KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (9)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13252
Beran Vojtech, profesor visoke škole, Pribram, Č. S. R.
Uredjaj za električno čiščenje gasa.
Prijava od 21 decembra i935.	Važi od 1 oktobra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 22 decembra 1934 (Č, S. R.).
Več su poznati uređaji za električno uklanjanje prašine iz gasa i za njegovo čiščenje, kod kojih gas, koji treba da se oslobodi od prašine, struji iz kakvog zbirnog kanala u kakvu vertikalno postavljenu cev za prikupljanje prašine. U ovoj cevi za prikupljanje prašine obešena je jedna žica u osi cevi, koja je izolisana i vezana sa minus polom kakvog sprevodnika jednosmislene struje visokog napona, dok je metalna cev za prikupljanje prašine priključena na plus pol ovog sprevodnika, odnosno je vezana za zemlju.
Između žice i cevi za prikupljanje prašine obrazuje se tako jedno električno polje. Deliči prašine, koji sa gasnom strujom dospe vaju na ovo polje, bivaju električno punjeni i na poznat način gonjeni prema zidu cevi, na kojem ostaju prionu-tim. Kod ovih poznatih izvođenja moraju pojedini delići prašine stoga biti izganjani poprečno na pravac dejstva njihove teže i poprečno na pravac strujanja gasa i biti upućeni prema zidu cevi. Na zidu cevi nata-ložena većinom suva prašina prianja često nedovoljno čvrsto, tako, da delići prašine, delimično mogu ponovo biti zahvatani gasnom strujom sa zida cevi. U cilju potpunog oslobađanja od prašine je kod ovih uređaja potrebno, da se električni napon između žičane elektrode i zida cevi menja da bi se prilagođivao različitim prilikama rada.
Predmet ovog pronalaska jeste električni uređaj za oslobađanje gasova od prašine, kod kojeg su napred pomenute nezgode otklonjene a stepen dejstva je u
odnosu prema poznatim napravama znatno poboljšan. Glavna odlika novog rasporeda leži u tome, da se uzajamno paralelne elektrode nalaze vodoravno.
Sl. 1 pokazuje poznati oblik izvođenja jednog električnog uređaja za oslobađanje gasa od prašine, u šematičkom pred-stavljanju u preseku. SI. 2 pokazuje jedan diagram sila u električnom polju koje deluju na zrno prašine kod uređaja prema si. 1. Si. 3 pokazuje šematički raspored po pronalasku pri vodoravno ležečim. ži-čanim elektrodama. SI. 4 pokazuje jedan konstruktivni primer izvođenja predmeta pronalaska u šematičkom predstavljanju u preseku. SI. 5 i 6 pokazuju detalje za ovo izvođenje u preseku. Na si. 7 je pokazan šematički jedan izmenjeni oblik izvođenja predmeta pronalaska.
Kod poznatog rasporeda prema sl. 1 se gas koji treba da se čisti vodi u smeru ucrtane strele od glavne cevi Ao za prikupljanje kroz vertikalnu cev Ro za prikupljanje u cev Ro za očišćeni gas. U osi cevi Ro je obešena žica Do i pomoću tega Zo je zategnuta. Njeno izolisanje od zida dovodne cevi Ao izvodi izolujući deo Jo n. pr. iz tvrdog porcelana. Žica Do je vezana sa minus polom, cev Ro sa plus polom jednog sprevodnika jednosmislene struje visokog napona od n. pr. 50.000 V napona.
Kad je unutrašnji zid cevi Ro po dužem radu pokriven debljim slojem pra-■šine, obustavlja se dovod kroz cev Ao gasa pomoću zagatke Ko, a prašina koja se nalazi prionuta na cevi Ro se pomoću na
Din. 30
slici nepokazanog uređaja skida u levak No i odavde pomoću otvaranja zagatke So se usipa u ispod postavljena kola. Po čišćenju cevi Ro i levka No se zagatka So zatvara, zagatka Ko se otvara i ponovo se upušta gas koji treba da se oslobađa od prašine.
Pojedini delići prašine, koji sa gas-nom strujom dospeju u električno polje između žice Do i unutrašnjeg zida cevi Ro, Izloženi su uticaji više sila. Na si. 2, koja predstavlja presek kroz cev Ro sa žičanom elektrodom Do predstavljen je uti-caj ovih sila na proizvoljno izabrano zrnce Mo prašine.
