KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 80 (3).
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JUNA 1936-
PATENTNI SPIS BR. 12338
Dipl. Ing. Schuster, Wilheliti, Eisenerz, Austrija.
Zaptiveno zatvaranje za gas obrtnih i koje se mogu izvrtati, aparatura,
kao peći doboša ili t. sl.
Prijava od 14 marta 1935.	Važi od 1 jula 1935'..
Traženo pravo prvenstva od 21 marta 1934 (Austrija).
Aksijalno zaptivanje obrtnih, i koje se mogu izvrtati, aparatura, kao peći, doboša ili t. sl. skopčano je sa znatnim teškoćama, koje imaju svoj razlog u neizbežnim netačnostima izvođenja i u po-meranju van svoga ležišta pokretnih dolova izazvanom abanjem. Kod uređaja, koji rade sa višim temperaturama (kao peći, doboši za sagorevanje, doboši za sušenje i t. si.) javljaju se osim toga toplotna istezanja i promene oblika (de-formisanja), usled kojih u početku postojeća tačna podešenost kretanih delova biva veoma brzo poremećena. Uz to dolazi i to, da su mnogobrojni do sada upotrebljavani organi za zaptivanje, kao velike zaptivajuće kutije, lavirintni zap-tivači, zatvarači pomoću kože i t. si. veoma osetljivih prema toploti i prašini i pri jedanput nastalom oštećenju veoma breo gube svoju sposobnost za funkcio-nisanje. Sve ove okolnosti imaju za po-sledicu, da se u mnogim slučajevima, u kojima bi se inače veoma želelo dobro zaptivanje, napušta ova želja i primaju se nezgode koje su sa ovim u vezi; u drugim slučajevima u kojima je neophodno potrebno potpuno zaptivanje, mora se pristupiti čestim opravkama ili potpuno novim inače neželjenim promenama u celo-kupnoj konstrukciji postrojenja.
U cilju isključenja ovih teškoća ovaj pronalazak koristi priključna tela (glave), koje se slobodno pokretno vešaju ili podu-
piru u blizini njihovog težišta i pomoću pokretnih spojenih delova se nalaze u vezi sa nepomičnim delovima agregata (gasne cevi, kanali, korita za materijal i t. si.). Ove se glave elastično pritiskuju na obrtni deo aparature, tako, da sa potpornom i zaptivajućom ravni, koja je upravna ili skoro upravna prema obrtnoj osi, potpuno naležu na obimni deo i sa-učesKuju u svima kretanjima sa izuzetkom obrtnog kretanja.
Za podupiranje glava služe izvrsno balansne poluge, zatim popustljive opruge i drugi organi sa sličnim dejstvom. Pritiskanje u aksijalnom pravcu može da se izvede pomoću tegova, opruga ili drugih uređaja sa sličnim dejstvom i vrši po pronalasku nezavisno od vertikalnog podupiranja, usled čega vodeći računa o pro-menljivim unutrašnjim pritiscima i u potpornoj i zaptivajućoj površini, kao što= će kasnije biti navedeno, može biti postignuta sasvim određena raspodela pritiska. Odstupanje glave duž potporne i zaptivajuće ravni koja je upravna prema obrtnoj osi sprečava se po pronalasku time,, što su obe zaptivajuće površine na podesan način uzajamno centrisane. Saobr-tanje glave se čini nemogućim pomoć« organa, koji su po pronalasku tako raspoređeni, da male sile koje sprečavaju sao-brtanje bivaju primane centrišućim prstenom, bez štetnog uticanja na ravnotežno stanje glava. Za vezu glava sa nepo-
Din. 15 —
mičnim delovima služe izvrsno poznati zatvarači sa tečnošću, zatim creva ili druge slobodno pokretne veze, od kojih prvo pomenute kao što će kasnije biti navedeno — po pronalasku bivaju snabdevene cilju odgovarajućim pomoćnim uređajima.
