KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 26 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JANUARA 1937
PATENTNI SPIS BR. 1270$
Non Poisonous Gas Holding Company Limited, Vaduz, Lichtenstein. Postupak za spravljanje varoškog gasa, koji nije otrovan za javnu upotrebu. Prijava od 27 juna 1935.	Važi od 1 januara 1936.
Traženo pravo prvenstva od 28 juna 1934 (Holandija).
Pronalazak se odnosi na postupak po kome se otrovni varoški gas iz otrovnih gasova koji sadrže ugljen-monoksida za snabdevanje varoši, opština i drugih ljudskih naselja na jednosatvan i ekonomičan način prerađuje u takav, koji nije otrovan i sa takvim osobinama da se može da u-potrebljava u istim napravama sa istim uspehom u kojima je upotrebljavan o-trovni gas varoški, na čije mesto treba da dođe.
Shodno pronalasku odstranjuje se u-gljen-monoksid iz otrovnog gasa, koji ga sadrži, do te mere da gotovi varoški gas, koji nije otrovan, sadrži najviše 1% u-gljen monoksida i gas se doteruje najkasnije posle odstranjivanja ugljen monoksida tako, da odgovara u njegovim najhitnijim osobinama, naime kaloričnom e-fektu, specifičnoj težini i brzini zapalji-vosti otrovnom varoškom gasu, koji treba zameniti. Odstranjivanje ugljen monoksida može da se vrši na pr. tako, što se ovaj prevede u gasove, koji nisu otrovni. Doterivanje gasa da mu se najhitnije o-sobine slažu sa osobinama prvobitnog varoškog gasa, može da se vrši i za vreme odstranjivanja ugljen monoksida.
Način rada kod ovog postupka može da se menja na različite načine. Tako je celishodno kada je polazni gas visokog kaloričkog efekta, kao što je gas iz ug-
Ija, mešani gas, karburirani gasožen i t. d. pretvoriti ugljen monoksid, u prisustvu kontaktnih materija sa vodenom parom, u ugljen dioksid i vodpnik, pri čemu se prvobitno gasu da takva kakvoća pre ove izmene, da krajni proizvod sa svojim najhitnijim osobinama odgovara varoškom gasu, koji treba zameniti.
Pri preradi gasova sa niskim kaloričnim efektom kao gasožen, dvogubi gas i t. d. preporučljivo je jedan deo ugljen monoksida prevesti u prisustvu pontakt-nih materija sa vodenom parom u ugljen dioksid i vodonik a jedan drugi deo sa vo-donikom u metan i vodu pri čemu je celishodno, pre na posletku spomenute izmene, tretirati gas sa materijama koje apsor-buju kontaktne otrove kao na pr. aktivni ugalj. Ako je na pr. snabdevena jedna varoš sa otrovnim gasom čiji je kalorični efekat 4200—4300 kcal/ms specifična težina 0.48 do 0.50 (vazduh 1) i čija je brzina paljenja 60 do 70 cm u sekundi i ako treba ovu varoš snabdevati sa gasom, koji nije otrovan, shodno pronalasku, onda nije dovoljno odstraniti ugljen-mo-noksid do 1 % nego je potrebno na gas uticati za vreme ili posle odstranjivanja ugljen monoksida tako, da posle ima gore pomenute osobine sagorevanja, da ne bude potrebno da se išta menja na spravama za upotrebu gasa u dotičnoj oblasti
Din. 10.—
snabdevanja, kada se uvede gas, koji nije više otrova^, jer, su ove sprave udešene za gas sa gore 'ddfim osobinama i neće raditi dobro ili će raditi sa rđavim efektom, ako se upotrebe za gas, koji ima druge o-spbine. ,
^ Akb'še za pravljenje gasa, koji nije otrovan može da upotrebi kao polazn gas, gas sa i većom kaloričnom moći, nego što je kalorična moć varoškog gasa, koji treba spravljati, kao što je slučaj na pr. kod gasa iz uglja i mešanog gasa, iz uglja ; gasožena, karburiranog gasožena, postupak se tada izvodi shodno pronalasku prvenstveno tako, što se gas već unapred podesi da po odstranjivanju ugljen monoksida do oko 1% ima takve osobine, kakve se traže od varoškog gasa, koji treba proizvoditi.	•>.	'•	;
Ideju pronalaska objasnićemo približe na nekoliko primerat
fcG '■] I i'. '	. t	.
