-je, 1 glavnega skiadisemka, 2 pomožne skladiščnika in 1 nočnega čuvaja, Veliko časa vzame drobno usklaj vanje del na vseh treh gradbiščih, ki so drugo od drugega oddaljena po nekaj sto metrov, kakor vedno je nekaj težav s projekti, 'ta pomožna dela uporabljamo va-jenee, ždaj se bo pojavila konica
ža zidarska dela, V vsej novm meški T0Ž0 smo enota, ki ima najmanjši ražhod: od 6 do 16 odst, Pri ižostankih so v T0I0 rak rana bolniške do 38 dni, Upamo, da be boljše, če bo uveljavljen dogovor, da prejme tisti, ki ne ba ves mesee na bolniški 686 din, Na zborih postavljajo pošteni delavci zah-teve ta ostrejše ukrepanje proti rednim namišljenim bolnikom, V T0I0 Nevo mesto sme ugotovili, da bi moral povprečen, 24 let star delavee narediti na leto 1888 efektivnih ur, dejanske pa je odsoten t deia 1488 ur, Taksnih imamov T0I0 kakšnih 38 de 46! Ugotavljamo, da 186 de 168 ljudi hodi po mestu, ko bi morali delati na gradbiščih in drugod,
vsak delavee se be moral resne lotiti varčevanja materialov. Nekel bi, da se fizično pri gradnji ne da varčevati, da pa se da želo veliko privarčevati ž diseiplmiranim ih varčnim odnosom de materiala s katerim delaš, Privarčevati pomeni, če ne naeneš besanko, ki stane 42888 din, ampak odrežeš košček, ki ga potrebuješ od kosa, ki se valja po gradbišču, Pri tem ne bos prihranil samo 28 odst, ampak več! Če uporabiš ploh namesto §-krat, kot je po normativu, Mrat si prihranil 48 odst, vrednosti brez kakšnih posebnih naporov! inake ugotovitve veljajo ža opale in odre. oramož in pesek se surovine, ki veijajo denar, žato jih ne kaže ražsipati. Vsak prihranjeni kubik peska, mivke, gramoza, je denar! Ne načeti
nove vrečo eementa žaradi lopate, ki je potrebuješ, poišči ražšutega in ga uporabi najprej! Takšne m podobne mere smo ne naših gradbiščih že uvedli in pri njih bomo vedno bolj odločne vžtrajali!
Obrnjena
medalja
Komisija ta dopolnitev sistema nagrajevanja si prizadeva, da bi izboljšala izkoriščanje delovnega časa v delovni organizaciji, V ta namen naj bi vsak delavec, ki be redna ves mesec na delu, debil poseben stalen dodatek,
Pri obravnavi tega predloga pa se je Vrli predstavnik T0Z0 zavzei ža omejitev,-do stimulacije naj bi bili upravičeni same proizvodni in režijski delavci izvajalskih enot - ne pa delavci skupnih služb, Tem j ki so doslej še najmanj izostajali) naj bi bilo redne prihajanje na delo samoumevna obveznost,
Vsak poštenjak, bo priznal, da predlog mečno zaudarja po diskriminaciji,
Kljub Vsemu se strinjam z njim - ž majhnim dopolnilom:
Namesto progresivne, predlagam uporabo degresivne metode, torej: ne nagrado rednim, ampak kazen nerednim. tistim, ki izostajajo!
Stabilizacijski pozdravi
„£n drug"
v-----------------■-------J
ZIMSKE ŠIG 80
Uspehi
naših
smučarjev
na belih poljanah
FhdHirjeva smUčdrtka sekcija je bile letdšhjd žitnu zelo ektivna, ker daje Ha zHaHje, da sž je ta prelepi šport V naši ud želu razmahnil saj sekcija združuje že več kot 400 člartdV našega kolektiva, zatd je bilo nujne, da je vodstvo sekcije organiziralo Štiri smUcafske tečaje na Kdbil, kat nam je iZbdljšaid kvalitetu smučanja, zetu smo se udeležili X V11 i. športnih iger gradbenih de-
iavcev s'ovenije šig so, ki so bile ha smučiščih Kobie, poleg tega pa je bi! Organiziran tudi v. zimski špdtthi dah hldNIR-ja,
DvodnegHega tekmovanja ŠIG 00, katerega se je udeležilo 90 gradbenih, projektantskih ih industrijskih delovnih organizacij slovenskega gradbeništva S preko 1000 nastopajočimi tekmovalci je bila nedvomno hajvečja ih najkvalitetnejša Zimska športna manifestacija delovnih ljudi Slovenije. Organizatorje sd hudo pestile slabe snežne razmere na Žatthiku Zato SO takdtekdč v Zadnjem trenutku prenesli prizorišče tekmovanj 2 Bleda v Bohinj na smučišča kobie. Tekmovališča so na Kohli nekoliko zahtevnejša, kot na ZatrnikU, vendar je bila bojazen pred tereni odveč, kajti tekmovalci
Ova nafca smučarja veterana se pgrevata orad tekmovanjem
Dva naša skjjaša veterana *§ vreme egrijevanja prije takmičenja (Pete; ggriel
so prikazali zavidljivo raven tekmovalnega znanja in uspešne premagoval' strme terene.
Prvi dan tekmovanja je bil na sporedu veleslalom, kjer se Pili tekmovalci razvrščeni v pet skupin m sicer;
moški; do 33 let od 33 = 40 let od 49 in naprej zenske; do 39 le* nad 39 in naprej
„Pionir" se je tega tekmovanja udeleži! z nepopolno ekipo tako, da j* pil prvi tekmovalni dan za nas le miko uspešnejši, saj smo Pili po veleslalomu na odličnem VI, mestu, vendar smo naslednji dan, ko so Pila na sporedu tekmovanja v tekih Plasma nekoliko pokvarili, vendar wo se še zmeraj uvrstili na odlično '2, mesto.
Najuspešnejše ekioe so bile;
„GRADpiNiC" Kranj
1'EC'fe®1®' yu6|i§Ra
d. BCT Liubhana
4,	IMP - Ljubljana
13; 86P „PIONIR" Novo mesto ^ 'p *ake smo tekmovali mi?
Vi§ T9Ni an' <«J AUBiHT le|MtS|AR a8k®,do3Q|gt;
JltKA
A|^VlSAWy0IM,tA ,0§’
PiikidSl3n3|et;&i,ir8?HlWiVtekihi
odl8J RAN0y§ 0AV0RIN
S1-AVK6 H VESEL TONE
?d49’le!fNIKTPMAl ^nskedo 39 let;
AvilI,A§eviždiUA
da6smnShAP^K l0A Kljub 1§mHi *mp dosegli v končni razvrstitvi
zelo dobro 1 a. mesto, pa tekmovalci nismo imeli prave tekmovalne sreče, kajti število točk v vseh kategorijah bi bilo lahke nedvomno večje, če nas ne bi spremljala smola. Pohvaliti pa velja TRATARJA in VI3ILA, ki sta z odličnima vožnajma prismuča= la nemajhno število točk in dosegla odlični uvrstitvi, To nam naj bo za vzpodbudo, saj smo s tem dokazali, da bi lahko z malo več sreče dosegli uvrstitev med prvih deset, kar pa bi bil izreden uspeh za nas golenice,
. skupno ie v tej kategoriji nastopi0 preko 399 tekmovalcev,
jtvftmf
organizaciji in izvedbi tekmovanja samega, Pokrovitelj TP29 §pg se |§ zelo potrudil, sei ie da! na razpolago počitniško prikolico m „kombi v katerem je Pila pripeljana vsa potrePna oprema, v prikolici pa so uredili PRI§§ center-Presenetil oa nas je novezapadli sneg, ker je organizatorjem pevz;e= čilo dodatne skrbi. Vendar pismo se ustrašili, Postavili smo proge in na
startu se je zbralo kar okoli j20
tekmovalcev-
šek, Klinar in drugimi,
Dspeh pa je tudi v tem, da je večina naših tekmovalcev tekmovala V veleslalomu in takih, kar je bila prj drugih ekipah prava redkost, .
Zato se nam za prihodnji §16 ni treba bati in ga lahko pričakujemo z
velikim optimizmom za še boljši
končni rezultat,
|9N6 MARJAN
Zimski športni dan 1980
Smučarska sekcija ^g „Pionir"
je kljub velikim težavam tudi letos
organizirala zimski športni dan „PI9NIR", katerega pokrovitelj je
bil TOZD SPO. Predvsem n|Wl SC imamo zvrhvaliti za uspešno izvedbe tega tekmovanja, ki je namenjeno predvsem množični rekreaciji Pie=
Ker se bile na gelenjskem ta čas
neugodne snežne razmere smo se
odločili, da športni dan organizira: mo na smučiščih Keble, ki so nam nekako °3il“li	*»' *a se
pokazati dobršno mere spretnosti in obvladovanja smuči. No, našim tekmovalkam znanja ni manjkalo in so se hrabro spuščale med vrata preti cilju, Rezultati niti niso take pomembni, važno je bile premagati progo in strmino in na cilju so se vse
zadovoljno smejale, kljub temu pa
sa vse nestrpno čekale razglasitev,
Tj Vitasovič Jelka D§§§
i, Intihar Ivica T9?g Ljubljana
3.	§uštar Majda PSS3
4.	Pračke C sta dsss
5.	Pintarič Zdenka TOZDMKO
g, Rorsan Katjuša T920 TKI V katepriji moških nad 49 let se bili rezultati takile;
1, Mlakar Ježe T910PB 1, Račečič Albert 0333
§, Vrček Milan T920PB
3, Gorenc Alojz tozd Ljubljana
Moški od 39 = 49 let I, Vesel Tone TQ?g TKI h Lipnik Tomaž T920PB
3.	Slapšak Janko TOZD Krško
4,	iračke Slavke Tel S MK0
V HfcVIrH	"n rcn
pobočjih, Problem pa se ie pojavil,
ko smo razmišljali o prevozu ude
ležencev de prizorišča, Vendar nas je tega problema rešil v ak, ki Bfjlie prav pod strmine Keble, lačetne težave so bile take odpravljene m zdaj se je bile treba posvetiti
_____ ___________Ljubljana
Moški de 39 let 1, Kušar Rudi gsss 3, Sonc Marjan T020TK!
