Poštarina plaćena u gotovom.
God. IV.
Zagreb, 13. febrnara 1932.
Br. 7.
Pojedini broj stoji 1.50 Dinara.
Trdi ljudje so Istrani, trdi kaJior skala, ki jim po drobtinicah nudi košček koruznega kruha, ki jim po kapljicah naliva v kelih trpkega vina ...
Angelo Cerkvenik u knjizi »Orači« (1S32.)
ISTRA
Trdi so Istrani. Znajo umirati, znajo umreti, ne znajo pa pripogibati glave in kolena ..,
Angelo Cerkvenik u knjizi »Orači« (1932.)
GLASILO SAVEZA JUGOSLAVENSKIH EMIGRANATA IZ JCL1JSKE KRAJINE
j“'
»ISTRA« izlazi svakog tjedna u petak. — Uredništvo i uprava nalaze se u Zagrebu u Samostanskoj ulici broj 18. II. — Broj čekovnog računa 38.789.
Pretplata: Za cijelu godinu 50 Din; za pol godine 25 Din; za inozemstvo dvostruko. Za Ameriku 2 dolara na godinu. — Oglasi se računaju po cijenlkn.
Narodni pritisak osvećuje se uvijek onome, ko ga provađa
Pitanje narodnih manjina jedno ! Država, koje su prama svojim maje veoma važno i delikatno aktuelno ! njinama obazrive i pravedne, ima. Da jdaje svoju dušu za neke pri-
lli dobrog Madžara — govorim samo o važnijim manjinama u državi — pretvaramo u neiskrenog Rumunja, jer onaj, ko napusti svoje ime i svoju prošlost, k o p r o-
pitanje, koje zabrinjuje. To pitanje ! ne nabrajamo mnogo, dovoljno je da ne interesuje samo pojedine narodne : spomenemo Jugoslaviju pa C e-manjine, narode, kojima one pripa-j h o s 1 o v a č k u, a u posljednje vvi-daju i države, u kojima se nalaze, jeme i R u m u n j s k a ulazi u red
To je jedno opće internacionalno pitanje, jer o njegovom rješenju ovisi, možemo s pravom reći, više nego o ićemn drugome, mir u svijetu i internacionalna konsolidacija. Znamo da ima i drugih razloga za nesuglasice medju narodima, ali ako malo bolje promotrimo stvari, moramo doći do spoznaje, da su mnogim zategnu-toetima kao osnovni motiv baš munjine. Riješenjem, pravilnim riješe-njem manjinskog pitanja smanjile bi se uvelike mogućnosti zapletaja, smanjili bi se medjunarodni antagonizmi, bilo bi manje nesporazuma ka. Da bi se to pitanje rješilo radi se i ulažu se izvjesni napori, ali pravih rezultata još nema, jer se sve one snage, koje to rješenje žele, .ioš ne nalaze na jednoj zajedničkoj bazi, jer te snage nisu još došle do jednog zajedničkog plana. Postoje još uvijek razna mišljenja o tome kako da se pitanje manjina riješi.
Ima država, organizacija i krugo va, koji stoje na stanovištu, da se pitanje manjina može da riješi samo jednim radikalnim načinom, to jest revizijom državnih granili a. Ima ih opet, koji misle, da će manjine biti lojalne prama državi i da neće težiti za pripajanjem svojim narodnim maticama, ako većine budu prama njima pravedne. A ima i takvih država i narodnih većina, koje misle, da se pitanje manjina može riješiti tako, da se manjine jednostavno oštrim mjerama unište, asimiliraju, protjeraju i da se na njihov teritorij proširi narod većine. (Ova posljednja ideja brutalnosti ne ulazi u obzir u kulturnoj diskusiji o rješavanju pitanja manjina, ali se u nekim državama pro-vađja.)
U diskusiji je naročito revizija granica. Pokret onih, koji teže za revizijom granica je velik, ali i blok onih, koji su protivni revizionizmu je jak. Mirovni ugovori čuvaju se kao svetinja i ne može se predvidjeti da će revizionisti bez rata doći do svojih ciljeva. À kad bi se pak dogodio rat, ho zna kakve hi posljedice imao i ko zna, da li bi poslije niega bilo jaš aktuelno pitanje manjina u današnjoj formi.
Pokret onih, koji traže prave-dan postupak s manjinama, kao glavni uslov za riješenje pitanja manjina, nema još jednog zajedničkog, jedinstvenog fronta, jedne odredjene fizionomije. Ima i velikih grupacija manjina, koje se hore za takvo rješenje (na primjer Kongres evropskih manjina). Ima država, koje nastoje, po svojim mogućnostima, da ostvare u svojoj kompetenci taj uslov, da tako doprinesu svoj udio pojedinačnom rješavanju jednog problema i da sa svoje strane doprinesu stvaranju atmosfere, u kojoj će se jednom pristani ti općem rješavanju problema. Tre-j)a. 8aTT1° da se skupina onih država, ■<nje prama manjina, provode sistem pravednosti, snošljivosti, sporazu-mjevanja i saradnje, ojača, pa če možda doći vrijeme, kad će moći svoje gledište u pitanju manjina da nametne i onima, koji sada za pravednost ne znaju i ne će da znaju.
država, koje pravilno rješavaju pitanje manjina. Da jednim konkretnim primjerom prikažemo kako većina u državi mora da gleda na svoje manjine, ako želi pridonijeti općem riješavanju manjinskog pitanja bez revizije granica, citiramo baš Rumunjsku.
Rumunjska je bila jednom sasvim
vilegije, ne znači ništa u narodu, koji ga dobiva, n e-gojeto naprotiv pravi otrov za taj narod. Moramo pak naročito uvažavati, da se narodni pritisak osvećuje
konačno uvijek onome, k o ga provadja...«
To je rekao gosp. Jorga, predsjednik vlade u jednoj državi, koja je napokon došla do korisnih saznanja o pitanju manjina, i već zato imaju ove riječi veliko značenje. A pogotovo dobivaju Jorgine riječi na značenju, ako se uzme u obzir, da je Jorga veliki svjetski naučenjak, historičar, auktoritet u toj nauci, koja je s politikom u najtješnjoj vezi.
Vijesti iz Julijske Krajine
NOVE DIREKTIVE ZA FAŠISTI-! BALLILA-AKCIJA U SREDNJOJ CKU AKCIJU U JULIJSKO! 1	ISTRI.
KRAJINI.	Pazi n, februara 1932. — Dne 29.
,	, „	-r, ...	.	. , Trst, februara 1932. — Dne 7. oJjanuara održana je u Pazinu velika
i aciona na i^ava. os ije ra se m sastala su se u Padovi vodstva fa- konferenca vodstva i povjerenika or-
šistićkih federacija iz svih pokraji- j ganizaeije Ballila i avangardista iz na Julijske Krajine i Južnog Tirola. Pazina i okolice. Govorilo se je o po-Ovom je sastanku predsjedao geny-1 jačanju fašističke akcije medju ralni sekretar fašističke stranke ' omladinom u »drugorodnim« zona-
povećala i dobila je u svoje nove gru niče neke manjine. Te manjine su bile nezadovoljne s postupkom ru munjskih vlada prama njima, te su se često tužile kod Lige Naroda (Rumunjska je naime mirovnim ugovorima obavezana na zaštitu manjina), a tužile su se i kongresima manjina. Pred par godina je Rumunjska ustanovila posebno državno pod tajništvo za manji-n e, neke vrsti ured za manjine. Na čelo toga ureda postavljen je zastupnik Nijemaca iz Sedmogradske R u-dolf Branđsch, poznati javni radnik na polju manjinskog pitanja. To manjinsko podtajništvo je zapravo prvi oficijelni manjinski ured u Evropi. Rudolf Branđsch kaže o zadaćama tog ureda ovo:
»Zadaća tog ureda je, da raširi u najšire slojeve naroda novo shvaćanje o o d n o š a j u i z m e d j u narodne manjine i većine i da razjasni pojam nacionalnosti. Pravi nacionalizam počiva na medju-sobnom poštovanju narodnih osobina svakog naroda.«
Branđsch kaže nadalje, da je taj ured raspravljao već do sada 3000 slučajeva sporova i nesporazumaka, od toga 2000 slučajeva opće naravi, koji su bili djelomično povoljno riješeni. Teškoće doduše postoje, jer u Rumunjskoj ima raznih manjina, koje se ni medju sohom ne shvaćaju, a i zato, jer Rumunji prije uopće nisu imali manjina.
I ako je taj ured osnovan u dobroj namjeri i ako Rumunji sve više uvidjaju korist tog ureda, nije ipak čudo, što je rumunjski poslanik Serdici u jednoj svojoj interpelaciji u parlamentu tražio, da se to podtajništvo za manjine ukine. Na tu interpelaciju odgovorio je S e r d i e i u dne 14. decembra 1931. sam predsjednik rumunjske vlade Jorga. U svojem odgovoru Jorga je izjavio, da mora manjinski ured ostati, jer je potreban, jer su njegovi rezultati u smislu stvaranja dobrih odnošaja iz-medju manjina,,večine i vlade, vrlo povoljni. Manjine je stvorio Bog, kaže Jorga, a mi smo pozvani, da s njima računamo. Jorga je tom prilikom izrekao i ove riječi, koje su veoma značajne za današnje vrijeme i koje bi morali mnogi da čuju:
»M i, ovako moćni narod, ovako tvrdokoran u borbi za svoja prava, ovako sposoban za razvoj naorganičan način, bez svakog s i 1 e « j a putem države, nemamo n i-kakve želje, da uništavamo etničke skupine s historij-s k i m značajem, koje s m o n a-š 1 i u pokrajinama, koje su nam bile dodijeljene u sretnom momentu. Nemamo namjere. da. dobrog Nijemca
Starace. — Starace je sa sakupljenim fašističkim hijerarhama detaljno pretresao situaciju u novim talijanskim pokrajinama i na koncu su usvojene nove direktive za provodjenje fašističke akcije u toku godine 1932. Zaključeno je, da se akcija koncentriše,
ma, a naročito o osnivanju propagandnih biblioteka i propagandi filmovima.
I ĆIĆARIJA SE DIŽE...
Buzet, iebrnara 1932. — Ćićarija se dobro drži. Ništa ne može Oića da obori i da u njemu ubije duh. Stanje
to jest, da se nastupi udruženim si- [ je težko> ali Oić je nacionalno i poli-lama. Uz fašističke organizacije radit	svijestan. U posljednje vrijeme
će na ostvarenju postavljenog plana ! zavladale su u Ćićariji upravo ne-i državne vlasti, pa cilj, kako kaže sn0sne gospodarske prilike. Naročito
»II Popolo di Trieste«, ne može biti promašen.
Kako vidimo fašističko vodstvo nije baš zadovoljno s dosadanjim rezultatima svoje asimilacione akcije. Ove godine će se kurs u Julijskoj
narod stenje pod teškim teretom poreza. A porezi su neki dan u jednom selu skrivili i čitavu demonstraciju. Bilo je to 16. januara. U selo Brgu-dac, koje je poznato po pokretu za prelaženje na pravoslavlje, došli su
Krajini pooštriti, ma da je i do sada egzekutori, da utjeraju porezne obro-
bio već dosta oštar. Da če rezultati tog »oštrog kursa« biti ipak negativni, o tome smo već unapred uvjereni.
CRES IMA NOVOG ŽUPNIKA.
Cres, februara 1932. — Početkom ovog mjeseca bio je svečano ustoličen za župnika Creske župe Don Giuseppe Crivellar i (?) rodom iz jednog malog sela na otoku Krku. Fašističke novine pišu opširno i zanosno o novom župniku.
U PULI OPĆINA MORA DA PREUZME SVA POGREBNA PODUZEĆA
P u 1 a, februara 1932. — Uslijed katastrofalnih prilika, koje vladaju u Puli ne propadaju samo obične trgovine i poduzeća, nego ne mogu da se održe niti pogrebna poduzeća. 0 pogrebima prve i druge klase gotovo nema više ni govora, ali ni oni, koji ukopavaju svoje mrtve u posljednjoj klasi nisu u stanju da plaćaju pogrebne troškove. Poduzeća su ili propala ili pred slomom. Zato je općina uzela u pretres osnivanje jednog općinskog poduzeća, koje će preuzeti falirana pogrebna poduzeća.
UMRO JE Đr. ERMINIO NI ED KR-KORN.
Gorica, februara 1932. — U Ma-bivedo—Lecco umro je prošlih dana đr. Erminio Niederkorn, kemik-far-macista, rodom iz Gorice, poznati talijanski iredentista iz predratnog vremena i vodja talijanske iredentističke omladine na univerzi u Grazu.
RADI STARE PUŠKE IDE ŽENA U ZATVOR.
Gorica, februara 1932. — U Sv\ Križu bila je uhapšena pred nekoliko dana Frančiška Vouk. Kod nje je prigodom premetačine nadjena jedna stara austrijska puška. Bit će predvođena pred sud.
ke i zaostatke. Ali nisu mogli da obave posla. Seoske žene su se okupile i istjerale su ekzekutore iz sela. Drugi dan je u Brgudac došla velika četa karabinjera i milicionera, koji su mnoge žene prosto premlatili... Jedna je žena išla s kravama, da ih napoji. Milicioneri sn je tako isprebijali, da jepala polumrtva n a z e m 1 j u, a o n đ a s u je još gazili i nogama tukli. Liječnik, koji ju je poslije toga pregledao izjavljuje, da sumnja, da će ta nesretna žena. ostati na životu.
POŽARI NA VIPAVSKEM.
Ajdovščina, februara. — V Vrhpoljah je nastal te dni v stanovanju posestnika Tomažiča požar, ki se je razširil na sosedno hišo, v kateri stanuje Pravlujeva družina. Požar je malone uničil obe hiši. Tomažiču je povzročil 25.000 lir škode. Vid-maru pa 90.000.
ZASTAVA U VRDELI KOD TRSTA
Trst, februara 1932. — Dne 21. januara je u Vrdeli kod Trsta bila izvješena visoko jedna ogromna crvena zastava (4 metra duga!) na kojoj je bio kao »grb« srp i čekić. Karabinjeri su poveli istragu i proveli brojne aretacije.
PODEŠTAT U LANIŠĆU POBJEGAO RADI DEMONSTRACIJA U BRGUĐCU.
B u z e t, februara 1932. — U vezi s dogodjajem u Brgudcu javljamo ovaj interesantan detalj: Onoga dana, kad su brguđske žene natjerale eksekutore za porez, osjećalo se je u čitavoj Ćićariji neko naročito raspoloženje, a naročito u Lanišću, pod koju općinu spada i Brgudac. Pođe-štata u Lanišću, koji se je pri tom sjetio dogodjaja u nekim drugim istarskim selima, gdje su podeštati bili napadnuti i gdje je pod općinske zgrade bio podmetnut požar, pobje-
gao je iz Lanišća i nije se više tamo vratio. Došao je u Buzet, gdje se je osjećao sigurnijim i dogovorio se s buzetskim podeštatom, koji je bio malo kuražniji od njega, da će izmijeniti općine. To je i učinjeno. Buzetski podeštat upravlja sada općinom u Lanišću, a lanišćanski bu-zetskom.
ŠTEVILNE OBSODBE V AJDOVŠČINI.
Ajdovščina, februara 1932. — Na tukajšnjem sodišču sta se dne 7. februara vršila dva procesa proti Slovencem iz Vipavske doline, ki so jih karabinjerji ovadili državnemu pravdniku, češ, da so brez po t-nih listov zbežali preko mej e. France Leban in Marija Mi-slejeva iz Gradišča pri Vipavi ter Ivan Bosa in Anton Semenič iz Št. Vida nad Vipavo so bili sojeni in contumaciam vsak na 2000 lir globe, 240 lir denarne kazni in tri mesece zapora. Obtoženka Ana Puc iz Dolge Poljane pri Vipavi je bila pri drugi obravnavi iz istih razlogov obsojena, toda le pogojno na 2000 lir globe, 240 lir denarne kazni in tri mesece zapora.
ARETACIJE V IDRIJI.
Idr i j a, februara 1932. — Pred nekaj dnevi so zaprli v Idriji Petra Veharja, uslužbenca pri g. Fortiču. Vzrok aretacije ni znan; znano je le to, da so italijanska oblastva našla neko pismo, naslovljeno na Veharja. Do pisma lahko pridejo na pošti, saj je to v navadi, da velik procent pisem izgine. Ta aretacija bo najbrže v zvezi z zaporom ledinskega starčka Janeza Veharja, katerega sin in hči sta ušla čez mejo. Peter Vehar je namreč z njih družino v sorodu. Nesrečni starček boleha že dolgo let na neozdravljivi živčni bolezni in je zaprt popolnoma po nedolžnem. :— Zdravje se mu je v ječi silno poslabšalo.	>
BRACA ŠČUKA PUŠTENA IZ ZATVORA.
Trst, februara 1932. — U jednom od posljednjih brojeva javili smo; da su u Trstu bila uhapšena braća Jožef i Zorko Ščuka, jer im je, navodno, kod premetačine nadjena slika Ferde Bidovca. Kako saznajemo, braća Ščuka bila su puštena na slobodu. NASLJEDNIK BISKUPA SAINA.
Rijeka, februara 1932. — Kako smo u posljednjem broju našeg lista javili, umro je riječki biskup Izidor Sain. Po njegovoj smrti imenovan je administratorom riječke biskupije tršćanski kanonik Mecchia. Kako fašistička štampa javlja, Mecchia bi imao postati riječkim riskupom. Tršćanski »U Piccolo« naglašava, da bi Mecchia bio najpodesniji za riječkog biskupa. Mecchia je naime izraziti talijanski nacionalista i njegovim imenovanjem naš bi narod u novom biskupu dobio protivnika možda i goreg nego što mu je bio Sain.
U GORIČKOJ JE ARETIRANA I JEDNA STUDENTKINJA.
Gorica, februara 1932. — U Ce-rOvu (Brda) u Goričkoj koncem januara bilo je aretirano osam osoba, a da se ne zna motiva. Zatvorena je međju ostalima i studentica Vera Makuc.
NOVA KARABINJERSKA KASARNA U TRSTU.
