KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 5 (I).
PATENTNI SPIS
INDUSTR1SKB SVOJINE
IZDAN 1 JANU ARA 1941
BR. 16417
Standard Oil Developement Company, Delaware, U. S. A.
Svrdlo za jezgra pod pritiskom.
Prijava od 6 marta 1939.	Važi od 1 juna 1940.
Naznačeno pravo prvenstva od 8 marta 1938 (U. S. A.).
Ovaj se pronaläzak odnosi na uredaje za vadenje jezgra-karota iz bušenih bu-nara.
U praksi bušenja bunara za sirovo u-Ije, uzorak podzemnih slojeva stena, koje se pri bušenju probijajiu, zove se jezgro-ili „karota“, koji je izraz u praksi uobiča-jen. Radovi pomoču kojih se takav uzorak dobija, radi utvrdivanja svojstava neke formacije, poznati su u ovom zanatu kao „vadenje karote“. Uredaji koji se u-potrebljavaju za vadenje tih karota nazi-vaju se „svrdla za karote“ i obično su tako napravljeni, da se mogu pričvrstiti na donjem kraju cevi, kojom se stena buši.
Karote dobijene pomoču svih do sada poznatih tipova svrdla za karote, bitno su slične u tome, da se te karote podvrgava-ju stalno opadajučem pritisku od momenta, kada karota započne svoje putovanje na gore, pa do momenta kada izade na površinu zemlje. Mineralno ulje 1 gasovi, koji se nalaze u podzemnim formacijama:, obično se nalaze pod veoma visokim pritiskom, koji se obično naziva „pritisak formiranja“, odnosno pritišak postanja. Jačina ovog pritiska zavist od dubine formacije i u opšte je proporcionalna hi-drostatičkom pritisku, koji preovladuje u formaciji, l kojoj se ulje ill gas nalazi. Vrlo je dobro poznata činjenica, da kada se formacije, koje sadrže ulje ili gas, pod-vrgnu pritisku, koji je niži od formacic ■ nog pritiska, ulje i gasovi, koji se u formaciji sadrže, teže da se rašire i da na-puste tu formaciju. Prema torne, smanje-nje pritiska na karotu, koja se dobija na
dosada poznate načine, obavlja se za vreme njenog putovanja do površine, i ono prouzrokuje znatne promene u sadržaju ulja i gasa takve karote, usled čega takav uzorak postaje nepouzdan i neveran.
Glavni cilj ovog pronalaska jeste da se stvori svrdlo za dobijanje karote, koje če biti tako izgradeno, da omoguči dono-šenje karote na površinu zemlje pod pritiskom, koji preovladuje u formaciji, iz koje je ta karota izvadena.
Drugi ciljevi i preimučstva ovog pronalaska videče se iz sledečeg detaljnog opisa u vezi ,sa priloženim crtežima, u kojima slika 1 prikazuje vertikalni presek svrdla za karote prema ovom prona-lasku, sa delovima u položaju za vadenje karote.
Slika 2 prikazuje vertikalni presek istog svrdla za karote, sa delovima u položaju, koji oni zauzimaju pošto se karota „izvadi“.
Slika 3 prikazuje jedan detalj, delimi-čno u preseku, na donjem delu svrdla za karote.
Slika 4 prikazuje jedan detalj, delrmi-čno u preseku, vezujučeg ili spojnog mehanizma, koji se upotrebljava u ovom svrdlu.
Slika 5 prikazuje presek jednog deta-Ija — ležišta upotrebljenog u ovom svrdlu.
Slika 6 prikazuje vertikalan presek je-dne naprave koja je udešena da može smanjiti pritisak u svrdlu i karoti, a da pri torne ne dopusti gubitak isparljivih sa-stojaka.
Din 15.—
Obračajuči se sada na crteže, svrdlo za karote prema ovom pronalasku, prikazano je kao izradeno od tri sekcije, 1, 2 i 3, koje su uvrčene jedna u drugo], da bi se dobio jedan cilinder. Gornji kraj sekcije 3 snabdeven je unutrašnjim zavojni-cama 4, koje su odredene da prime kraj vrteče cevi. Donji kraj sekcije 1 snabdeven je spoljnim zavojnicama 5, koje su predvidene da prime buseču glavu svrdla 6, koja je prikazana isprekidanim linijama.