iflSSTO(Swfe,it
§, Radešček gušan T01g Neve
g, Reeee Ivan T01g Krško Tekmovanje pa se ni odvijale samo na smučarskih terenih temveč tudi na sankališču, kjer ie bila udeležba nekoliko skromnejša, zato bi bile morda potrebno te panogo v bodoče izpustiti in organizirati tekmovanja v tekih, katerega bi se
udeležilo nedvomno več tekmovalcev, saj se vse več Pionirjevcev
ukvarja z rekreativnim tekem, SANKANJI;
1, Jerele Vlado TKI 3,2upan Martin 3P0
3,	Čampa Igor §§§§
4,	Ivanovič Slobodan T@zg Krško
5,	Tratar Božo SRD
’ čimbolj se je tekmovanje nagiba: lo h koncu, tembolj je rsstla napetost v eričakovanju izidov ekip: nega tekmovanja, Vsak izmad T02g=ev je računal, da morda lahko osvoji pokal pokrovitelja
1, gsss 2= TOZD P3
3,	T9?9 Ljubljana
4,	Tozg TKI 3, T020 Krške
g, TOZ0T0GREL 7, T0? g M KO 3, T0Z0 3P0 9, T0?g L0 19.T02gNevo mesto Misiime, da bo ta športni dan take tekmovalcem kot tudi gledah cem ostal v najlepšem spominu. Pripomniti pa moramo, da ie maršu kateri smučar, ki sam m zbral dovolj
moči in korajže, da bi tudi sam
tekmoval, ob koncu deial, „Naslednji športni dan ne bo minil brez mene", zate upamo, da se nas bo prihodnjič zbralo še več,
§e enkrat pa moramo pohvaliti pokrovitelja T9|g |P9 za dobro in brezhibne organizacijo tega športne: gadne,
§0N§ MARJAN
fTOŽB GRAPBEN!"' ^ l SEKTOR UUBUANaJ
o Sindikalna eFaanipaeija §g je v januarju mesecu intenzivno pripravljala na občne zbere in na nove volitve Izvršnega edbe= ra sindikata, kateremu mandat peteče v meseeu februarju,
0 Oraanigrami nova organi: laaijalgp „PI8NIR=JA" petr: jani ie na delavskih svetih T§j2B=ev jn gg, §§ vedno niso dokončni in da najvažnejše naloge niso zadovoljive razme= jene, to pa v končni fazi pomeni zopet zavlačevanje pri sprejemanju Prvvvilnika e razvi du de! in nalog T0I8,
© Ljubljanska menza ial ni ©©čakala Novega leta v nevi preobleki take kot sme napove: devali v zadnji številki „PI0: NIRJA", V januarju §1 ne upamo tega več napovedati, držimo lahko edino pesti, da ne bo prekmalu spet Nove lete,
0 Rimske p©čitni§§" v grad: beni operativi se se začele že z Novim letom, edina sreča je, da imamo Ljubljančani Bervar, kjer lahko tudi v tem času pridno delamo, Kaj bo, ko bo Bervarja zmanj kale?
/	\
TOZD STROJNO PROMETNI OBRAT
V _________________________J
Sklepi XXVII. redne seje delavskega sveta
o Sprejmejo in potrdijo se elementi za sklepanje Samoupravnih sporazumov o temeljih planov SGP „PIONIR" Novo mesto za leto 1980 z naslednjimi dopolnitvami: o Ponovno naj se pregledajo usluge in cilji skupnega pomena pri uresničevanju enotnih stališč sistema nagrajevanja o SOZD Adrigradnja naj izpolni materialno osnovo za nemoteno delo na področju Reke, s tem, da zagotovi ustrezne lokacije za skladišča, parkirne prostore in gradnja samskega doma
o v reprodukcijski prenos n^j se vključijo še ŽTO Novo mesto, Cestno podjetje, Petrol Novo mesto
o v združevanje zaradi skupnih investicij je vključiti še ZTO Novo mesto zaradi integralnega transporta ter delovne organizacije na področju gradbene mehanizacije
o ugotavlja se, da glede na slabo kadrovsko zasedbo Službe varstva pri delu ta služba ni več sposobna opravljati svojega dela, zato je potrebno v kadrovsko strukturo TOZD vključiti pooblaščene delavce s področja varstva pri delu
o Sprejmejo in potrdijo se
smernice za izdelavo srednjeročnega plana 1981 — 1985 TOZD SPO z naslednjimi dopolnitvami:
o načrtovane razvojne cilje je razširiti še na druge občine, ker TOZD SPO zadovoljuje potrebe po mehanizaciji vseh TOZD gradbene operative na širšem Jugoslovanskem prostoru o pri določanju obsega in dinamike materialnih stroškov TOZD naj bi bile smernice sestavni del planov varčevanja o proizvodni kader naj se dodatno izobražujejo pri proizvajalcih mehano—opreme o Ugotavlja se, da je 10% akumulacija previsoka o zagotoviti je tuje vire financiranja v investicije TOZD SPO o Obravnavani predlog plana svobodne menjave dela med TOZD in DSSS naj se dopolni tako, da bodo v plan vključena samo tista dela in naloge, ki ji TOZD naroča.
o Zborom delavcev se predlaga v obravnavo in sprejem — spremembe Samoupravnega sporazuma o združevanju sredstev za zagotovitev materialne osnove za delo SISEOT — Samoupravni sporazum o merilih, pogojih, načinih in postopkih za dosego dogovorje-
nega obsega uvoza blaga in storitev ter odliva deviz za leto 1980
—	prečiščeno besedilo Samoupravnega sporazuma o združevanju v XXVI. enoto SISEOT o Sprejme in potrdi se plan investicijskega vzdrževanja za leto 1980 z izračunom kalkula-tivne stopnje in sicer:
—	gradbena mehanizacija 5,20 %
—	avtopark 8,60 %
—	kovinski opaži 11,50% Povprečna kalkulativna stopnja znaša 6,4 %
o Vodstvo PDE Libija se opozori in poziva na večjo varčevanje ter skrbi za zaupana osnovna sredstva in mehanizacijo, racionalnejšo izrabo delovnega časa, mehanizacije in sredstev za osebne dohodke o Vsem delavcem in učencem se za novo leto podari vrednostni bon v višini 500,00 dinarjev, navedena sredstva se izločijo iz sklada skupne porabe.
TOZD GRADBENI SEKTOR NOVO MESTO
Seja DS 15. januarja: o Zaradi prenehanja delovnega razmerja v TOZD je tov. Miloje-vič Siniša, razrešen funkcije predsednika delavskega sveta in je za novega predsednika imenovana Šušteršič Eva, a za podpredsednika Krpelnik Jure. o Da bi delavci imeli delovno obleko in delovne čevlje v zimskem času še ohranjene, se jim dodeljujejo v jesenskem času in ne poleti, kot je to bilo do sedaj.
o Sprejet je pravilnik o pripravništvu.
o Delavski svet je obravnaval pripombe dane na zborih delavcev in svojimi sklepi poskrbel za realizacijo teh pripomb, o Sklepal je o povečanju planske vrednosti točke za OD, zaradi povečanja življenjskih stroškov, ki naj bi se povečala za 15 % in sicer s 1. 1. 1980. o V strokovno komisijo za mrežno planiranje je imenovan tov. Hercigonja Krešimir.
o Na podlagi predloga 10 OOZS za nagrajevanje zunanjih članov disciplinske komisije, je delavski svet sklenil, da se jim za vsako udeležbo na seji disciplinske komisije izplača nadomestilo v višini ene dnevnice.
o Delavski svet je obravnaval
poročilo komisije, ki je bila imenovana z nalogo, da ugotovi vzroke negativnega uspeha OE Bršljin.
Ugotovljeno je, da je poročilo pomanjkljivo in ga bo imenovana komisija morala dopolniti, o Delavski svet je razpisal zbore delavcev, za dne od 28. 1. do 1. 2. 1980.
o Pritožbi tov. Surudič Mitra,
ki se pritožuje na prioritetno listo prosilcev za stanovanja, mu delavski svet ni ugodil, o Pritožbi tov. Bajič Vida na sklep disciplinske komisije, ki mu je izrekla ukrep prenehanje delovnega razmerja v TOZD — pogojno odloženo za 6 mesecev in povrnitev materialne škode v višini 17.498,00 din, delavski svet ni ugodil, ampak je potrdil sklep disciplinske komisije s tem, da se mu materialna škoda, ki jo je dolžan povrniti
TOZD—u zmanjša na polovico, in sicer 8.749,00 din.
Tov. Bajič mora ta znesek poravnati v 10 mesečnih obrokih.
|TOZD PROJEKTIVNI BIRO
o Komisija za kadrovsko socialne zadeve je na seji 17. januarja razpravljala o naslednjem:
V delovno razmerje je sprejela 2 delavca, zavrnila je 1 vlogo za sprejem, sprejela je odpoved delovnega razmerja delavca iz oddelka instalacij, ugotovila je, da je 1 delavka uspešno opravila poskusno delo. 1 delavcu je odobrila 5 dni neplačane odsotnosti za 1 delavca je dala priporočilo izobraževalnemu oddelku za plačilo stroškov za študij ob delu na FAGG — III. stopnja. Izdelala je analizo osebnih ocen.
o Gospodarska komisija je na seji 21. januarja analizirala gospodarjenje v srednjeročnem obdobju 76—80 ter obravnavala osnutek resolucije o politiki izvajanja družbenega plana občine Novo mesto za obdobje 1976-1980 v letu 1980. Komisiji za pripravo referenc je naročila, naj takoj prične z delom, vodje oddelkov je zadolžila za pripravo seznama o kadrih, potrdila je cenik kopira-ntskih uslug in ga predlagala v potrditev GO DO.
f	\
Zahvala za pokroviteljstvo
Občinska konferenca ZSMS Novo mesto je na SGP PIONIR naslovila zahvalno pismo, v katerem se zahvaljuje za pokroviteljstvo, ki ga je PIONIR prevzel nad mladinsko delovno brigado „Marjan Kozina", ki je v času od 10. junija do 6. julija 1979 sodelovala na zvezni mladinski delovni akciji „Sava 79". Pionir je brigadirjem, piše v zahvali, omogočil, da so prišli na akcijo dobro pripravljeni in opremljeni. Brigada je osvojila vsa priznanja akcije in tudi najvišjega — trak akcije. Za dosežene uspehe je predlagana za priznanje Veljka Vlahoviča.