Trst, februara 1932. — Pokrajinska uprava u Trstu raspisala je natječaj za gradnju jedne velike karabinjerske kasarne, koja će stajati 3,200.000 lira!!
OSJETLJIVO SNIŽENJE PLAĆA U PULJSKOJ TVORNICI DUHANA.
Pula, februara 1932. — Već je nekoliko puta i u fašističkoj štampi bilo naglašeno, da je u Puli, po propasti arsenala, tvornica duhana, u kojoj radi nekoliko stotina žena, jedino veće vrelo zarade za grad i okolicu. Kako se saznaje kani tvornica sniziti plaće radništvu za 8 posto. --Plaće u tvornici su i onako mizerne, a pogotovo od novembra 1930., kad su dekretom fašističke vlade snižene za 32 posto. —- Radi novog sniženja nastala je uzbuna u redovima radnica
i, prema jednoj još neprovjerenoj verziji, prošlog tjedna došlo je u tvornici do d e m o n s t r a c i j e, koja je bila ugušena od karabinjera i milicije.
ĆIĆARIJSKE ŠUME U STRATEGIJSKE SVRHE.
Obrovo, januara 1932. — Poznato je, da smo u veoma siromašnom kraju i da je glavna naša zarada u drvima, koje izvažamo u Trst, a drugo u kamenju, koje smo pripremali za cestu. Pa što se dogadja?
Naše su nam vlasti pod strogu kaznu zabranile sjeći šumu. Kažu nam, da nesmijemo pustošiti naše brijegove. Ali mi vrlo dobro znamo što znači sjeći i. štititi šumu, jer smo se tako rekuć, i rodili u šumi, jer smo uvijek u njoj.
Mi u ovoj odredbi vidimo sasma nešto drugo. Znamo, da od Snežnika pa do naših ćićskih bregova nema tako velike šume, u kojoj bi se moglo nešto sakriti, i zadržati, kao što je šuma kod nas. Nedavno došao je k nama jedan viši vojnički funkci-joner iz Trsta. Naručio si kola tobože, da putuje u Buzet preko Ćićarije. Kada su stigli na pol puta između Golcà i Vodica kazao je vozaru da netreba da ga vozi dalje, da on ide pješke. Ali nije išao dalje već je išao i pregledavao naše brijegove i položaj za ratne pripreme. Razgovarao se je putem, da je s jedne strane česte lijep položaj da se smjesti pješadiju, a tamo dolje za artileriju, pa da bi se u ovoj našoj šumi moglo smjestiti 4 do 5 regimenata vojske.
Nekoliko dana poslije njegovog pregledavanja, doznali smo, da su dobile Karabinjerske postaje od dotičnog gospodina nalog, da moraju pregledati i popisati kakav je teren unutrašnjosti naše šume i naših bri-jegova, kakvi su puti, staze, svaku dolinu i sve drugo, što bi moglo koristiti u ratne svrhe, i kuda bi se moglo ići sa većim brojem vojske neopaženo.
I u istinu, vidili smo, kako su ka-rabinijeri pregledavali sve od Materije do Pasjaka s jedne strane, a od Podgorja preko Vodica i Muna s druge strane.
Mi iz ovoga razabiremo, da nisu oni nama zabranili, sječenje šume zato, jer se boje, da ćemo ju uništiti, nego eto zašto.
A što se tiče kamenja za cestu, ne možemo da radimo više. Dali su u zakup svu cestu jednom čovjeku, koji radi strojem i razvaža automobilima po cesti, a kod ovog zaposleni su samo talijanski radnici, jer u nas Hiemaju pouzdanja«.
Već duže se vremena popravlja Put, koji nas spaja sa Pregarjem preko Javorja. Prije je to bio sasma obični put, ali naši gospodari hoće i nastoje da naprave lijepu cestu, široku 8 metara.
Pred nekoliko vremena smo vidjeli ovuda ovom novom cestom proći visoke vojničke ličnosti. Nijedan nije bio nižeg čina od potpukovnika, a bilo ih je okolo 30 osoba. Išli su na Pregar je i, kako smo doznali, razgledavali su položaj za ratne svrhe i ratne pripreme.
Već nekoliko vremena opažamo, da kod nas obilazi tajna policija po našim, a i po ostalim nama susjednim selima. Čak i u noći sa autom se dovezu do kraj sela i tamo ih čeka auto dok se vrate. Paze, što se razgovara po kućama. Pored ove tajne policije imamo i karabinjerske sile, tako da u Materiji, od koje smo oda-lečeni 1 sat, ima 8 karabinjera, u Podgradu, od kojeg smo daleko 3 četvrt sata ima ih na broju 45, i to bez policije, koja ima 25 osoba, a da ne brojimo ovamo šumsku miliciju i cesimi miliciju. Mi se u čudu pitamo i promišljamo, što ima da znači ovoliko karabinjera, tajne policije, pa jedne i druge milicije, pa I posjeti visokih vojnih ličnosti? Svakako za nas nešto vrlo teškog, ali mi se ne bojimo, jer smo uvjereni, da će prije ili kašnje, ako Bog da, zasijati i nama. sunce zlatne slobode.
Ćići.
ITALIJA U JULIJSKOJ KRAJINI GRADI MNOGE CESTE
P u 1 a, februara 1932. — Već smo u više navrata u »Istri« javljali o velikim fašističkim projektima i radovima za ceste u raznim krajevima Julijske Krajine u ratne svrhe. Sa da je odredjeno, da se počnu graditi ili popravljati slijedeće ceste u Istri, da bi udovoljavale eventualnim ratnim potrebama: Na cesti Trst—Pula imaju se izvesti razne obnove, kako bi se zavoji smanjili i učinili manje opasnim. Na liburnijskoj cesti do granice kvarnerske pokrajine provest će se takodjer mnoge obnove zavoja. U Pazinu će se ispraviti onaj dio ceste, koji ide od poljodjelske škole do štaci je. Ispravlja se i proširuje cesta Vodnjan—Bale, te cesta Bale—Sošići. Počeli su radovi na automobilskoj cesti Pula—Barbana. Na Cresu su radovi na cestama bili prekinuti, ali su sada opet nastavljeni. Ovih dana imali bi biti nastavljeni radovi na cesti za Portorose, te na cesti Lupoglava—Lanišće. Misli se na izgradnju jedne široke ceste Trst — Rijeka. Na nekim mjestima stara će cesta biti sasvim napuštena i trasira se sasvim nova cesta, tako naročito na dijelu Šapjane—Starad. Cestu šire naročito oko Herpelja, pa i na Sircu je djelomično premještaju. Slično se čini i kod Lonjera. Sva cesta bit će široka 9 metara i sasvim asfaltirana. Mnogo se radi i na cesti od Štivana kod Tržiča do Gorice i po donjem Krasu. Cesta od Općina mimo Dutov-Ija prama Vipavi se širi. Interesantno je, da, uza sve te velike radove na strategijskim cestama, naši ljudi ne mogu doći do uposlenja, jer poduzeća imaju strogi nalog, da daju posla u prvom redu ljudima iz starih talijanskih provincija i fašistima.
SMUČARSKE EKSPEDICIJE
Idrija, februara 1932. — Dopo-lavoristične organizacije iz vse Julijske Krajine so priredile smučarski izlet v planinski svet Črnega vrha nad Idrijo. Udeležnikov je bilo 2500. Pri smučarski tekmi na 12 km so bili najboljši Goričani. Navzoč je bil go-riški prefekt Tiengo poleg drugih fašističnih hijerarhov in iz Rima je prišel prof. C. Vigano kot zastopnik centralnega dopolavorističnega vodstva. Gre zato, da se potom dopola-vora osnuje trdna smučarska organizacija vdolž vzhodne meje, da jo bo fašistična mladina, ki mora biti vedno na vse pripravljena, poznala tudi v ostri zimi.
POM ANJKANJ E FAŠISTIČNIH UČITELJEV.
Trst. februara 1932. — Na učiteljišču v Trstu je 260 učencev in 970 učenk, na obeh učiteljišenih razredih tržaške občine pa 45 učencev in 45 učenk. V Milanu se borijo za ločitev učiteljišč v moška in ženska, kar bi morda privabilo v učiteljski stan več moških. Enako želijo v Trstu tako ločitev z namenom, da bi več domačih Italijanov prišlo v učiteljske službe v Julijski Krajini, v katerih prevladujejo ženske. Toda fašistični režim namešča po šolali med »drugo-rodci« le svoje ljudi iz starih provinc. »NADBISKUP« SIROTTI NA FAŠISTIČKOJ PRIREDBI.
Gorica, februara 1932. — I u Gorici se je ovih dana vršila komemoracija, fašističkog kvadriumvira Michela Bianchia, koji je pred dvije godine umro. Ta je komemoracija priređjena u dvorani »Littorio«, koja se nalazi u nekad slovenskom »Trgovskem Domu«. Tu dvoranu i sve ostale prostorije su fašisti pred par godina jednostavno zaposjeli i zadržali za sebe. Komemorativni govor održao je fašistički pokrajinski tajnik Avenanti, jedan izmedju najgorih protivnika blagopokojnog nadbiskupa Sedeja. Na komemoraciji Bianchia prisustvovao je i apostolski administrator goričke nadbiskupije Sirotti. Njegova prisutnost je uzbudila opću pozornost, jer se još nije nikada dogodilo, da bi u Italiji koji biskup prisustvovao fašističkim manifestaci-
jama, koje priredjuje fašistička I stranka. Ovaj korak Sirottija najbo-! lje dokazuje kavih je osjećaja taj nedostojni nasljednik velikog našeg mučenika Sedeja i po kakvim je zaslugama došao u Goricu za administratora nadbiskupije.
VSI MLEKARJI MORAJO BITI FAŠISTI.
Tolmin, februara 1932. —- V Tolminu so zborovali zastopniki mlekarn iz Gorenje in Srednje Soške doline. Dr. Marsan jim je priporočal, da naj ne otvarjajo novih mlekarn, marveč naj skrbe, da se bo število članov pomnožilo, pa bo uspeh mlekarn zasiguran. Dr. Tonizzo hoče imeti v Tolminu veliko- mlekarno, ki bo služila za vzor vsem drugim. S pomočjo vlade se otvori »Latteria didattica«, ki bo vodila tolminsko in bovško mlekarstvo. Vsa organizacija bo v fašističnih rokah in vsi mlekarji morajo biti fašisti.
n If A KONIČNA OBSODBA V TRSTU.
Trsi, februara 1932. — Josip: Gruden, 28 lotni sin širom Krasa dobro'znanega posestnika Ivana v Zgoniku, je bil dne 2. februarja obsojen na 19 mesecev ječe. Kruto obsojeni Josip se jo namreč v teku meseca ju-lija 1931. nahajal v društveni gostilni v Gabrovcu pri Proseku, v družbi domačih mladeničev. Ker mu jo gostilničar Dominko pri obračunu računal po! litra vina preVeč,'jè Josip temu ugovarjal. »Značajni« Dominko si ni znal drugače pomagati, ter je poklical nekega navzočega miličarja — fašista — da posreduje.
Josip Gruden, svest svojega prava, se je vmešavanju fašista proti vil, češ, da se bo lahko on sam brez njega, z gostilničarjem poravnal. Fašist je smatral to Josipovo izjavo kot nekak upor ter pozval nekega ka-rabinerja, ki pa je Josipa takoj aretiral. Po 2 mesečnem preiskovalnem zaporu v Sežani in 4 mesečnem v Trstu, je izreklo tržaško sodišče obsodbo.
Kot eden glavnih svedokov, je bil povabljen k obravnavi tudi znani cavaliere 'g. Ludvik Mohorčič iz Sežane, katerega je sodnik med drugim vprašal, ali pozna obtoženca Josipa Grudna. Mesto da bi se g. Mohorčič, kot dober znanec obtoženčevega očeta na kak način v prilog obtoženca ugodno izrazil, kar bi kolikor toliko vplivalo olajševalno pri obsodbi, je ta na sodnikovo vprašanje odgovoril, da obtoženca sploh ne pozna-----------__ _
ARETIRANA JE I ŽENA LOVRENCA
ČAČA OSUDJENOG NA 15 GODINA TAMNICE.
Trst, februara, 1932. — U jednom od posljednjih brojeva našega lista javili smo, da je u Trstu aretirana žena bivšega tajnika političnog društva »Edinost« Gerbca, koji jo u konfinaciji. Motiv te aretacije nije nam poznat. DoznajemO, da je istoga dana bila aretirana i žena Lovrenca Čača, koji je od specijalnog tribunala osudjeu na 15 godina tamnice. Ni ovome hapšenju još neznatno motiva.
TRŠĆANSKA KVESTURA ARETIRALA POZNATOG TRGOVCA JOSIPA PRELOGA, STARCA OD 73 GODINE.
T r s t, februara 1932. — Onih dana, kad su aretirane Gerbčeva i Čačeva bio je od tršćanske kvesture aretiran i sedamdesetitri godine star trgovac J. Prelog-, te njegov sin. Sina su poslije tri dana pustili na slobodu, a staroga su zadržali. Stari Prelog jo teško bolestan, nalazi se u tamničkoj ambulanti, te je već providjen svetim otajstvima umirućih, pa postoji opasnost, da umre u zatvoru. Uza sve to on se drži sjajno, kao pravi mučenik. Trgovac Josip Prelog jedan je veoma zaslužan narodnjak, čovjek rijetkog altruizma, dobrotvor, kakvih je malo. Mnoge je on u potrebi pomogao, spasio i digao na noge. Ima u Trstu trgovinu u Via Moliti a vento.
KARAKTERISTIČEN SLUČAJ KATINAR-SKEGA ŽUPNIKA LAJLERJA.
Trst, februara 1932. Proti koncu januarja se je podal župnik Lajler s Katinare na pošto Borst. Tarn se je slučajno sestal s ital. učiteljem Siciljancem. ki je obenem poveljnik milice. Kritiziral je slabe poštne zveze in dejstvo, da Katinara še danes nima elektrike. Ko je nato učitelj miličnik odmerjal »ščave«, mu je Lajler začel oponirati. Nakar mu je učitelj grozil s klofutami. Lajler mu je nastavil lice. naj ga le udari, ako se upa, češ da so Italijani junaki samo z jezikom. Učitelj res ga ni udaril, pač pa je naznanil vso zadevo generalu milice Dia-mantiju. Dejstvo je, da je poklical kvestor Lajlerja k sebi in ga začel izpraševati, posebno mji je očital, kako da more biti slovenske narodnosti, ako je ital. državljan. Na njegov odgovor ,da je to naravno, ga je poslal »preko meje«. Lajler je spoznal resnost položaja. Oblasti niso hotele pristati niti nato, da se premesti kam v Istro ali na Goriško. Končno se mu je posrečilo izposlovati potni list za Jugoslavijo, da se izseli. Potni list je veljal pet dni. Na postajo ga je spremljal agent. Na Katinari in na Bazovici, kjer je L. upravljal prazno župnijo, so ojačili za dva tedna karabinjersko posadko, ker so se bali izgredov. Župnik Lajler je lil na Katinari šesto leto. Služil je vsega skupaj 15 let pri Sv. Ivanu v Lovranu, Jel-šanah, Hrušici na Katinari. Pred kratkim se mu je posrečilo sijajno preslikati cerkev. Delo je izvršil znani slikar Tone Kralj.
Antifašisti se ozbiljno spremaju
Pred nekoliko dana obiavlfcn |e program organizacije „Giustizia e Libertà”
Oko godine 19Ž5. u Italiji više nije bila moguća nikakva otvorena politička borba. Stranke su bile raspršene, vodje stranaka ili 'u zatvorima ili u inozemstvu, u bjeg-stvu i emigraciji, da bi se spasili i da bi izbjegli zatvorima i konfinaciji. Ali ne samo vodstva, nego i velike mase talijanskih građjana prebjegle su u inozemstvo iz političkih razloga. U Francuskoj se je skupilo: nekdliko stotina hiljada talijanskih političkih emigranata. I formirale su se u Francuskoj talijanske stranke, koje su u Italiji bilo od fašizma uništene. Počeli su u Francuskoj da se štampaju listovi, koji su u Italiji bili zabranjeni. Centar čitavog tog antifašističkog gibanja u Francuskoj hip je: Pariz. Tamo je bilo sjedište većine antifašističkili stranaka i većina antifašističkih listova štampalo se je tamo. Ispočetka je. svaka stranka i svaka organizacija djelovala sama za sebe, po svojem programu, po svojim načelima i medju svojim članovima. To je ispočetka moglo ići. Ali već 1937. opazilo se je, da ova rasparčanost ne vodi ničemu, da nijedna organizacija i nijedna, stranka neće sama po sphi, sama po svojim moćima ništa postići;' jer je cilj, koje antifašisti imala dalek, a zadatak težak. Nijedna antifašistička stranka sama za sebe ne bi bila u slanju da- sruši fašizam, a to je cilj svih antifašista.
Godine 192.7. u martu došlo je do jednog kongresa u Parizu, na kojem su učestvovali svi vidjeniji politički emigranti iz Italije, vodje većine stranaka i organizacija talijanskih u Francuskoj i na tom je kongresu, po dui joj debati došlo do kon-stituirauja jedne zajedničke antifašističke formacije, koja se je prozvala »Concen-trazione d’azione antifascista« — ili »Koncentracija antifašističke akcije«. Sjedište te koncentracije je u Parizu od njezinog osnutka. Komiteta koncentracije ima a čitavoj Francuskoj, a i u ostalom svijetu, naročito u Americi, gdje je antifašistički pokret veoma jak. Organizacija, koje pripadaju koncentraciji ima na stotino, a gdje nema organizacije, koncentracija ima Svoje povjerenike.
Sve stranke, koje postoje u inozemstvu s antifašističkim programom nisu doduše u koncentraciji. Nekoje organizacije nisu odmah na početku htjele da pristupe, a nekoje su se kasnije odbile. Tako nisu u koncentraciji komunisti, pa monarhisti (Alleanza Nazionale), socijalisti maksima-listi, .Sturzovi klerikalci i neko manje grupacije.