Čim je zrnce Mo prašine električno napunjeno, ono podleže uticaju gradient-ne sile Go (Gradientkraft) homogenog polja i ovim se pogoni u pravcu od žice Do ka zidu Ro cevi. Ovaj električno punjeni dehć Mo prašine podleže dalje uticaju Kolumbove sile Co privlačenja u datom slučaju opet u pravcu od žice ka zidu cevi. Usled ispuštenog elektriciteta (Spriihe-' elektricitat) na žičanoj elektrodi se proizvodi električni vetar, koji delić prašine isto tako i to sa silom Vo goni prema zidu cevi. U vertikalnom pravcu deluje na delić prašine njegova sopstvena težina To. U prvcu gasnog strujanja, u ovom slučaju isto tako vertikalno na niže, deluje osim toga sila Uo, koju vrši strujeći gas na deliće prašine.
Ne treba bliže ulaziti u pitanje, koja od horizontalnih sila Go, Co ili Vo preteže za vreme kretanja delića prašine u pravcu od žice ka zidu cevi. U vertikalnom pravcu će od strujećeg gasa na zrncu prašine vršena sila Uo većinom biti veća no težina To delića Mo prašine, bar dok se ovaj pod dejstvom električnih sila ne zgrudva sa drugima i dok se ne obrazuje veća, teža zrna prašine.
Ove na pojedine deliće prašine deJu-juće sile slažu se u jednu središnu silu Po, koja zrna prašine goni u kosom pravcu od žica ka zidu cevi.
Oslobađanje gasa od prašine će, pod istim uslovima biti u toliko potpunije, u koliko lakše gas struji kroz cev za prikupljanje prašine, jer u koliko je manja sila Uo (n. pr. Uo’), u toliko će se više pravac rezultujuće sile Po (odnosno Po’) izjednačiti sa pravcem vodoravnih sila Go, Co i Vo, nezavisno od toga, što pri brzom si ruja nju gasa i suviše jaka gasna struja sobom zahvata deliće prašine koji su se već nataložili na zidu.
Otklanjanje neželjenog dejstva sile Uo, koja teži da deliće prašine, pri vertikalno postavljenoj žičanoj elektrodi Do, odgoni od zida cevi, vrši se po ovom pro-
nalasku time, što se prema si. 3 žičane elektrode D u vodoravnom pravcu zatežu između nosača J iz izolujućeg materijala i na poznat način se vezuju sa minus polom sprevodnika visokog napona. Za skupljanje i taloženje prašine služi kod o-vog rasporeda isto tako vodoravno na-lazeća se ravan odnosno površina R, koja se nalazi u izvesnom određenom rastoja-nju od žičanih elektroda D i priključena je na plus pol ili je vezana za zemlju. Gas biva time prinuđen, da u pravcu strele X struji upravno prema obe elektrode D i R, dakle u pravcu linija sila električnog polja. Sile, koje se gasnom strujom vrše na pojedine deliće prašine, (Mo, si. 2), sabiraju se u ovom slučaju sa silama privlačenja (Go, Co i Vo prema si. 2) tako, da je oslobađanje gasa od prašine potpunije no kod poznatog vođenja gasne struje paralelno sa vertikalnim elektrodama, kao što je pokazano na si. 2. Do izvesne određene mere ipak važi i u ovom slučaju uslov, da gasna struja ne sme biti i suviše .jaka, jer inače se oslobađanje gasa od prašine ometa odbijanjem gasova o površini R i pri tome javljajućim se vrtlože-njem
Kod rasporeda elektroda D u vodoravnom pravcu se dakle postiže, da se težine zgrudvanih delića prašine sabiraju sa silama privlačenja, čime se dejstvo jednog takvog elektrofiltra poboljšava.
Jedan važan zahtev za poboljšanje stepena dejstva električnog filtra jeste stalno održavanje čistim elektroda D i R Nataložena prašina mora za vreme rada po mogućstvu biti stalno uklanjana. Na ovu je okolnost, kao i na činjenicu, da se vodoravno nalazeće se površine teže daju čistiti od prašine, kao što će još u sledečem biti izloženo, kod izvođenja naprave po pronalasku naročito obraćena pažnja.