Udeleženci tečaja za pridobitev kvalifikacije ob delu v času praktičnega pouka Tečajnici za kvalifikaciju za vreme praktičkog rada u okviru seminara
Stabilizacija je prvi zadatak
OPČI ZBOR KONFERENCIJE SINDIKALNIH ORGANIZACIJA SGP PIONIR NAJVIŠE JE RASPRAVLJAO O ZADATCIMA U VEZI SA STABILIZACIJOM
Kraj prošle, a još više početak ove godine pratili su poduzetni i odlučni dogovori i mjere za stabilizaciju privrede i za što veće stabilizacijsko ponašanje društva. Ako hoćemo biti pošteni, moramo priznati da stabilizacijske mjere nisu iznanađe-nje. Naime, već niz godina sami sebi dokazujemo, da je nemoguće potrošiti više nego što je ostvareno, da ostvarivanje dugova u međunarodnoj razmjeni nije rješenje, jer dugove uvijek treba prije ili kasnije vratiti. Uprkos tome, takva i slična Upozorenja smo tjerali kao nedužnu muhu i radije lagodno divlje I i naprijed. Privredne otrežnjenje konačno je odlučno Pokucalo na sva vrata i sada su Pred nama neodloživi i ozbiljni stabilizacijski zadaci.
u PRETHODNIM GODINAMA PREMALO ODLUČNO
Sindikati su već prošle godine prilikom rasprava o završnim ^čunima za 1978 godinu od-'Učnođ upozoravali na veliki i odgovorni zadatak sindikalnih organizacija prilikom raspravljanja o razultatima prevređivanja.
' ako određena uloga sindikata prošle je godine obilježena kao glavna i prvenstvena. Bez sumnje i naše su se sindikalne organizacije u okviru raznih komika i tijela, koje su u RO PIO-pnR djelovale u tom smislu, oavile tim zadatkom. Uz to se °dmah moramo pitati, da bi smo prilikom ostvarivanja toga . dovoljno poduzetni i odluč-n'- Da li smo započinjali akcije u svim slučajevima neprivrednog ponašanja, prevelike potro-Snie, slabe organizacije rada, reske produktivnosti, nemarnog nediscipliniranog odnosa pre->h ^a<^u' prevelikih izostanaka ! • i?.r. se 1 u našoj radnoj orga-l ^zaciji na svakom koraku su-recemo sa takvim pojavama, rijednost našeg sindikalnog Je ovanja morala bi se u tom Vljetlu pokazati već prošle go-Qlne, a još očitije bi moralo biti Ve godine. Dolaze vremena,
kada ćemo morati, drage volje ili ne, suradniku, koji na svom radnom mjestu ljenčari i špekulira na račun drugih, jasno i odlučno reći: Ne damo ti da živiš na naš račun!
ZADATAK, KOJI JOŠ NI IZDALEKA NIJE SPOREDAN!
Stabilizaciju više ne možemo pratiti kao nešto sporedno. Pred nama je sasvim opipljiv, formiran i najodgovorniji zadatak. Sve sindikalne organizacije u svim OOUR morat će u bitku za njega i tu bitku voditi zajedno sa samoupravnim organima i rukovodstvom. Moramo izraditi stabilizacijske programe i u njima obuhvatiti sve ono, što je do sada u našem radu i ponašanju bilo slabo, sve one velike i male greške pored kojih smo do sada prolazili šutke. Bolja organizacija rada na svim gradilištima i radilištima, a i u kancelarijama, jedan je od prvih zadataka, rat bolovanjima i neopravdanim izostancima je drugi, treća je svjesnost za veću produktivnost rada, četvrti zadatak je svjesnost za što veću potrošnju svih materijala i borba protiv rasipništva, a peti zadatak je borba za najveću moguću kvalitetu rada. Takvih, jako konkretnih zadataka stabilizacije možemo naći dovoljno u svakoj OOUR, na svakom radilištu, na svakom gradilištu i u svakoj sredini. Kada se hvatamo uklanjanja dosadašnjih grešaka moramo uvijek i stalno potražiti i ispitati i njihove uzroke i uklanjati ih. Već cijeli niz godina govorimo o velikom procentu neopravdanih izostanaka i bolovanja i upozoravamo na to, a procent tih izostanaka se uprkos tomu
povećava. Pitamo se zašto? Da li smo pooštrili odgovornost onih, koji sa takvima koji izostaju raspravljaju u neposrednom kontaktu, da li smo se povezali sa zdravstvenom službom, koja obrađuje izostanke ne bolovanju, da li smo propisali i formirali dovoljno djelotvorne sankcije za one koji izostaju, da li smo već na nekom gradilištu ili radilištu sa onima, kojima su izostanci prešli u naviku, počeli na masovnom sastanku otvoreni razgovor oči u oči i rekli im da žive na naš račun?
BOLJI RAD, A I ODRICANJE!
Stabilizacija će za sve nas prije svega značiti bolji rad, a zajedno sa tim bit će povezano i odricanje. Morat ćemo se odreči mnogo čega što smo do sada lagodno trošili preko mjere. U svim takvim slučajevima morat ćemo, kao članovi sindikata, objasniti ljudima uzroke za ograničavanja i uz to paziti da ne bi došlo do neosnovanih negodovanja, protivljenja i uzne-miravanja.
Zajedno sa cjelokupnim društvom i privredom morat ćemo povećati svoje napore za afirmaciju na inozemnom tržištu i za preuzimanje radova u inozemstvu. Već u dosadašnjim nastojanjima te vrste i raspravama o njima utvrdili smo, da u dosta slučajeva kod radova u inozemstvu nećemo moći tražiti dobitke, već ih preuzeti i kao svoju društvenu obavezu. Naravno, kod svih radova u inozemstvu moramo sa svoje strane učiniti sve da spriječimo gubitke, koji bi bili posljedica naših grešaka i nedostataka.
\
Naša misao i briga bez predaha su uz dragog predsednika TITA, koji se u Kliničkom centru u Ljubljani bori sa bolešću. Svom dragom Maršalu želimo, da bi skoro ozdravio i da bi još dugo proživio medju nama!
V__________________J
VIŠE MIROVINE ZA ZEMLJORADNIKE
U Sloveniji se je od 1. jauara starosna mirovina zemljoradnika povećala na 1.280 dinara ili za skoro 52 procenta ... Obzirom na protekle godine mirovina zemljoradnika će se ove godine povećati za više od tri puta (1976 godine iznosila je 410 din, 1977. godine — 515 din i 1 978 godine — 595 din). 1981 godine mirovina zemljoradnika trebala bi iznositi bar 50 posto najmanjih mirovinskih primanja iz 1980 godine. Tako se ipak zemljoradničke mirovine približavaju željenoj visini tih mirovina, predviđenih za slijedeće srednjoročno razdoblje.
Beli vlak, ki je udeležence popeljal na tekmovanje Zimskega športnega dne na Gorenjsko je na postaji v Novem mestu nestrpno pričakovala prava množica tekmovalcev
Bijeli vlak, koji je odveo takmičare na takmičenje u okviru Zimskog sportskog dana u Gorenjsku, na stanici u Novom mestu nestrpljivo je očekivalo pravo mnoštvo takmičara (Foto: Kraus)
Informiranje iz dvorišta uprave
Na općem zboru Konferencije sindikalnih organizacije SGP PIONIR između ostalog posvetili su dosta vremena i pitanjima informiranja. U izvještaju dosadašnjega predsjednika konferencije, Milana Šinkovca o
informiranju je bilo rečeno evo;
Na današnjem općem zboru moramo progovoriti i o informiranju, koji u našoj radnoj organizaciji odvija kroz tiskano glasilo Pioniri Pomenuo bihl samo to, da je o glasilu u posljednja tri mjeseca već dva puta raspravljao RS radne organizacije i to na podsticaj i po prijedlozima uredničkog odbora- Odgovarajući zaključci i stajališta, Obzirom na glasilo do sada još nisu ni prihvaćena ni formirana. Neću se upuštati U pojedinosti, opisat ću samo položaj U vezi informiranja i zadatke, koji nas Kod toga očekuju. Ali prije «ve-i ga moram naglasiti da je urednički odbor u svoj rad uložio dosta truda i da je zaslužio Svu pohvalu.
U uspjeh možemo ubrojiti 1? brojeva tiskanog glasila, koji je prošle godine izlazio na prosječno 21 stranici na slovenskom i srpskohrvatskom jeziku, Moramo potvrditi konstataciju uredničkog odbora, da je tiskano glasilo, koje izlazi kao mjesečni,! premalo za informiranje kolektiva, Uz to dolazi do pitanja, kako uspuniti prazninu i ažurirati informiranje.
Rješenje se nudi u dva pravd ca: u 14-dnevnom izlgženju gla-i sila ili u dodatnom informiranju, koje bi obavili šapirggra, firanim informiranjem, koje bi prema potrebi izlazilo pored tiskanog glasila i donosilo bi tekuće informacije.
Naravno, za takav poboljšani način informiranja, prije nego što na njega pređemo, moramo ostvariti potrebne uvjete. Tekuće, stalno izlaženje informacija ne može se naime obavjti samo n§ volonterskoj osnovi, kao što je to bilo do sada prilikom tiskanja mjesečnika, Zadatke im formiranja bi u tom slučaju mo^ rala obavljati posebna služba ili odjel, u kojem bi bili ili stalno zaposleni honorarni suradnici, ili profesionalni radnici u redovnom radnom odnosu, koji bi se samo bavili djelatnošću informiranja,
Iz prikupljenih informacija u
većim građevinskim radnim organizacijama u Ljubljani (PAR, Tehnika, INGRAD i Gradis Ljubljana) saznali smo da u svim tim radnim organizacijama imaju zaposlena po 2 do 3 radnika, koji se samo bave tiskanim glasilom i da u tim radnim organizacijama namenjuju od 120 do 300 milijuna S din godišnje samo za izlaženje tiskanih glasila- U tim iznosima nisu uračunati osobni dohotci radnika, koji rade za informiranje, U svim ranije navedenim organizacijama tekuće informacije posreduju šspirografiranim obavje-stima, koja izlaze povremeno prema potrebi, a gradivo za njih u većini slučajeva priprema služba samoupravljanja- U Pioniru za ovu godinu imamo Odobreno 73 milijuna S din za tiskano glasilo, a to znači, da će tiskano glasilo ove godine moći da izlazi u manjem obimu nego prošle godine. Nije najbolje da smo sa štednjom i stabilizacijskim mjerama počeli upravo kod informiranja i takvim obrazloženjem odbili prijedlog yredpičkog odbora za povećanje sredstava za informiranje kao neprihvatljiv.
