KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. OKTOBRA 1923.
PATENTNI SPIS BR. 1292.
Babcock & Wilcox Limited, London.
Rđštilj sa kosom površinom.
Prijava od 26. septembra 1921.	Važi od 1. januara 1923.
Pravo prvenstva od 12. novembra 1914. (Austrija).
Pronalazak se odnosi na roštilje, koji se tresu, sa kosom roštiijskom površinom, koja se sastoji iz jednog broja roštiljskih elemenata, koji su namešteni poprečno ka ognjištu i koji prelaze jedan preko drugoga i čiji su redovi na prekret usadjeni naizmenično na stalne i pokretne poprečne nosače. Ovde se ima za cilj, da se stvori rekonstrukcija koja će omogućiti, da se gorivo, klizajući naniže, prenosi pomoću roštiljskih elemenata na prekret, koji jedan drugog prelaze i mogu se skidati.
Shodno pronalasku poprečni pokretni nosači namešteni su zajednički u jedan okvir, koji se oko jednog čepa, koji je na donjem delu roštilja, može klatiti i dobija kretanje slično klatnu, odnosno trese se, usled čega se svakom drugom redu, jednog ispod drugog nameštenih redova roštiljskih elemenata, sa' opštava kretanje slično kružnom luku. E'e-menti roštilja nose na drugom kraju obraze na niže upravljene i otvorene, kao što je to već poznato kod pokretnih roštilja i pomoću ovih obraza leže na glavama poprečnog nosača na prekret odnosno na preklapanje i mogu se lako skinuti. Stalni poprečni nosači roštiljskih štapova kao i obrtni čepovi za okvir, koji se klati, namešteni su na jedan drugi okvir, koji se kreće oko jednog čepa nameštenog na gornjem kraju roštilja i nagib okvira naniže može se udešavati pomoću jedne odgovarajuće naprave za udešavanje.
Trešenjem pokretnog okvira i njegovim kretanjem tamo i ovamo, kao i poprečnih no-
sača i roštilskih štapova, koji na njemu leže, prenosi se gorivo duž cele površine roštilja na niže, što izaziva marljivu promenu deb' ljine sloja goriva.
Predmet pronalaska izradjen je u primeru izvodjenja u crtežu i u njemu si. 1. poka' zuje uzdužni presek kroz ognjište sa konstrukcijom roštilja po ovom pronalasku a si- 2. pokazuje šematički instalaciju za kretanje pokretnog okvira kao i okvir sa svima nosačima i roštiljskim elementima i to u dva razna položaja.
Kao što se iz crteža vidi, roštilj se sastoji iz redova roštiljskih elemenata a, od kojih je svaki elemenat snabdeven sa strane obrazom, pomoču koga je namešten slobodno na poprečne nosače b, b’, snabdevene zadebljanim glavama. Poprečni nosači b utvrđeni su na delovima okvira c, a poprečninosači b , namešteni su na delovima okvira c'. Svaki deo okvira c okreće se na jednom kraju oko čepa d, a drugi kraj nosi jedan zupčasti kvadrant e, e’, koji se stavlja u dejstvo pomoću spužnog točka e2 i spuža e3. Pomoću ovoga se mogu roštiljski delovi tako udešavati, da se roštilju može dati svaki proizvoljan nagib, a shodno kvalitetu upotreblje-nog goriva. Na delovima sa strane okvira c, mogu se namestiti labavi delovi fianše c2, da bi se omogućilo širenje roštilja u ognjištu i sprečio ulaz vazduhu izmedju zidova ognjišta i roštiljskih štapova.
Na donjem kraju okvira c (si. 1) namešten
Din. 2.-
je čep f na kome počiva donji deo svakog dela okvira c. Gornji kraj svakog dela okvira c spojen je pomoću upravnika g i poluge g sa obrtnim čepom d i dobija drma-juće kretanje. Usled drrhajućeg kretanja ok-virskih delova c’, koje podupiru poprečni nosači b', roštiljski elementi a, koji se na imenovanim poprečnim nosačima klate, dobi-jaju u odnosu na utvrdjenu obrtnu osovinu f kretanja slična kružnom luku. Veličina kretanja oblika kružnog luka jednog reda roš-tiljskih elemenata razlikuje se od kretanja susednog reda usled raznog relativnog položaja odnosečih se poprečnih nosača ka obrtnoj osovini f. Ma obrtnom čepu d utvrdjen je ogib g2, koji stupa u dejstvo pomoću kretne osovine h , a pomoću ekscentra h. Kretanje okvirnih delova c , a sa njime i kretanje roštiljskih elemenata, može se uvećati ili umanjiti promenom položaja napadne tačke ekscentra h2 na poluzi g2 odgovarajućim rupama 1 do 4 (sl. 2). Na obrtnom čepu d nameštene su dalje poluge j, koje nose poprečni štap j , na kome je namešten razvodnik k, a koji služi za guranje goriva Ovi se razvodnici nalaze ispod otvora levka m u kome je gorivo i stupaju u dejstvo pomoću jednog spoja na prekret 1, koji se može udešavati, a koji je u vezi sa polugama j i g'.
Gorivo iz levka m ide na razvodnike, koji ga dalje guraju na nagnutu površinu roštilja, odakle ono stalno klizi naniže usled oscili-rajučeg kretanja pojedinih redova elemenata roštilia, pri čemu se debljina sloja goriva može regulisa i dizanjem i spuštanjem vrata n ognjišta.
Ognjište se prema tome može udesiti za veštačku i za prirodnu promaju. Ako se upotrebi veštačka promaja zatvore se vrata o na čeonom zidu ognjišta i uvede zbijeni vazduh u prostor za pepeo. Ako ognjište radi na protiv sa prirodnom promajom, onda se vrata o otvore.
Patentni zahtevi:
1.	Roštilj, koji se trese, sa kosom površinom roštilja, koja se sastoji iz jednog broja rošliljskih elemenata i roštiljskih članova, koji stoje poprečno na ognjište i prelaze jedan preko drugog, čiji su redovi namešteni naiz-menično na prekret na stalne i pokretne poprečne nosače, obeležen time, što su pokretni poprečni nosači (b) namešteni zajednički u jedan okvir (c’) koji oscilira oko jednog čepa (fj, koje se nalazi na donjem delu roštilja, te dobija drmajuče kretanje tako, da se svakom drugom redu rošliljskih članova (a), koji su jedan ispod drugog namešteni, a koji su sem toga na drugim stranama snabdeveni otvorenim obrazima pomoću kojih naležu na zadebljane glave poprečnih nosača (b, b'), saopštava kretanje oblika kružnog luka.
2.	Rožtilj, koji se trese po' zahtevu 1 obeležen time, što su, kako stalni poprečni nosači (b) roštiljskih štapova, tako i obrtni čepovi (f), koji služe na oscilirajući ram (c’) namešteni na jedan drugi ram (c), koji se obrće oko jednog obrtnog čepa (d) predvi-djenog na gornjem kraju roštilja i čiji se nagib naniže može udešavati pomoću odgovarajuće naprave za udešavanje (e, e', e2, es.).
Adp&tent broj /292.


.

Ac! pđtenč broj 7292.

«