KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 89 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Jula 1932.
PATENTNI SPIS BR. 8989
Teaiini Dario, inženjer, Hougaerde, Belgija.
Postupak za prečišćavanje sokova u šećeranama i rafinerijama.
Prijava od 7 februara 1931.	Važi od 1 avgusta 1931.
Traženo pravo prvenstva od 15 februara 1930 (Belgija).
Predmet ovog pronalaska jeste prečišćavanje sokova u šećeranama i rafinerijama, kome je cilj smanjenje potrošnje kreča, u-većanje kapaciteta proizvodnje fabrike, postizanje boljih i lakših za preradu šećernih tečnosti, povećanje kristalizovanja, bolje i brže ekstrahovanje masa, smanjenje proizvodnja melasa, smanjenje gubitaka šećera za vreme proizvodnje, proizvodnje kvaliteta pena, koje se mogu uotrebiti po podesnom postupanju kao gnojivo za zemlju itd.
Hemiska analiza i ultramikroskopska po-smatranja su dokazala, da je organsko i koloidalno prečišćavanje soka repe i drugih, prilično slabo, pored svih poboljšanja, izvedenih kod poznatih postupaka i pored vrlo velike količine upotrebljenog kreča.
Dakle, da bi se eliminisali koloidi, koji se sadrže u sokovima, treba ih taložiti (flo-kulisali) i ovo taloženje zahteva da se svaki koloid sirovog soka dovede na svoju izo-električnu tačku. Ali pošto je dat veliki broj koloida, koje sirovi sok sadrži i pošto je prema tome dat veliki broj raznih postupaka, kojima bi trebalo da se podvrgne sok radi taloženja u celokupnosti svih koloida, bili bismo dovedeni na komplikaciju nemoguću u praksi i to je razlog da se po pronalasku izabrala izoelektrična tačka, na kojoj se taloži najveći deo ovih koloida i što je pronalazač nazvao „izoelektrična tačka optimum".
Postupanja sirovih sokova pomoću SO.„ koja su do sada predlagana (i koja u o-stalom nisu našla industiske primene) nisu vodila računa o ovoj osobini „izoelektrične
tačke optimum" i osim toga nisu znali, da za jedan i isti k doid postoji jedna ili više izoelektričnih tačaka, od kojih je bar jedna u kiseloj sredini i jedna u alkalnoj sredini, budući da svaka od ovih tačaka biva defi-nisana potpuno određenom vrednošću eksponenta vodonika ili Ph.
Tako su u radnim načinima ranije predloženim sirovi sokovi postupani isključivo gasovitim SOa i to u kiseloj sredini ili u-pravo pri granici kiselosti, što je zahtevalo jake doze SOs, izazivalo veoma nepotpuno prečišćavanje i stvaralo veoma važnu inver-siju saharoze.
Naprotiv po ovom pronalasku se vrši flokulisanje (taloženje) koloida soka naročito elektrolitičnim dejstvom SO, (prvenstveno u tečnom stanju) pošto se sredina dispersije dovede do tačke alkalnosti ili do Ph, što su prethodni ogledi dokazali daje optimum, jer ove vrednosti mogu da se menjaju prema prirodi repe u godini, osim toga pahuljice, koje su tako obrazovane, biće stabilizovane ovim dejstvom i neće moći da ponovo pređu u koloidalni rastvor za vreme uzastopnih postupanja.
Postupak, koji je predmet ovog pronalaska sastoji se u glavnom u postupanju sokova, eventualno dovedenih na temperaturu od 80—90° C i alkalizovanih prethodno pomoću CaO ili pomoću kakvog ekvivalentnog alkalnog proizvoda, na pr. 0,18— 0,25 gr. CaO na 100 sm3 soka, pomoću sumpornog dioksida prvenstveno u tečnom smanju napr. u proporciji od 0,100 do 0,200 gr. SO? po litru soka, ili pomoću
Din. 10.
proizvoda, koji ima isie osobine kao S02 kao elektrolit tako, da se dostiže izoelek-trična tačka optimum koloida i da se izazove flokulisanje potpuno i stalno u samoj tečnosti, koja je pcstupana radi svog pre čišćavanja. Pahuljice, koje su tako obrazovane, biće prvenstveno razdvojene podesnim radom i svim slučajevima tečnosti, bila ona oslobođena ili ne, od pahuljica, hiva dodata mala količina kreča, napr. 0,4—1 gr CaO na 100 cm3 soka, koja se po tome pretvara u karbonat do postizanja alkalnosti optimum, napr. 0,08—0,02 gr. CaO po 100 cm3 soka, koji se po tome bistri. Pene, koje proizilaze iz ovog bistrenja i koje su pomoću kakvog adekvatnog srestva o-slobođene jednog dela, koji one sadrže, mogu da se upotrebe kao materija za gnojenje zemlje.