Kada raspravljamo i odlučujemo o informiranju, moramo biti svjesni da je informiranje izrazito politička djelatnost i da je temelj samoupravljanja. Slijedeći, ništa manje važan zadatak kod toga je suradnja svih čh nilaca u radnoj organizaciji, od subjektivnih Snaga udruženih U društveno - političkim organizacijama, do stručnih službi u RQ te vodećih i rukovodećih radnika. Svi nabrojeni dužni su da svojim prilozima surađuju u glasilu, svojim izvještajima i razmišljanjima, koji treba da pokazuju potpuni život u našoj radnoj organizaciji. Mislim, da smo do sada obzirom na to svi napravili premalo i da smo svi za, datke obavještavanja previše prepuštali 13-članskom uredničkom odboru, koji radi vo^ lonterski,
U raspravi delegati su gornje misli o informiranju dopunili tvrdnjom da je mjesečno glasilo premalo, da uglavnom obavještava o starim nverima, Glavni direktor Slavko Guštin je konstatirao da je u glasilu previše izvještaja o događanjima iz PIO-NIROVOG dvorišta u Novom mestu, a u njemu nema izv e-Štaja sa gradilišta, gdje se bje proizvodna bitka, sa njegov h srtanica premalo govori radnik, Pomenuo je da će poduzeće, da bi se tp popravilo, pokušati da nađe novinare za izvještavanje iz Krškog, iz Zagreba i i? Ljut ljane, da bi događaji iz OOUR bili prisutniji u glasilu, Na kraju rasprave bio je prihvaćen prijedlog, da bi trebalo sazvati proble-matsku konferenciju o informiranju u SGP PIONIR,
Moj životopis
Nikako se ne mogu sjetiti svoga rođendana. Po pričanju drugih na svijet sam provirijo u sedmom mjesecu starosti i odmah sam bio malko razočaran■ Prve dane sam preležao u inkubatoru, papao sam umjetnu hranu i udisao svijež zrak. Kad su me kasnije izvaditi, izgledao sam kao kilogram teška štruca crnog kruha. Moje djetinjstvo je bilo vrlo zanimljivo, kao uostalom svih nas rođenih u to vrijeme. Zdravstvene ustanove su bile srušene, ljekarne prazne. Nije bilo hrane za nas dojenčeke, kao danas, razni ,,galofaki,f, „bejbironi". Seljački kruh i mamino mlijeko su me siromaha brzo postavili na noge. Tete, strici i susjedi su se čudili mojem umskom i fizičkom usponu. Moji prvi koraci u životu, bili su uvjek vezani uz zemlju. Zato sam ju puno puta i poljubio, kao da sam znao, da nam ona daje kruh. Padanje stepenicama pa mi je razbistrilo glavu■ Za sve veće praznike mi je stric donosio mlječne čokolade, a ponekad i Iješnjakova nije bila pretvrda. Godine su mi brzo prolazile. S obzirom da tada nije bilo vrtića, do sedme godine sam svoju mladost preživio na domačom dvorištu. To je bio kraj moje petoljetke.
Vaš humorist Miha turist
V_________________________________________________________________J
Zaposlenost žena nije prolazna,
trenutna
stvar...
,,,, i, „ Pio svog očinstva, dio materinstva svaki bi čovjek trebao ostvariti i u samoupravnom društvu. Žene na tom področju mogu doprinijeti mnogo više, nego što su već. Jer žena, koja učestvuje u društvenom radu i sama postaje nosioc dohotka, mogla bi postati i (posebno u sadašnjim ustavnim izmjenama) nosioc akcije za pravilnu raspodjelu dohotka, za usmjeravanje dohotka na one potrebe, koje ona osjeća kod svoje djece, a koje u individualnoj obitelji i individualnim osobnim dohotkom ne možemo zadovoljiti. To znači da zaposlena žena može da ima dva puta više učešća u tome, da imamo đječije ustanove, škole, savjetovališta, sve što trebamo, i to što bolje i što prije,
Mnogo toga mogli bismo već imati kada kod na« ne bi vladalo mišljenje, kao da je zaposlenost žena trenutna prolazna stvar, potrebna sada, dok smo još siromašni, a kada budemo bogati, žene će opet lijepo ići kući, To je jedna od najvećih zabluda, koje u našim školama za život moramo pobijati.
Dakle, priprema za sreću u ljubavi, u materinstvu i očinstvu također je pobuda prema radu i upravljanju svojim i društvenim poslovima.....
VIDA TOMŠIČ
ZA CISTU SAVU
j 8. januara su predstavnici 47 gradova i općina iz Slovenija, Hrvatske, BiH, Vojvodine i Srbije, te stalna konferencije gradova i općina Jugoslavije potpisali društveni dogovor o zajedničkim nastojanjima da bi sliv Save očuvali od onečišćenja. Dogovorom će osigurati stvarne programe, kojima bi trebali spriječiti daljnje zagađivanje rijeke Save.
U SLOVENIJI! NEO-POREZOVAN UKUPNI DOHODAK 248.000 DIN
Do kraja januara trebat će prija, viti ukupni dohodak građana za odmjeravanje odgovarajućeg poreza. Takvih će prijava u Sloveniju ove godine biti još manje nego prošle gocline, jer će neoporezivani' ukupni dohodak građana iznositi 248.000 din. Ljudi, sa tako visokim ukupnim mjesečnim primanjima u Sloveniji vjerojatno će biti samo nekoliko tisuća. Međutim, u Sloveniji se je granica na izdržavanog člana obitelji pomakla na 41.000 dinara odnosno na 61.000 din, ako građanin izdržava dužavni ili tjelesno zaostalo dijete,
OVE GODINE IZ CRVENE ZASTAVE 50.000 VOZILA VISE * i
Kao što je izvijestio Tanjug, ove će godine Crvena Zastava iz Kragujevca povećati proizvodnju za više od 60.000 vozila. Kupcima u zemlji
i inozemstvu dostavit će 270.300 vgzila, od toga 255.000 osobnih automobila i 15.300 privrednih vo zilg. Prediđaju da će ove godine izvesti 44.000 vozila.
Neke osnove poslovanja u letu 1979
Praćenje postignutih poslov-1 nih rezultata svake godine i upoređivanje sa zacrtanim planiranim ciljevima, povezano je sa željom da bi postignuti rezultati bili što povoljniji i uspjesi iznad plana. Nažalost rezultati decembarskog obračuna ne govore tome u prilog. Već sam obim bruto odnosno neto realizacija malo su manji od planiranih predviđanja. Kod toga je najproblematičnija konstatacija, da planirani obim realizacije nije realizirale nijedna osnovna organizacija građevinske operative, iako se u OOUR građevinski sektor Novo mesto i OOUR građevinski sektor Ljubljana radi o minimalnim odstupanjima, dok ispad realizacije u OOUR građevinski sektor Krško i Zagreb iznosi 18 % Odnosno 12%. Razumljivo, takvom realizacijom ni postignuti financijski rezultat rte može biti u granicama planiranog, tu tvrdnju potvrđuju i brojevi, koji su dati u nastavku. Negativna Pdstupanja već vidimo na pokriću I, još problematičnije je pokriće III, koje postile 70 % pla-rtiranog izrtoša, a stupanj pokrića I iznosi 2, %.
Istina je, da Opća privredna kretanja u 1979 godini nisu bila naklonjena pojedinim osnovnim organizacijama u realizaciji planiranih proizvodnih zadataka, ah je istina i to, da već nekoliko godina Utvrđujemo opadanje Poslovne efikasnosti naših Osnovnih organizacija, koje pfoizilazi, kao što smo već više buta utvrdili, i iz Unutarnjih slabosti, a koje kako izgleda još uvijek ne Uzimamo dovoljno ozbiljno, jer se ponavljaju iz go-dine u godinu.