Po svojem broju članova, po značenju stranaka, koje su u njoj učlanjene, po značenju i kapacitetu ljudi, koji su joj na čela i koji je pomažu, a pogotovo po tome, što jo u skladu s internacionalnim javnim mišljenjem i što u Evropi ima politika koncentracije najviše pristaša i potpore — koncentracija je glavni i v o -d e ć i p r e s t a v n i k antifašizma. K o n.e entraci ja prestavlja v e-ć i n u Talijana u emigraciji. Većina Talijana u inozemstvu ]> r i z n a j e koncentraciju svoji m vrh o v n i m f o r u m o m.
Koncentracija je formirana od ovih stranaka:
Od Talijanske republikanske stranke, o d Talijanske s o lo i j fili s t i č k e stranke koja pripada Radničkoj internacionali u Ziiricbu, od Gen e-ralne k o'n f e'd er a c!i j o rada (koja pripada Internacionalnoj sindikalnoj federaciji u Amsterdamu) te od Talijanske Lige za pravo čovjeka.
Četiri su dakle organizacije, koje tvore Antifašističku koncentraciju. Talijanski njihovi nazivi su ovi:
Partito Repnblicano Italiano,
Partito Socialista Italiano,
Confederazione Generale del Lavor o,
Le g a Italiana dei diritti d e 11’ n o m o.
Koncentracija je zapravo jedan kartel nekojih antifašističkih stranaka i organizacija. Glavnu riječ imaju u koncentraciji socijalisti i republikanci. Već od početka predsjednik je koncentracije stari F i 1 i p o Tarati, vodja socijalističke stranke. Inače; ku u vodstvu koncentracije mnoga istaknuta imena talijanskog antifašizma, kao Treves, M oiđji g li i a n i, Labriola, C a m p o 1 o n g h i, N e n n i itd., da ili sve im nabrajamo. Najistaknutiji i najpoznatiji talijanski politički emigranti, kao što je na primjer Nit ti, bivši predsjednik talijansko vlade, pa Carlo Sforza, bivši ministar vanjskih poslova, pa Salvemini, naučenjak svjetskog glasa na polju historije, i još nekoji slični odličnici, ne figuriraju s imenima u vodstvu koncentracije, ali joj pružaju svoju suradnju. Oni su neki duhovni vodje emigracije.
Kad znamo otprilike, kako je nastala 1 kako je formirana koncentracija, najviše nas interesira pitanje:
Koji je cilj antifašističke koncentraci j’e u Italiji, za čim k on centra čija teži, — koji je zapravo njezin program?
. Koncentracija ima svoj p r o g r a m u tom _ pogledu. M i znamo da su u koncentraciji razne organizacije i razne stranke, pa éé' možda neko misliti, kako to, da mo-
gu sve te stranke i organizacije imati jedan zajednički program.
Program antifašističke koncentracije jo tako sastavljen, da se-u njemu nalaze svi oni elementi, koji su potrebni da zadovolje svo stranke koncentracije. Onima, koji vode antifašističku akciju mnogo je stalo do toga, da se ne bude i uspiruju medju njima one protivštine, koje su ih razdvajalo u Italiji i da se okupe svu pod jednom zastavom, svi borci protiv fašizma, zbiiženi i sjedinjeni. Revolucionarna akcija, želi ii imati uspjeha, mora imati ideju vodilju, koja će biti a trake iona, privlačiva za što širi krug, koja će biti zajednička što većoj m a s i sl j e d b e n i k a. Zato, jer se nisu toga pravila držali, propali su nekoji raniji antifašistički pothvati. Sve stranke, koje su učlanjene u koncentraciji, složile su se na jednom programu, koji je gotovo identičan s programom, što ga niže donašamo za tajnu organizaciju, koja djeluje u Italiji, pod nazivom »Giustizia e libertà«.
U smislu tog- programa Antifašistička koncentracija razvija veliku djelatnost, najjprije u inozemstvu u glavnom propagandnog karaktera. Njezina je zadaća u ovome: Čitav svijet mora biti informiran o velikoj mori. o velikom zlu. koje je snašlo. Italiju, čitav svijet mora saznati nedjela, grozote, fašizma. Čitav svijet mora biti protivan fašizmu, jer će fašizam onda, kad ga svijet napusti i osudi biti potkopan i osudjen na pi-opast. Ako svijet bude protiv fašizma, onda će talijanski narod imati više odvažnosti, da se digne protiv fašizma i da ga jednog- dana možda i revolucijom sruši.
Propaganda, koja koncentracija vrši velika jo i raznovrsna. U prvom redu treba spomenuti štampanu propagandu. Koncentracija, ili organizacija s njom u vezi, iz dala je jednu čitavu biblioteku kniiga o fašizmu na raznim jezicima, a naročito na francuskom.
Koncentracija izdaje svoj tjednik »La Libertà«, koji iznaša sva djela i nedjelja fašizma. Osim tog lista koncentracija izdaje još nekoje listove, a u njoj učlanjena socijalistička stranka ima svoj list »Avanti« uredjivan po smjernicama koncentracije. Osim toga koncentracija izdaje dva puta na mjesec buletin »Italia«, na francuskom jeziku u Parizu, u kojem donaša za inostranu štampu najnovije informacije o stanju u Italiji.
To je štampana propaganda. Ali osim toga važna je i usmena propaganda .— konferencama i predavanjima. Tako je na primjer pred par mjeseci u Njemačkoj prire-djena antifašistička kampanja sa dvije • e-rije predavanja po svim većim gradovima. Dva odlična predavača s dobrim vezama kod njemačke socijalne demokracije, imala su velikog uspjeha.
Osim te propagande javnog karaktera, o kojoj se zna i o kojoj se može pisati i govoriti, postoji i druga propaganda, o kojoj se mnogo nezna i ne govori. Ta propaganda ide putem visokih veza u internacionalnoj diplomaciji i politici i može često da bude štetna za fašizam. Poznato je da najintimnije vezo vežu koncentraciju sa španjolskim republikanskim krugovima, koji su nedavno izvršili revoluciju u Španjolskoj i koji sada tamo vladaju. Dok su u Engleskoj bili samo laburisti, to jest radnička partija na vladi, postojale su dobre veze izmeđju engleske vlade i antifašizma. U Francuskoj se, naprimjer, anti-fašizam može da održi ne samo zato, jer je Francuska u neprijateljstvu s Italijom, nego i zato, jer antifašisti imaju jakih veza u onim francuskim strankama, koje imaju sličan program, kao i koncentracija.
Ali antifašisti se ne zavaravaju, oni znadu, da im inostranstvo ne može pomoći onako kako je potrebno, da inostranstvo ne može srušiti fašizam.
Inostranstvo pomaže njihovu borbu s fašizmom, ali inostranstvo bi moglo srušiti fašizam samo u slučaju rata. Rat bi bio, kako se je izrazio 'antifašistički vodja Pietro Nenni, »tragična primalja revolucije« — iz rata bi se razvila u Italiji revolucija, a u tom slučaju fašizam je srušen.
Ali uljuljavati se u nade i čekati rat — (o M bila ludost. Treba kušati i druge pu-teve, treba uložiti i svoje snage u rješavanje jednog zadatka, a ne čekati spas od — rata.
Antifašistička koncentracija je svjesna, da se fašizam može srušili samo jednom unutarnjom akcijom, koja će biti potpomagana od emigracije i inostranstva.
Zato antifašistička akcija ima u Italiji svoju revolucionarnu organizaciju, koja se zove »Giustizia e Libertà«.
Ta je tajna organizacija ne samo u vezi, nego radi i no direktivama koncentracije. Neki dan čitali smo u listu .»Libertà«, da su se sastali vodje tajne organizacije »Giustizia e Libertà« s vodjama koncentracije i da je na tom sastanku postignuta puna saglasnost, koliko u pogledu dosada-ujeg rađa, toliko i u pogledu programa za daljnji rad.
Program tajne antifašističke organizacije »Giustizia e Libertà«, (koji je. možemo reći, i program Antifašističke koncentracije) sadrži kao osnovne ovo točke:
PRVO U PROGRAMU.
»Fašizam . ne će biti srušen drugačije nego revolucijonarnim pokretom. Taj pokret mora sebi postaviti i mora riješiti odlučno sve političke i socijalne probleme talijanskog života. Pokret »Giustizia e Libertà« je po svojoj konstituciji i po sadržaju svog programa konkretni reprezentant onih snaga, koje se u Italiji bore na terenu i obaraju fašizam. Politički »Giustizia e Libertà« želi postići u Italiji sloboda, to jest republikansku državu, u kojoj će biti ostvarena čista demokracija, oslonjena na radničke klase i na njihove autonomne organizacije. U socijalnom pogledu »Giustizia e Libertà« želi afirmaciju principa pravde, te će na najradikalniji način pristupiti problemu zemlje, industrije i odno-šaja u fabrikama.
Antifašistička revolucija ne će biti jedna obična promijena spoljašnjih političkih oblika, a niti povratak u prošlost, nego jedna duboka transformacija ekonomska i politička. Ona vlada, koja ćfe proisteći iz revolucije i lokalni revolucionarni komiteti »Giustizia e Libertà« imat će zadaću da postave bazu jedne nove talijanske države.
Ustavotvorna skupština, koju će izabrati narod općini biranjem i koia će biti sazvana u kratko vrijeme, dokončat će djelo revolucije i fiksirali definitivni red talijanske republike.
BAZA NOVOG REŽIMA
Bit će ukinuta monarhija i proglašena republika. Sloboda udruživanja, organizo-vanja profesionalnog, sloboda štampe, emigracije itd., bit će uspostavljena. Bit ćo ukinuta, milicija i fašistička policija, a uspostavit će se republikanska straža za obranu revolucije. Oni, koji su najviše odgovorni i koji su najviše favorizirali fašizam koji su finansirali fašizam, bit će dovedeni pred sud. Imanja osudjenih bit će konfiscirana u fond, iz kojeg će se pomagati političke žrtve. Novinska fašistička poduzeća bit će konfiscirana i stavljena na dispoziciju revolucionarnih komiteta. Fašističke korporacije i sindikati bit ćo raspušteni.
AGRARNA REFORMA.
Antifašistička revolucija pristupit će rješavanju agrarnog pitanja na temelju načela: »Zemlja mora. pripasti onome, ko je obrađjuje«. Ali u isto vrijeme očuvat će se interesi produkcije. Razlikovat će se imanja, na kojima je odmah, bez veće štete za produkciju, moguće prenijeti vlasništvo na radnike, od onih imanja, koja iziskuju velike kapitale i spremno tehničko upravljanje. Kod takvih imanja mogla bi po-(i i jela vlasništva djelovati štetno na produkciju. Prema tome pred vid ja se ovo:
a)	najamnici (mezzardi, piccoli fittavoli, partecipanti, afitueiiti itd.) uopće svi oni, koji pbrađjuju zemliu svojim ličnim radom i radom svojih familija, dobit će vlast nad zemljom koju obradjuju. Oni će biti oba-vezani prama bivšim vlasnicima za jednu umjerenu protuvrijednost, koju će otplaćivati u obrocima i koju će garantirati država. Za. odštetu će biti odredjena jedna maksimalna kvota. Ondje, gdje bude potrebno, bit će uspostavljeni konzorciji ili koperative, koje ćo upravljati onim ima-niima, kojima je potrebno, da ostanu nepodijeljena. pod jednom tehničkom upravom i kontrolom.
b)	Ona poljoprivredna poduzeća, kod kojih bi individualna podi.iela bila antieko-nomska, postat će zajednička i neđijel.iiva vlast, onih, koji obradjuju zemlju. Prijašnji vlasnik dobit će odštetu za kapital, koji jo uložio u poduzeće. Nova poduzeća bit će administrirana kao koperativa ;li drugačije, prema, lokalnim prilikama.
c)	Oni zemljoradnici, koji tom reformom ne dodiu do zemljo i stalnog uposlenja u kolektivnim imanjima, imat ćc pravo preference u podijeljivanju javnih terena ili-bonificirane zemlje.
đ) Država će organizirati agrarni kredit na taj način, da će biti osiguran uspjeli agrarne reforme.
Posebnim odredbama regulirat će se hipotekarni dugovi.
INDUSTRIJSKA I BANKARSKA REFORMA.
Antifašistička revolucija rješit će problem industrijske krize, koja nije samo kriza ekonomije, nego i kriza ljudi i klasa, samo jednom generalnom reorganizacijom Ta kriza se ne će riješiti drugačije, nego samo jodnom generalnom reorganizacijom, industrije i transformacijom unutarnjih odi loša ja u fabrikama.
Uspostavit će se jedan stalni organ, koji će dirigirati i kontrolirati nacionalni ekonomski život, a taj će organ izraditi jedan plan ekonomske rekonstrukcije i fiksirati osnovne smjernice produkcije. Reforma industrije oslanjat će se na socijalizaciju s autonomnom upravom, na radničku kontrolu i demokraciju u tvornicama.
Ona poduzeća i industrije, koje imaju karakter neke opće službe (kao na primjer elektrika, industrije gnojiva, velike banke za kredit), ili koje uživaju naravni monopol (rudarstvo), ili koje su do sada postojalo tako, da sn na štetu kolektiva uživale velike subvencijo i carinske pogodnosti, bit će socijalizirane.
Upravu tih socijaliziranih poduzeća ne će preuzeti država", nego autonomni orga-
nizmi, kojima će na čelu- biti tehničari te prestavniei radnika i činovnika poduzeća, potrošača i zainteresiranih javnih tijela. Akcionerski kapital socijaliziranih poduzeća, osim onoga, što će biti zaplijenjeno pomagačima fašizma, bit će pretvoren u nove papire i obligacije.
Da bi se spriječila u prelaznoih periodu pometnja u produkciji tih industrija: i da bi se izbjegla teška besposlica, koja bitinte nastala, tehničari će biti prisiljeni,, da vrše svoje funkcije i dalje do eventualnog opoziva.
Radnička kontrola, koja će biti uvedena u sva velika, i srednja poduzeća, javna i privatna, osigurat će radničkoj klasi efektivno učestvovanje u upravi poduzeća.
SINDIKALNA I KORKORATIVNA POLITIKA.
Imanja fašističke stranke i organizacija' bit će konfiscirana i predana radničkim i seljačkim organizacijama. Kolektivni ugovori bit će odmah revidirani. Nezaposlenima bit će svima odredjena potpora, koja ćc im biti dovoljna za život kroz sve vrijeme besposlice. -— Zadružni pokret bit će u svim svojim granama najšire potpomognut.
Organizirat će se veza izmeđju koopc-raiiva industrijske produkcije i poljoprivrede s kopefativama potrošačkim, reorganizirat će se, tržišta i eliminirati posrednici.
FINANSIJSKA I CARINSKA POLITIKA.
Uvest , će se disciplina u poslovanju s vrijednosnim papirima. Radikalne mjere uvest će se, da bi se ukinula carina na žito, kao i carina na ostale namirnice za široke slojeve. Carinske tarife bit će revidirane i generalno snižene.
REFORME U PRAVOSUDJU.
Pravosudje postat će neovisno. Odstranit će se iz sudova sve ličnosti, koje nisu dostojne. Za sudove ustanovit će se jedra komisija, koja će biti neovisna od ckzekliti viie vlasti (policijo). Radikalno će se reformirati i sistem tamnica u Italiji.
PITANJE ŠKOLE I CRKVE.
Škola će u Italiji biti besplatna i otvorena za sve slojeve pučanstva, a morat će da odgovara novom socijalnom' redu u državi. Obuka i kultura dobit će najveći impuls i smatrat će se osnovom za život i progres republike.
Crkva će biti sasvim odijeljena od države. Konfiseirat ćo se imanja visokog klera i religioznih kongregacije. Uvest će. se neograničena sloboda savjesti i vjere.
Lateranski sporazum, Finansijska konvencija i Konkordat bit će poništeni. Vrijednosnim papirima (4 milijarde), koje je. fašizam.izručio Vatikanu, bit ćc poništena, vrijednost.
AUTONOMIJE.
Organizacija novo države bazirat će sena najširim autonomijama. Funkcije centralne vlade ograničit će se isključivo na materije, koje interesuju opći narodni život. Princip autonomije jedan je od osnovnih principa revolucionarnog pokreta »Giustizia , e Libertà«.
Ovo što smo dovde iznijeli odnosi, se isključivo na unutarnje političke i socijalne reforme. Ali »Giustizia e Libertà« u svom programu govori i o smjernicama za novu talijansku vanjsku politiku. U poglavlju pod naslovom
VANJSKA, KOLONIJALNA POLITIKA T PITANJE MANJINA rečeno je ovo:
»Talijanska republika vodiče odlučnu politiku mira i razoružanja. Reducirat će jako troškove za vojsku i kolonije. Propagirat će jedinstvenu organizaciju Evrope i politiku slobodne izmijene dobara, to jest ukidanje carinskih zidova.
Italija će priznati d r u g o r o d-n i m m a n j i n a m a kultu r n u i a đ-m i n i s t r a t i v n u a u t o n o m i j u.
U kolonijama provadjat će politiku sporazuma i Slobode prama stanovnicima kolonija«.
Ne kanimo se upuštati u kritiku ovog antifašističkog programa. I ako Smo i mi tangirani svime onime, što je u vezi s Ita» lijom, prepuštamo kritiku programa najprije samim Talijanima. Bez sumnje ćc u antifašističkoj štampi ovaj program naići na mnoge komentare, a mi ćemo nastojati, da o raznim mišljenjima obavještavamo naše čitatelja Najbolju kritiku donijet će pak vrijeme i razvoj dogodjaja.
Još se naime ne može predvidjati kako će se u Italiji stvari razvijati i možda je prerano i govoriti o ispravnosti i neisprav--nost ovog programa, koji može da postane još i bezpređmetan, ako se stvari razviju drugačije, nego Sta »Giustizia e Libertà« zamišlja. Nama je momentano glavno da smo o svim namjerama antifašizma informirani, a specijalno je važno, da znamo, kako antifašisti gledaju na naše pitanje. I u ovaj je program, kako vidimo, ušlo ono načelo, koje antifašisti oko koncentracijo uvijek naglašavaju, to jest načelo, da pitanje manjina nije pitanje granica (granice se ne će mijenjati!), nego pitanje postupka s manjina m a. Oni misle, da će Jugoslaveni u Julijskoj Krajini 1 Nijemci u Tirolu biti dobri talijanski državljani, ako im se dade izvjesna kulturna i politička sloboda.