Jedna fabrika gasa snabđeva svoje potrošače sa mešanim gasom iz uglja i gasoženom, čija je kalorična moć oko 4400 kcal/nv1, specifična težina 0.47 do 0.50 i brzina zapaljivosti oko 70 cm/sec; gas se spravlja po tako zvanom mokrom načinu, t. i. iz Uglja se prvo .spravlja na uobičajeni način gas, a zatim se uvodi vodena jpara na nagrađeni koks radi spravljanja gasožena.
ru;: Ako Se hoće da spravlja umesto ovog otrovnog gasa gas, koji nije otrovan, shodno pronalasku, prvo se smanji vodena para, koja se uvodi pošto je isteran gas iz uglja do te mere, da postane jedan mešani gas sa oko 4800 kcal/m2. Ovaj še gas pomeša ša odmerenom količinom vodene pare i prevodi se preko podesnog kontakta pri temperaturi od 350 do 500°; ugljen monoksid reagUje sa parom po reakciji CO + H2O —CO2 + H> gradeći ugljen dioksid i vodonik i postaje jedan gas sa istim tehničkim -osobinama sago-revanja kakve je do tada imao gas upotrebljavan za snabdevanje varoši. Ovo potvrđuju sledeči brojni podatci.
Otrovni i Polazni' Gas kc:i varoškl gak gas nije otrovan
Vodonik tigljen monoksid metan _	„
ieškl ugtjovodonici
kalorična moć specifična, t;žina brzina zapaljivosti
ugijendijksld alžbt , iS
50 0%	50,0%	53,3%
i 3,5%	8,5%	'	0 6%
19 2%	•	23 2%	21,4%
2,7%	3,3%	:	3,0%
3,5%	3 2%	10,8%
11,1%.	/	Ih8%	10 90/o
4432 kcal 4820 kcal 4431 kcal ; 0.470	0 454	0,473
65 cm|sec 70 cm|sec 65 cmjsec
Jedna ' fabrika gasa snabđeva svoje potrošače sa gasom iz uglja sa 4200 kcal/m3 spec. tež. od 0,45 do 0,47 i brzinom zapaljivosti od 60—70 cm/sec.; ona spravlja ovaj gas na uobičajeni način iz uglja za gas i razblažuje ga na taj način, što ga siše iz peći tako jak-cg ,-da usisava kroz zidove peći na m'e'stifria, koja nisu dovoljno zaptivena i sagorele gasove iz platnenih kanala.
Ako se hoće da spravlja shodno pronalasku namesto ovog otrovnog' gasa, gas koji nije otrovan, usisavanje se svodi do te mere da postane jedan gas sa oko 4500 kcal/m3 i ovaj provodi pošto se prethodno pomeša sa odmerenom količinom pare,, preko podesnog kontakta na 350— 500°. Nastaje ista reakcija kao u primeru b i iz jednog m3 bogatog : gasa postaje 1,06 m3 gasa koji odgovara u početku po-menutim osobinamarvaroškog gasa.;.;Br(>jr ne vrednosti su sledeče:
		Varoški gas	
	Otr ivni	Polazni	koji nije
	varcški gas	gas	olrovan
vodonik	48.7%	52.5%	55 2%
ugljen monoksid	6 5%	7 0%	0,9%
mttsn	21,3%	21,c%	20 7%
teški- ugljovodonici	' 2,2%	. 2,4%1	2i3% -I
ugljen dioksid	4,8%	5.2%	10 6% '1
azot	16 5%	11,0%	10 3%-
kalorična moć	4260 kcal	4503 kcal	4255 kcab
spec. tež.	0,477	0 455	0:453 /1
brzina zapaljivosli	60 cm/>ec 75 cm/sec		63 cm/sdc
Ako treba spravljati varoški gas, koji iiije otrovan iz jednog gasa čija je kalorična moć manja nego što treba da je na pr. iz gasožena ili dvogubog gasa tada nije dovoljno pretvoriti ugljen monok-, sid sa vodenom parom u ugljen dioksid, i vodonik, jer bi ovim kalorična moć pot stala samo manja. U ovom se slučaju srne da upotrebi samo jedan deo ugljen monoksida za spravljanje vodonika i potrebno je drugi deo: prevesti pomoću vodonika ii metan i vodu po jednačini CO + 3 H2— CH., i- H20 da bi-se poboljšala kalorična nioć pomoću metana, čija je kalorična m^ vrlo velika. Ovo prevođenje u metan, koje je takođe pomenUto, izvodf se preko kom takta od nikla na 150—350°. Ovaj kontakt je vrlo osetljiv prema primesama gasa i pokazalo še je, da brižljivo prečišćavanje na pr. sa apsorbujućim materijama kao što je aktivni ugalj pre tretiranja gasa sa pa-rom preko kontakta, nije u stanju-; da Spreči trovan je niklenog kontakta, jer svar kako pri katafei': sa- parom na pr: prektf
kontakta koji sadrže gvožda postaju sup-stance koje dejstvuju na nikleni kontakt kao otrov. S druge strane pokazalo se je, da nikleni kontakt dugo traje ako se neposredno pre katalize za metan vrši tretiranje sa aktivnim ugljeni, jer svakako aktivni ugalj zadržava supstance, koje postaju pri katalitičkom dobivanju vodo-nika. Verovatno nije potrebno naročito ukazati na to, da sasvim prirodno i ovde treba podesiti gas za vreme ili posle izmene ugljen monoksida prema osobinama gasa, koji treba zameniti ili osobinama kakve se traže od gasa, koji treba proizvoditi. Pošto pri konvertovanju ovako velikih količina ugljen monoksida kakva se nalaze u gasoženu i tome slično, postaju njima odgovarajući velike količine ugljen dioksida, često će biti potrebno odstraniti jedan deo ugljendioksida ispiranjem sa podesnim sredstvima u cilju podešavanja gasa naročito u pogledu specifične težine.