Tako se u ovoj godini ponovo susrećemo sa Već nebrojeno puta naglašenom slabom pro-duktivnošću rada, koja se posebno odražava na neprekidnom porastu izostanaka sa rada. ^aime, ove je godine U građevinskoj operativi bilo obavljeno °ko 400.000 efektivnih sati nianje nego u 1978 godini i to uz povećanje zaposlenosti. Ako u* to još uzmemo u obzir sma-njenje prekovremenog rada za f % u uporedbi sa prošlom go-mom, te visinu radova po kordu, koji iZnosi same %, onda je sasvim razumlji-
vo, da planirani fizički obim	1978 godini nije bio u očekiva-	samo tako, ako konačno jed-
proizvodnje ne može biti reali-	nlm granicama,	rtom stabilizacijska politika po-
ziran. Ove je godine zbog izo- Polazeći od navedenih kon- stane stvar svakog radnika, a rte stanaka bilo izgubljeno	statacija, osnovna bi briga U	samo šačice stručnih radnika,
2.054.604 sati odnosno za 12%	1980 godini morala biti usmje-	koji pripremajuakcijskeprogra-
više nego godinu ranije i kao što	rena na podizanje efektivnosti	me sa odgovarajućim mjerama,
već znamo broi Izostanaka u	privređivanja, a tb ćemo postići	ClTA BRAČKO
------.—-	-—*----------------------- ‘
IZVRŠENJE LETNOG PLANA PO FAKTURIRANOJ REALIZACIJI
	Letni pian	i	doseženo 1, - XII. 79	IND 3:2
1	2	3	4
Bruto realizacija	2,561.250.000	2,382.945.172	93
Neto realizacija	2,535.250.000	2,328.866.156	92
DlS	2,181.010.000	2,003.017.708	92
Pokritje i.	354.240.000	325.248,448	92
FISTOZD	135.270.000	149.863.666	111
Pokritje II.	218.970.000	175,384,782	88
Prispevek DSSS + Špl. FiSDO Prispevek DSSS - Int. banka	54.845.000 8,200.000	84.409,996	90
Prispevek DSSS - Inženiring Prispevek SOZD	30,650.000 1,666.000	1.768.587	100
pokritje lil	123,609.000	89.206.199	7£ aa
Pokritje III — ostanek	73,727.900	51.824.275	70
Stopnja pokr. L	14,0	14,0	100
Stopnja pokrit. II.	8,6	7,B	87
Stopnja pokrit, lil. Stopnja pokrit, lil.	4,9	3,8	78
	2.9	2,2	76
— ostanek			
dinamika postignute proizvodnje		I PROIZVODNIH TROŠKOVA	
	I. ^ XI. 79	I, — Xi1. 78	IND
— Bruto realizacija	2,382,945,172	2,107.792.130	113
— Investitor, stroški	54,079.016	27,191,523	199
—	Neto realizacija -	Direktni Stroški	2,328.866.156 2,003.617.708	2,080.600.607 1,822.970.077	112 110
— Pokritje 1.	325,248.448	257,629.930	126
- Fiksni štroški TOZD	149,863.666	119.805.462	125
— Pokritje II;	175.384.782	137,824.467	Vol
-Prisp. DSSS + Spl, FISDO			
— Prišp, Irtter, banka	84.499.996	71.938.637	117
- Prisp. Inženiring			
- Prisp, SOZD	1.768.587	1.260.000	140
-Pokritje ilb	89,206.199	64.630,838	138
- Pokritje lil - ostanek	51.824,275	28.038.239	185
Dva bloka V Bršllnu v Novom mostu sta že pod Streho, pri tretjem pa so začeli z bRtonmskimi deli v temeljih dva bloka U Bršlinu već su pod krovom a na trećem u teku su betoherski radovi na temeljima
Rat visokoj
%#■■■
režiji, briga za proizvodnog
radnika i bolji rad
RASPRAVA GLAVNOG DIREKTORA SLAVKA GUŠTINA NA OPĆEM ZBORU KONFERENCIJE SINDIKALNIH ORGANIZACIJA SGP PIONIR
Sindikalna organizacija će sada u stabilizacijskom razdoblju morati još više da se bavi teškoćama, koje nas more. Prošle smo godine u Pioniru postigli mnogo veći uspjeh nego u 1978 godini, ali plan nismo dosegli i svoje zadatke nismo ostvarili tako dobro, kao što smo ih nekada. Jedna od naših OOUR zaključila je godinu gubitka_______________________________
kom i sada je zadatak vsih nas da se složno dogovorimo, kako da joj pomognemo.
Za sada u cjelini još nežna mo, kako će nas posredno pogoditi stabilizacijske mjere. Znamo da ćemo morati da zaustavimo radove ne 4 ili 5 objekata i da OOUR GS Krško i OOUR Zagreb imaju narudžbama zauzetih samo 30 do 40 posto mogućnosti. Jedan od glavnih zadataka u ovim teškim vremenima je dogovor o tome, kako ćemo osigurati jedinstvo u radnoj organizaciji, u svim njenim djelovima.
Konstatiramo da je režija na svim nivoima izuzetno porasla. Od 1969 godine proizvodnja u Pioniru povećala se je za 13 puta, a režija isto tako za 13 puta, istovremeno u OOUR za 22 puta i u građevinarstvu za 15 puta. To znači da smo zapošljavali više režijskih nego proizvodnih radnika. Ujedno se postavlja pitanje, kako da budemo konkurentni na domaćem tržištu, jer u inozemnom već nismo. Svi naveliko govorimo o stabilizaciji, a nitko ni za dlaku nije spreman da smanji sredstva, koja je trebao do sada. Ozbiljno ćemo se morati uhvatiti i tog pitanja.
Za nas je jedino rješenje povećenje proizvodnje, jer građevinske OOUR već nekoliko godina slabo postižu svoje zadatke. Konstatiramo na primjer, da smo u tehnologiji upotrebe betona jako napredovali i sposobni smo potrošiti 1000 m3 betona dnevno, a u ostalim djelat-' nostima, koje su u građevinarstvu tijesno povezane sa betoniranjem napredovali smo jako polako i jako malo. Sada razmišljamo o dva rješenja: o tome da bi organizirali jake tesarske pogone," opremljene strojevima i tesarske brigade, da bi postigli veće uspjehe kod postavljanja oplata. Dalje razmišljamo o strojarskim brigadama za zemljane radove na objektima. Ne smijemo zaboraviti da se obećavaju radovi na gradnji puževih pasova uz naš auto put, kod čega ne smijemo ostati praznih ruku. 26 milijardi investicija namijenili smo poboljšanju proizvodnje i građevinskih pogona.
Konstatiramo da je svugdje velika ponuda režijskih radnika, a da nedostaje proizvodnih radnika: zidara i tesara. U politici OD te radove nismo dobro vrednovali i zato za njih nema dovoljno zanimanja, a proiz-
vodni radnik je odlučujući faktor u proizvodnji. U stabilizaciji nije rješenje u niskim osobnim dohotcima: u Pioniru godišnje potrošimol 100 milijardi za razne materijale, za 90 milijardi damo kooperantima, za 70 milijardi imamo režijskih radova, a samo 25 milijardi iznose OD. Iz ovoga je vidljivo, gdje su rezerve u kojima moramo tražiti veći dohodak. Sastancima i razgovorima iz kancelarije u kancelariju stvari noćemo riješiti. Proizvodno tehnički kadrovi dužni su više i češče razgovarati sa proizvodnim radnicima, baviti se teškoćama koje bodu te radnike i rješavati ih.Uz brigu o radniku ne radi se samo o OD, radi se i o standardu. Tom smo pitanju u posljedjim godinama posvećivali mnogo pažnje: izgradili smo nove samačke domove u Ljubljani, Kr-škom, na Rijeci, u Novom mestu, uredili smo samočko naselje u Zagrebu, a tamo pripremamo i gradnju sa-mačkog doma i još jednog samačkog doma u Novom mestu. Zajedno sa kulturnim i sportskim radom za zapo-l slene, sve nabrojeno su dugoročna ulaganja u radnika i njegovo zdravlje i ovome ćemo morati i dalje davati.
Zahvala
za
pokroviteljstvo
Općinska konferencija SSOS Novo mesto poslala je na adresu SGP PIONIR zahvalno pismo, u kojem se zahvaljuje za pokroviteljstvo, kojeg je PIONIR prezueo nad omladinskom radnom brigadom „Marjan Kozina", koja je od 10. juna dc 6. jula 1979 sudjelovala na saveznoj omladinskoj radnoj akciji „Sava 79". U zahvali piše da je Pionir omogućio brigadirima da su na akciju došli dobro pripremljeni i opremljeni. Brigada je osvojila sva priznanja akcije, a također i najviše — traku akcije. Za postignute uspjehe predložena je za priznanje Veljka Vlahoviča.
V____________________J
BOROVO: OVE GODINE 20,5 MILIJUNA PARI OBUĆE
16.000 radnika naše najveće industrije obuće BOROVO ove će godine napraviti 20,5 milijuna pari obuće, 9500 tona gumeno—tehničnih proizvoda i 36.000 tona automobilksih guma. Borovo će ove godine u inozemstvo izvesti skoro 5 milijuna pari obuće, čime će prošlogodišnji izvoz povećati skoro za jednu četvrtinu.
22,262.000 JUGOSLAVENA
Savezni statistički zavod objavio je odmah poslije nove godine, da je krajem 1979 godina u Jugoslaviji življelo već 22.262.000 ljudi. Prošle godine u državi se je rodilo 380.956 djece, a umrlo je 190.412 stanovnika. Prema istim podacima krajem prošle godine u Sloveniji je bilo 1.833.000 stanovnika.
OVE GODINE ZA 25 POSTO VISE UGLJENA
Ove će godine u jugoslavenskim rudnicima približno iskopati 52 milijuna tona lignita, crnog in drvenog ugljena. Ovogodišnja proizvodnja bit će za približno 10 milijuna tona veća od prošlogodišnje, što znači povećanje za 25 posto. Kao što je navedeno i ove će godine iskopati naj-veiše lignita: oko 40 milijuna tona odnosno skoro četri petine ukupne proizvodnje.
/\
U znaku štednje
Utvrđivanje radne smjernice sindikalne organizacije, u kojoj prednjače zadaci stabilnijeg privređivanja, utvrđivanja položaja radnika u udruženom radu i zahtjeva za pravilnijim nagrađivanjem, bila je centralna točka sindikalne konferencije u 00UR TOGREL, koja je bila u petak 8. februara.
Uvodni izvještaj o radu osnovne organizacije dao je njen predsjednik drug Kežman Mihael. Iz izvještanja se moglo razabrati da je u proteklom razdoblju bilo značajno to, da su osnovne organizacije sindikata i osnovna organizacija SK veoma tijesno surađivale, posebno je ta suradnja bila pristuna prilikom analize završnih računa.
U izvještaju se mogu uočiti i kritičke misli, posebno što se tiče suradnje i angažiranja pojedinaca u samoupravnom sistemu. Ne bi se mogli pohvaliti nekom posebnom svjesnošće, ali je istina da se to u budućnosti mora izmijeniti. Naravno, tu nas čeka mnogo zadataka, a posebno je važan zadatak informiranja, odnosno poboljšanje sistema informiranja, dakle, to znači pravodobnu i razumljivu
informaciju svakom članu kolektiva.
Treba pomenuti i dobitke na području društvenog standarda u protekloj godini, tj, uređene blagovaonice i garderobe sa sa-nitarijama. Zasigurno nije bila uzaludna primjedba o odnosu zaposlenih prema novim dobicima ili točnije dijela zaposlenih, koji nemaju ni najmanjeg osjećaja odgovornosti prema teško dobivenim sredstvima.
Obzirom na veliki broj izostanaka na bolovanjima u izvještaju je bilo izrečeno i nakoliko kritičkih mišljenja. Samo trud i savjesnost za poboljšanje uvjeta rada neće biti dovoljne za poboljšanje stanja, ali će se odnos svakog pojedinca prema tom pitanju zbilja morati izmijeniti.