Ovim merama postignuto stalno i potpuno uzajamno naleganje zaptivajućih površina omogućuje, da se samo zaptivanje sprovede na jednostavan, uspešan i za rad siguran način koji odstupa od dosadašnjih izvođenja. Zatvaranje se izvodi u potpornoj i zaptivajućoj ravni koja je upravna prema obrtnoj osi, pomoću dva zaptivajuća prstena koji uzajamno klize jedan na drugom, i od kojih je jedan snabdeven jednim ili više prstenastih žlebova. Ovo se po pronalasku pune tečnošću koja se nalazi pod statičkim pritiskom, koji se raspodeljuje na ćelu zap-tivajuću površinu i jednovremeno služi za zaptivanje i mazanje. Uključenjem kruženja tečnosti može ova tečnost da bude korišćena i za hlađenje zaptivajućih površina.
Neka na ovom mestu bude ukazano da pritisak izazvan aksijalnim pritiskom mora biti veći no najveći pritisak tečnosti koji vlada u zaptivajućoj površini; u drugom slučaju zaptivajuće površine zjape razmaknuto i tečnost delimično ističe, Pošto pritisak tečnosti odozdo prema gore opada, to su kod u težištu poduprte potpuno uravnnotežene i središno pritisnute glave u gornjim delovima zaptivajuće površine nepotrebno visoki rezultujući površinski pritisci, koji imaju za posledicu povećanje otpora trenja. Po pronalasku se ova nezgoda otklanja na taj način, što se glava tako podupire odnosno pritiskuj0, da se ona u donjim delovima zaptivajuće površine, odgovarajući povećanom pritisku, jače priljubljuje no u gornjim.
Kako se ovaj cilj može postići biće u sledećem pokazano na nekolikim pri-merima: Glava se može podupreti u njenom težištu, a njena težina da se ne uravnoteži potpuno; glava koja teži da se spusti priljubljuje se tada uz donje de-love zaptivajućih površina jače no uz gornje neizravnata težina biva primana prstenom za centrisanje. Ali se t*kođe može zamisliti, da se glava potpuno uravnoteži, a da se otporna tačka postavi između težišta i zaptivajuće površine, tako, da glava teži da se izvrne; i u ovom slučaju se ona priljubljuje u donjim delovima zaptivajuće površine jače no u gornjim delovima, a da ipak neizravnate težinske komponente ne moraju biti primane centrisanjem. Može :se takođe i glava u težištu poduprti i potpuno uravnotežiti, a da se napadna
tačka sila koje deluju u aksijalnom pravcu spusti ispod srednje linije, čime se isto tako postiže nameravana raspodela pritiska.
Razume se da su moguće i kombinacije ove tri mere ili druga sredstva za izvođenje po pronalasku željene raspodele pritiska; bitno je samo, da se specifični površinski pritisci u celoj oblasti zaptivajuće površine budu tako podešeni, da postoji skoro konstantan povećani pritisak u odnosu prema mesnom piitisku tečnosti.
Za izbegavanje obrazovanja strugotina na zaptivajućim površinama bitno je da prsten snabdeven žlebovima bude izveden iz mekšeg materijala, no naspramno nalazeći se glatki prsten. Prsteni se ližu samo na čeonim površinama i to ravno, i mogu ostati tako dugo ugrađeni, dok se skoro potpuno ne istroše. Abanje na potpornoj površini centrišućeg prstena je veoma malo, pošto ovde normalno na obrtnu osovinu delujuće sile mogu podesnim uravnotežavsnjem biti dovedene skoro nanulu Dalje je važno, da zaptivajuće površine budu trajno održane čistim; u ovom cilju se po pronalasku postavljaju žlebovi u obimnim prstenima i čiste se pomoću ispada koji u ove zahvataju, i koji polaze od nenomičnih prstenova.