Praktično, budući da SO, osim elektroli-tičkim dejstvom, dejstvuje, ma da veoma slabo, i svojim hemiskim dejstvom, alkalnost sirovog soka, koji je prethodno zagre-jan ili ne, biva obično dovedena na vrednost malo veću od vrednosti, koja odgovara elekričnoj tački optimum koloida. Količina potrebnog CaO menja se prema kiselosti sirovog soka i njegovoj temperaturi. Korisno je da se CaO ne uvodi direktno u sirov sok, nego da se u njega uvede dovoljna količina soka, postupanog krečnom vodom i spremnog da stupi u prvo karbo-nisanje, što se može vršiti veoma prosto puštajući napr. u naprave za postupanje krečom sa povremenim radom jedan deo soka, postupanog krečom, koji proizilazi iz prethodnog rada. Pahuljice, koje su obrazovane u toku ovog rada i koje su uvede ne u sirov sok, obrazuju toliko centara privlačenja hranjenih i uvećanih flokulisanjima u uzastopnim postupanjima, što ima povoljan uticaj na filtriranje. U soku, koji je tako alkaliniziran, uvodi se potrebna količina SOj, kao što je gore navedeno, da bi se naročito elektrolitičkim dejstvom SOj dis-persiona sredina dovela do svoje izoelek-trične tačke optimum i da bi se stabilizo-valo flokulisanje. Ova se količina S02 određuje prema slučajevima, laboratoriskim opitima.
Alkalinisanje pre postupanja sumpornim dioksidom ili ekvivalentnim proizvodom može se izvršiti bilo direktno na sirovom soku, bilo u toku difuzije uvođenjem na pr. proizvoda, koji alkališu, u poslednjem di-fuzoru za pretakanje. S druge strane dodavanje kreča po postupanju sumpornim dioksidom ili ekvivalentnim proizvodom mo že se izvesti bez prethodnog odvajanja pahuljica.
Prečišćeni zašećereni sok, po tome biva podvrgnut uzastopnim poznatim postupanji-
ma, podrazumevši ovde i postupanje pomoću aktivinog uglja, u pogledu proizvodnje šećera i melase. Aktivni uglji mogu biti održavani u prisustvu prečišćenih sokova za vreme celog trajanja konce ntrisanosti u mestu za isparavanje i eventualno za vreme sulfitisanja dobivenog sirupa.
Između raznih operacija ili u toku samih operacija, pristupiće se prema potrebi za-grevanju zašećerenih tečnosti.
Kao što je pomenuto sumporni dioksid u tečnom ili gasovitom stanju može biti za-menjen proizvodom, koji ima ekvivalentne elektrolitičke osobine. Ma da je naročito namenjen postupanju sirovih sokova, postupak, koji čini predmet ovog pronalaska može biti upotrebljen za izvođenje prečišćavanja pretopina ili drugih proizvoda iz fabrikacije i rafinovanja šećera, bilo direktno, bilo uvođenjem ovih proizvoda u podesnim razmerama u sokove za prečišćavanje.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za prečišćavanje sokova u šećeranama i rafinerijama, koji se osniva na upotrebi kreča i sumpornog dioksida naznačen time, što se u cijju, da se u samoj tečnosti izazove flokulisanje koloidal-nih materija i stabilizovanje pahuljica, pri temperaturi, koja se pokaže kao najpovoljnija, dodaje najpre kreč ili ekvivalentni alkalni produkat, i po tome sumporni dioksid, prvenstveno tečan, ove dve supstance uvode se u razmerama, koje dopuštaju dovođenje disperzione sredine do tačke Ph koja odgovara izoelektričnoj tački optimum u alkalnoj oblasti postupanje sumpornim dioksidom biva praćeno slabim dodavanjem kreča ili ekvivalentnog proizvoda, koji se pretvara u karbonat do postupanja alkalnosti optimum i za tim bistri.
2.	Postupak po zahtevu 1 naznačen time, što se alkalisanje soka pre postupanja sumpornim dioksidom ostvaruje pomoću dovođenja u sok određene količine soka, koji je prethodno postupan i dovođen u vezu sa krečom, budući da se ovo dodavanje može izvesti pre ili posle zagrevanja soka na njegovoj temperaturi optimum.
3.	Postupak po zahtevu 1—2 naznačen time, što postupanje sumpornim anhidridom biva izvedeno bilo direktno na sirovom soku bilo u toku difuzije.
4.	Postupak po zahtevu 1—3 naznačen time, što je sumporni dioksid zamenjen elektrolitom ili kakvim drugim ekvivalentnim proizvodom.
5.	Postupak po zahtevu 1—3 naznačen time, što se soku približno pri temperaturi
od 80—90° C dodaje količina kreča od 0,18—0,25 grama kreča na 100 kubnih san-timetara soka, zatim sumpornog dioksida u proporciji od 0,1—0,2 grama po litru soka i najzad količina kreča od 0,4—1,0 grama na 100 kubnih santimetara soka i što se
završava jednim ili sa više karbonatisa-nja.
6.	Postupak po zahtevu 1—5 naznačen time, što se upotrebljuje za prečišćavanje pretopina ili drugih proizvoda fabrikacije i rafinovanja šećera.