KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 78 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Avgusta 1952.
PATENTNI SPIS BR. 9049
Societa Anonima Compagnia Italiana Sviluppo Invenzioni, Milano,
Italija.
Postupak za proizvodnju eksploziva.
Prijava od 1 jula 1930.	Važi od 1 septembra 1931.
Traženo pravo prvenstva od 6 avgusta 1929 (Italije).
Predmet ovog pronalaska je postupak za dobijanje eksploziva koji ima ove karakteristike:
1.	On se ne zapaljuje lako,
2.	ako je tečan ne smrzava sepre30HC ispod nule,
3.	sastavljen je iz polaznih materija, koje se nalaze svuda i izdašno u prirodi.
Poznato je da svi eksplozivi, koji su do sad upotrebljavani u praksi, imaju taj veli’ ki nedostatak, što se razležu pri preko-mernoj toploti, pri mrazu, pri udaru i pri međusobnom uticaju, pa se rasprskavaju praveći velike štete.
Naprotiv, eksploziv prema ovom pronalasku je potpuno pouzdan, ma u kom se stanju nalazio (tečnom, želatinoznom, zrnatom). Kad je tečan on se ne razlaže, može se destilisati pomoću poznatih aparata i bez ikakve štete, smrzava se tek pri vrlo niskim temperaturama pa i smrznut nema razorno dejstvo, pa se ne zapaljuje pri naglim promenama temperature, te čak ni pri jačim udarima.
U obliku želatinoznog proizvoda on je naročito podesan za upotrebu u rudnicima i za druge upotrebe. Zelatinozan eksploziv dobija se dodavanjem tečnog eksploziva mešavini, obrazovanoj od nekog sredstva za rastvaranje sa nitrocelulozama i potom uklanjanjem sredstva za rastvaranje u nekom ekstrakteru.
Eksploziv u zrnastom stanju dobija se dodavanjem nitroceluloza i nitronaftalina tečnom eksplozivu.
Naročita osobenost rečenog eksploziva leži u tome, što je on i ako ima veliku jačinu uvek bezbedan, a njegova prodajna
cena je vrlo niska prema ceni drugih eksploziva.
Eksploziv, o kome je reč, dobija se u tečnom stanju kad se proizvede reakcija mešavine azotne i sumporne kiseline na sve albuminoide (elastin, šeratin, kolagen, želatin i t. d.) i to neposredno, što znači bez prethodnog natapanja, pa se dobija guanidin, glikocelon, glikocianin, uron i t. d. te se preduzme ponovno tretiranje pomoću mešavina koncentrisane azotne kiseline sa koncentrisanom sumpornom kiselinom (ili pak i odvojenim reagisanjem prvo jednom pa drugom kiselinom) na taj način, da se napred pomenuti proizvodi, koji su već dobi-jeni (guanidin, glikocianin, glikocelon i t. d.) pretvore u nitro derivate (nitro-bi-i trinitro-guanidin i t. d.).
Proizvodi, koji se mogu uzeti kao polazne materije za spravljenje pomenutog eksploziva su mnogobrojni na pr. mogu se uzeti svi proizvodi, koji sadrže materije, od kojih se pravi lepak, kosti, spone, meso, otpadci, kože prirodne i štavljene (njihovi otpadci) dlake i vuna i odpadci od vune, papci, rogovi i 1. d.
Svi želatini i lepkovi služe vrlo dobro. Sledeči sastav tečnog eksploziva može da važi kao primer:
oko 100 kg običnog lepka (tutkala) proizvoljnog porekla
oko 360 kg koncentrisane sumporne kiseline
oko 270 kg azotne kiseline
Pošto se izvrši nitracija dobija se ulje, koje pliva na mešavini pa se može lako odvojili. Zatim se uzme ta uljana supstan-ca pa se dovede u dodir sa
Din. 5.
otprilike 300 kg koncenfrisane sumporne kiseline,
otprilike 250 kg koncenlrisane azotne kiseline.
Iza izvedene nitracije nalazi se na površini mase još neka uljana masa obojena više ili manje intenzivno žuto prema upo-trebljenim materijama a koja sačinjava tečan eksploziv prema ovom pronalasku.