Življenje konfinirancev na Liparih
II.
Danes prinašamo še en odlomek opisa življenja koniini-rancev na Liparih, kakor nam ga je prikazal neki bivši konii-niranec.
Dopisovanje s koniiniranci.
Posebno važnost polagajo obta-stva na pošto, ki jo konfiniranei do bivajo in še posebno na ono, ki jo odpošiljajo. Vsaki dopis je podvržen strogi cenzuri in zelo šesto se dogaja, da mnoga pisma sploh zaplenijo. Delovanje policije v tem oziru je brezhibno. Dopisovanje konfinirancev se lahko vrši samo v italijanščini. Komu bi se zdelo, da je dopisovanje s političnimi kaznjenci prav nedolžna stvar, toda v resnici temu ni tako. Kajti oni, ki si dopisujejo s političnimi kaznjenci pridejo brez drugega v črno knjigo političnih osumljencev in kot taki nimajo potem več miru od oblasti. Radi tega je najumestneje, da piše konfinira-nec samo svojcem ali pa drugim pri-jateliem, ki so morda konfinirani na drugih otokih ali se pa nahajajo v ječah in jim torej dopisovanie ne more škoditi. Konfiniranec, ki odpošlje kako pismo skrivaj t. j. ne da bi bilo cenzurirano, se mora pripraviti na šest mesecev ječe, če ga od-kriieio.
Urnik svobodnega gibanja.
Konfiniranei ne smejo zjutraj pred določeno uro iz svojega bivališča, zvečer pa morajo biti zopet ob določeni uri vsak na svojem domu. Zato imajo določen poseben urnik, katerega se morajo točno držati. Ta urnik svobodnega gibanja je določen kakor sledi: od 1. novembra do 28. februarja od 8—19 ure, od 1. marca do 30. aprila ter od 1. septembra do 31. oktobra od 7—20 ure in končno od 1. maja do 31. avgusta od (5—21 ure. Kdor se ne drži tega urnika je zopet kažnien z zaporom šestih mesecev. Določene so posebne nočne straže, ki hodilo okrog po hišah, kjer stanujejo konfiniranei, da se prepričajo o njihovi prisotnosti. Življenjske razmere.
Politični kaznjenci tvorijo pravo kolonijo na Liparih. Ista usoda jih druži in zbližuje. Vsi bez obzira na stranko, kateri pripadajo, živijo enako žalostno življenje. Država jim sicer nudi brezplačno stanovanje v velikih kameronih jetnišnice, toda vsakdo, naj bo še tako ubog in siromašen se žrtvuje toliko, da prihrani vsaj toliko, da si preskrbi svojo lastno soho, pa čeprav še tako siromašno. Vsaki konfiniranec ima namreč možnost, da si lahko poišče privatno stanovanje v taki hiši, ki se nahaja na teritoriju, ki je podvrženo nadzorstvu. Življenske razmere koii-finirancev pa so od začetka leta 1931. jako žalostne. Do tedaj so namreč dobivali od države dnevno po 10 lir. —- V letu 1931. pa jim je država znižala to svoto ria borih 5 lir, s katerimi jim ni mogoče ne živeti ne umreti. Znano je, da je večina konfinirancev začela s gladovno stavko v nadi, da jim drža va začne zopet dajati po 10 lir dnevno. Rezultat te stavke pa je bil ta, da so zelo mnogo konfinirancev vrgli v ječo za par mesecev. Če pomislimo da mora vsakdo, ki je navezan na teh bornih pet lir sam skrbeti za stanovanje, hrano, obleko, luč, vodo itd., si pač lahko sami predstavljamo njih zelo bedno življenje. Za večino konfinirancev je 5 lir edini ime-tek, s katerim razpolagajo. — Poleti vlada na otoku strašno pomanjkanje vode. Zato vozijo vodo na otok posebne ladje. Med konfiniranei je zelo malo onih srečnežev, ki razpolagajo z materijalnimi sredstvi ali ki dobivajo kako stalno pomoč od doma. — Malo je onih, ki dobijo kako službico ki jim dopušča malo boljše življenje. Po večini je to kak mehanik, električar, krojač, mizar, čevljar, ali na zidar... Čez sto političnim kaž-
! ujencem so oblastva dovolila, da j knjig, ki jih je smatrala škodljivim
smejo poklicati k sebi tudi svoje družine.
Mussolini se deia norca iz konfinirancev.
V svojem govoru od 26. maja 1927. leta je rekel Mussolini o kon-finirancih med drugim tudi sledeče ironične besede, ki so vzbudile v poslanski zbornici splošen smeh: »Sedaj se ti koniiniranci gotovo ne nahajajo v bogzna kako sijajnih razmerah. Toda ne smemo pretiravati. Oni dobivajo vendar 10 rivalutiranih b'r!«
Kdo sme podpirati konfiniranec?
Konfiniranei ne smejo dobiti ni-kake podpore od nobenoga drugega kakor od svojih sorodnikov. Če kdo drugi pomaga materjalno koufini-ranca, vrši političen čin ter je lahko sojen in obsojen radi prevratne akcije proti režimu. Neki republikanec Baldazzi iz Rima je bih obsojen na petletni zapor, ker je dal neko malo podporo sestri Lucettija, to je onega, ki je izvršil atentat na Mussolinija. Konfinirancem ne preostane torej drugega, kakor da si medsebojno pomagajo, pa bodisi tudi skrivaj. Življenje teh ljudi je res bedno, toda častno prenašano. — Nekatere naj-siromašnejše družine konfinirancev se včasih obrneio na Ministrstvo no-tranjih zadev, da bi dobile, če že ne podpore, pa vsaj kako zaposlitev. Vsako toliko je res dovoljena pomoč par sto lir. Tedaj poročajo vsi italijanski listi o dogodku pod rubriko: »Plemenitost Duce-a« v kar naj-lepšib barvah.
S čim si konfiniranei kratijo čas?
Masa 500 ljudi, ki jim ni dano delati, najde rešitev in razvedrilo v iz-prehodih, konverzaciji, posebno pa še v najrazličneišili knjigah. Večina inteligentov namreč, pa se ukvarja z učenjem. Kar je akademikov se pripravljajo na izpite in če dobijo potrebno dovoljenje, jih smejo iti tudi polagati na bližnjo univerzo, toda vedno lo v spremstvu »telesne straže«.
Kaj smejo konfiniranei govoriti med
seboj?
za ugled fašističnega režima. Zaplenjeno je bilo nad sto knjig in sicer v prvi vrsti vse one, ki so vsebovale besedo »revolucija«, nadalje vse knjige ruske literature, vštevši Turgenjeva, - Čehova in Tolstoja. Prizadeti so bili tudi vsi slabomisleči pisci, med katerimi tudi Voltaire, Mazzini in celo Anatole France. Bernarda Shawa pa so vseeno pustili iz spoštovanja.
Skupina s p iritistov pa bi enkrat skoro v celoti končala v za poru, ker so jo namreč zasačili pri nekem »dvoumnem zadržanju« ki ga disciplinarno pravilo strogo prepoveduje. Sicer pa je zelo težko pojasniti kaj pomeni »dvoumno zadržanje«, toda kaznuje se vendar s šestimi meseci zapora. Toda spiriti-stom se je posrečilo dokazati zakonitost svojega zadržanja in tako so odsedeli samo tri dni na gradu, kjer so ječe, vojašnice milicije ter oni veliki »kameron«, ki ga nudi država konfinirancem zastonj.
Skupino literatov predstavljajo najblažji in najmirnejši možje, toda njih razprave znajo biti kljub temu včasih zelo burne. Med njimi je več poetov, ki v stihih komentirajo žalostne in vesele doživljaje kolonije.
Zvečer, ko se razleže glas trombe, ki naznanja da je svobodno izpreha-janje končalo, se vsak konfiniranec zapre v svoje stanovanje ter v samoti premišljuje o prejšnjem svobodnem ter o svojein sedanjem žalostnem življenju, ki bi ga lahko imenoval tudi življenje živega mrtveca.
Mučenia konfinirancev do smrti.
Večkrat se zgodi, da se miličniki tako daleč spozabijo, da ne zgrešijo samo mala, ampak tudi večja mučenca konfinirancev. Bomo navedli samo par slučajev. Neki konfiniranec Italijan, po imenu Del Moro je neprestano opažal kako se mu fašisli rogajo in smejejo. Kamorkoli je šel so ga ustavljali in psovali. Nekega dne pa mu je zmanjkalo potrpežljivosti in spozabil se je tako daleč, da
V pravilniku stoji: »Kaznjencem I je na javnem oklofutal nekega ka-
je prepovedano govoriti o politiki. Prekršitelji se kaznujejo z zaporom do šest mesecev«. Ta odstavek se ne-
pitana fašistovske milice ter ga vrgel celo na tla. Razume se, da s upornika takoj zaprli v ječo in ga
kako čudno sliši, kal ti o čem drugem tako strašno pretepali, da je revež nai govorijo politični kaznjenci, če ponorel in čez par mesecev tudi pone ravno o politiki? Da, o vsem lab-j dlegel vsled zadobljenih ran. Bil je
ko govorijo in tudi o politiki, samo se morajo posluževati nalašč za lo pripravljene terminologije. Ko govorijo na javnem o politiki se poslužujejo vseh mogočih prispodob. Tako recimo lahko celo uro govorijo o fašizmu, ne da bi ga imenovali niti enkrat. Če je kdo novinec, potrebno je seveda marsikatero pojasnilo, toda po par poizkušnjah se že poprime te umetnosti, ki mu potem prav dobro služi. Ko slišite prvič te čudne pomenke, bodete mislili, da se pogovarjajo recimo o kakih zvereh iz zoološkega vrta. V resnici pa se pogovor nanaša na, recimo, težke proble-Ine današnje italijanske države.
Dobro bo, če omenimo čitalcem, da kdor govori o Mussoliniju s premalo spoštovanja, ga lahko doleti zapor do treh let. Toda ko se približajo konfinirancem agenti in vlečejo vsako besedo na uho, se konfiniranei spogledajo in nenadoma iz previdnosti obmolknejo.
Različne skupine konfinirancev.
Kakor že rečeno si poiščejo kon-finiranci najrazličnejše razvedrilo. Z obzirom na različen poklic se delijo tudi na različne skupine. Bomo omenili najvažnejše in te bi bile: skupina zgodovinarjev, književnikov ter spiritistov. Se razume samo po sebi, da ima vsaka skupina svojega načelnika in svoje avanture.
Konfiniranei so si z združenimi močmi priskrbeli svojo lastno knjižnico, ki je bila še precej velika. Ko pa je prišla nekega dne iz Rima inšpekcija, je seveda našla mnogo
drugače prav miren in tih človek, prav mirnega značaia, toda izvanredne telesne moči. Na približno isti način kot ravnokar opisani nesrečnež sta tudi dva naša rojaka pustila svoji mladi življenji na teh otokih, ki niso zastonj dobili v noveišeiii času ime Otokov smrti. Ta dva naša rohika sta bila mehanik Filiplič iz Istre ter rudar Repulus iz Idrije. Oba sta umrla prav mnčeniške smrti vsled divjaškega ravnanja fašistov. Naravno, da prizadetim družinam teh žalostnih smrtnih slučajev oblastva ne sporočijo takoj, ampak šele čez več tednov skrbno prikrivajoč pravi vzrok smrti. Ko je umrl po groznih mukah Filiplič, so mu boleli prirediti njegovi tovariši vsaj skromen pogreb in so zato med se boi nabirali prispevke. Ne samo, «la to n« uspelo, amoak se niso mogli udeležiti niti njegovega pogreba, baiti oblastva so izdala naredbo, da se mora vršiti pogreb po noči. Na ta način se ni mogel udeležiti pogreba piti eden konfiniranec. Postopauie ohlasto-r te razumliivo, če pomislimo, da se bojijo, da se nebi skušali v takih slučajih konfiniranei upreti in maščevati mrtvega tovariša. »Zarota« konfinirancev.
Približeval se je Božič leta 1927. Kolonida političnih kaznjencev se je pripravljala na skromno proslavo praznikov. Že so bila pripravljena drevesca in darila za otroke družin, ki so delili isto usodo z očetom. V božični noči se jo nenadoma pokazala v pristanišču ena vojna ladja.
Vseh je začudil ta nenavaden obisk, kajti to ni po nič dobrem dišalo. Izkrcalo se je okoli dvesto: karabinjerjev, miličnikov, komisarjev, nadzornikov in sam prokurator kralja pri Posebnem Sodišču. V Sveti noči sami je bilo aretiranih 250 konfinirancev in prepeljanih na stari grad. Naslednji dan je izgledalo mesto kakor v obsednem stanju. Dan na to so bili zaslišani vsi aretiranci. Kasno v noč so dvesto njih izpustili. Tedaj se je vzrok tega nenavadnega in čudnega obiska pojasnil. Šlo je za zaroto konfinirancev, zasnovano proti varnosti države, ki je pa bila na čudovit način odkrita. Pomislite! Štiristo političnih kaznjencev, na tako zastraženem otoku kot so Li-pari, je spravilo v nevarnost ugled države!
Pedeset najbolj osumljenih pa so vkrcali drugo jutro na vojno ladjo. Po mestu so vodili procesijo petdesetih mož, uklonjenih med seboj v dolge verige. Drugim konfinirancem pa so prepovedali prisostvovati odhodu tovarišev in se približati bankinam. Toda ozračje je bilo naravnost elektrizirano. Usi konfiniranei so se uprli prepovedi kakor eden in so se šiloma razlili po bankini. Kordoni oboroženih mož niso bili v «tonu zadržati navale konfinirancev. »Živela svoboda!«
Ko so vkrcali onih pedeset konfi-nirancev na male barke, ki so jih vozile do vojne ladje, je eden izmed konfinirancev vzdignil z uklonjenimi rokami klobuk v zrak-in zavpil z nadčloveškim glasom: »Živela svoboda!« Kakor ošiiijen od strele je brezštevilen zbor ljudi, ki so se nahajali na malih ladjah, v hišah, na ulicah in bankini ponovil klic: »Živela svoboda!« Nato je nastala nenavadna tišina, ki je sličila tišini pred nastopajočim viharjem. Kordon oboroženih mož je na povelje snel mesi? ete raz ramena in turobno je zapel mehanizem pušk, ki so jih pripravili za strel. Neki komisar je ves bled in s tresočim glasom poveljeval:	»V
imenu zakona razidite se!« Vsi so ostali na svoiih mestih kakor prikovani, nemi. V zraku je visela grožnja bližajoče se tragedije. Slabo prikrit jok kake ženske in otrok je motil tišino. Komisar ni dal znamenja za ogenj, zavedajoč se resnega položaja. Med tem je vojna ladja s konfiniranei odplula in tudi množica se je počasi razšla sama od seba Kaj je bilo vzrok nenavadnemu
dogodku?
Po preteku enega leta je Posebno Sodišče že v preiskavi zaključilo proces proti 50 aretirancem in vse do enega tudi oprostilo. Kaj je bilo torej na stvari? Doznalo se je, da sta dva špijona obdolžila konfinirau-ce zarote v nadi, da dobita visoko nagrado, čeprav se ni o kaki zaroti nobenemu niti sanjalo. Toda namen prevariti oblastva je bil očeviden. Po enem letn preslanega preiskovalnega zapora je bilo vseh 50 konfinirancev izpuščenih na »svobodo«, dn so pričeli zonet nadaljevati življenje političnih kaznjencev.
Posledice.
Vsled teh aretacij so oblastva zaprla zadružne gostilne, ki so si jih konfiniranei sami z velikimi stroški ustanovili. Te gostilne so pripomogle, da so lahko na ta način vsaj nekaj prihranili. Nadalje so zaprli takozvane »šole medsebojnega pouka« ter male sportske klube. Življenje konfinirancev se je po teh dogodkih zelo poslabšalo.
Število konfinirancev vsaki dan vedno bolj in bolj narašča. Kolonija političnih kaznjencev se vedno bolj povečuje. Država je dala v zadnjem času zgraditi na gradu veliko število velikih vojaških »kameronov«. ki so stali nič manj kot pet milijonov. To dejstvo nam jasno odkriva program fašističnega režima, ki predvideva za bodočnost vedno večje število nasprotnikov.	1. ni.
Organizovana aktivnost
Občni zfeor eSruštva „Zarja” v Kranju
I>Be 10. I. se je vrSil ob6ni zbor omla-'U-.skegs. društva »Zarja« v Kranju, kate-ioga so se udeležili zastopnik saveza tov. Štrekelj, zastopniki Kluba jugosl. prim. akademikov iz Ljubljane tov. Ferjančič in Hrovatin, zastopniki »Tabora« iz Ljubljane, in »Soče« iz Jesenic. Pozdrav je bil prav prisrčen. Članov društva je bilo navzočih okoli dvesto.
Po tepem predsednikovem govoru in pozdravu sledilo je tajnikovo poročilo.
Tajnikovo poročilo je bilo bolj štatistič-noga značaja. Iz njega se more povzeti, da so ee v tekoči poslovni dobi vršile v odboru velike izpremembe, da je društvo imelo: P e VB k i, športni, ženski in dramatični odsek.
Društvo je imelo redne tedenske seje in sestanke, ki so se vršili redno vsako soboto, pozneje pa ob nedeljah dopoldne. Vsako prvo Sejo v mesecu je moral vsak načelnik odsekov iti vsak odbornik podati poročilo o delovanju v preteklem mesecu. Ta poročila so bila podana tudi na vsakem prvem sestanku v mesecu, tako da je bilo Članstvo vedno poučeno o delovanju odbora, statistika kaže, da je društvo imelo: 20 redni ti sej, 8 plenarnih 1 izredno plenarno «ejo. Dalje je društvo imelo skupno: 28 sestankov.