Radne smjernice osnovne organizacije sindikata u cjelini su slijedeće:
1.	OOSS nastojat će vrednovati i učvrstiti polažaj radnika, kod upravljanja društvenim sredstvima i kod odlučivanja o svim društvenim pitanjima, na osnovu ustava i zakona o udru-žnenom radu.
2.	Ostvariti načelo o raspodjeli po radu i rezultatima rada.
3.	Sindikat se mora uključiti u nastojanje za uspješnije privređivanje i privrednu stabilizaciju, to posebno važi kod akcija, završnih računa, ocjena privređivanja, isto tako mora sudjelovati kot formiranja srednjoročnih planova za razdoblje 1981 - 1985.
4.	Potrebno je sudjelovati u uvažavanju delegatskih odnosa u društveno političkom sistemu.
5.	Sindikat mora težiti uvažava nj u zaštite samoupravnih
prava radnika, a naročito o spornim pitanjima.
6.	Treba ostvarivati zahtjev za što bržim, razumljivim i jezgrovitim informiranjem radnika.
7.	Moramo brinuti o životnim i radnim odnosima, o što kompletnijoj zdravstvenij zaštiti radnika, razvijanju kulture, tjelesne kulture, rekreacije i odmora.
8.	Moramo se uključiti u praćenje i sprovođenje kadrovske politike, usmjerenog obrazovanja uz rad i izvan rada.
9.	Potrebno je težiti jačanju narodne obrane i društvene samozaštite.
Jer je izvršnom odboru istekao mandat, bili su obavljeni i izbori. .
Tako će rad, u naredne dvije godine voditi i usmjeravati: Soško Ivan, Dernič Marjan, Janežič Slavko, Kežman Mihael, To mažin Stanko, Božič Vinko i Tomažin Martina, a nadzorni odbor će svoj rad obaljati u slijedećem sastavu: Šterk Ivan, Gramc Marjan.
Mogu još reći i to, da će rad u narednom razdoblju teći u sindikalnim grupama, a na taj način očekujemo veću suradnju svih članova našeg kolektiva i naravno doprinos prema boljem sutra.
BRUNO POTOKAR
Vajenci z inštruktorjem pri delu na stanovanjskih blokih u Bršlinu v Novem mestu Učenici sa instruktorom delaju na stanbenom bloku u Bršlinu u Novom mestu
Poslovođa Jože Blaži čč, koji privremeno radi na gradnji stanbenih blokova u Bršlinu u Novom mestu, u kratkom razgovoru o torne, kako i koliko se štabiizacij-ska nastojanja već odražavaju u svakodnevnom radu na gradilištu, nabrojio je:
— Štednja na gradilištu počinje kod brojnih materijala, koje upotrebljavamo u gradnji. Drvo ove godine upotrebljavamo vrlo štedljivo. Novo drvo naprosto više ne dobijamo i zato koristimo staro i iskorištavamo ga do krajnjih granica. Okrušene opeke i malo osušene komade siporeksa prije smo ba-c'li i na kraju radova prilikom vanjskog uređenja prekrivali smo ih zemljom. Sada iskorištavamo svaki komadić. Rasipanje materijala, kao što si pijesak, šljunak, cement smanjili smo do krajnjih mogućnosti. Isto vrijedi 1 za izolacijske materijale. Okolina gradilišta sada je čista i uređena* jer otpadaka, koji su se ranije gomilali na hrpama sada više nema, sve iskoristimo za gradnju.
Izostanci i umišljena bolovanja su druga stvar, koje pmo se odlučno dohvatili. U januaru smo od ukupno 44 radnika na bolovanju prosječno imali po 12, koji su hili bolesni od 4 do 6 dana. U februaru ih je na bolovanju bilo samo pet, a u martu još nikoga nemamo na bolovanju. Ove smo godine imali samo jedan neopravdani •zostanak. Na zboru radnika odlučno smo se porazgova-mli o izostancima i poimenski pokazali na umišljene bo-esnike, koji pokušavaju živ-Jetl na račun svih nas.
Sindikalna
konferencija
uOOUR
TOGREL
Tri gradilišta pod jednim krovom
Građevinski tehničar Mirko Injac vođa je tri gradilišta u Bršlinu u Novom mestu: gradilišta benzinske pumpe na Ljubljanskoj cesti, gradilišta novog samačkog doma u Bršlinu i gradilišta stanbenih blokova u Bršlinu. Druga Injaca, zagrijanog nogometaša, koji već 10 godina u Pioniru trči za loptom i koji se iz sve snage trudi za mali nogomet u okviru SSD Pionir, bilo je teško naći, a zatim je vrijeme za razgovor bio škrto odmjeren i više puta prekinut raznim hitnim poslovima vođe triju gradilišta.
Od sve tri gradnje skoro da je najviše teškoća sa benzinskom pumpom, iako je najmanja. Malo tko zna da je benzinska pumpa za gorivo jako složena gradnja: više od 400 metara cjevovoda raznih vrsta sprovedenoje po njoj, ima i mnogo raznih drugih instalacija, radove stalno ometa kiša, poslije svake kiše moramo raditi ispitivanje podloge ne terenu. Cijela gradnja je pod zemljom, a kompletno zemljište prije asfaltiranja i izrade pločnika treba učvrstiti. Dobavljač kioska je malo zakasnio sa rokom zbog teškoća sa aluminijem i termopanom na tržištu. Nadamo se da će do 1. maja benzinska pumpa biti napravljena.
Gradnja samačkog doma do sada je išla u redu, ali sada, kada na zgradu dođu obrtnici, počet sa zastajkivanjem. U trokrevetnim soboma doma bit će 225 ležajeva, u dvoposteljnim 24 ležaja u jednosobnim 18 ležajeva, a u domuče još biti i trosobni stan za domara.
Od tri reda stambenih blokova 2 su već iznikla iz zemlje i izgrađena do krova, a kod trećega smo kod temelja. Teren je djelomično nasut i zato smo imali teškoće prilikom postavljanja temelja, kod bloka C morali smo na temeljima raditi 2-metarska udubljenja.
Na sva tri objekta radi 23 zidara, 12 tesara, 30 radnika, 4 strojara, a od režijskih radnika: 2 tehničara, 4 poslovođe, 1 glavni skadištar, 2 pomoćna skladištara in 1 noćni čuvar. Mnogo vremena uzima sitno usklađivanje radova na sva tri gradilišta, koja su jedno od dru-: gog odaljena i po nekoliko stotina metara. Kao i uvijek imamo i nekih teškoća sa projekti-
ma. Za pomoćne radove upotrebljavamo učenike na praksi, sada će doći do špice zidarskih radova. Od svih novomeških OOUR mi smo jedinica, koja ima najmanji rashod: od 5 do 15 posto. U OOUR su rak rana izostanci na bolovanjima do 30 dana. Nadamo se da će biti bolje, ako se uvaži dogovor da onaj, koji ne bude cijeli mjesec na bolovanju, dobije 600 din. Na zborovima pošteni radnici postavljajo zahtjev za oštrije poduzimanje mjera protiv umišljenih bolesnika. U.OOUR Novo mesto utvrdili smo da bi prosječan, 24 godine star radnik, morao napraviti 1900 efektiv-
nih sati godišnje, a ustvari je sa posla odsutan 1400 sati. Takvih u OOUR-u imamo oko 30 do 40! Konstatiramo, da 100 do 150 ljudi šeta po gradu, onada kada bi morali raditi na gradilištima i drugdje.
Svaki će radnik ozbiljno morati da štedi materijal. Rekao bih da se fizički kod gradnje ne da štedjeti, ali da se discipliniranim odnosom prema materijalu kojim se radi, može jako mnogo uštedjeti. Uštedjeti znači, ako ne načneš bosanku, koja stoji 42000 din, već odrežeš komadić, kojeg trebaš, od komada koji se valja po gradilištu. Time nećeš uštedjeti 20 posto, već
mnogo više! Ako upotrijebiš kladu umjesto 5-puta, kao što je po normativu, 7-puta, ušte-dio si 40 posto vrijednosti bez nekih posebnih napora! Iste konstatacije vrijedi i za oplate i za skele. Šljunak i pijesak su sirovine, koje se dobijaju za novac, zato ih ne treba rasipati. Svaki ušteđeni kubik pijeska, sitnog pijeska, šljunka, je novac! Ne treba načinjati novul vreću cementa zbog lopate, koja ti je potrebna, potraži razasuti i najprije njega upotrijebi! Takve i slične mjere već smo uveli na našim gradilištima i na njima ćemo i nadalje odlučno ustrajati!
Gradnja nove Petrolove bencinske črpalke ob Ljubljanski cesti v Novem mestu Gradnja nove bencinske pumpe na Ljubljanskoj cesti u Novom mestu
ZIMSKE SIG 80
Uspjesi naših skijaša na bijelim poljanama
Pionirova skijaška sekcija bila je jako aktivna ove zime, što daje na-znanje da se je taj prelijepi sport jako razmahao u našoj RO, jer sekcija več udružuje više od 400 članova našeg kolektiva. Zato je bilo neophodno, da je vodstvo sekcije organiziralo četiri skijaška tečaja na Kobli, što nam je poboljšalo kvalitet skijanja, zato smo učestvovali na XVIII sportskim igrama građevinskih radnika Slovenije ŠIG 80, koje su bile na skijaškim terenima Koble, a po-'
red toga bio je organiziran i V zimski sportski dan PIONIR-a.
Dvodnevno takmičenje ŠIG 80, na kojem je učestvovalo 98 građevinskih, projektantskih i indtustrij-skih radnih organizacija slovenskog građevinarstva sa preko 1800 takmičara koji su nastupali, nesumljivo je bila najveća i najkvalitetnija zimska sportska manifestacija radnih ljudi Slovenije. Organizatore su teško pogađale slabe zimske prilike na Zatr-niku zato su takoreći u zadnjem trenutku premjestili mjesto takmičenja sa Bleda u Bohinj na skijališta Koble. Mjesta za takmičenje su na Kobli nešto teža nego na Zatrniku, ali je bojazan od terena bila previše, jer. su takmičari pokazali zavidni nivo ta mičarskog znanja i uspješno pobi-jeđivali strme terene.