Da se dobije eksploziv u želatinoznom obliku prema ovom pronalasku postupa se na sledeči način:
U nekom autoklavu rastvore se 40 kg trinitroceluloze sa 100 kg acetona. Pošto nastane rastvor, što biva vrlo lako, doda se 60 kg tečnog eksploziva, dobijenog na napred opisan način, pa sa dobija potpuna mešavina mešajući masu i pretakajući je više puta prema tehnici proizvodnje eksploziva. Da se dobija mekota i elastičnost doda se na kraju pri neprestanom mešanju 10 kg ricinusovog ulja. Cela tečna masa prolazi sad kroz neku napravu za ekstrahiranje i isparavanje, gde se odvaja sav aceton a proizvod je želatinozan i gu-mozan eksploziv. Ovaj se želatinozni eks' ploziv može bez ikakve opasnosti šeći, gnječiti i vrlo dobro obrađivati, kako bi mu se dao svaki željeni oblik.
Da bi se ovaj isti eksploziv dobio u zrnatom stanju, metne se u neki autoklav 40 kg nitroceluloze pa se doda 100 kg acetona i proizvede se rastvor kao u prednjem slučaju. Sad se doda 60 kg tečnog eksploziva pa se pazi da mešavina bude ho mogena tako kao u prvom slučaju. Zatim se doda umesto ricinusovog ulja 10 kg mononitronaflalina. Sad se ta masa metne u neki ekstraktor ili evaporator, pa se pari da se ekstrahira samo 80 kg acetona. Potom se ova masa još vrela izruči na staklene ploče ili na ploče od naročitog ka mena pa se pusti vda se ohladi i da ispari zaostali aceton. Čim ispari sav aceton, onda se dobijem' proizvod može seckati u zrna željene krupoće, koja predstavljaju zrnast eksploziv.
Može se takođe ovaj eksploziv uzr-niti u mašini uzevši masu, koja je tek izvađena iz ekstraktora i koja sadrži još 207o acetona. Na taj način se od mase mogu praviti razni oblici, kao oblik žice ili cevi razne debljine i dužine pa i oblik kuglica i listića proizvoljnog oblika i veličine.
I u tom obliku je ovaj eksploziv odličan u svakom pogledu, bilo odnosno jačine b lo odnosno pouzdanog čuvanja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje eksploziva, naznačen time, što se koji bilo organski lepak ili organske substance, od kojih se pravi lepak podvrgavaju nitrifikacijama i lo neposredno t. j. bez prethodnog natapanja.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se najpre lepak nitrificira meša-vinom azotne i sumporne kiseline u sledečim proporcijama:
lepka	100 kg
koncenfrisane sumporne kiseline
od 66 Be 360 kg koncentrisanje azotne kiseline
od 36 Be 270 kg zatim se nitrifikacija ponavlja upotrebivši još 300 kg koncentrisane isparljive sumorne kiseline i 260 kg koncentrisane azotne kiseline od 36 Be na svakih 100 kg upotre-bljenog lepka.
3.	Postupak prema zahtevu 1, za dobijanje eksploziva u želatinoznom stanju, naznačen time, što se izvesnoj količini tečnog eksploziva prema zahtevima 1 i 2 dodaje mešavina nitroceluloze, rastvorene u nekom sredstvu za rastvaranje i izvesne količine vegetal-nog ulja, pa se sve unese u neku napravu za ekstrahiranje ili isparivanje, radi odvajanja celokupnog sredstva za rastvaranje.
4.	Postupak prema zahtevu 3, naznačen time, što se u nekom autoklavu rastvore 40 kg trinitroceluloze u 100 kg acetona, pa se doda 60 kg tečnog eksploziva, do bijenog prema zahtevima 1 i 2 i naposlet-ku 10 kg ricinusovog ulja te se dobijeni proizvod sprovede kroz neki ekstraktor ili evaporator radi odvajanja celokupnog aci -tona.
5.	Postupak prema zahtevu 1 za dobijanje eksploziva u čvrstom zrnastom stanju, naznačen time, što se izvesnoj količini tečnog eksploziva prema zahtevima 1 i 2, dodaje mešavina nitroceluloze rastvorene u nekom sredstvu za rastvaranje i izvesne količine mononitronaflalina pa se zatim sve metne u neku napravu za ekstrahiranje.
6.	Postupak prema zahtevu 5, naznačen time, što se u nekom autoklavu rastvore 40 kg nitroceluloze u 100 kg acetona pa se doda 60 kg tečnog eksploziva dobijenog prema zahtevima 1 i 2, i naposletku 10 kg mononitronaftalina, pa se dobijeni proizvod sprovede kroz neki ekstraktor ili evaporator gde se ekstrahira samo 80 kg acetona.