Društvo je imelo sledeče prireditve in proslave:
4. VIL je proslavilo Sv. Cirila In Metoda in je zakurite kres na Šmarjetni gori. 29. VI. je proslavilo Vidov dan v gledališki dvorani Narodnega doma v Krnniu. 11. VIT. je obhajalo spomin požiga Narodnega doma v Trstu. 8. VITI. je priredilo društvo veliko vrtno »Narodno veselico« na Primskovem s>ri Kranju. 5. IX. je društvo proslavilo obletnico Bazovico. 6. IX. se je 68 društve-nikov udeležilo odkritja spomenika Kralju Petru I. v Ljubljani. 33. IX. se je vršilo svečano odkritje spomenika Bazoviškim žrtvam na kranjskem pokopališču, od udeležbi članov in zastopnikov domačih in žrtvam na kranjskem pokopališču, ob udeležilo kongresa emigrantov v Zagrebu, 20.
IX.	pa ja društvo p(> odposlancih prisostvovalo 35 letnici »Sokola« v Kranju. 17.
X.	se je obhajala obletnica (Jortanove smrti. 3, XI. je mestni župnik g Škerbec ob navzočnosti g. župana in domačih ter zastopnikov bratskih društev blagoslovil spomenik na pokopališču. 7. XU. jo društvo priredilo Miklavžev večer. 24. XII. je imelo božičnico..
Omeniti je iroba. še da je društvo 24. X. proslavilo 25. letnico smrti Simona Gregorčiča s predavanjem o njem in recitovanjem njegovih pesmi.
Plesni krožek je imel plesne vaje. ki so društvu omogočale plačevanje lokalov in kritje raznih drugih stroškov.
Vsega se je vršilo na društv. sestankih 17 predavanj najrazličnejše vsebine. Predavali so večinoma člani društva, pur-krat pa je društvo naprosilo tudi druge predavatelje. Največ predavanj se je ticalo aktualnih emigrantskih vprašanj.
Stanje članstva je bilo 37. V. 356, pristopilo do 30. I. 3932. 50 članov in 36 članic, ukurmo 222- članov.
Od teh jo odpotovalo 40, izključena so Pila 3 — ostane torej 379 članov, plus 59 rodbinskih Članov (vsa rodbina je vpisana kot član društva in plačuje mesečno družinsko članarino 5 Dinl. Skupno jet, o-rej 238 članov, no stanju dne 10 I. 3932. Izmed teh je na list »Istra« naročenih 20 članov. Brezposlenih je 23, tim plačuje -društvo hrano.
Pevski odsek je dolgo preživljal krizo:	pa se je končno le dvignil, toda
kljub. temu. da je možki zbor pel še precej pesmi ni prišlo do željenih rezultatov. Vendar upamo, da se bo sedaj, ko smo dob: d ■stalnega pevovodju tudi na tem polju začelo uspeSno delovati. Ustanovil se je mešani zb«'?, y šteje 31 članov in članic.
Ženski odsek je deloval s sestanki >n pri raznih prireditvah. Imel je vsega 14 sefitankóv.
športni odsek je imel 4 pododseke m sicer nogometni, lahkoatletski, bazenski m turistični. Delovala sta faktično le bazenski pododsek in turistični. Hazena je Jmela treninge redno in se je pokazal uspeli dne 2. VIII. 1931. ko je bila odigrana prijateljska bazenska tekma med Sokol, Škofja Loka: Zarja, Kranj s častnim rezultatom 1:1.
Izvršilo se je 38 izletov. Na ©mladinskem taboru v Trbovljah 21. augusta je bila udeležba 40. Poleg tega jo imela »Zarja« 4. X. svoj tabor v Šenčurju pri Kranju.
S tern je [lodano vse društveno delovanje v pretekli dobi. Na to se je prešlo k reorganizaciji društva in se je ustanovite prosvetni, glazbeni (ki se bavi z glazbo in petjem), športni in prireditveni in ženski odsek. Sprejet je bi! poslovnik, kjer se natančno določa delo posameznih odsekov.
Prešlo se je na volitve in je bil sogla-tiuo^ izvoljen za predsednika Lasič Franc, učitelj. Ostali so se konstituirali na kon-stituelr.i seji, kot sledi: podpr. Figar Vekoslav, tajnik Mojca Beganova, blagajnik Sadnik Franc, gospodar Kariž Karlo, načelnik prosvetnog odseka Kovačič Stanko, načelnik glazbenoga odseka Žižmond Vik-ior, načelnik športnegi in prireditvenega od seka fliemberger Ludvik in načelnica žen-
skega odseka Ferjančič Poldka. Novi odbor I Brodu proveli ugodno vreme i da njihove
je začel z intenzivnim delom.
Občni zbor se je zaključil zadovoljnost in z navdušenostjo, posebno, ko je predsednik vse pozval na resno in smotreno delo!
Zarjani in Zarjanke smo razumeli ta klic
in smosse vrgli složno na delo, da bo »Zarja« DELAVSKO, PROSVETNO IN PODPORNO
DRUŠTVO »TABOR« V LJUBLJANI.
pozdrave mogu izručiti braći u Novom Sa-v plošno I đu. Da je uspeh tog dana bio velik, treba zahvaliti Upravi »Istre« u Brodu, koja je poduzela sve, da trud nije bio uzaludan.
Barba Lujo.
še nadalje uživala med bratskimi društvi glas, katerega si je pridobila.
Zarjan
DOBRODELNA PRIREDITEV »ZARJE« V KRANJU V KORIST BREZPOSELNIM.
. . . Udarilo je med mladino s silo groznega viharja. Od dne do dne je bil v deželi hujši trepet pred nečem groznim. Tre-
. ! pet nred daljnimi otoki, trepet pred —
Dne 16. I. je »Zarja« priredila v veliki dvorani Narodnega doma v Kranju veliko predpustno zabavo s plesom, katere čisti dobiček je bil namenjen podpori brezposelnih.
Razvila se je prav animirana zabava, ki
manjkanjem kruha, pred lakoto
Zapuščali so domove in odhajali. Odhajali so z žalostnim srcem z nemo boljo na ustnih . . . zapuščali so svoje brate in sestre, svojo očete in matere ter bežali v gore. Vrh gora pa so se še enkrat ozrli.
je vse navzoče presenetila, vendar pa obisk : stisnili mlade, jeklene pesti, zaškrtali z ni bil tak, kot se je pričakovalo z ozirom na dobrodelni namen prireditve. Upajmo pa, da bo prihodnjič boljše.	Zarjan.
<£š>or Istran? u Slavonskom Brodu
Brod na Savi, 31. januara 1932.
Dne 31. januara o. g. održano je u Slavonskom Brodu veliko predavanje o Istri, koje je priredilo društvo »Istra« iz Novog Sada zajedno sa društvom »Istra« iz Broda. Predavanje je održano u 2)4 sata po podne u sokolskoj dvorani. Ova priredba dvaju bratskih društava očekivana je sa velikim interesovanjem, naročito naših Istrana, nastanjenih u Brodu i okolini. Već pre zakazanog vremena počeli se skupljati članovi »Istre«, kojih je bilo par stotina, dok se i gradjanstvo Broda odazvalo u lepom broju. Predavanje je pred punom dvoranom otvorio predsednik »Istre« u Brodu, g. C v e č i ć, jednim kraćim, ali vrlo lepim i značajnim govorom. Zahvaljuje se na lepom odzivu i moli prisutne, da svoju pažnju poklone g. Marinu Glavini, koji če im održati najavljeno predavanje o Istri. G. Glavina pozdravljen oduševljenim poklicima održao jo svoj govor u kojem je iznesao uglavnom ove misli:
U novije vreme mnogo se piše i raspravlja o Istri, kod nas, u Italiji i ino-stranstvu. To je dobro i velika sreča, jer znači, da Istra nije mrtva, da u njoj još uvek tinja vatra, znači, da pitanje Istre još nije rešeno. Dobro je, dok se raspravlja i piše, jer naš narod čvrsto stoji i odo-Ijeva, jer kad toga ne bi bilo, značilo bi da je mrtav i mi da smo propali. Pitanje Istre je vitalno pitanje čitavog jugosloven-skog naroda. Jugoslovenski narod ostario, on se nalazi u povojima, u svom
zobmi: »Nasvidenje, hajduki od bajajo, ali se bojo vrnili!«
In tako se je zgodilo, da so dan za dnem prihajali v Ljubljano. Tu so iskali dela in — živeli. Tavali so po ulicah, motični, kakor brez glave. Vedno več jih je bilo. Tavali so in nečesa iskali. Vnjih se je zbudil z vso močjo čut družabnosti, tisti čut, ki ga ima Primoree skorođa v krvi, ki je nekako njegov nagon. Spomnili so se na svoja nekdanja društva onstran meje, spomnili so se na svoja delovanja.
Oglasila se je v njih tista borbenost, ki jim je vlila v kri ta nemir, kar je bilo onstran mejo pooolnoma njih last, spomin na sestanke, družabne večere in prireditve, predavanja in veselice, jim ni dal miru. Iskali so zopetnega združenja in skupnosti. Zahrepeneli so zopet po nečem svojem, kar bi bilo popolnoma njihovo, zahrepeneli so po samovzgoji, po društvu kjer ne bo diktata, kjer bodo lahko pokazali svoje zmožnosti in svoje moči.
Tako je prišlo, da so se zbrali dne 23. aprila minulega leta v Hotelu Tivoli na svoj prvi občni zbor. Ustanovilo se je društvo mladih sre, ki streme za tem, da bodo skupaj, da bodo bodrili drug drugega, da bodo pomagali narodu in človeku. Ustanovilo se je društvo, omladinsko, ki ne pozna razlike med delavcem, študentom m uradnikom. Zadostuje mlado srce in delavnost.
Že na občnem zboru je bilo prisotnih nnd sto članov. Izvolil se je odbor takoj stopili vsi na delo.
Društvo ima pet odsekov: dramatski, pevski, ženski, turistovski in nije m a n d o 1 i n i s t i 5 n i.
Prireja tedensko članske sestanke z do-
početku, stoga ne smemo gubiti ono što je brimi predavanji in recitacijami. Do sedaj naše, več moramo da se širimo i ono što je bilo že 26 predavanj deloma z recitacija-smo izgubili, da opet dobijemo. Govori o mi. Prvič je stopilo v javnost s priredit-lažnoj austrijskoj statistici, koja je prav- Tij0 u Šiški, ki je moralno kakor tudi muljena na našu štetu a u prilog Talijana. | terijalno jako dobro uspela. Drugič, kot Govoreći o radu u Istri veli, da taj rad
nije bio velik ni veličanstven, več se radilo mija v spomin 25 letnice smrti sitno i pomalo, osvajalo se čoveka po čo- Gregorčiča, katero je priredila veka. Ali kad se sve to skupi, vidimo, da
vrhunec vsega, pa je bila svečana akade-
Simona v veliki
dvorani hotela »Union«. Tu je društvo s
je to veliko te da u nijednom delu na- svojim pevskim zborom doseglo svoj višek, šega naroda nije učinjeno toliko, koliko u Tretja prireditev je bilo silvestrovanje. Istri. Naši djedovi imali su da izdrže bor- _	_	.	,	..
bu ne jednog decenija ili stoleća, već više	*° ^ drnStvo pomnite
stoleća protiv Rima, Germana, Venecije i	najboljših. Komemorae^a za Bazo-
drugib neprijatelja. Oni uvek odolevaju v!Škl™1	,ln za G^nom združene
svim nasiljima i borbama i očuvaju svetao z	zadnšnieam. ter gtebokmn kome-
obraz svom narodu, a za zadnjih 60-70 go- norativmmi govori m recitacijami, jas io
linčajo, da je spomin na one, kl so se
dina učinili su čudo.
Prelazi na geografiju Istre i na njenu historiju od najstarijih vremena.
Govori vrlo lepo o istarskim velikanbna i borcima, govori o njihovom radu. Prolazi na najnoviju historiju i osvrće se jednim vrlo lepim i dokumentovanim prikazom na današnje stanje našega naroda pod Italijom. Govori o njegovoj divovskoj borbi, o mučenicima i herojima Istre. Više puta je prekidan gromkim poklicima.
Pozdravljen velikim odobravanjem g. Glavina završio je svoj govor, koji je trajao preko 1 sat i pol. Govor njegov ostavio je vrlo dubok utisak na sve koji su ga slušali.
G. C v e č i ć ponovo se zahvaljuje na tako lepom odzivu i poziva sve, da u znak zahvalnosti g. Glavini, koji je svojim pre davanjem u našim srcima potakao još veću vatru i ljubav do naše Istre, kliknemo: Živio!, što svi vrlo gromko prihvaćaju, i priredjuju mu burne ovacije.
Prisutni, zadovoljni i sretni, što su nakon dugog vremena čuli ponovo mušku reč, koja im je dala novog poleta i probudila ih iz mrtvila, razišli su se mirno u grupama.
G. Glavina stigao je u Brod u 11 časova u noći sa tajnikom novosadske »Istre«, gde su ih dočekali predsednik g. Cvečić i podpredsednik g. Defar. Sutradan pre podne održau je članski sastanak Istrana u Brodu i čitaoni, gde se u medjusobnom upoznavanju povelo razgovora o prilikama i napredku naših društava kao i o ostalim aktuelnim pitanjima. O podne priredio je podpredsednik g. Defar gostima ručak i pozvao predsednika i druge odbornike, gde se takodjer raspravljalo o društvenim pitanjima i koracima, koje bi trebalo poduzeti za što bolji procvat i napredak naših društava. Iza predavanja otpratila je veća grupa novosadske goste na kolodvor, koji ostaviše Brod sretni i zadovoljni, što su međju braćom u
zgrudili na bojišču za svobodo pred tujčevim jeklom, globoko ukorenjen v naših dušah i srcih. Nadalje so se vršile komemoracije za našim umrlim nadpastirjem dr. Sedejem, tor žalostna obletnica Rapalla.
Posebna čast društvu, je pevski zbor ki šteje 90 članov. Čudno je kako so se M mladi ljudje, ubežniki iz vseh delov Primorske, zbrali in v tako kratkem času se naučili mnogo pesmi. Pod vodstvom g. yenturn’ja, so peli na vseh prireditvah, ter enkrat gostovali tudi v Kranju pri tamkajšnjem primorskem društvu »Zarja«. Peli so tudi pri mašah zadušnicah za Gortanom v Šiški, za bazoviškimi žrtvami pri sv. Jožefu, ter za pok. drom. Slavikom.
Tudi ženski odsek se pridno giba. Pomaga kjerkoli le more. Meseca novembra jo nas presenetil z »Večerom primorske žene«, ki je najsijajnejše uspel.
Mandolinisti sp se dvignili in zabrenkali. Igrali so na »Martinovi prireditvi« in na »Božičnici«. Na sv. večer pa so njihove strune zabrnele v ljubljanskem »Radiu«.
Turistični odsek je priredil 12 izletov, med katerimi je bilo več celodnevnih.
Tudi nečem drugega so se »Taboraši« spomnili, spomnili so se na člove-k a, na materijalno pomoč. V ta namen je društvo priredilo skupno z »Odborom za sprejemovanje in nameščanje beguncev« »Božičnico«, na kateri je bilo obdorjenih. z. dobro večerjo nad 100 ljudi. Isti večer so tudi razdelili med najbednejše nad 300 ko sov oblek, perila, nogavic itd.
Dalje pa so stopili z močnim korakom, ko so se neustrašeno oprijeli misli, da zgrade prenočišče. Niso se ustrašili stroškov ni skrbi. Šli so in v Trnovem očistili in skrbno preuredili veliko garažo, kjer spi danes ■ H najbednojših bratov beguncev.
Veliko je tu delo mladine, veliko in vsestransko. Skupina mladih 20, 25 letnih
ljudi, ki z resnimi obrazi mislijo na vse potrebno.
Vsega spoštovanja vredno je delo. O načrtih v bodoče ni govora, kaj še vse bo, bomo videli, saj delajo dan za dnem z nikdar ne mirujočimi rokami.	Čoka.
OBČNI ZBOR DRUŠTVA »ORJEM« V KOČEVJU.
Izredni občni zbor društva dno 3L januarja t. 1. je privabi! številne emigrante iz raznih krajev sreza. Sklican je bil, ker so bila pred kratkim odobrena nova društvena pravila, na podlagi katerih je razširjen delokrog društva na ves kočevski srez.
Potek občnega zbora je bil nekoliko živahnejši od prejšnjih sestankov. Savezni delegat S. Štrekelj je podal nekaj misli
0	emigrantskem pokretu. Po poročilih društvenih funkcionarjev in čitanju novih pravil se je razvil razgovor o čim ožjem sodelovanju in stikih med Savezom in posameznimi društvi.
Nujno potrebni mladinski odsek, ki se je usltanovil, je prevzel nalogo. da pritegne in zainteresira emigrantsko mladino za naš skupni program.
Volitvam novega odbora je sledil pogovor o slavnostni akademiji v proslavo 81-m o n a Gregorčiča, katero priredi društvo definitivno v soboto, dne 33. f e-b r u a r j a 3932 v hotelu »Trst«. Spored obsega slavnostni govor, petje moškega zbora in solistov, deklamacije in recitacije.
—	Vabljeni vsi člani in prijatelji !
PREDAVANJE U ISTARSKOM AKADEMSKOM KLUBU.
Dno 5. o. mj. održan je VI. redoviti sastanak Kluba. Na dnevnom redu uz drugo je bilo i predavanje kolege Ante Radoslo-vića o Grcima na Dodekanezu. O toj temi jo predavao i kolega I. Zabarija na zajedničkom sastanku akademičara iz Julijske Krajino u Ljubljani dne 24. pr. mj. Budući da su samo nekoji članovi čuli to predavanje — bilo je potrebno da se održi za s ve članove kluba da budu tako svi opširno i iscrpno obavješteni o Grcima ua Dodekanezu, koji čame pod talijanskim jarmom i đjele sličnu sudbinu kao naš narod u Julijskoj Krajini. Predavač govori najprije o starijoj i novijoj historiji 12 otoka koji sačinjavaju današnji Dođekanez koji si je Italija na nepravedan i nedostojan način prisvojila.