SI. 4 pokazuje napravu po pronalasku u preseku. Gasovi koji treba da se oslobode od prašine dospevaju iz glavne cevi A za prikupljanje kroz cevi F prečnika d u napravu. Na cevi F je priključena izo-lujuća cev I, n. pr. iz tvrdog porcelana, koja rastavlja cev F od levkastog nastavka K. Ovaj nastavak K na svojoj donjoj ivici prelazi u cilindrični elektrodni deo V prečnika D.
Nagibni ugao ovog levkastog nastavka K iznos približno S", tako, da se gasno strujanje u ovom delu izvodi skoro bez vrtloženja. Pošto je prečnik Dx veći no prečnik d dovodne cevi F, to će brzina strujanja gasova u cilindričnom cevastom delu V biti manja no u cevi F. Ako n. pr. u cevi F brzina strujanja gasa ijnosi 6 m/sek, to ona opada na 70
cm/sek za prečnik cilindričnog nastavka
V	od Dx — 3d.
Cilindrični deo V cevi sadrži svežanj paralelno jedna pored druge postavljenih cevčica N malog (približno 20 od 50 mm) prečnika. Time se postiže pravolinijsko strujanje gasa iz cevi V.
U mnogim slučajevima je dovoljno, da se umesto ove cevi N zategne red paralelnih žica ili žičana tkanina preko donje ivice cilindrične cevi, kao što je to šema-tički pokazano na sl. 5. Žičana tkanina ili žice Nx mogu se cilindričnim delom cevi
V	biti ili sprovodljivo vezani ili biti nategnute preko prstena Y iz izolujuče mac>e (sl. 5). U ovom slučaju može izolujuča cev I prema sl. 4 izostati. Žičana tkanina Nx se vezuje sa sprevodnikom visokog napona, izolujući prsten Y ima na svom spoljnjem obimu prstenasti žljeb za utvrđivanje žičane tkanine pomoću žice Y’ za vezivanje.
Ako se zahteva potpuno oslobađanje od prašine, kod kojeg treba da se talože i delići prašine ultramikropskih razmera, tada nije dovoljna napred opisana elektroda V. U ovom slučaju mora gas po pronalasku da bude neposredno vođen na suprotnu elektrodu koja je namenjena za prikupljanje prašine, pri čemu je ova elektroda po pronalasku izvedena kao ogledalo tečnosti. Tečnost, n. pr. voda, preuzima stoga ulogu prikupljača prašine.
Elektroda V koja treba da se primeni u ovom slučaju, i koja će u sledećem biti označena kao emanaciona elektroda (Spruhelektrode), pokazana je radi primera na si. 6. U ovoj je emanacionoj elektrodi V umeštena jedna cev L iz izolujućeg materijala, n. pr. iz porcelana, pomoću koje se gasna struja dovodi sasvim uz površinu tečnosti, a da pri tome gas ne može odići na stranu kroz prstenasti međuprostor između površine tečnosti i cevi L. Rastojanje e donje ivice izolujuće cevi L od površine tečnosti mora stoga biti veoma malo.
Upotreba jedne takve izolujuće cevi L za smanjenje širine e međuprostora je po pronalasku od koristi, jer ultramik-roskopski delići prašine s jedne strane zahvat a ju visoki napon za taloženje i jer je s druge strane nemoguće, da se elektroda
V	toliko približi vodenoj površini, a da se pri tome ne dođe do obrazovanja varnica ili svetlosnog luka između emanacione elektrode V i vodene površine.
Po sebi je razumljivo, da se uvek prema potrebi umesto cevi L iz izolujućeg materijala takođe može upotrebiti i ceo svežanj cevčica ove vrste, da bi se gasna struja u što je moguće više upravnom
pravcu dovodila sasvim uz vodenu površinu.
Cilindrični deo V elektrode prema si. 4 se vezuje preko izolatora J sa polom, n pr. negativnim, voda visokog napona. Za prijem tečnosti je predviđen sud M, koji je vezan sa drugim (pozitivnim) polom voda visokog napona, odnosno je vezan za zemlju.
Sirovi gasovi se pri strujanju električno pune elektrodom V, i pri tome se u njima sadržani delići prašine prikupljaju u veća zrnca. Pri udaru gasova na vodenu površinu ovi se delići prašine usled električne sile privlačenja i adhezije talože na vodenu površinu, pri čemu razume se sa-učestvuje i živa sila delića zahvaćenih ga-snom strujom. Čim su ovi delići prašine dovoljno ovlaženi, oni padaju na dno u sudu M i mogu tada pomoću prizvoljnog uređaja, n. pr. transportnog puža S, biti uklanjani iz suda. Time se vodena površina, t. j. površina elektrode za taloženje održava stalno čistom i ravnom.
