KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 53 (1)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
BR. 9812
SoYa Products Ine., New York, U. S. A.
Postupak za poboljšanje povrća i produkt proizveden tim postupkom.
Prijava od 30 novembra 1931.	__________ Važi od 1 juna 1932.
Pronalazak se odnosi na poboljšanje povrća i na produkte proizvedene pomoću tog postupka.
Soja-pasulj i izvesne druge mahunarske : druge vrste povrća, kao Marine-pasulj (mali suvi beli pasulj), zemni orasi i t. d. sadrže sastojke ljutog ukusa i bojne ili pigmentne substance, koje se u glavnom sastoje iz klorofila i etera ,koji daju ukus.
Cilj ovog pronalaska je, da iz ovakvog ili povrća ili mahunarski proizvede pobolj-šanji bek produkt, prijatnog ili neutralnog ukusa, koji se može primeniti kod proizvodnje običnog, kondenzovanog ili suvog mleka, kvasca, hranljivih produkata u tečnom, kondenzovanom stanju i u obliku praška, brašna, mleka za proizvođenje sira, kazeina za industrijske svrhe i drugih sličnih produkata. U ovim produktima su bojne ili pigmentne sifpstance načinjene bele, pomoću belenja, a uklonjen je i karakteristični neprijatni ukus i miris, pri čemu u produktu ne zaostaje ni jedna škodljiva ili strana supstanca. Osim toga, ovim pronalaskom treba da se dobije jedan produkt, koji je čisto bele boje ne samo u su-vom stanju, već on tu čistu belu boju i kad je vlažan ili pomešan sa vodom zadrži.
Prema cv:m pronalasku, tamno obojene i ljutog ukusa substance vrsta povrća, kao mahunarski, na pr. soja-pasuija, postupaju se sa jednim oksidacionim sredstvom, posle čega se višak oksidacionog sredstva uklanja iz mahunarki, pa se time dobija čist:, neškodljivi, belo oksidisani produkt neutralnog ili prijatnog ukusa. Višak oksida-cionog sredstva uklanja se postupkom za-grevanja bez upotrebe neutrališućih sred-
stva. Postupak zagrevanja vrši se preimuć-stveno u više stupnjeva, da bi se sprečilo zgrušanje proteina. Oksidaciono sredstvo, vodnjikavi rastvor sumpor dioksida, sa viškom sumpor dioksida, mora biti dovoljno jak, da bi izdejstvovao oksidaciju, ali ne srne biti toliko jak, da prodre u uljane ćelije i da oksidiše u njima sadržano ulje. Postupak zagrevanja može se vršiti čistom vodom, da b: se olakšalo i ubrzalo izdvajanje sumpor dioksida posle, čega se mahunarke izlažu preimućstveno uticaju struje pare i u tom cilju, da bi se ubrzalo izdvajanje sumpor doksida. U cilju izvođenja tog procesa, mahunarke se upotrebljavaju u osušenom stanju, cele ili usitnjene, pri čemu ćelije ujla ne smeju biti jako razorene, da se ulje ne bi izlagalo procesu oksidacije.
Produkt povrća, proizveden ovim postupkom odlikuje se belem bojom, neutralnim ili prijatnim ukusom i neškodljivošću.
Postupak će biti opisan primenjen na soja-pasulj, koji je bogat proteinom i uljanim ili masnim supstancama. Pri tome se korisno upotrebljava i sastav pasulja, da bi se oksidaciono sredstvo dobro apsorbovalo, i da bi ono u velikoj količini prodrlo u strukturu pasulja. Da bi se povećala sposobnost apsorbovanja pasulja, to se on preimućstveno upotrebljava u osušenom stanju. Pri tome treba da se primeni samo jedno jedino oksidaciono sredstvo, koje se preimućstveno rastvara u vodi, i pomoću kog se belenje obojenih defova može izvršiti jednom jedinom operacijom ili procesom, tako, da ti delovi postanu čisto beli i da se ukus i/ili miris očisti, odnosno po-
Dln. 10.
boljša. Višak oksidacionog sredstva može se kod soja-pasulja, posle procesa oksid:-sanja, ukloniti upotrebom topline i bez pri-mene nekog neutrališućeg sredstva, koje bi u produktu ostavilo škodljive ili strane reakcije.