Godine 3932. je Italija u borbi s Tureima, kojima je otela Tripolis i Libiju — zauzela i Dodekanez. ali je ujedno obećala da će ga povratiti Grčkoj, kojoj pravom .pri* n-ida. Italija se i pismenim ugovorom (Ti-toni-Venizelos 1939) posve odrekla Dodeka-neza u korist Grčke, ali kako vidimo još ni danas nije ona te otoke predala Grčkoj
—	a Mussolini jo čak jednom prilikom god. 1927. u Napulju izjavio pred svojim fnAi-stima neka se ne uzrujavaju glede Dođeka-neza, jer je on danas sastavni dio kraljevine Italije.
To je valjda unicum u historiji. Tu se lijepo vidi kako su za Italiju ugovori koje ona sklopa s malim državama samo krpa papira bez vrijednosti : ikakvog značenja. Poslije govori predavač o nasiljima, kojima je podvrgnut narod ovih otoka sa strane Italije i kako Italija uništava sve ono, što je grčko želeći potpuno izbrisati pravo narodno obilježje ovih otoka. Na koncu govori o radu i propagandi, koju vodi predstavnik Grka iz Dodekaneza g. Dr. G. 8ke-vos Zervos za oslobođenje ispod talijanske tiranije.
Predavač je erpao podatke iz knjiga i podataka, koje je g. Dr. Skevos Zervos noslno klubu. Klub je naime u vez.i 8 g. Dr. Skevos Zervosom, koji je Klubu obećao poslati sve. što ima na raspolaganju da ae
1	mi što bolje upoznamo sa sudbinom Grka pod Italijom, a ujedno da stupimo u što tijesniju međusobnu saradnju u borbi ■' prava naših potlačenih manjina pod Italijom.
DRUŠTVENA GLAVNA SKUPŠTINA
Društvo »Istra« održat će u nedjelju. 21. ov. mi. u 2.30 po podne u dvorani »Kola« (Trg Kr. Aleksandra) svoju redovitu glavnu skupštinu sa slijedećim dnevnim redom: Pozdrav predsjednika, izvještaj tajnika, izvještaj blagajnika, izvještaj o radu Socijalnog odsjeka, čitaonice na Pongra-čevu i omladinske sekcije, izvještaj nadzornog odbora, razrješnica starom odboru i biranje novog odbora, slučajnosti. — Pozivaju se članovi da skupštini prisustvuju u punom broju.
DAR SOCIJALNOM ODSJEKU.
Činovništvo Jugoslavenskog Standard Oli Comp. A. D. povodom smrti svog druga gosp. Franje Sušana sabralo je svotu od Din 700.—, te je ovaj iznos poslalo kao svoj dar socijalnom odsjeku društva »Istra« koji se brine za neuposlene Istrane. Socijalni odsjek izriče i ovim putem darovateljima najiskreniju zahvalu. Ugledali se i drugi uovaj lijep primjer!
PREDAVANJE LJUBLJANSKE »SOČE«.
Društvo »Soča« naznanja, da bo predaval v soboto 33. o. m. zvečer v salonu pri »Levu« goriški rojak, univerzitetni asistent dr. Oskar Reya o svojih doživljajih pri vzponu na najvišjo goro v Evropi, na 4810 m visoki Mont Blane. Predavanje bodo spremljale skioptične slike.
Socijalna osnova mladinskega pokreta
Ponašamo ovaj članak jednog
•	omladinca, koji ima iskustva,
jer živi i osjeća s našim emigrantima radnicima i otvaramo o ovom pitanju diskusiju.
Uredništvo.
Svet se stresa v krčevitih mukah 1 težke gospodarske depresije. Polomu sledi polom, gospodarska podjetja zapirajo vrata in mečejo ljudi na cesto, armada brezposlenih raste s silno naglico, beda in mizerija je vsaki dan hujša, borba za kruh in obstanek vsak dan večja in trša. To je prvo dejstvo.
Težke in nevzdržne gospodarske razmere pod peto italjanskega imper-jalizma so uničile našo deželo, naše gospodarske ustanove, našega delavca in kmeta ter ga pognale v konfi-nacijo ali ječo in v emigracijo. Posestva propadajo, boben poje po vaseh, kmetije padajo zastonj v roke italjanskim naseljencem, ki postajajo gospodarji na naši zemlji in za našimi ognjišči. To je drugo dejstvo.
Na desettisoče šteje naša emigracija v Jugoslaviji in to število bo brezdvoma še vedno naraščalo. Naš človek si mora priboriti vsaj najmanjši košček črnega kruha, da si zasigura vsaj goli obstanek lastnega življenja. Nihče danes ne gleda na svoj poklic in delo, ampak vsak poprime tam kjer se mu delo nudi, danes tu jutri tam. Naša emigracija je emigracija malega človeka delavca in kmeta, ki si služita svoj kruli iz dneva v dan z delom svojih rok.
Že do danes je bilo vprašanje zaposlitve naših emigrantov, kljub boljšim razmeram v Jugoslaviji kakor v drugih državah, precej težavno, danes pa je in bo izpričo položaja še težavnejše. To imejmo trdno pred očmi kajti tu bo zadet temelj naše emigracije in s tem bo zadet tudi temelj naših organizacij.
To je tretje dejstvo mimo katerega ne smemo, i« od tega kako in v koliko bomo reševali in rešili to naše
socialno vprašanje je odvisno tudi vse drugo in nadaljno delo naših organizacij in našega mladinskega pokreta, kateremu mora veljati to kot ena izmed prvih nalog.
Zato mora naš pokret kreniti k življenju ki ga živi naša emigracija in ne se izgubljati v sferah paragrafov in pravil, formalnosti in sanjavosti. Življenje gre neizprosno svojo pot in nevarnost je, da ostanemo daleč zadaj ne da bi izpolnili naloge, ki nam jih stavlja. Naš pokret naj znači: zavihati rokave in trdo ter krepko prijeti za delo tam kjer je pomoč najnujnejša.
Naše emigrantsko vprašanje je danes vprašanje našega delavstva, je vprašanje dela in kruha. To je najtežja točka našega dela mimo katere ne smemo. Saj je gospodarsko vprašanje danes tista os okoli katere se vrti cel svet. Od rešitve današnje krize zavisi bodočnost sveta. Od tega kako delamo in kako bomo delali za naše brate od tega odvisi tudi naša bodočnost in naše nadaljnjo delo.
Naše mladinske organizacije so si nadele prekorisnu nalogo zbrati naše delavstvo, ga tako odtegniti tujim in slabim vplivom ulice, a na drugi strani pa se morajo pobrigati tudi za njegovo materijalno življenje. Ne zanikam, dosedanje delo, želim samo, da se ispričo težavnih razmer časa to delo poglobi in podvoji, da se prične sistematsko reševati naše socialno vprašanje. Ne dvomim, da bodo tudi tu naše mladinske organizacije z uztrajnim delom ustvarile in dosegle še več kakor so do danes.
Delovna sezona se bliža. Kaki so vidiki zaposlitve, koliko nezaposlenih imamo, preskrbo za bodoču zimu, obleko, kuhinje in zavetišča ter nešteto drugih nalog je, ki jih moramo že sedaj načeti.
Tudi na socialnem polju moramo pohiteti z delom že sedaj, da nas bodočnost ne bo našla nepripravljene. —- L-o.
gibali in ga ignorirali. Potegnimo ostro črto med poštenim in nepoštenim, med zvestobo in nezvestobo. Šele tedaj, ko bomo sami dosledni in ne odstopimo niti ža las od svojih načel, tedaj bomo lahko mogli izvrševati težke naloge , ki nam jih utegne bodočnost naložiti.
Sirotka Istra
Dragi gospodine urednice, me«e ne zbunjuje krilatica »Sirotica Istr a«, koja i nije krilatica, već živa istina. Ranije doista, naša Istra nije bila sirotica bez majke, bez svoga, ali danas jeste. Ranije naša je Istra bila t u ž n a i žalosna, jer joj nisu ni Švabe ni Madžari dali do majke, i jer su carska gospoda puštala da je prekmorski uljezi putem talijanskog jezika, jezika s i n j o r o-ta i žele naša njezinih, vode u tisućljetnu kulturu. (To je ona kultura koja puca herojima u leđa!)
Pravo mi piše jedan moj stari pobratim, najmiliji i najbolji, gotovo moj brat:
»Za mene je naša Istra, bila uvijek tužna, budući da sam ja i u ono vrijeme (čitaj: za austrijskog carstva) osjećao kao je njezin položaj p r e k a r a n. Pridjev sirotica dali su joj naši, u ono vrijeme, u Hrvatskoj, ali ne u značenju peki jarice (prosjakinje) već nekakve tužne »o r-fanello«. I to joj može da ostane, navlastito danas, a da se zbog toga nijedan naš ne treba da stidi«.
Jest, danas je naša Istra, ako to nikad nije bila, crna i pusta sirota.. a mi, njezini sinovi, moramo tako živjeti i raditi da ojačamo ovu našu državu, gdje se sklonusmo da ne poginemo u rodnome kraju od »b 1 a-godati kultur e«, da ta naša mila Istra nađe jednom pravu majku i da onda, oni od naših, koji budu živi — skinu sa nje tužni pridjev sirotica!	R. K. J.
Kemercijatiziranje naših svetinia
Potegnimo
med zvestobo
Naše ljudstvo v Julijski Krajini je kljub silnemu terorju, ki vlada nad njim ostalo v bistvu zvesto svojemu jeziku in svojemu domu. Vendar ima tudi naš narod v svojih vrstah gnusne izvržke, ki prodajajo svoje rojstvo za skledo leče. Ti nič-vredneši se uginjajo našim zatiralcem in preganjajo svojo lastno kri. Kako jih naše ljudstvo ceni nam kaže usoda poturic Kogeja, Cerkvenika, Blažine in drugih. Iškarjoti so izobčeni iz naše družbe; naše ljudstvo jim obrača hrbet in jih noče poznati. Čisto pravilno! Garjeva ovca naj se loči od zdravih!
Žal pa zaidejo g a r j e v e ovce tudi k nam, v emigracijo. Pridejo s potnim listom, včasih brez njega in natvezajo človeku zgodbo o preganjanju, ki so ga pretrpeli. In tak izdajica, ki ga je naše ljudstvo izobčilo iz svoje srede, dobi pri nas dobro besedo, podporo in morda celo še službo. Potem se iskaže, da je bil doli »c a p o s q u a d r a«, da je pretepal naše ljudi in jih pital s »š č a v i«, mi pa smo toliko popustljivi, da vsega tega ne upoštevamo in ga pustimo v božjem miru in ga skušamo še celo opravičiti.
Znan mi je konkreten slučaj, da je bivši »caposquadra« dobil pri nas službo in še celo tako mesto kjer bi lahko v svojem izdajalskem nagnjenju škodil naši državi. Vrinil se je v neko emigrantsko organizacijo in v Sokola in, seveda, bil med najagil-nejšimi člani. Dobro je vedel zakaj!
Končno so zvedeli člani imenovanih organizacij za njegovo umazano preteklost in so mu pokazali vrata.
ostro črto
in nezvestobo
Imamo med seboj še takih ljudi, ki so na en ali drugi način izdajali naš narod in blatili našo čast. Tu ne omenjam tistih, ki so se morali vpisati v sindikat ali v »Dopolavoro« ali kako drugo slično organizacijo, da so si ohranili košček kruha. Ne, teh ne mislim, ker so taki dovolj duševno trpeli, ko so se morali vpisati, da ostanejo pri delu in kr u< h u. Mislim pa vse tiste, ki so hoteli živeti lepo v brezdelju na račun žuljev in krvi našega ljudstva in vse tiste od tlačiteljev gospodarsko neodvisne, ki so pljunili na svojo narodno čast iz klečeplaznosti, hlapčevstva in komodnosti.
Take jo naše ljudstvo v Julijski Krajini izključilo iz narodne celote, zato moramo tudi mi te ljudi i s tis n iti iz naših vrst. Dolžni smo to časti naše emigracije, dolžni smo to našim rojakom v domovini, ki se itak čudom čudijo, kako morejo razni ljudje alla Jerkič sploh prestopiti mejo v Jugoslavijo.
Naše organizacije naj dobro pre-jiščejo preteklost svojih članov in naj čistijo svoje vrste. V tem ne smemo biti površni in popustljivi. Take izdajalske ali hlapčevske nature nam itak v organizaciji ne morejo mnogo koristiti in tudi nam ne delajo časti. Utegne, pa kak tak bivši miličar ali avanguardist našim organizacijam škoditi bodisi na ugledu, bodisi v čem drugem. Pa ne samo iz naših organizacij, ampak sploh iz naše družbe naj bo izobčen vsak Iška r j o t, Nadaljuje naj se zanj stanje, v katerem je bil v domačem kraju, med rojaki, ki so se ga izo-
Ime Istre, Trsta i Gorice mora biti izdignuto iznad svega. Treba nastojati da tako i ostane. To nije težak posao. Teži je onaj gdje moramo djelovati u drugom pravcu: da naime ime Istre branimo od raznih izrablji-vača, koji rade anonimno, pa upravo zbog toga nije ih lako kontrolirati. U raznim prigodama idu ovakvi od kuće do kuće apelirajući u ime Istre na osjećaje rodoljubivih građana. I građani daju premda ne znaju kome. Znamo da su se poslije Gortanove smrti i bazovičkih žrtava prodavale razne plakete, dakako opet računajući na patriotski sentiment.
Ne možemo imati ništa protiv, i nama može biti samo drago, ako se time hoće pridonijeti kultu naših mučenika i ako je to znak budne pažnje za sve ono što se događa našemu narodu pod Italijom — samo način mora biti ipak dostojan. Često, ljudi, koji obilaze i njihovi predmeti što ih prodaju nemaju ništa zajedničko s umjetnošću, a još manje s imenom Istre. Javnost mora znati tko stoji iza ovakvih »akcija« i u čiju korist one idu. Konačno, naš narod nije dao živote mladih ljudi i ne stradava zato da netko na nelijep način pravi trgovačke poslove!
U svom vlastitom interesu moramo paziti da nam ime ostane čisto. Mora nam svima biti nepisana zapovijed, da mu i nadalje čuvamo svijetlu tradiciju, kakvu je imao dosada. Dužnost je svakoga od nas da pazimo na one, koji hoće da ga izrabljuju u svoje zasebne političke ili komercijalne svrhe. Ovakve treba onemogućiti. Ako imade i među nama po koji takav, treba ga odalečiti iz naših redova.
Časno i neokaljano ime Istre najbolja nam je legitimacija, ali i jedina. Zato moramo paziti na nj i čuvati ga.
Naša kulturna kronika
Naši književnici pišu aktuelne stvari. U
desetom broju slovenske^ književne revijo »Đom in Svet«, koji je nedavno izišao, pored ostalih saradnika susrećemo Franceta Bevka, koji priopćuje jednu crticu s naslovom »Od sedmih do polnoči,« U toj crtici Bevk nam majstorski otkriva trpljenje jedne majke, kojoj su aretirali sina, a on joj je povjerio važne tajne stvari. Bogomir Magajna ima u tom broju novelu pod naslovom »Grmada«, u kojoj prikazuje borbu za slobodu. Ta je borba analizirana etički i nacionalno, a personificirana je u liku in-žinjira Radovana Kastelca. U kritičkom djelu »Dom in Sveta«, govori se, međju ostalim, i o našim piscima Ivanu Preglju i Narti Velikonji.
Bevk nosi polovicu slovenske književne produkcije. Jedan književni prikaz nove Bevkove knjige »Veđomec«, koji smo prošlih dana čitali u ljubljanskom »Slovencu«, nočinje ovako: »Spet Bevk? Da, spet Bevk, Skoraj bi človek dejal, da nosi v zadnjih letih Bevk na svojih neutrudljivih plečih polovi ^ butare izvirne slovenske književne produkcije, drugo polovico so si pà meci seboj razdeliti vsi ostali slovenski pisatelji ...«
Srečko Kosovel u slovačkom prevodu. —
F januarskom broju slovačkog književnog lista »Elan« izišao je prevod dviju pjesama rano umrlog Srečka Kosovela (»Drevo spoznanja« i »Predsmrtnica«), Kao prevodilac označen: je g, Haranta. Osim pjesama donosi taj list i kratak članak o pokojnom Kosovelu te njegovu sliku. Prikaz njegovog pjesničkog rada je veoma laskav. — U januarskom broju »Ljubljanskog Zvona« piše Ivo Grahor o Ocvirkovem uvodu u nedavno izišloj zbirci pjesama Srečka Kosovela.
Nove kompozicije Josipa Mandiča. —-
Naš muzičar dr. Josip .Mandič, koji-’stalno boravi u Pragu i tamo s velikim uspjehom djeluje na muzičkom polju, dovršio je orkestralnu skladbu »Mala suita« za manji orkestar. Izvodit će se doskora na jednom koncertu u Pragu.
Naši pjevači. — Kako javljaju iz Braga, naš ,1e zemljak Josip Rijavec, glasoviti svjetski operni pjevač, angažiran zg Sezonu 3932-33 za, njemačku operu u Pragu. Na proljeće će gostovati u Berlina, a u mjesecu juliju i augustu u Americi, ^ Dne 2S. januara gostovao je u Beogradu s velikim uspjehom u operi »Saloma«, naš zemljak R. Primožič, član ljubljanske opere. —
Naši muzičari. — Na jeduom velikom koncertu u Mariboru u korist »Pomoćne akcije« izvadjala su razna pjevačka društva komozicije naših komponista Mirka i Pahora. — U reviji »Muzičar«, koja je izišla 20. januara, piše izmedju ostalih. Matija Bravničar članak »Nekoliko • misli 0 organizaciji«, a Vasilij Mirk ; Nekoliko misli o diletantizmu i zvanju«.