Rastojanje E između vodene površine i emanacione elektrode V može se menjati time, što se vodena površina u pomoćnom sudu Q, koji je pomoću cevi H vezan sa sudom M, podiže ili spušta. Kao što je poznato održavanje izvesnog određenog ra-stojanja E uvek je prema stepenu nečistoće gasa, prema sastavu prašine, datom naponu i t. s., veoma važno po stepen o-slobađanja od prašine. Ako je ovo rastojanje E i suviše veliko, tada je oslobađanje gasa od prašine nepotpuno, ako je ono i suviše malo, to postoji opasnst, da se obrazuje svetlosni luk i da se struja kratko veže. Po pronalasku je moguće, da se rastojanje podesi na izvesnu najpovoljniju vrednost i da se u datom slučaju menja prema uslovima rada.
Kod dosadašnjih uređaja sa uvek jednakim rastojanjem elektroda je potrebno, da se sam napon menja, što predstavlja prilično težak zadatak.
Bojazni, da se voda vrelim gasovima po dužem radu može dovesti do ključanja, u većini slučajeva nisu na svome mestu, pošto je stvarno voda, kao što je poznato, u pravcu od površine kupatila prema dnu suda lošiji toplonoša no na primer staklo ili porcelan. Nasuprot tome je zapaženo, da je izdvajanje prašine u toliko potpunije, u koliko se više para razvija iz vode. Ako bi voda pri čišćenju veoma vrelih gasova ipak dospela do ključanja, to se ovo može sprečiti time, što se vrela voda u sudu M hladi mešanjem sa hladnom vodom iz suda Q. Ovaj se slučaj ipak kod gasova sa temperturama ispod 500" C i pri normalnoj brzini strujanja kroz ema-
nacionu elektrodu V ne može očekivati.
Isto tako se ne javlja nikakvo pri-metno talasanje vodene površine a time ni ometanje načina dejstva uređaja, ko brzina isticanja gasa iz cilindričnog dela V ne prekorači znatno 1 m/sek.
Izlišno je, da se voda zakiseli radi povečanja njene električne sprovodljivo-sti, jer se po stavljanju u rad dovoljna količina sastojaka iz gasova rastvara u vodi, usled čega se njena sprovodljivost poboljšava.
Jasno je, da pored šljama koji postaje iz taložene prašine i voda koja služi kao elektroda može biti dalje prerađivana i biti učinjena upotrebljivom. Ova veoma pohlepno absorbuje u vodi rastvorljive sastojke kao i različite gasove sastojke gasa koji treba da se prečisti.
Kao što je poznato, nagomilava se iz-vestan određeni deo izdvojene prašine (o-bično manje no 1%) na emanacionoj elektrodi. Radi uklanjanja ove prašine se kod uobičajenih izvođenja upotreuljuje izve-sna automatska naprava za udaranje, koja je na primer šematički ucrtana na si. 4 u Rm. Udranjem po emanacionoj elektrodi se prašina u izvesnim vremenskim razmacima trese sa ove elektrode. Kod naprave po ovom pronalasku može ovo udaranje elektrode V izostati. Očišćeni gasovi se prikupljaju u sudu W uređaja prema si. 4 i dospevaju iz ovoga u zbirnu cev B.
Za određene ciljeve, naročito tada kada se voda iz suda M po svojoj upotrebi treba dalje da prerađuje, moguće je, da se vodi dodaju izvesne određene materije, tako, da izvesni sastojci gasova koji treba da se prečiste bivaju absorbovani i hemijski vezani. Isto je tako moguće, da se umesto vode upotrebe i druge tečnosti. Ostaje otvoreno pitanje, šta treba da se u-čini sa vodom koja nije više upotrebljiva i koja je zasićena sa određenim, eventualno otrovnim gasovima, koje je primila iz gasa, tako, da nije moguće da se ispušta u slobodu.
Većinom će biti potrebno, da se izvesne količine vode stalno dovode, pošto nastaje prirodan gubitak vode usled isparavali ja. Stalni dovod zamenjujuće tečnosti može regulisati kakav plovak u sudu Q, koji se podešava na izvesnu određenu visinu vodenog ogledala.