Soja-pasulj može se upotrebiti i u usitnjenom stanju pa se u torne cilju drobi, se-če ili na drugi koji način postupa u odgovarajućim mašinama. Ali soja-pasulj se pre-imučstveno polovi, da bi se uljane ćelije što manje pcvredile, tako da celi, ili u komade podeljeni pasulj sadrži maksimalni broj nepovređenih uljanih ćelija, da bi se uljane ćelije u strukturi pasulja zaštitile od uticaja oksidacionog sredstva za vreme procesa oksidisanja, ili posle procesa oks:-disanja za vreme uklanjanja oksidacionog sredstva iz pasulja. Mogu se upotrebiti sc-ja-pasulji u svakoj proizvoljnoj boji, kao žuti, crni, zeleni ili crveni, koji su svi podjednako bogati supstancama, koje sadrže azot.
Za vreme procesa treba izbegavati visoke koncentracije oksidacionog sredstva. Uljane ćelije treba da ostanu nepovređene za vreme procesa, da bi se ulje zaštitilo od prodiranja oksidacionog sredstva. Povrće ili mahunarke postupaju se u kupelji, koja sadrži u vodi rastvorljivo oksidaciono sredstvo i to pri tako niskoj temperaturi, da proteini i druge supstance ostanu u njihovom prirodnom nezgrušanom stanju. Ove niske temperature održavaju se za sve vreme trajanja postupanja, da se ne bi po-vredili proteini i uljne i masne supstance.
Kod proizvođenja produkta kao što je na pr. hranljivi kvasac ili materije za us-kišnjavanje belog leba, traži se, da se hlo-rofilna tela ili pigmentne materije potpuno izbele ili oksidišu, da bi se produktu oduzela svaka boja, koja bi se pri pečenju leba mogla ponovno pojaviti; isto je tako poželjno da se uklone eteri i supstance, koje daju ukus,
Prilikom izvođenja procesa upotrebljava se preimućstveno beli suv: soja-pasulj ili u oljuštenom ili u neoljuštenom stanju, polovljen ili izrezan, ali u takvom obliku, u kom je većina uljanih ćelija nepovređena. Jedna šarža kojeg god materijala potopi se u slabi labilni rastvor sumpordioksida i vode (S02 plus H20). Ovaj rastvor sadrži preimućstveno višak sumpordioksida u takvoj količini, koja je potrebna da proizvede proces belenja i čišćenja šarže. Materijal, koji se sastoji iz pasulja, ostavlja se u tom rastvoru za izvesno vreme dok se potpuno ne zasiti tim rastvorom, zašta je u normalnim prilikama potrebno po prilici 10 časova. Time pasulj nabubri i apsorbuje u tolikoj meri rastvor, da ovaj potpuno prodire
kroz strukturu pasulja. Koncentracija rastvora i njegova temperatura tako su od-mereni da se za vreme procesa oksidisanja ne utiče na proteine i na uljane ili masne supstance soja-pasulja. Ali ako se nepro-menjenom obliku proteina poklanja manja pažnja, može se apsorpcija oksidacionog sredstva od strane soja pasulja ubrzati u-potrebom pare, pa se u tom slučaju soja-pasulj podvrgava uticaju sumpordioksida u struji pare, usled čega se vreme potrebno za postupanje smanjuje od po prilici 10 časova svega na po prilici 2 časa.
Pomenute potrebne vremenske periode zavisne su razume se od koncentracije rastvora i od primenjene temperature. Rastvor mora prodreti u strukturu pasulja u tolikoj meri, da obojene materije hlorofila, koje se nalaze u pasulju, oksidišu i potpuno izbele i da se pri tome karakteristični ukus potpuno ukloni ili ne. Sumpordioksid, koji u vodenom rastvoru zaostaje u pasulju uklanja se onda iz rastvora u obliku gasa. Ovo se može izvesti bez upotrebe neutrališućih sredstava, koja bi mogla u supstanci pasulja ostaviti škodljive, ili strane produkte reakcije, ili ostatke.