Za vezu u izvesnim granicama slobodno pokretne glave sa nepomičnim delovima aparature (cevasti i kanalni priključci kanali i t. si.) preporučuju se u mnogim slučajevima poznati zatvarači. Oni ipak imaju nezgodu, da se veoma iako pune prašinom i da pri visokim temperaturama gasa pod uticajem zračeče loplote i stalne promene gasa isparuje znatan deo zatvarajuće tečnosti. Ove se nezgode po pronalasku otklanjaju time, što se na glatku unutrašnju ivicu oboda za tečnost poslavlja glatko prstenasto zašt.tno telo, koje je što je moguće tačnije ali Inko pomerljivo umešten u zvono za gnjuranje. Ovo telo ima prema unutra nagnute površine, po kojima klizi prašina koja se taloži. Pošto se telo za zatvaranje u horizontalnom pravcu može pomeriti po unutrašnoj ivici oboda i u vertikalnom pravcu u zvonu, to ono ne sprečava ni na koji način uzajamnu pokretljivost zvona i zdele.
Jedan primer izvođenja predmeta pronalaska predstavljen je na priloženom na-crlu, i to: si. 1. 2 i 3 pokazuju podužni presek, čeoni izgled i izgled odozgo ukupnog uređaja, dok si. 4 pokazuje jedan detalj u podužnom preseku i uvećanom razmeru, naime vezu pokretne glave peći sa nepomičnim delovima aparature.
Na prstenovima i valjcima nalazeći se doboš a (peć. doboš za gorivo, doboš za sušenje, doboš za mlevenje ili t. si.)
nosi obimni zaptivajući prsten b sa žlebom c. Na njega se u izvesnim granicam slobodno priključuje pokretna glava d, sa glatkim zaptivajućim prstenom e, koji, u cilju centrisanja, spolja obuhvata prsten d. U zaptivajućem i centrišućem prstenu e predviđeni su kanalići za dovod zatvarajuće tečnosti i za odilaženje vazduha, koji se završavaju u sudu f za ulje i cevi g za ispuštanje vazduha; ova može podesno biti upotrebljena za uvodjenje ispada za čišćenje. Glava d je pomoću zatvrača h i h’ za tečnost vezana sa nepomičnim delovimi i i i’ i pomoću poluga j i j’ na zatezanje pomoću u ležištima k i k’ nošenih poluga 1 i 1\ i pomoću protivtegova m i m’ biva održavana slobodno lebdeći. Pritiskanje u aksijalnom pravcu vrši se pomoću poluga n i n’ na zatezanje uz potrebu nosečih krakova o i o’ i zavrtanjskih opruga p i p’. Na noseće krake
0	i o’ u vertikalnom pravcu delujuće poluge r i r’ na zatezanje sprečavaju u oba pravca saobrtanje glave; one su postavljene u središnoj ravni centrišućeg prstena
1	imaju u odnosu prema čvrstim oslonim tačkama s i s’ toliko slobode, koliko je u nužnim granicama potrebno za slobodnu pokretljivost glave d.
U si. 4 je pretstavljena veza pokretne glave peći sa nepomičnim delovima uze pripomoć zatvarača h za tečnost. Pri tome je zvono za gnjuranje obeleženo sa t, a nepomični obod sa u i naročito zaštitni prsten sa x. Zaštiini prsten se nalazi na glatkoj unutrašnjoj ivici oboda u za tečnost i umešten je lako pomerljivo u zvono t za gnjuranje. Prema unutra nagnute površine prstena odvode prema unutra tiložeću se prašinu, a da prsten ne utiče štetno na slobodno kretanje između đelova t i u. Zaštitni prsten sprečava skoro potpuno taloženje prašine u unutrašnji prostor oboda, zaštićuje zatvarajuću tečnost od zračeće toplote, prekida promenu gasa i isparivanje i pri naglim povećanjima pritiska (eksplozijama) ugušuje udar koji deluje na zatvarač tečnošću. Oblik zaštitnog prstena x upravlja se prema obliku.