U sekciji 1 nalazi se prijemnik 7 za karotu, koji je jednim krajem uvrčen u sedište 8 na šipki 9, koja se obrče u spojnici 10, a snabdevena je proširenjem 11 u olbliku zarubljene kupe, koja je udešena da uleže u sedište izradeno u pregradi 12 utvrdenoj u gornjem kraju unutrašnjosti sekcije 1.
Donji kraj prijemnika 7 udešen je da može nalegnuti na kružno sedište 13 izradeno na donjem kraju unutrašnjosti sekcije 1. Ovo dance sekcije 1 uopšte je po-lukružno obradeno, tako da se stvori pu-tanja za jednu lopticu 14, koja je udešena da može ulegnuti u otvor 15. Dance sekcije 1 izbušeno je prolazima 16, koji spajaju otvor 15 sa vanjskom okolinom, i to u tačkama izvan kružnog sedišta 13, a u cilju koji če niže dole biti objašnjen.
U gornjem kraju prijemnika 7 smešten je jedan probušeni čep 17 na čijem otvo-ru ili bušotini 18 sedi loptica 19, koja se održava u torn položaju pomoču opruge 20. Zidovi prijemnika 7, iznad ovog čepa 17, izbušeni su kao što je sa 21 označeno.
Druga šipka 22 ili vreteno, udešeno je da se može obetati u spojnici 10, ali ne-zavisno od šipke ili vretena 9. Kao što je to na slici 5 prikazano, vreteno ili šipka 9 snabdevena je obodnim žljebom 23 u bližini svoiga kraja, a šipka 22 isto snabdevena odgovarajučim žljebom 24. Spojnica '0 ima komplementarne žljebove 25 i 26, koji se slažu sa žljebovima na šipka-ma 22 i 9. Ležajne kuglice 27 smeštene su u prstenastom prostoru, obuhvačenom u tim žljebovima.
Šipka 22 snabdevena je prstenom 28 koji nosi jednu izbušenu ploču 29, čiji je prečnik manji nego unutrašnji prečnik sekcije 2. Na ovu ploču 29 naslanja se jedan kraj opruge 30, a drugi njen kraj o-sianja se na kolutastu pregradu 31, utvr-dtnu na donjem kraju sekcije 3.
Kraj šipke 22 snabdeven je obodnicom 32 koja služi kao sedište za oprugu 33, čiji se drugi kraj oslanja o kolutastu pregradu 34 utvrdenu u cilindru 35, u kome se obodnica 32 može da kreče.
Cilinder 35 utvrden je na kraju šipke
36 koja se na drugom kraju završava u obliku kupe 37, čija je osnova sira od prečnika šipke 36. Ova šipka snabdevena je radijalnim žljebovima 38 (fig. 4), u koje su smešteni prsti 39, koje opruge 40 potiskuju napolje. Ovi su prsti takvog o-blika, da se mogu smestiti u žljebove 41 napravljene na unutrašnjoj površini ru-kavca 42 uvrčenog u unutrašnjosti sekcije 3. Svaki od ovih žljebova izraden je sa jedrno m kosom površinom 44 i jednom ravnom površinom 43 na način, da prsti mogu kliziti na gore bez zapreke preko ovih žljebova, ali su sprečeni ravnim po-, vršimama, da se mogu kretati u supro-tnom pravcu.
Kao što je napred bilo rečeno, na slici 1 delovi su prikazani u položaju, koji oni imaju za vreme vadenja karote. Ima se razumeti da je za vreme izvodenja ove nadnje potrebno da se bušeči fluid pusti da protiče nadole kroz vrteču cev pa zatim oko glave svrdla i natrag na površinu zemlje sa spoljne strane vrteče cevi, Sa delovima u položaju prikazanom na slici 1, bušeči fluid teče nadole kroz rukavac 42, zatim kroz otvor na pregradi 31, kroz otvor pregrade 12, kroz donji otvor 15 i prolaze 16 do izvan svrdla.
Kada se cela ova skupina spusti u izbušenu rupu, koja je prvo ispunjena flui-dom za bušenje, prijemnik 7 ispuni se o-vim fluidom. Kada se dostigne sloj, čiji se uzorak želi imati, započinje se sa dušenje: i i odlomci i strugotine penju se u prijemnik 7 istiiskujuči fluid iz njega, tako da se loptica 19 podigne sa svoga sedišta i fluid izade iz prijemnika kroz o-tvore 21. Kada se prijemnik 7 napuni sa otpatcima, loptica 19 vrača se na svoje sedište i tako sprečava da se fluid za bušenje vrača u unutrašnjost prijemnika 7.