Da bi se sumpordioksid lako i brzo u-klonio iz rastvora, upotrebljava se pogodna količina topline. Time se ne samo u povećanoj meri izdejstvuje oksidisanje ili be-lenje i prečišćavanje ukusa u strukturi pasulja, već se time, kao što je pomenuto lako i brzo uklanja i višak sumpordioksida. U tome cilju podvrgava se oksidisani pasulj za izvesno vreme i kod određene temperature u dva stepena postupka i to: pasulj se za vreme od 20—30 minuta podvrgava uticaju temperature od 60—80°, a posle toga, za vreme cd 1—4 minute, uticaju temperature od 100° C. Time se debija najbolji produkt u kom protein uglavnom jćŠ nije promenjen i nije zgrušan, a osim toga ostaju nepromenjone i masne supstance.
Toplina se može upotrebiti na koji god proizvoljan način. Tako se na primer pasulj može držati u čistoj vodi na temperaturi od 60—80° posle čega se izlaže uticaju struje pare od 100° C, za vreme od 1—4 minute, ili se pak u jedan prazan sud, u kom se nalazi samo pasulj, dovodi vodnjikav sumpordioksid, posle čega se, posle oksidacije, sumpor dioksid uklanja, pa se onda na koji god proizvoljan način pusti da u sudu cirkuliše voda, za vreme i na temperaturi, koja je opisana, pa se iza toga voda ispušta i u isti sud se za vreme od 1—4 minute upušta para od 100° C, u cilju daljeg postupanja pasulja.
Drugi način za poboljšanu upotrebu produkta, sastoji se u tome, da se pasulj
samelje u brašno i da se onda to brašno upotrebljava u različite svrhe.
Ovaj proteinski produkt može se upo-trebiti za proizvođenje drugih hranjivih materija na primer za hranu odojčad!. Mleko se može upotrebiti za proizvođenje sira i ledenog krema, a isto tako produkt se može upotrebiti za individualne svrhe prilikom proizvođenja kazeina. Tim postupkom dobija se jedan produkt, koji ima sve napred opisane karakterne osobine. Proteini i masne supstance nalaze se pomešane u njihovom prirodnom obliku i nisu promenjene procesom oksidacije. Pigmenti i supstance ljutog ukusa kao i encimi nalaze se u inaktivnom stanju. Poboljšani produkt ima još i to preimućstvo, da se, pošto je osušen posle oksiđisanja, može vrlo dugo držati i da se ne užeže.
Mnoga od uobičajenih oksidacionih sredstava nisu pogodna za izvođenje napred opisanog procesa, jer izvesna oksida-ciona sredstva ostavljaju ili direktno re-akcione produkte ili pak upotrebljena ne-utrališuća sredstva obrazuju reakcione produkte, koji su otrovni, ili koji ostavljaju u pasulju neželjene ostatke supstance. Ali mogu se upotrebiti druga oksidaciona sredstva one klase ili grupe, koja sadrže ozon ili vodonik superoksid, rastvorljiv u vodi i kod kojih se višak može ukloniti primenom povišene temperature.
Prilikom upotrebe ozona, potrebno je da se postupak vrši pod pritiskom i na niskim temperaturama, na pr. kod po prilici 2° C, da bi se povećala rastvorljivost ozona u vodi. Višak ozona uklanja se dobro i na lak način povišenjem temperature, što se opet kao u napred pomenutom procesu (prilikom upotrebe sumpordioksi-da) vrši u više stupnjeva i tako dugo, da bi se sprečilo zgrušanje sadržine proteina u pasulju ili u drugim mahunarkama. Prilikom upotrebe ozona kao oksidacionog sredstva može se, odgovarajući niskoj temperaturi, kod koje se uklanja višak, dobiti enzim pasulja u njegovom prirodnom aktivnom stanju, a da bi se sprečilo zgruša-vanje i da bi se dobio enzim u njegovom aktivnom stanju, izvodi se zagrevanje u dva stupnja i kod takve temperature, koja je niža od temperature, upotrebljene kod procesa sa sumpordioksidom. Ove temperature menjaju se u suglasnosti sa naročitim tipovima encima, da bi se encimi dobili u njihovom prvobitnom stanju, jer iz-vesni u soja-pasulju nalazeći se encimi bivaju kod napred pomenutih pasulja uništeni, a svi encimi postaju sterilni, upotrebom sumpordioksida, koji ima antiseptična svojstva.