Pošto se voda u sudu M za,taloženje nalazi u miru i najviše da se jedva primet-no talasavo kreće po površini, to će njome primljeni čvrsti delići prašine stalno padati na dno. U vodi ostaju nerastvorlji-ve materije. Obnavljanje vode u sudu za taloženje biće samo tada potrebno, kad se voda toliko zasiti napred pmenutim
materijama, da se one počnu izdvajati u sudu M. U kako dugom vremenu nastupa ovo stanje zasićenosti, zavisno je od svagdašnjih radnih prilika. U normalnim slučajevima n. pr. kod čišćenja dimnih gasova ili gasova visokih peći, tečnost iz suda M treba da se uklanja i da se obnavlja tek posle dužeg rada.
Kod tipioničkih gasova iz peći za olovo ili bakar zasićavan.ie tečnosti će nastupiti ranije, pošto ovi gasovi sadrže veću količinu u vodi rastvorljivih substanca. U o-vom slučaju mogu biti preduzete sledeče mere: Ili se upotrebi jena voda razblažuje na koncentrisanost koja je u prirodi neškodljiva ili se pak mogu otrovne materije učiniti neškodljivim jeftinim dodatcima. Najzad mogu ovi veoma koncentrisa-ni rastvori da se podvrgnu daljoj preradi u prodajnu robu ili se treba da koristi niže opisani uređaj, koji radi suvim putem i stoga ne daje nikakvu tečnost-otpadak. Koje od ovih mogućnosti treba da se koriste prema slučaju, to je stvar kalkulacije.
Za slučaj, da je odstranjenje štetnih tečnih otpadaka i suviše teško ili i suviše skupo, potrebno je, da se koristi naprava, koja je slična sa napred opisanom, no koja ipak radi suvim putem. Ova naprava po pronalasku može se videti iz si. 7, koja pokazuje četiri jedna pored druge postavljene emanacione elektrode, koje su složene u jednu bateriju.
1 u ovom slučaju se gasovi od zbirne cevi A vode u pojedine cevi F i dospevaju iz ovih kroz izolujuće cevi I u emanacione elektrode V.
Za ove emanacione elektrode V može n. pr. biti upotrebljen jedan od ranije o-pisanih oblika kao kod prve alternative aparata (si. 4). Elektroda za taloženje se u ovom slučaju obrazuje ne vodenom površinom, već jednom beskonačnom, pokretnom i električno sprovodljivom trakom WB. Ova se traka prema sastavu gasova, iz kojih se uklanja prašina, sastoji iz me-singanog lima, iz lima prevučenog olovom ili iz drugog metala i kreće se malom brzinom od n. pr. 10 cm/sek. pod elektrodama V, u izvesnom rastojanju E od ovih. Pogon trake se izvodi pomoću pogonskih valjaka CM, između kojih traka pomoću valjaka QM biva održavana u horizontalnom položaju i u određenom rastojanju od elektroda V. Za zatezanje trake služi valjak O za zatezanje. Emanacione elektrode V su izolisane i vezane sa jednim polom voda visokog napona, a ostali đe-lovi naprave, kao i traka su vezani sa drugim polom, odnosno su vezani za zemlju.
Gasovi koji treba da se oslobode od prašine struje u smeru pravca ucrtanih
strela upravno na traku WB, talože na ovu deliće prašine i dospevaju tada u prostor, zajednički svima elektrodama V i okruženi omotačem W, i odavde u zbirni kanal B za očiščeni gas.
Prašina nataložena na omotač biva nošena do strugača KM (n. pr. kakve četke), kojim se sastrugava u zbirni sud i odavde se ili automatski uklanja ili se odvozi u koritastim kolima.
Višestruko če vlaženje trake poboljšati stepen dejstva naprave. Za ovaj cilj služi n. pr. vodom napunjeni sud Mx, kroz koji se traka provlači pomoću valjka Z i na ovaj način se vlaži. Umesto vode može naravno prema slučaju biti upotrebljena i kakva druga tečnost.
Pri navlaženoj traci se prašina taloži kao masa u vidu testa. Sud Mx može tada biti upotrebljen i za čišćenje trake, pri čemu najveći deo izvođenja prašine biva strugačem KM sastrugan u levak NB, dok zaostala prašina u sledečem biva oprana pri prolazu trake kroz sud Mx.