Prvog dana takmičenja na raspo-' redu je bio veleslalom, gdje su tek-mičari bili raspoređeni u pet grupa i to:
muškarci: do 33 godine od 33 — 40 godine od 40 — godine dalje žene: do 30 godina od 30 godina dalje
„Pionir" je na tom takmičenju učestvovao sa nepotpunom ekipom, tako da je prvi takmičarski dan za nas bio još toliko uspješniji, jer smo poslije veleslaloma bili na odličnom VI mjestu; ali smo slijedećeg dana, kada su na programu bila takmičenja u trčanju malo pokvarili plas-
man, ali smo se još uvjek uvrstili na odlično 12. mjesto.
Najuspješnije ekipe bile su:
1.	SGP „GRADBINEC" Kranj
2.	GIP „GRADIS" Ljubljana
3.	SCT Ljubljana
4.	IMP — Ljubljana
12. SGP „PIONIR" Novo mesto A kako smo se mi takmičili? do 33 godine:
19. TRATAR BOŽO 38. ŠONC MARJAN
71.	OŠTERBENK FRANC 86. STRNIŠA JOŽE
Ukupno je u toj kategoriji nastupilo preko 300 takmičara.
Kategorija od 33 — 40 godina:
7. VESEL TONE 19. LIPNIK TOMAŽ 79. SLAPŠAK JANKO Kategorija iznad 40 godina:
10. GRANDOVEC TONE
72.	RAČEČIČ ALBERT 90. MLAKAR JOŽE Žene do 30 godina:
9. VITASOVIČ JELKA iznad 30 godina:
38. ERLAH LJUDMILA 106. SLAPŠAK IDA A kakvi su bili rezultati u trčanju?
Muškarci do 33 godine:
15. STRNIŠA JOŽE 22. RANGUS DAVORIN od 33 — 40 god.
38. BRAČKO SLAVKO
54.	VESEL TONE
55.	LIPNIK TOMAŽ
iznad 40 god.
Žene do 30 godina:
58. VIT ASOV IČ JELKA iznad 30 gOdina:
50. SLAPSAK IDA Uprkos tome da smo u končnom uvrštenju postigli jako dobro 12 mjesto a da takmičari nisu imali prave takmičarske sreče, jer bi broj točki u svim kategorijama nesumljivo mogao biti veći, da nas nije pratila
smola. Ipak treba pohvaliti TRATARA i VESELA, koji su odličnim vožnjama donijeli ne mali broj bodova i postigli odlična uvrštenja. Neka nam to bude za podsticaj, jer time smo dokazali da bi uz malo više sreče postigli uvrštenje među prvih deset, što bi bilo izutetno dobar uspjeh za nas Dolenjce, jer nije se lako uspješno boriti sa nekadašnjim reprezentativcima i prva-
cima kao što su Kavčič, Vodopivec, Pleteršek, Klinar i drugima.
Uspjeh je također i u tome da se večina naših takmičara takmičila u veleslalomu i trčanju, što je u drugim ekipama bila prava rijetkost. Zato se za slijedeće ŠIG ne trebamo bojati i možemo ih očekivati sa velikim optimizmom i za još bolji krajnji rezultat.
MARJAN ŠONC
Nasmeh na obrazih priča o dobrem razpoloženju, sicer pa na Zimskem športnem dnevu ne gre za točke za svetovni Pokal . . .(Foto: Kraus)
Osmeh na licima je dokaz dobrog razpoloženja, jer na sroču na Zimskom sportskom danu ne ide za bodove za svetski kup ....
c—------------------------
Obrnuta medalja
Komisija za dopunu sistema nagrađivanja nastoji da Poboljša iskorištavanje rad-oog vremena u radnoj organizaciji. U tu svrhu bi svaki radnik, koji vsakog mjeseca redovito bude na radu, dobio poseban stalan dodatak.
Prilikom raspravljanja tog Prijedloga čestiti predstavnik OOUR zauzeo se je za ograničenje: na stimulaciju bi imali pravo samo proizvodni i režijski radnici izvođačkih jedinica — a ne radni-zajedničkih službi. Tima Ikoji su do sada još najmanje ,2°stajali) redovno dolaženje na posao trebala bi da bude s^ma po sebi razumljiva °bveza.
Svaki poštenjak će prizna-1 da prijedlog jako zaudara P° diskriminaciji.
Uprkos svemu slažem se sa njim — uz malu dopunu: Umjesto progresivne. Predlažem upotrebu degre-vne metode, dakle: ne na-gradu redovitim, već kaznu
neredovitim, onima koji izostaju!
Stabilizacijski pozdrav!
„NETKO DRUGI" _____________________________/
Zimski sportski dan 1980
Smučarska sekcija SŠD „Pionir'' je uprkos velikim teškoćama i ove godine organizirala zimski sportski da „PIONIR", pokrovitelj kojega je bio OOUR SP. Prije svega trebamo im se zahvaliti za uspješno izvođenje tog takmičenja, koje je prije svega namijenjeno masovnoj rakreaciji Pionirevaca.
Jer su u Dolenjskoj u to vrijeme bile nepovoljne sniježne prilike, odlučili smo se da sportski dan organiziramo na skijaškim terenima Koble, koji su nam nekako najbliži, a i svi tečaji, koji su bili organizirani u okviru SŠD odvijali su se na tim padinama. Problem se je pojavio kada smo razmišljali o prijevozu učesnika do određenog mjesta.
Ipak, vlak nas je spasio od tog problema, koji baš vozi do strmina Koble. Početne teškoće bile su tako uklonjene i sada se je trebalo posvetiti organizaciji i vođenju samog takmičenja. Pokrovitelj, OOUR SP jako se ie potrudio, čak je dao na raspolaganje odmarališnu prikolicu i kombi u kojem je bila dovezena sva potrebna oprema, a u prikolici su uredili PRESS centar.
Iznenadio nas je novi snijeg, što je organizatorima prouzrokovalo dodatne brige. Ali nismo se uplašili. Postavili smo pruge i na startu se je sakupilo čak oko 120 takmičara.
Najprije su se prugom spustile takmičarke. Pruga je bila prilično teška, zato je bilo potrebno u dobroj mjeri pokazati spretnost i svladavanje skija. No našim takmičarka-ma nije manjkalo znanja i hrabro su se spuštale između vrata prema cilju. Rezultati i nisu tako važni, bilo je važno pobijediti prugu i strminu i na cilju su se vse zadovoljno smijale. Uprkos tome, sve su nestrpljivo čekale proglašenje.
1.	Vitasovič Jelka, RZZS
2.	Intihar Ivica, OOUR Ljubljana
3.	Šuštar Majda, RZZS
4.	Bračko Čita, RZZS
5.	Pintarič Zdenka, OOUR MKP
6.	Borsan Katjuša, OOUR TKI Ovakvi su bili rezultati u kategoriji muškaraca iznad 40 godina:
1.	Mlakar Jože, OOUR PB
2.	Račečič Albert, RZZS
3.	Zupanc Marijan, OOUR SP
4.	Strmšek Mirko, OOUR TKI
5.	Vrček Milan, OOUR PB
6.	Gorenc Alojz, OOUR Ljubljana Muškarci od 30 — 40 godina:
1.	Vesel Tone, OOUR TKI
2.	Lipnik Tomaž, OOUR PB
3.	Slapšak Janko, OOUR Krško
4.	Bračko Slavko, OOUR MKP 5 . Ogrin Marko, OOUR DP
6. Holozan Pavle, OOUR Ljubljana Muškarci do 30 godina:
1.	Kušer Rudi, RZZS
2.	Šonc Marjan, OOUR TKI
3.	Ošterbenk Franc, TOGREL
4.	Picant Vanja, OOUR Ljubljana
5.	Ftadešček Dušan, OOUR Novo mesto ■
6.	Repec Ivan, OOUR Krško Takmičenje se nije samo odvijalo
na skijaškim terenima, već i na san-kalištu, gdje je učešće bilo nešto skromnije, te bi zbog toga tu disciplinu trebalo izostaviti i organizirati takmičenja u trčanju, na kojem bi' nesumljivo učestvovalo više takmičara, jer se sve više Pionirovaca bavi rekreativnim trčanjem.
SANKANJE:
1.	Jerele Vlado, TKI
2.	Zupan Martin, SP
3.	Čampa Igor, RZZS
4.	Ivanovič Slobodan, OOUR Krško
5.	Tratar Božo, SPP
Što se je takmičenje više približavalo kraju, tim više je rasla napetost u očekivanju rezultata ekipnog takmičenja. Svaki od OOUR-a računao je da će možda osvojiti pokal pokrovitelja OOUR-a SP. Ali je prema očekivanjima pobjedu slavila ekipa zajedničkih službi. REZULTATI:
1.	RZZS, 627,20 bodova
2.	OOUR PB, 463,00 bodova
3.	OOUR Ljubljana, 422,90 bodova
4.	OOUR TKI, 325,30 bodova
5.	OOUR Krško, 301,30 bodova
6.	OOUR TROGREL, 292,70 bodova
7.	OOUR MKP, 276,70 bodova
8.	OOUR SP, 220,90 bodova
9.	OOUR DP, 21 7,70 bodova
10.	OOUR Novo mesto 205,80 bodova
Mislimo da će ovaj sportski dan ostati u najlepšen sjećanju tako takmičarima tako i gledaocima. Ipak moramo spomenuti da je dosta smu-čara, koji nisu smogli dovoljno snage i hrabrosti da bi se i sami takmičili, na kraju rekli: „Slijedeći sportski dan neće proći bez mene”, zato se nadamo da će nas se u budoćnosti sakupiti još više.	P
Još jednom moramo pohvaliti pokrovitelja OOUR SPP za dobru i bezprijekornu organizaciju ovog sportskog dana.
MARJAN ŠONC
Sa
svih
strana
OOUR GRAĐEVINSKI SEKTOR LJUBLJANA
O Sindikalna organizacija seje u januaru intenzivno primpre-mala za opće izbore i za nove izbore Izvršnog odbora sindikata, kojemu ističe mandat u mjesecu februaru.