Za vreme vadenja karote, prijemnik 7 sedi u sedištu 13 gde se održava oprugom 30. Kada se vadenje završi, kroz vrteču cev spusti se žičani kabel, koji nosi vodice, teg i naročitu hvatalicu, koja je udešena da zahvati koničnu glavu 37. Onda se žičani kabel povuče sa površine zemlje, tako da je prijemnik 7, šipka 9, šipka 22 i šipka 36 povuku nagore, sve dok kupa-sto proširenje 11 ne sedne u sedište na pregradi 12. Usled opružne veze izmedu šipke 36 i šipke 22, prsti 39 mogu se dovesti u spreg sa dovoljno visokim žljebom da se kupa 11 čvrsto usadi u njenom sedištu.
Ovaj oslobodavajuči uredaj, koji se sastoji od žičanog kabla, vodica i hvata-lice, tako je dobro'poznat u ovom zanatu, da nije potrebno da se ovde u detalju o-pisuje. Kako je poznato, hvatalica je spojena sa ostalim uredajem pomoču klino-
va, koji se mogu prekinuti naročite predvidenim uredajiima, tako da se hvatalica oslobodi od ostalog uredaja, koji se onda vrača natrag na površinu zemlje. Prema torne, čim kupa 11 sedne u svoje sedište, klinovi u hvatalici prekinu se, ostavljajuči je uglavljemi na glavi 37, i ona se vadi tek kada se celo svrdlo vrati na površinu zemlje.
Kada se prijemnik 7 podrgne iz sedi-šta 13, loptiea 14 sedne u svoje sedište 15. Kada se svrdlo zajedno sa prijemnikom donosi na površinu zemlje, pritisak oko prljemnika postepeno opada, dok pritisak u sekciji 1 ostaje nepromenjen, t. j. ravan onom u prvobitnoj formaciji. Prema torne, loptiea 14 održava se u sedištu dejstvom pritiska u sekciji 1, tako da kada se sve to iznese na površinu zemlje, u u-nutrašnjosti sekcije 1 vlada isti pritisak kao i u formaciji iz koje je karota. Posle vadenja sv rdi a iz rupe, njiime se može ru-kovati na razne načine. Sekcija 1 može se odvrnuti od sekcije 2, pošto se šipka 9 može obrtati n ez a vršno od šipke 22, a pri-tisak u umrtrašnjosti sekcije 1 dovoljno je veliki, da može držati kupu 11 u nje-nom sedištu. Ovo se obavlja oslobodava-juči prste 39, odvrčuči sekciju 1 od sekcije 2 i vadeči šipku 9 iz spojnice 10. Sekcija 1 može se tada poslati u laboratoriju, gde se njen sadržaj može izvaditr bez ika-kvog gubitka isparljmh sastojaka iz nje.
Na slici 6 prikazan je jedan uredaj za hvatanje tih isparljrvih sastojaka karote, koji bi se inače izgubili usled smanjenja pritiska. Predviden je jedan čep 45 koji svojim unutrašnjim zavojnicama 46 hvata u zavojnice 5 na dnu sekcije 1; sa strane čepa 45 predvidena je jedna bušotina 47, snabdevena zavojnicama, koja je udešena da primi kakvu spojnu cev, kojom če se otpušteni isparljivi materija! odvesti do neke razdvojne komore ili makojeg dru-gog potrebnog uredaja za prihvatanje tog isparljivog materijala. Kroz dno čepa 45 prolazi jedan zavrtanj 48 koji ima svo-ju glavu 49 i potisnu iglu 50.
Kada se čep 45 uvrti na mesto, zavrtanj 48 uvrče se sve dok potisna igla ne odgurne lopticu 14 sa njienog sedišta, u-sled čega se pritisak u sekciji 1 smanji, te fluidni sadržaj u toj sekciji može da iste-kne kroz otvor 47 do prijemnog uredaja.
Da bi se osiguralo zadržavanje karote u prijemniku 7, može biti poželjno da se predvide elastični prsti 51 na donjem delu prijemnika, i onda se ti prsti postave tako, da se protežu unutra i nagore.