Ispiranje ugljendioksida može da se izbegne time, što se za građenje metana potrebni vodonik ne spravlja konvertiranjem ugljenmonoksida sa vodenom parom nego se spravlja na drugi način i dodaje gasu, koji treba tretirati. Na mesti ma gđe stoji na raspoloženju jeftina električna struja, može se vodonik spravljati elektrolizom, na drugim mestima može. se spravljati po poznatom postupku rastavljanjem vodene pare pomoću metalnog gvožda.
Ako se hoće da spravlja vodonik potreban za katalitičko dobivanje metana konvertiranjem jednog dela ugljen-mono-ksida može se radi uštede u pari izmeniti i red kataliza, t. j. prvo se može izvoditi katalitičko spravljanje metana sa vodoni-kom koji se nalazi u gasu a vodena para koja je tom prilikom nagrađena može se posle eventualnog dodavanja daljih količina pare upotrebiti za konvertiranje ugljen monoksida u ugljen-dioksiđ i vodonik.
Najzad može se pri izvođenju postupka shodno pronalasku podešavanje osobina ograničiti samo na kaloričku moć i na brzinu zapaljivosti, a razlike u specifičkoj težini mogu se izjednačiti odgovarajućim podešavanjem gasnog pritiska shodno fizičkom zakonu po kome od gasova raz-
ličite specifičke težine protiču kroz otvore jednakog preseka u jedinici vremena onda jednake količine kada su gasni pritisci ovim specifičkim obrnuto srazmerni težinama. Ako je spec. težina gasa posle izmene ugljen-monoksida na pr. veča nego što je dozvoljeno za varoški gas, treba odgovarajući povisiti gasni pritisak i ovim se izravnjava razlika. Ovim se postizava ta prednost, što se uštedi jedan period rada na pr. ispiranje ugljen-dioksida i time može da postigne da proizvodnja gasa, koji nije otrovan, bude jeftiniji.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje neotrovnog varoškog gasa za javnu upotrebu, naznačen time, što se ugljenmonoksid otrovnog gasa u tolikoj meri prevodi, da gotov ne-otrovan gas ne sadrži više od 1 % ugljena monoksida i što se otrovni gas pre ove izmene podesi tako, da posle ove izmene odgovara u svojim najhitnijim osobinama (kaloričkoj moći, specifičnoj težini i brzini zapaljivosti) varoškom gasu, koji treba zameniti.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se pri spravljanju neotrovnog varoškog gasa iz bogatih gasova (gasa iz uglja, mešanog gasa, karboriranog gaso-žena ili tome'slično) ugljen monoksid prevodi u ugljen dioksid i vodonik samo pomoću vodene pare.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se pri spravljanju neotrovnog varoškog gasa iz siromašnih gasova (gaso-žena ili tome slično) jedan deo ugljen monoksida prevede sa vodenom parom u ugljen dioksid i vodonik, a drugi deo ugljen monoksid sa vodonikom u metan i vodenu paru i što se gas pre ove poslednje izmene tretira sa aktivnim ugljenom.
4.	Postupak po zahtevu 3, naznačen time, što se vodonik potreban za izmenu ugljen monoksida u metan ne spravlja konvertiranjem ugljen monoksida vodenom parom, već se isti dodaje siromašnom gasu.
5.	Postupak po zahtevu 3 naznačen time, što izmena ugljen monoksida vodonikom u metan i vodenu paru vrši kao prvi stepen i što vodonik, koji se pri tome dobija, služi u drugom stepenu za prevođenje daljih količina ugljen monoksida u ugljen dioksid i vodonik.