O Organigrami nove organizacije SGP „PIONIR—a" koji su već potvrđeni na radničkim savjetima OOUR—a i RO, još uvijek nisu konačni i najvažniji
zadaci nisu zadovoljavajuće razgraničene, a to u krajnjoj fazi znači opet zavlačenje kod utvrđivanja Pravilnika o pregledu poslova i radnih zadataka OOUR.
O Ljubljanska menza nažalost nije dočekala Novu godinu u novom ruhu kao što smo bili najavili u zadnjem broju ,,PIONIR-a". U januaru se više ne usuđujemo to najaviti, jedino možemo da držimo pesti, da Nova godina opet ne dođe prebrzo.
O „Zimski odmori'' počele su u građevinskoj operativi već sa Novom godinom, jedino je sreće, da mi Ljubljančani imamo Červar gdje i u ovo vrijeme možemo marljivo da radimo. Sto će biti kad nam Červar ponestane?
OOUR STROJARSKO
PROMETNI POGON
V._________________________J
Zaključci XXVII redovne sjednice radničkog savjeta
0 Prihvataju se i potvrde elementi za zaključivanje Samoupravnih sporazuma o osnovama planova SGP „PIONIR" Novo mesto za 1980 godinu uz slijedeće dopune:
O ponovo treba da se pregledaju usluge i ciljevi od zajedničkog interesa kod ostvarivanja jedinstvenih stajališta sistema nagrađivanja
O SOUR Adriagradnja treba da ispuni materijalnu osnovu za neometani rad na području Rijeke, tako da osigura odgovarajuće lokacije za skladišta, prostore za parkiranje i gradnju sa-mačkog doma
O u reprodukcijski prijenos
treba još da se uključe ŽTO Novo mesto, Cestno podjetje, Petrol Novo mesto O u udruživanje, zbog zajedničkih investicija, još treba uključiti ŽTO Novo mesto zbog integralnog transporta i radne organizacije na području građevinske mehanizacije O konstatira se da obzirom na slabu kadrovsku strukturu Službe zaštite na radu ova služba nije više sposobna da obavlja svoj posao, zato je potrebno u kadrovsku stukturu OOUR uključiti opunomoćene radnike s područja zaštite na radu 0 Prihvataju se i potvrđuju smjernice za izradu srednjoročnog plana 1981—1985 OOUR SPP uz slijedeće dopune:
O planirane razvojne ciljeve treba još proširiti i na druge općine, jer OOUR SPP zadovoljava potrebe mehanizvcije svih OOUR građevinske operative na širem jugoslavenskom području
O kod određivanja obima i dinamike materijalnih troškova OOU R, smjernice bi trebale biti sastavni dio planova štednje
O proizvodni kadar treba da se dodatno obrazuje kod proizvođača mehano—opreme O Konstatira se da je 10% akumulacija previsoka O treba osigurati druge izvore finaciranja u investicije OOUR SP	R
O Prijedlog plana slobodne razmjene rada, o kojem se raspravljalo, između OOUR i RZZS treba tako da se dopuni, da u plan budu uključeni samo oni poslovi i radni zadaci koje naručuje OOUR.
O Zborovima radnika predlaže se da raspravljaju i prihvate
—	izmjene Samoupravnog sporazuma o udruživanju sredstava za osiguranje materijalne osnove za rad SISEOT
— Samoupravni sporazum o mjerilima, uvjetima, načelima i postupcima za postizanje dogovorenog obima uvoza robe i usluga, te odliva deviza za 1980 godinu
—	prečišćeni tekst Samo-uprmvnog sporazuma o udruživanju u XXVI jedinicu SISEOT
O Prihvati se i potvrdi plan investicijskog održavanja za 1980 godinu sa proračunom kalkulativne stope i to:
—	arađevinska mehanizvcija, 5,20 %
—	autopark, 8,60 % ss — metalne oplate, 11,50 %
Prosječna kalkulativna stopa iznosi 6,4 %
O Rukovodstvo PRJ Libija
upozorava se i poziva na veću štednju i brigu za povjerena osnovna sredstva i mehanizaciju, racionalnije iskorištenje rednog vremena, mehanizacije i sredstava za osobne dohotke O Svim radnicima i učenicima daruje se za novu godinu vrijednosni bon u visini 500,00 dinara, navedena sredstva izdvoje se iz fonda zajedničke potrošnje.
\
OOUR GRAĐEVINSKI
SEKTOR NOVO MESTO
\__________________________J
Sjednica SR 15. januara:
O Zbog prekida radnog odnos-a u OOUR-u, drug Milojević Siniša razriješen je funkcije predsjednika radničkog savjeta, za novog predsjednika imenovana je Šušteršič Eva, a za pod-predsjednika Krpelnik Jure.
O Da bi radnici imali radno odijelo i radne cipele još očuvane za vrijeme zime, oni će im se dodjeljivati u jesen, a ne ljeti kao što je to bilo do sada.
O Prihvaćen je pravilnik o pripravničkom stažu.
O Radnički savjet raspravljao je o primjedbama datim na zborovima radnika i svojim zaključcima pobrinuo se za realizaciju tih primjedbi.
O Zaključivao je o povećanju planske vrijednosti točke za OD, zbog povećanja troškova
života, koja bi se trebala povećati za 15 % i to od 1. 1. 1980. O U stručnu komisiju za mrežno planiranje imenovan je drug Hercigonja Krešimir.
O Na osnovu prijedloga IO OOSS za nagrađivanje vanjskih članova disciplinske komisije, radnički savjet je zaključio da im se za svako učešće na sjednici disciplinske komisije isplati naknada u visini jedne dnevnice.
O Radnički savjet je raspravljao o izvještaju komisije, koje je bila imenovana sa zadatkom da utvrdi negativne rezultate OJ Bršljin. Utvrđeno je da izvještaj nezadovoljavajući i da će ge imenovana komisija morati do puniti.
O Radnički savjet je raspisao zborove radnika za dane od 28. 1. do 1. 2. 1980.
O Pritužbi druga Surudić Mitra, koji se pritužuje ne prioritetnu listu molilaca za stanove, radnički savjet nije ugodio. O Pritužbi druga Bajič Vida na zaključak disciplinske komisije, koja mu je izrekla mjere prekida radnog odnosa u OOUR — uvjetno odložen za 6 mjeseci i naknadu materijalne štete u visini 17.498,00 din radnički savjet nije ugodio, već je potvrdio zaključak disciplinske komisije s time, da mu se materijalna šteta, koju je dužan naknaditi OOUR-u smanji na polovinu i to 8.749,00 din. Drug Bajić mora taj iznos vratiti u 10 mjesečnih rata.
/	'N
OOUR PROJEKTIVNI
BIRO
V___________________________
O Komisija za kadrovsko socijalna pitanja raspravljala je na sjednici 17. januara o slijedećem:
Primila je u radni odnos 2 radnika, odbila je jednu molbu za prijem, prihvatila je prekid radnog odnosa radnika iz odjela instalacija, utvrdila je da je 1 radnica uspješno obavila probni rad. Jednom je radniku odobrila 5 dana neplaćenog dopusta, za 1 radnika je dala preporuku obrazovnom odjelu za plaćanje troškova za studij uz rad na FAGG — III stupnja. Izradila je analizu osobnih ocjena.
O Privredna komisija je na sjednici 21. januara analizirala privređivanje u srednjoročnom razdoblju 76—80 i raspravljala o osnutku rezolucije o politici sprovođenja društvenog plana općine Novo mesto za razdoblje 1976—1980 u 1980 godini. Komisiji za pripremu referencija poručila je da odmah počne sa radom, vođe odjela je zadužila da pripreme spisak o kadrovima, potvrdila je cjenik usluga za kopiranje i dostavila ga na potvrdu PO RO.
\
IO SINDIKATA OOUR
GS NOVO MESTO
V__________________________
O IO na osnovu nove organizacijske strukture predlaže komisiji za kadrovsko socijalna pitanja da objavi interni natječaj za rukovodioca građevinskih pogona.
O IO je konstatirao da je drug Filipčič realizirao zaključak prethodne sjednice IO, tako da je organizirao akciju davanja krvi (krv je dalo 30 radnika iz OOUR-a na području Novog mesta). S tim u vezi IO je zadužio druga Filipčiča da organizira akciju davanja krvi u okviru OOUR-a.
O IO je odredio sve potrebno za opće zborove OOSS (odredio je dan za općni zbor, koji će se odvijati po sindikalnim grupama, verificirao izvještaje za opći zbor, odredio potpisnike zajedničkog zapisnika, odredio dnevni red općeg zbora, odredio konačnu listu kandidata za novo rukovodstvo OOSS.
O Na problemskoj konferenciji SS Giposs učestvovat će drug Krsnik Stjepan.
O IO je raspravljao o pritužbi poslovođe Bajić Vida, na zaključak disciplinske komisije, i u vezi te pritužbe predlaže radničkom savjetu da potvrdi zaključak disciplinske komisijee.
O IO predlaže sindikalnoj konferenciji RO da raspravlja o tome, koliko su u samoupravnim aktima određeni uvjeti za rad sindikalne organizacije, te« da u vezi s tim predloži odgovarajuće dopune.
O IO odobrio je Muslimović Aliji financijsku pomoć u iznosu 2.000,00 din zbog slabih socijalnih odnosa.
MORAMO BITI SPREMNI NA SVE
, Ne živimo van prostora i vremena, već u surovoj realnosti današnjeg svijeta .... Moramo biti spremni, da odbijemo svaku agresiju, spremni moramo dočekati rat, ako bi do njega došlo. Zato naš sistem opće narodne obrane ima dvostruku ulogu: odbijanje agresije i vođenje opće narodnog obrambenog rata, ako nas na to prisile . . . ."
SK U SISTEMU OPĆE NARODNE OBRANE
„Savez komunista, u cjelini, ima trajnu dužnost da razvija sistem opće narodne obrane i društvene sa-mozaštite, štiti njeno jedinstvo, postavlja se na kraj svim teškoćama, koje slabe moralno—političku snagu i borbemo jedinstvo oružanih snaga, kod svih građana razvija svjest, da obrana države nije samo njegova ustavna obaveza i pravo, već i pitanje časti i rodoljublja svakog pojedinca . . ."
TiTO u izvještaju na desetom kongresu SKJ