Naši književnici u jednoj anketi. - - Re-dakcija beogradskog lista Pravde« provela je u zagrebačkim srednjim školama medju maturantima jednu anketu, da se informiše, koje pisce omladina najviše cijeni i voli. Na anketu se je odazvalo 20’ d.iaka. Kao pjesnik prošao je najbolje kajkavski liričar Dragutin Domjan i ć sa 72 glasa, a za njim Vladimir N a zor sa 41 glasom. Kao pripovijedan odnio je N a-z o r najviše glasova, to jest 55. Viktor Car Emin došao je na šesto mjesto. Kao roman-sjer Car E m i n je na četvrtom mjestu sa 18 glasova, iza Djure Viiovića sa 24 glasa. Cesarea sa 21 glasom, Nehajeva s, 20 glasova. Za Carem dolazi Gjalski sa 12 glasova, pa Nazor sa 2 glasa. Od Slovenaca došla su u obzir samo tri pisca i to Meško sa 2 glasa, Finžgar s 1 giasom i naš neizbježivi Bevk sa 2 glasa.
Cerkvena latinska zbirka »Tantum ergu« Bređe Ščekove. — Ljubljanski »Sloveiiee« javlja: Naši bratje v neodrešenih krajih zelo živahno delajo. Vsak hip moremo zaznamovati kakšno novo delo. Neumorni Vodopivec ima vnete pomagače. Omenjena zbirka je delo, ki očituje dobro invencijo in pester slog. Mestoma preprosta melodija je oblečena v kaj živo harmonsko obleko, da zazveni prav živahno in sveže. Večina jih je homofonih, a so vpletene tu in tam lepe imitacije, ki segajo že kar v polifonijo (št. 4, 5, G, 8, 9, 19, 11, 12, 18), nekaj jih prav srečno posnema kanon. Ta način harmonije je za pevca posebno prijeten in olajša intonacijo in poživi agogi-ko. Moramo reči, da je zbirka prav dobra, četudi noče biti kraj izredno novega. Nekatere posebnosti v harmoniji so dobro utemeljene in ne bodo delale težave.«
Dobi se v Jugoslovanski knjigarni v Ljubljani in v Katolički knjigarni v Clorici (Libreria Catolica).
Bakačeva ni. 8 ZAGREB Dvorište ravno
SPECIJALNA TRGOVINA svježih morskih riba, slanih sardela u bačvama i limenim kutijama, bakalara suhog i močenog, vero Ragno i Hamerfest prima, veliki izbor maslinovog ulja, dalmatinskog pršuta, crnih maslina, paškog sira, pravog dalmatinskog meda, vinskog octa i t. d.
Cijeli dan otvoreno. Dostava u kuću, Brz. naslov: Tranfić-Zagreb, Bakačeva 8 Interurbani telefon broj 85-68
Razne vijesti
NAŠIM PRETPLATNICIMA.
Posljednji broj našeg lista izišao je samo na četiri stranice. Bili smo prisiljeni, da to za jedamput iznimno učinimo. Od sada unapred list će : izlaziti u običajenom formatu. Mo-1 limo pretplatnike da nas u našim nastojanjima podupru, da se odazovu našim opetovanim apelima i da nam
OBERDANK JE BIL SLOVENEC NE ŠVABA.
Članek: — Legenda o »Pikolu« — v 6. štev. od 6. t. m. vsebuje netočno navedbo, da je bil O b e r d a n k »starinom Švaba«. On je bil nezakonski sin Slovenke, ki je bila doma iz Šempasa pri Gorici. Ni se pa zva-
Sedeja. Kad je veliki pokojnik bio ! NAŠI U AMERICI U DRUŠTVU skinut s nadbiskupske stolice u cebo- ! »FRANINA I JURINA« PRIRE-
sni-	^	, 'la Oberdank, ampak Obrdanek.
r,	Dramo, da :Ta iim8l ki menda v vipavski d0.
no treba ponovno naglašavati o< ko- linl „ ni izamrl> ozdažuje prebiTnloa 1(i'y jo značenja iza opstanak lista
jeg
pretplata. Imamo list, koji se mora održati, jer nam je potreban. Učinimo svi svoju dužnost.
Sve one pretplatnike, koji mijenjaju adresu, molimo, da nam to odmah jave jednom dopisnicom, da se izbjegnu pometnje u ekspediciji.
»Ob brdu«. Oberdank ni torej nemški priimek, (tudi v nemščini bi bila ta beseda nesmiselna), ampak je samo spačen Obrdanek, kakor je bil nosilec tega priimka spačen Slovenec.	X. X.
One pvetpLtniW koji suisgpbili
naš ček, molimo, da na pošti nabave novi i da nam tim čekom pošalju Pretplatu na broj 36.789.
Upozoravamo ujedno naše pretplatnike, da uprava »Istre« nema nikakve veze s upravom »Malog Istranina«, pa molimo, da se pretplata za »Istru« ne šalje čekom •dalog Istranina« i obratno, jer time može da nastane pomutnja u našim računima.
ORGANIZACIJAMA.
Upozoravamo organizacije, da za t'skrs kanimo izdati list s povečanimi ' rojem stranica. Da bi se ta naša namjera mogla ostvariti, potrebno te da već sada započnemo s -akcijom Sakupljanja oglasa, kako bi nam tro-s	taj specijalan broj bili ma-
nji. Mi smo organizacijama nedavno razaslali okružnicu, kojom ih molino, da imenuju svoje povjerenike Zcl sa »upljanie oglasa uopće. Molimo one organizacije, koje nam još na
0	v1r^1.ZI^1®u nisu odgovorile, da stvore ■zaključak i da nam jave, što su poduzele. u smislu naše okružnice. Uglasi su nam neophodno potrebni
1	inače, a naročito treba pristupiti što prije poslu za uskrsni broj »Istre«.
U BRNU,
Braća Čehoslovaci već su nebrojeno puta i na razne načine manifestovali svoju veliku ljubav i interesovanje za narod u našoj Julijskoj Krajini. U posljednjih par godina naročito. U svim prilikama, kad je to bilo potrebno, oni su digli svoj glas i izrazili odlučno svoje mišljenje o postupku fašizma u Julijskoj Krajini. U njihovoj štampi često se susreću vijesti i članci o našem životu i našim borbama, a nije mogao proći nezapažen od braće Čehoslovaka ni slučaj goričkog nadbiskupa blagopokojnog dra
slovačkoj se je štampi slučaj komentirao, a kad je dr. Sedej podlegao i preminuo, o njemu se je pisalo s velikom simpatijom. Kako sada saznajemo u subotu dne 30. januara prire-djena je u Brnu misa zadušnica za blagopokojnim našim nadbiskupom. Misu je služio brnski biskup. Prostrana stolna crkva bila je puna vjernika, koji su misi za dra. Sedeja prisustvovali. Na koru je pak pjevački zbor jugoslavenskih akademičara krasno pjevao pjesme žalobnice,
D JU JU PLES POD POKROVITELJSTVOM UGLEDNOG ( EilOSLO-VAČKOG DRUŠTVA.
Kako nam jedan ugledni prijatelj javlja pismom od 22. januara (avi-jonskom poštom!) dne 16. januara naše društvo istarskih iseljenika »Fran ina i Jurina« iz Hòbokena (USA), priredilo je svoi veliki godišnji ples u velikoj i prostranoj dvorani »Bohemian National Hali (Češki Narodni Dom) u New York City. Ples je bio pod pokroviteljstvom češkog
koje su dirnule sve prisutne i poten-1 uglednog društva »Bohemian Bene-cirala misao i osjećaj o mučeničkoj yolent and Literary Association«, što
smrti goričkog vladike. — Mi ne smijemo da zaboravimo ovaj gest sa-osjećanja i solidarnosti brnskog biskupa i bratskog čehoslovačkog naroda.
RATNI MANEVRI TALIJANSKE VOJSKE UZ GRANICU KOD ZADRA.
U subotu dne 6. o. m. završeni su trodnevni ratni manevri talijanske vojske uz jugoslavensku granicu blizu Zadra. U tim manevrima učestvo-vali su svi rodovi vojske, tako, na-primjer, teško topništvo, pješadija, odjeljenja strojnih pušaka, osam tankova, autornobilna odjeljenja, jedan bataljon biciklista i dva bataljona milicije. I to u dane, dok se talijanski delegati u Ženevi tuku u prsa i viču, kako je Mussolini jedini pravi pacifista na svijetu ...
IUCAÌ28 #5) 0	ÌLSCA128
u xrtas&L#s-y &U-&C
ILICA 118	-felepo**-	r.ica ?2S
svjedoči, da su braća Česi i u Americi veliki naši simpatizeri. Za ples je svirala glasovita češka glazba, poznata širom. Amerike pod imenom »Luna Park Band«, koja je uposlena ljeti u Luna Parku, Cuney Island, i čuje se svakidan u Radin. Zabava je bila veoma lijepo posjećena, većinom od istarskih iseljenika, kojih u onom kraju ima mnogo. Da nije bilo istog dana elitnog plesa »Jugoslavenskog kluba« iz New-Yorka, na parobrodu »Caryntia« od Canard Line, bila bi posjeta, još veća od strane braće iz slobodne Jugoslavije. Zabava je u svakom pogledu uspjela. Predsjednik društva g. Strillò darovao je lijepi srebrni pokal g. Randiću, bivšem predsjedniku društva kroz pet godina, a tajnici gospodjici Mary Vidošić (našoj saradnici) divni srebrni kip, koji predstavlja Sokola. (Danas dò-našamo ovaj kratki prikaz o plesu, a nadamo se, da ćemo moći doskora da donesemo opširniji prikaz i o drugim granama korisne djelatnosti tog našeg simpatičnog društva.)
GLAVNA SKUPŠTINA DRUŠTVA »ISTRA«.
Društvo »Istra« u Zagrebu održat će svoju redovitu godišnju glavnu skupštinu u nedjelju dne 21. o. mj. u 2 i pol sata popodne u dvorani »Kola« na trgu Kralja Aleksandra. Pozivaju se svi članovi, da se odazovu pozivu i da dodju na tu skupštinu, na kojoj će biti prikazan rad u prošloj godini i donesen program za budućnost.
Pripovijest »Istre«.
Zastava na vjetru
lOŽe Jeram	(Nastavak 6.
f ,	naglo ustane i učini par koraka po solo
sjetio je, da se je, u par mjeseci odsutnosti, i rijenju tudjega grada, u njemu stvorio jedan dru ^aoijt sud o kulturi velikoga naroda. U tom mo
vaìm U ']'e z^ada’ knjn su u njemu izgradili .U?.6 Uieči njegovih profesora, počela rušiti. P. riječima ovih jednostavnih muževa i mladića pa j a? -10 kamen za kamenom, i opravdana je bih ’ojazan, da sa zgrada sasvim sruši do temelja.
Da li se je on bojao, da li mu je bilo žao, št< nm -U n;ìemu (Jo-ad-'a? Osjetio je u sebi veliki , Zmnu’,a tu prazninu počela je da ispuniav; ,' a gnreina pomiješana voljom za otporom i bor uom proti svemu.
d . t -Momci, progovori Ciril, a glas mu je bi< ornrav momci, treba promisliti, da li je dru m;i(,)za V*’ da Priredju jete parade, ili zato, da spre
•	,	1 s cuPljate snagu za budućnost. Ako ne srni
a. na ces.ta- u javne dvorane, ostanite ovdje j) , ■ 116 smijete pjevati glasno, pjevajte u srcu Učku ce dan, kad će sve sabrane snage naći slobn „ . ramali i niti kapljica vaše moći ne će biti iz gubljena. U to vjerujte! U to vjerujte!
nn™ p-• JR fP°- Nastao je muk, kao da se očeku jr
”reó «ri'1f1’ k,0-|ih ni-ie M1°- 05i sa željno gledaie - rea su čeznula za takvim riječima.
_ tT °drži nam jedno predavanje! — reče neko rioJl-C 1	° msmo Imali Predavanja. Svakog pre
avaca koji nam dodje iz vana, hapse nam.
__ da Vam predajem? pitao je Ciril.
U- i 6 ~ kako Ìe drugdje. Kako živu naša ,1fv. a' Izakova je sloboda. Pa mi to doskora više
ovat O-ZuatlàMlsllk.éem0’ da;ie na čitavom svijetu < Ko, i da drugačije ne može uopće biti.
Opasno je to, — posumnja neko.
V tpiko je drugdje, to valjda ipak smijemo
kat'*- kad nam ni-ie stvarno moguće živjeti kuko živu naša braća, bar u mislima bit Ćemo s njima.
_U tom momentu otvore se vrata. Na pragu je stajao maieni, okrugli gospodin u sivom odijelu, e'ih četrdeset godina star, krmežljivih očiju,
•	.jaf> -m na pragu kao neki moćni gospodar. Čak -ic i ruke držao na hrptu i mrštio se. Njegova donja usnica izražavala je zlobnost i nadutost.
Ciril je ustao i uzdignute glave stajao je, ravan kao svijeća pred njim.
— Učitelj — šapne mn Štefan.
— Par mladića se je ustalo. Čekali su, što će biti, dok su ostali sjedili na svojim mjestima bezbrižno.
Kad je učitelj opazio Cirila pred sobom, tržimo se je, lice mu se više nije mrštilo, čak i ruke je spustio s hrpta. Već se je htio okrenuti i otići, ali ruka mu je i nehotice segnnla za šeširom i digla ga s glave.
Tad je istupio Ciril, lako se je naklonio, pružio učitelju ruku i rekao:
— Dozvolite, da vam se predstavim: akademičar Ciril Mislej.
— Giovanni Zorzut, maestro, — promrmlja talijanski i pruži Cirilu ruku. Izmjeri ga očima, a zatim pogleda po zidovima sobe, kao da traži na njima neke naročite izmijene, digne ponovno šešir: »Buona sera!« — okrene se na peti i ode.
—• Da li se je to dogodilo prvi put? — zapitao je Ciril.
— Svaku večer — odgovoriše mu. — On je naš nadzornik. Po neki put stoji pred vratima, pa i sa ceste osluškuje.
Dolje su se s bukom zatvorila vrata.
— Govorit ću, — reče Ciril i postavi se na čelo stola. — Govorit ću o čemu god želite. 0 tome, kakve je najveće pravice postigao čovjek uopće na svijetu, koja je mjera slobode najveća. Kazat ću vam, kako živu naša braća. 0 nama ne ću govoriti. Kako mi živimo, to svako zna. Svako neka sam u sebi oživi sjećanja, svako neka sam upore-djnje s onim, što ću Vam ja pričati. Svako neka sam zaključuje!
Mladići i muževi okupili su se oko stola. Oći sviju bile su uprte n Cirila, koji je digao glavu i glas i davao svojim riječima naglasak pokretom ruke.
Govorio je o nacionalnim borbama raznih naroda, plemena i slojeva za slobodu. Opisao je veličanstvo čovječje slobode u punom svijetlu. Govorio je o čovjeku, koji je brat čovjeku, koji sam odlučuje o svojoj sudbini, koji je sam svoj sluga i sluga skupnosti, samo svoj gospodar i gospodar skupnosti. Opisao je državu slobodne braće. Po poljima u slobodnoj domovini seljak ore za sebe. Plaća porez, da se u školama uče njegova djeca u materinskom jeziku, a da nisu mučena zato, jer ne znaju progovoriti jezikom koji nije njihov.
Ornžnik govori s njima u materinskom jeziku. Po svoj zemlji se čovjek kreće slobodno, smije prire-djivati veselice, čitati slovensku i hrvatsku knjigu i novinu i pjevati svoju pjesmu. Po svojim pre-stavnicima u skupštini izabire i odredjuje zakone.
Govorio je mnogo, nabrajao je mnogo. Bio je zanesen, crven u licu, vatren u riječima. Nije vidio, što se dogadja oko njega. Vjetar, koji je udarao u prozore, krijepio ga je i davao mu je snage, oči, koje su netremice gledale u njega oduševljavale su ga.
— Da li su oni, koji imaju punu slobodu svi-jesni svoje slobode? Mi smo svijesni, što ona znači i znamo da je cijenimo, jer nismo njeni dionici...
Tako je govorio ljudima, koji su ga slušali. Vidio je, kako se napinju mišići na njihovim licima, kako im usta piju čudo od riječi, kako im srce prima glasove o slobodi,' kako se napaja na tom izvoru. Bilo je tiho, da bi se čuo zuj muhe, kad je utihnuo Cirilov glas. Samo oči su plivale nekud po bajnim predjelima nepoznatog svijeta, koji je bio daleko... Vječita čežnja čovjeka za slobodom je kiptjela iz svakog atoma na tim ljudima.
Ciril je sjeo. Tek sad su se ljudi trgnuli. Ruke su zapljeskale. Od svih u grlu zaostalih riječi izvila se je jedna jedina i rekla, muklo, tiho:
—- Dobro!
Ta riječ značila je zahvalnost. Ne za poduku, jer su oni o svemu tome već davno sanjali, nego za okrepu i snagu, koja je provejavala iz Cirilovih riječi i prodirala u njihove duše, bodrila ih i budila u njima nave snage.
Iz svečanog muka, koji je nastao kao po najsvetijem činu, jedva da je izrečena koja riječ. Svako se je bojao preči iz tog stanja u svagdašnjicu i oskvrnuti osjećaj, koji je napunio tamne, vlažne stijene čitaonice.
— Deklamirajmo! — reče neko.
Mladić, koji je imao kao djevojka nježan obraz, stupio je na stol i započeo, jednakomjernim pokretima ruku, kao da bi sijao zrnje na njivi, deklamirati Gregorčiča:
»Vstani borni narod moj,
do đnes v prah teptan!...«
Otvorenih ustiju slušali su pjesmu, kao neko otkriće, ma da su je čuli već toliko puta.
(Nastavit će se.)
»VEZ« IZLAZI U ZAGREBU. |
Poznati mjesečni list za žene, koji je bio osnovan u Trstu 1926. godine i koji je tamo izlazio do konca 1928, bio je kako je poznato, kad je u Trstu zabranjen, prenesen u Ljubljanu, te je tamo izlazio 1929., 1930. i 1931. U januaru ove godine je uprava »Veza« prenesena iz Ljubljane u Zagreb i već je prvi broj sedme godine izišao pred nekoliko dana u Zagrebu u novoj lijepoj opremi i bogat štivom, koje interesira ženu i djevojku, te ručnim radovima i krojevima. Taj list, koji je već raširen medju tisuće : i tisuće čitateljica, treba da se još više raširi, jer to i zaslužuje. Pretplata za cijelu godinu iznosi 48 dinara za pol godine 25, a za četvrt godine 12.50 dinara. Pretplatite vašu ženu, vašu kćerku, sestru ili zaručnicu i preporučite list poznatima. Pomoći ćete jednu akciju, koja je bila pokrenuta kao prva akcija za obrazovanje i organizovanje naših žena u Istri. »Vez« se mora očuvati, da bi tamo gdje je započeo mogao opet jednom prekinuto djelovanje nastaviti. Uprava »Veza« je u Zagrebu u Ra-dićevoj ulici 26.