Očevidno je da se mogu činiti mnoga preinačenja u gore opisanoj konstrukciji, a da se ipak ne izade izvan opsega ovog pTonalaska. Mnogi od sastavnih elemena-
ta, koji su prikazani da se mogu rastav-Ijati radi lakšeg pristupa u unutrašnjost svrdla, mogu se izraditi i sasvim izjedna. Razne helikoidalne opruge mogu se zame-niti i kakvim drugim elastičnim ili hidrau-ličnim sredstvima u cilju da se postignu željeni i gore opisani rezultati, i to na način koji je sam po sebi poznat. Izmedu ostalih odlika, koje se mogu preinačava-ti, možemo pomenuti i sekciju 1, koja se može izraditi sa unutrašnjim prečnikom, koji je taman nešto veči od spoljnog prečnika prijemnika 7 da bi time omogučio proticanje fluida za bušenje.
Patentni zahtevi:
1.	Svrdlo za karote, naznačeno time, što sadrži jednu komoru, koja je udešena da se može utvrditi za kraj, vrteče cevi, uredaj za sprovodenje isečka iz neke formacije u tu komoru za vreme bušenja i uredaj za zaptivanje te komore pod pritiskom koji preovladuje u pomenutoj formaciji.
2.	Svrdlo za karote, naznačeno time, što sadrži jednu spoljnu kučicu udešenu da se može spojiti sa krajem vrteče cevi, jedno sedište na unutrašnjem dnu te ku-či-ce, kroz koje postoji veza kučicine unu-trašnjosti sa spoljnom okolinom, jedan prijemnik za karotu, klizno smešten u toj kučici i udešen da se može posaditi na po-menutom sedištu, jednu šipku utvrdenu za taj prijemnik i koja se proteže duži-nom ose te kučice, jednu pregradu utvrdenu za unutrašnjost te kučice negde izmedu njenih krajeva, a koja okružuje po-menutu šipku, jedno zaptivno sredstvo u-tvrdeno na toj, šipki negde izmedu po-menute pregrade i donjeg dela pomenute kučice, a koje je udešeno da saraduje sa pomenutom pregradom pri odgovaraju-čem pomeranju te šipke radi zaptivanja i zatvaranja donjeg dela te kučice, jedan uredaj koji saraduje sa torn šipkom radi pritiskivanja pomenutog prijemnika na njegovo sedište za vreme bušenja (vade-nja karote), jedno sredstvo za pomeranje te šipke u položaj u kome se donji deo kučice zatvara i zaptiva, odvajajuči ga od ostalih delova kučice čim se bušenje (va-denje karote) dovrši, pri čemu se pomenuti prijemnik izvlači iz njegovog sedišta i jedno sredstvo za zatvaranje i zaptivanje otvora u dnu te kučice, kada se pomenuti prijemnik izvuče iz njegovog sedišta.
3.	Svrdlo za karotu prema prethodnim zantevima, naznačeno time, što je gornji deo prijemnika za karotu snabdeven bu-šotinama u bokovima, a jedno sedište za zaptivni ventil predvideno u unutrašnjost!
prijemnika, ali ispod tih bočnih bušotina i šlo ji predviden jedan ventil, potiskivan oprugom na to sedište, pri čemu sav fluid, koji se u tom prijemniku nalazi u počet-ku rada na vadenju karo te (bušenju), može da bude istisnut napolje isečkom (ka-rotom) koji ulazi u prijemnik.
4.	Svrdlo za karote, naznačeno time, što sadrži jednu komora, jedan cilinder sa otvorenim donjim krajem klizno sme-šten u toj komori i može se u njoj podu-žno pomerati, jedno ventilsko sedište na dnu te komore, jedno drugo ventilsko sedište na vrhu te komore, sredstvo za po-tiskivanje pomenutog cilindra na prvo pomenuto ventilsko sedište za vreme iz-vodenja bušenja (vadenja karote), tako da je time pomenuti cilinder u vezi sa for-macijom iz koje se karota vadi, ali je komora pri tom [sključena (izdvojena), sredstvo za potiskivanje pomenutog cilindra na ono drugo pomenuto ventilsko sedište kada se završi rad na vadenju karote (bušenju), i jedno nezavisno sredstvo za za-tvaranje prvo pomenutog ventilskog se-dišta posle izvlačenja pomenutog cilindra iz njega, tako da se po završetku rada na vadenju karote, potpuno zatvori komora, u kojoj se taj cilinder nalazi.