Neka je još istaknuto, da je za suštinu pronalaska svejedno kako se osovina doboša nalazi u prostoru; ona može biti vodoravna, nagnuta ili biti i vertikalno postavljena. Time se menjaju samo sile koje su potrebne za uravnotežavanje i za aksi-jalno pritiskanje. Razume se da je takođe moguće da se između zaptivajućih površina umesto tečnosti mogu uvesti polučvrste materije, kao mazivne masti ili čvrste materije, kao grafit.
Pronalazak je podesan kako za aparature koje se mogu izvrtati, kao za Martin-peći i mešalice, tako i za obrtne uređaje,
kao obrtne retorte, obrtne peći, doboše za sušenje i t. si.; on obezbeđuje potpuno zaptivanje i tada, kada se aparatura širi i deformiše ili kad se javljaju skretanja osovina ili druge grublje nepravilnosti u radu peći ili doboša. Abanje na zaptivajućim površinama je, zahvaljujući dobrom mazanju malo i bez uticaja na zaptivenost, pošto se zaptivajuće površine nalaze stalno pod uzajamnim snažnim zavetaranjem. Isticanje tečnost iz zaptivača je tako malo, da je raspored kruženja tečnosti većinom izlišan.
Patentni zahtevi:
1.	) Zaptiveno zatvaranje za gas obrtnih, i koje se mogu izvrtati, aparatura, kao peći, doboša i t. si. uz upotrebu slobodno pokretnih i u blizini svog težišta poduprtih priključenih tela (glava), naznačeno time, što se ova pomoću uaročitog nezavisno od naprave za vešanje dejstvujućeg uređaja elastično priljubljuju uz prema obrtnoj osi upravnu ravnu zaptivajuću površinu kretane aparature, pri čemu zaptivajuća površina jednovremeno služi kao potporna površina za priključno telo.
2.	) Uređaj za zatvaranje po zahtevu 1, naznačen time, što se između prstenasto izvedenih i prstenastim žlebovima snabde-venih zaptivajućih površina uvodi kakva tečnost koja se nalazi pod statičkim pritiskom i koja jednovremeno služi za zaptivanje, mazanje i hlađenje ovih površina.
3.	) Uređaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je glava (d) centrisana prema obrtnom telu (na primer pomoću prstenova) (b i e),
4.	) Uređaj po zahtevu 1 do 3, naznačen time, što su glave tako odgurane protiv saobrtanja, da male sile koje sprečavaju saobrtanje bivaju primane potpornim površinama centrišućeg organa, a da ne utiče na ravnotežno stanje glava.
5.	) Uređaj po zahtevu 1 do 4. naznačen time, što glave bivaju tako poduprte, odnosno, tako pritiskane, da se one — odgovarajući odozgo prema dole sve većem pritisku tečnosti — u donjim delovima zaptivajućih površina nalaze jače priljubljene no u gornjim delovima.
6.	) Uređaj po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što je radi izbegavanja obrazovanja strugotina zaptivajući prsten, koji je snabdeven žljebom (žljebovima) izveden iz mekšeg maerijala, no naspramni glatki prsten.
7.	) Uređaj po zatTe/u 1 do 6, naznačen time, što su žljebovi postavljeni u obrtnim zaptivajućim prstenima peći (doboša) i što u ove zahvataju savitljivi ispadi.
koji polaze ođ nepomičnih zaptivajućih prs-tenova i koji automatski uklanjaju nečistoće koje se poklapaju u žljebovima.
8.) Zaptiveno zatvaranje za gas obrtnih, i koje se mogu izvrtati, aparatura kao peći, doboša, ili t. si , naročito po zah-tevu 1, naznačeno time, što priključak glave (d) na nepomični dovod ili odvod izvodi uz upotrebu poznatih zaptivača za
tečnosti uz međuuključenje elementa za mazanje koji sa može pomerati sa glavom.
9.) Naprava po zahtevu 8, naznačen time, što ima potporno telo sa prema unutra nagnutim površinama, koje sop-stvenom težinom nalaže na unutrašnju-ivicu oboda, i koje je u zvonu za gnjuranje tačno podešeno i pomerljivo je vertikalno^
Ad pat.br,12338
F#.*
ii


••