Talog prašine prianja na vlažnu traku bolje no na suvu usled veće adhezije de-lića prašine.
Kao što je napred pomenuto, mora rastojanje između elektrode V i ivice WB u cilju potpunog oslobađanja gasa od prašine biti prilagođeno svagdašnjim radnim prilikama. U ovom cilju se kod naprave prema si. 7 preduzimaju sledeče mere: Dok su osovine pogonskih valjaka CM trake WB postavljene nepomerljivo a pogonska osovina valjka O za zatezanje je pomerljiva, osovine svih vodiljnih va-ijaka QM su ugrađene u jednom zajedničkom okviru koji se ne vidi na si. Ovaj je okvir tako pomerljiv, da je moguće, da se zajedno sa vodiljnim valjcima QM podiže ili spušta vertikalno i da se traka podesi na izvesno određeno rastojanje od elektroda V.
Ovaj uređaj za tačno podešavanje trake može na poznat način da se poslužuje spolja, način dejstva naprave može u datom slučaju da se kontroliše pomoću u omotaču postavljenih prozora za posma-tranje, da bi se rastojanje E trake WB od elektroda V podesilo na najpovoljniju vrednost.
Kod naprava po ovom pronalasku je potrošnja električne energije istina samo malo manja no kod poznatih naprava, ali proizvodni troškovi za električne filtre po pronalasku iznose samo približno polovinu onih troškova za dosada korišćene filtre istoga dejstva.
Pokazalo se, da filtri po pronalasku naročito povoljno rade, ako se struja vi-
sokog napona upotrebljuje sa frekvencom od više no 1000 perioda u sekundi.
Patentni zahtevi:
1)	Uređaj za električno oslobađanje od prašine i čišćenje gasova koji je snab-deven sa elektrodama koje su postavljene međusobno paralelno, naznačen time, što se ove elektrode nalaze vodoravno.
2)	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što je elektroda za prikupljanje prašine izvedena kao ogledalo tečnosti, pri čemu tečnost u datom slučaju sadrži dodatke materija u rastvorenom obliku, koji potpomažu izdvajanje prašine ili sa proizvoljnim sastojkom gasa koji treba da se prečišćava stupaju u reakciju (si. 4 do 6).
3)	Uređaj po zahtevu 1, naznačen time, što je elektroda za prikupljanje prašine izvedena kao beskonačna traka (WB), koja se kreće u izvesnom određenom nastojanju od emanacionih elektroda (V) u vodoravnoj ravni i nalazi se paralelno sa ravni ovih rasipnih elektroda, pri čemu se na traci prikupljeni sloj prašine skida, pomoću kakve naprave (KM) za struganje.
4)	Uređaj po zahtevu 1 i 3, naznačen ttime, što se traka (WB) vlaži na taj način, što se provlači kroz kakav sud (Mx) sa tečnošću (si. 7).
5)	Uređaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što elektrode koje skupljaju prašinu, mogu biti približavane ili udaljavane od emanacionih elektroda (V, si. 4 i 7), koje su Dostavljene iznad ovih.
6)	Uređaj po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se rastojanje elektroda re-guliše pomoću dizanja i spuštanja ogledala tečnosti.
7)	Uređaj po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što'se rastojanje elektroda re-reguliše podizanjem ili spuštanjem trake.
8)	Ureeđaj po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što je emanaciona elektroda izvedena kao cev (K, V), kroz koju struje gasovi koji treba da se prečišćava ju i koja je cev na svome kraju koji se nalazi su-sedno elektrodi za prikupljanje prašine u vezi sa žicama ili kakvom žičanom tkaninom (N ili Nx) i ispunjena je svežnjem paralelno međusobno postavljenih cevčica (si. 4 i 5).
9)	Uređaj po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što je emanaciona elektroda u pravcu prema elektrodi za prikupljanje prašine produžena pomoću kakvg prstenastog nastavka (Y) iz električno izolu-juće mase (si. 6).
10)	Uređaj po zahtevu 1 do 9, naznačen time, što se upotrebljuje struja više frekvence no 1000 perioda u sekundi.

FIG-5-
©

u:
\'
v '
f
\

.
Ad pat.br. 1325 2
/ -i
\'