5.	Svrdlo za karote, naznačeno time, što sadrži jednu komoru, udešenu da se može učvrstiti na donjem kraju cevi za bušenje i da može da primi na svome donjem kraju glavu koja buši, jednu šipku srneštenu u toj komori da se može podu-žno pomerati, jedan cilinder otvoren na donjem kraju i utvrden za donji kraj po-menute šipke, jedno sedište za otvoreni kraj pomenutog cilindra izradeno na dnu pomenute komore i koje okružuje jedan otvor udešen da vodi isečak iz bušeče glave u pomenrti cilinder, kada se ovaj smesti na svoje sedište, jedno ventilsko sedište izradeno u pomenutoj komori u nekoj tački iznad pomenutog cilindra, sredstvo utvrdeno za pomenutu šipku u-dešeno da se može smestiti u to sedište pri odgovarajučem kretanju pomenute šipke, a u cilju zatvaranja i zaptivanja ko-morinog dela ispod tog sedišta, sredstva za potiskivanje tog cilindra na njegovo sedište za vreme rada na vadenju karote (bušenja) i sredstvo za pomeranje te šipke u položaj u kome če se donji deo te komore zatvoriti i zaptiti,
6.	Svrdlo za vadenje karota, naznačeno time, što sadrži jednu komoru udešenu da se može učvrstiti na kraju vrteče cevi i da može na svome donjem kraju da nosi bušeču glavu, jedan par koaksialno postavljenih šipki, spojenih da se mogu obr-tati nezavisno jedan od druge, ali su u-dešene da se mogu podužno pomerati u
toj komori, jedan r'inder utvrden na kraju donje šipke sa vorenim donjim krajem, jedno sedište a dnu pomenute komore, udešeno da ; mi otvoreni kraj pomenutog cilindra, oje sedište okružuje jedan otvor u toj nori, kroz koji može načinjeni isečak d^ ide u taj cilinder, kada on sedi na svo . sedištu, jedno kupa-sto proširenje na toj donjoj šipki, koje se nalazi iznad tog cilindra, jedno sedište za to kupasto prošir. nje izradeno u toj komori na takvom mestu, da kada se kupasto proširenje nalazi u svome sedištu, pomenuti se cilinder nalazi izvan svoga sedišta, jedan mnog n rupama izbušeni kolut utvrden za j: menutu gornju šipku, jedan prsten utvi en u toj komori iznad pomenutog koluta, jednu spiralnu oprugu postavljena izmen, tog k luta i prstena, jednu obodnicu i -raju gornje šipke, jedan cilinder koj uhvata tu obodnicu i proteže na dole j ko te šipke, jednu spiralnu oprugu sm tenu izmedu te obodni-ce i dna tog cilindra, jednu šipku koja se proteže sa gornjeg kraja cilindra i zavr-šava se u prošireni kupasti šiljak, ustavlja-jude prstiče potiskivane napolje podesnim oprugama i obrtno utvrdenim u poslednje pomenutoj šipki, žljebove izradene u unutrašnjem zidu pomenute komore i u-dešene da sar: duju sa pomenutim prsti-čima na takav način, da kada se prošireni kupasti šiljak zahvati pridošlom hvatali-com ili sličnom alatkom i bude dignut na-gore, pomenuti prstiči i žljebovi saraduju tako, da se spredi vračanje unatrag te šipke, i jednu lopticu slobodnog kretanja u toj komori, koja je udešena da može da zatvori otvor na donjem kraju pomenute komore, oko kojeg je predvidneo sedište za pomenuti cilinder, kada se taji cilinder digne sa tog sedišta.
7.	Svrdlo za vadenje karota prema prethodnim zahtevima, naznačeno time, što je gornji kraj cilindra, kojim se on utvrduje za šipku, snabdeven bušotinama u, svojim bokovima, što je pripremljeno jedno ventilsko sedište u tom cilindru a ispod pomenutih bušotina, i što se jedan ventil pritiskuje oprugom u to sedište, tako da se makakav fluid, koji se u tome cilindru nalazi na početku radova na vadenju karote, može da istisne napolje u-laskom usečka, odnosno karote, u taj cilinder.
8.	Svrdlo za vadenje karota prema za-htevu 6, naznačeno time, što su delovi tako rasporedeni da’kada se pomenuti cilinder nalazi na svome sedištu, predviden je Slobodan proticaj bušečeg fluida kroz komora, pri čemu su oko pomenutog sedišta za cilinder, predvideni prolazi za isti-canj,e fluida napolje iz komore.
Ad pat. br. 16417
■
Hu Ho ,n : ihq H i . toH
, u p
•urn
/
ß

-- >