NEPRILIKE JUGOSLAVENSKIH PUTNIKA U ITALIJI.
Kako javlja zagrebački »Jugoslavenski Lloyd«, putnici iz Jugoslavije koji dolaze u Italiju ili samo prolaze Italijom, izvrgnuti su vrlo strogoj kontroli. Policijski ih organi zaustavljaju, ispituju i pretražuju i uopće se prama njima prakticiraju takve metode, kao u nijednoj drugoj državi. Trgovci Jugoslaveni, koji imaju stalne veze s trgovačkim krugovima u Italiji, bili su do sada koliko toliko nesmetani u svojim putovanjima po Italiji. Sada je i na njih proširena stroga kontrola, i to gotovo u većoj mjeri nego na ostale putnike. Trgovci, koji su posljednjih dana bili u Italiji svi se redom tuže i opisuju neobične metode, kojima su se morali podvrći na granici, u Trstu i u drugim krajevima, a radi toga su u svojim poslovima imali velikih šteta. Povredjeni trgovci će zato preko s\oje staleške organizacije izručiti o tome na kompetentnom mjestu posebnu spomenicu. — Tako se eto do-gadja putnicima jugoslavenskim državljanima. Dok to čitamo u »Jugoslavenskom Lloydu«, u drugim listovima čitamo, da se orgnaizuje u Zagrebu i ostalim hrvatskim mjestima jedna velika ekskurzija za — Rim...
NAJSTARIJI ISTRANIN ŽIVI U LJUBLJANI.
Dr. Janko Tavzes piše u ljubljanskom »Jutru« jedan opširan i simpatičan članak o 99 godišnjem Petru Cotiču, rodom iz Oprtlja u Istri, umirovljenom listonoši, koji živi već od 1873 u Ljubljani. Za visoku starost Cotič je još dosta na snazi i mogao bi da doživi i predje stogodišnjicu. Nije isključeno, da je 99 godišnji Petar Cotič najstariji Istranin. Stanuje u Ljubljani na Bleiweisovoj cesti 7, dosta bijedno, i bilo bi lijepo, kad bi se starcu u posljednjim danima života na bilo koji način pomoglo.
DESETGODIŠNJA GLAVNA SKUPŠTINA JUGOSLAVENSKE MATICE PODRUŽNICE U OSIJEKU.
U nedjelju, 14. o. mj. u 9.30 u jutro održaje u vijećničkoj dvorani Komore za trgovinu, obrt i industriju glavnu skupštinu podružnica Jugoslavenske Matice u Osijeku i to kao skromnu proslavu svog 10-godišnjeg opstanka. Kako mjesni odbor izvješćuje, doći će na ovu skupštinu i predsjednik banovinskog odbora u Zagrebu g. dr. Živko Petričić, bivši ministar, a bit će i pozvani i istarski izbjeglice, koji žive u Osijeku i okolici. —
GLAVNA SKUPŠTINA ZADRUGE »ISTARSKI DOM«.
U nedjelju dne 14. o. mj. u 2 i pol sata popodne održaje se u Obrtničkom zboru na Mažuranićevorn trgu godišnja glavna skupština zadruge »Istarski Dom«, na koju se svi članovi pozivaju.
»ISTARSKA RIJEČ« KAO BULE-TIN NA ENGLESKOM JEZIKU U AMERICI.
Kako saznajemo, naš prijatelj g. Vlabo Vlahovič, publicista u Union City (Sjedinjene Države Amerike), ima ovih dana da izda na engleskom jeziku prvi broj jedne nove »Istarske Riječi« (»Istrian Word«) u malom formatu antitašističkog buletina »Italia«. Svrha tog buletina bit će iniormiranje naših iseljenika i američke javnosti o prilikama i dogo-đjajima u Julijskoj Krajini. U prvom broju imao bi biti, naprimjer, prikazan ulazak Italije u rat i Londonski pakt, a od novijih đogođjaja smrt nadbiskupa Sedeja i uzrok te smrti itđ. Donašat će i po koju bilješku na našem jeziku. Nema sumnje, da je ovaj pothvat hvalevrijedan i da zasluži priznanje i potporu sviju. Svijet treba da se informira o onome, što nam se đogađja. Svaka smišljena i dobro provedena propaganda dobro dolazi, a pogotovo u javnosti kao što je američka. Mi preporučamo našim prijateljima u Americi, da se pretplate na »Istrian Word«, koja će za čitavu godinu stajati 1 dolar.
OPET JEDNA NOVA LISTA PROMIJENJENIH PREZIMENA
Trst, februara 1932. — Tršćanski prefekt izdao je ovih dana opet nekoliko desetaka novih dekreta, kojima se mijenjaju slavenska prezimena u talijanski oblik Medjn ostalima promijenjena su prezimena:
Babič u Balbi, Kocjančič u Galiziani, Jankovič u Gianni, Valič u Valli, Vatovec u Vatta, Milob u Millo, Marc u Marzi, Mavrič u Mauri, Maver u Mauri, Mejak u Meacco, Mihalič u Michelli itd.
UDRUŽENJE »ISTRA-TRST-GORICA« U BEOGRADU.
Da bi što bolje odgovaralo svojim ciljevima, naročito pomažući svoje siromašne članove. Udruženje je uzelo u rasprodaju »Album Južne Srbije«, od čega ima znatan prihod.
Album J, S. je vanredno umjetničko djelo akademskog slikara i profesora umj. škole u Beogradu, g. Ljube Ivanoviča. Sadrži 40 (četrdeset) krasnih crteža veličine 30x40 cm, koji pretstavljaju starine i prirodne ljepote Južne Srbije.
Djelo je preporučeno od Min. Prosvjete br. 1986 od 23 I. 1931. godine.
Uramljivanjem pojedinih crteža, svakome je omogućeno, da svoj dom ukrasi sa umjetničkim stvarima.
Cijena je Albumu 100 (sto) dinara franko za svako mjesto.
Udruženje ovaj Album svakome najtoplije preporuča.
Narudžbe slati na Udruženje »Istra-Trst-Gorica« u Beogradu, Preševska ul. 21.
NAŠI ZEMLJACI U BEOGRADU U SOKOLU.
Na 19. ov. mjes. održavala su sva Sokolska društva u Beogradu godišnje skupštine. Na skupštinama su izabrana nova star-ješinstva, u kojima ima i naših zemljaka. Tako u Sokolu III za tajnika je izabran g. Ivan Trinajstič, učitelj i tajnik Udruženja I. T. G., za. članove uprave g. Josip B i z j ak, stolar i g. Marijan Černovec priv. činovnik.
U Sokolu IV. na Cukarici, gdje ima znatan broj naših, izabran je za podstaro-stu g. Franjo Svetličič, stari Sokolaš i bivši starosta Sokola Zamet-Kantrida.
■talila se ie ipak obvezala !
I ako u ugovorima o miru Italija nije pre-uzela nikakvih obveza u pogledu manjina, ona se obvezala prama Ligi Naroda.
Godine 1922. podnijele su letonska i finska delegacija na skupštini Lige naroda predlog, da se sve države jednom konvencijom obvežu na zaštitu manjina, ali je na pritisak delegacije zainteresovanih država, to jest onih država, u kojima ima manjina, taj predlog povučen. Umjesto toga su prihvaćene 21. septembra 1922. na skupštini Lige naroda rezolucije, kojima se ide za tim, da se postupak u stvari zaštite manjina u državama, vezanima ugovorima na zaštitu manjina, ubrza i kojima se nastoji odrediti karakter zaštite manjina u svim državama. U trećoj rezoluciji se voli:
»Skupština, priznavajući temeljno pravo manjina na zaštitu sa strane Lige naroda, ističe naročito, da je dužnost svih osoba, koje pripadaju manjinama po rasi, religiji ili jeziku da saradjuju kao lojalni državljani s političkim narodom, kome sada pripadaju.«
Postupak s manjinama, koji se traži u ugovorima za zaštitu manjina je prema tome minimum pravednosti i tolerancije, koji se od svake države, koja je član Lige naroda, traži. Skupština Lige naroda od 1922 je taj minimum pravednosti i tolerancije u oostupku s manjinama smatrala preduvjetom. koji se mora zagarantovati, da se uopće uzmogne biti primljen u Ligu naroda. Skupština Lige naroda od 1922. smatra, da je taj minimum pravednosti i tolerancije u nostupku s manjinama, sam po sebi razumljiv, pa da te države, samo za to nije potrebno vezati posebnim ugovorima u tom pogledu, jer će one to i bez tih uarovora kao ugledne članice Lige naroda i članice kulturne zajednice država provoditi.
Italija je takođjer jedna od država, koje nisu vezano ugovorima na zaštitu manjina. Ali je i Italija bila zastupana na skupštini Lige naroda od 1920., a osobito na skupštni Ligo naroda od g. 1922., kad su donesene spomenute rezolucijo.
Pa kako Italija postupa s njemačkim i jugoslovenskim manjinama? Da li su tim manjinama zagarantovana sva ona prava, koja su zagarantovana manjinama u onim državama, koje su se ugovorima obavezale na zaštitu manjina?
Iz principa međjunarođnog prava i morala, na kojima je osnovana Liga naroda, te specijalni sistem zaštito manjina, slijedi sama po sebi obveza Italije, da s manjinom u Italiji postupa, bar onako pravedno i libe-
ralno, kako bi u smislu ugovora o zaštiti manjina morale sa svojim manjinama postupati države, koje su ugovorom za zaštitu manjina vezane. To slijedi iz principa, na kojima je osnovana medjunarodna kulturna zajednica naroda uopće, a kulturna zajednica država, koje su članice Lige naroda napose. Naravno, da je predpostavka, moralnog prava članova medjunaredne kulturne zajednice i članova Lige naroda, da od Italije traže, da s manjinama pod njezinim suverenitetom postupa prema četvrtoj rezoluciji skupštine Lige naroda od 1922 da i manjine ispune svoju dužnost lojalnosti prema Italiji, pod čiji suverenitet su ih smjestili mirovni ugovori.
Tvorci novog pravnog i političkog reda, osnovanog na mirovnim ugovorima, smatrali su i lojalno saradjivanje manjina u državama i njihovu internacionalno zaga-rantovanu zaštitu sretstvima učvršćenja međjunarođnog pravnog i političkog reda, stvorenog mirovnim ugovorima.
To je razlog, zašto se cijelo svjetsko javno mnijenje interesuje, da postupak s manjinama bude u skladu s medjunarod-nim pravom i moralom, a postupak manji-iu u skladu za državnim zakonima. O is-"avnom nostupku s m rnjinama i lojalnom držanju manjina ovisi mir i sigurnost država. O tom ovisi smirenje u pravnom i političkom redu, stvorenim mirovi; m "ovorima. O tom ovisi osjećaj sigurnosti država i smanjenje i ograničenje oružanja. O tom ovisi gospodarska i financrijalna konsolidacija, te kulturni i socijalni napredak naroda i čovječanstva.
Interes cijele medjunarodne kulturne zajednice, a napose interes svib država, koje su članice Lige naroda, zahtijeva, da svaka država, pa bila vezana ugovorima u zaštitu manjina ili ne bila, sa svojim manjinama postupa tako, da uslijed nehumanog i nemoralnog postupka ne dodje u opasnost svjetski mir i red.
Sve državo, koje su članice Lige naroda, obvezale sn se paktom Lige, da će strogo poštivati odredbe međjunarođnog prava, koje je sada mjerilo, koga se svaka država mora držati. I zaključci skupština Lige naroda su za države, koje su te zaključke usvojile, izvor modernog međjunarođnog prava. Ti su zaključci za te državo internacijonalne obveze, koje so moraju poštivati.
I
GRADSKA ŠTEDIONICA
Općine slobodnog i kralj, glavnoga građa Zagreba Obavlja najkulantnije sve burzovne kao i ostale bankovne poslove — Iznajmljuje sigurnosne pretince (Safe-Depot).
Za sve obveze,a napose za uloške jamci općina slob. i kr. glavnoga grada Zagreba
U smislu članka 11. točka 2. pakta Lige naroda može svaki član Lige naroda, prijateljski svrnuti pažnju skupštine iti savjeta Lige naroda na svaku okolnost, koja jc kadra da poremeti i medjnnarođne odnose, pa koja prijeti da će poremetH mir iii (dobar sporazum medjn narqHiroat )o kome mir ovisi.
Nije li postupak s manjini, ma u Italiji takova jedna okolnost, pa ne bi ii bilo u interesu mira. kad bi koji član društva naroda prijateljski upozorio savjet ili skupštinu Lige naroda na tu okolnost?
Glasovi štampe
»Slovenski Tednik« — glasilo emigranata" iz Julijske Krajine n Argentini, piše u jednom članku namijenjenom ženama, emigrantkama izmeđju ostaloga i ovo:
»Predvsem pa pomni, o mati, koliko morajo prestati naše matere v zasužnjeni domovini , v tužni Primorski in vse to radi svojih otrok, ki jih v potujčevalmeah mučijo in tepejo, v usta pljuvajo, z iglami zbadajo in z drugimi mukami mučijo. Vse to morajo pretrpeti in molčati, a vseeno so ostale zveste svojemu narodu. Mnogo je tudi takih mater v zasužnjeni domovini, ki uče svoje malčke v prostem fesu pisati in citati našo lepo slovenščino, čeprav so v vednem strahu, da jih pri tem narodnem delu in ljubezni do svojih otrok no zalotijo one črne pošasti, kajti zagovarjati bi se moralo pred črno sodnijo za njih narodno delo v svoji družini.
Slovenske matere, vzemite si na zgled in ravnajte se po teh primorskih ženah, kajti one so slovensko učiteljice svoje djcce v zasužnjeni domovini in vršijo svojo na« rodno dolžnost kot zavedne slovenske ma tere. Slava njim, ki so žrtvujejo sa naš slovenski narod in za bodočnost načegar slovenskega naraščaja v rohstvu."
*
»Jutarnji List«, koji izlazi u Zagrebtì piše u jednom članku i ovo:
»Uspomena na Dohriln nije samo stvar Istrana, istarskih Hrvata i Slovenaca, gdje god se oni danas momentalno nalazili, da li u Istri ili izvan njezinih granica. Po prirodi same stvari, Dobrila kao vettkt čovjek Istre, on pripada cijelom našem narodu, jer je on najveća emanscija Istre — jednog i ako malenog dijela hrvatskog na« roda u njenom doprinosu nacionalnom ko, lektivu. Danas gotovo ovaj momenat dobiva na važnosti i opsegu, jer je pravoj Istri nemoguće da oda počast svome ocu i dobročinitelju tamo na domaćem terenu u kraju u kalem je veliki biskup djelovao, dizao i stvarao narodnost. Uz to, Dobrila i inače, po svojem odgoju što ga je stekao u Karlovcu kod Franjevaca u gimnaziji, po svojim vezama što ih je imao i podržavao kroz sve vrijeme svoga djelovanja sa ostalim najuglednijim narodnim prvacima u Hrvatskoj i Dalmaciji, a povrh svega toga po svojem ispravnom narodnom osvjedočenju, pojava je koja s najvećim pravom zaslužuje poštovanje cijeloga našega naroda«.
*
»Hrvatski Rađiša«i — mjesečna revija u svojem trećem broju donaša članak » Doj
brili od J. Jurinjaka.
»
»Gospodarstvo« list za naše iseljenike, koji izlazi na slovenskom, hrvatskom i španjolskom jeziku n Buenos Airesu n svom broju od 26. decembra donaša na prvoj strani pod krupnim naslovom »Istrani« u cielosti članak »Pred novim zadacima«», koti je izišao u našem listu 10. decembra, u kojem se govori o promienarna oko našeg lista i upozorava iseljenike na nr.š list.
*
»Avanti!« —- glasilo talijanskih socijalista maksimalista, koje izlazi n Parizu, javlja: »Sjedište municipija i fašja u Svet-vinčentu u Istri uništio je požar podmetnut noću od nepoznatih lica. Svi dokumenti municipija i fašja uništeni su. Nijedan stanovnik sela nije htio da po-m a ž e gasiti požar. Šteta iznosi oko 200.000 lira.«
»Siid Tiroler« — glasilo njemačkih emigranata iz Južnog Tirola pod Italijom n broju od i. februara prenaša iz jednog od posljednjih brojeva »Istre« 10 najinteresantnijih naših vijesti.
Boli tužne emigrantke
Zlata domovina, zemlja rodna moja, slušaj, kaj Te prosi tužna hčerka Tvoja! Hrani zvesto svojo moč kamnito, da sovrag oskruniti ne more niti Tebe, niti Tvojega imena.
Hiša rojstna, kdaj zasije solnee, kdaj zasije sreča nam vrnitve?
Kdaj junak zbudi se, ki nam vrne Tebe, rodna hiša in to zemljo?
Morda vzdihi porodé ga trpki?
Morda vsklije nam iz solz semena?
Pač ne bodo ga rodili vzdihi!
Pač ne vsklije nam iz solz semena! Vrne nam jo samo VERA NASA!
NAŠE UPANJE — IN LJUBAV NASA?
t Žarko Arnšek.
VTlii“nik i izdavač: Konzorcij advokat. Samostanska 16. Tiskara C
»Istra«. Samostanska ulica 16. - Urednik: Ive Mihovilović, Hercegovačka 35. - Za uredništvo odgovara:	Dr. Fran Brnčić,
’. Albrecht (P. Aciuger). Zagreb, Radičeva ulica 26. — Zn tiskam odgovara: Petar Acmger.Zagreb. Gnndnlieeva ulica broj 22a.