Ako se upotrebljava vodoniksuperoksid mora se u prvom redu odrediti količina vo-doniksuperoksida, koja je potrebna za ok-sidisanje obojenih supstanca i tela, koja daju ukus, pa se onda dodaje mali višak vodoniksuperoksida. To je potrebno radi toga, što se uklanjanje vodoniksuperoksida, uticajem topline, može teoriski vršiti samo kod jako povećane temperature od po prilici 86—87° C, pri tome se mora raditi mnogo pažljivije nego li kod sumpordioksida naročito što se tiče određivanja količine viška, koji se ima ukloniti zagre-vanjem.
Ako se kod izvođenja ovog procesa u-potrebi ista temperatura kao i kod sumpordioksida, onda nije moguće s obzirom na teorisku tačku gledišta, da se ukloni iz pasulja ceo višak vodoniksuperoksida, pošto je pasulj nabubrio rastvorom vodoniksuperoksida. Radi toga, mora se upotrebiti viša temperatura i to preimućstveno temperatura između 86—87° C, pri čemu se mora uzeti u obzir da soja-pasulj sadrži jedan encim, nazvan oksidase (oxydase) koji se razlaže vodoniksuperoksidom (H202) u vodu i kiseonik. Ovaj će encim u slučaju da ceo višak vodoniksuperoksida nije u-klonjen toplinom, razložiti u pasulju zaostali vodoniksuperoksid u vodu i u kiseonik.
I ako ni ozon ni vodoniksuperoksid nisu tako ekonomični za izvođenje ovog postupka, kao vodnjikavi rastvor sumpordioksida u vodi (S02 plus H20) to se ova oksidaciona sredstva mogu ipak upotrebiti za tu svrhu.
Svako od tih sredstava je rastvorljivo u vodi i može se iz obrađivanog materijala ukloniti povišavanjem temperature ili upotrebom topline.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za poboljšanje povrća, naročito mahunarki, na pr. soja-pasulja, naznačen time, što se tamno obojene i ljutog ukusa supstance postupaju sa jednim ok-sidacionim sredstvom i posle toga se višak oksidacionog sredstva uklanja, pri čemu se dobija čisti, neškodljivi, belo oksidisani produkt neutralnog ili prijatnog ukusa.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se višak oksidisanog sredstva uklanja postupanjem sa toplinom bez upotrebe nekog neutrališućeg sredstva.
3.	Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što se postupanje sa toplinom vrši u više stupnjeva, da bi se sprečilo zgrušava-nje proteina.
4.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što je oksidaciono sredstvo takve jačine, da izdejstvuje oksidisanje povrća ali
njje tako jako da prodire u uljane ćelije i da oksidiše u njima se nalazeće ulje.
5.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se kao oksidaciono sredstvo u-potrebljava vodnjikavi rastvor sumpordiok-sida sa viškom sumpordioksida.
6.	Postupak prema zahtevu 2, naznačen time, što se povrće za vreme postupanja sa toplinom nalazi u čistoj vodi, da bi se olakšalo i ubrzalo izdvajanje sumpordiok-sida.
7.	Postupak prema zahtevu 6, naznačen time, što se mahunarke podvrgavaju struji pare, da bi se ubrzalo izdvajanje sumpordioksida.
8.	Postupak prema napred pomenutim zahtevima, naznačen time, što se povrće, preimućstveno mahunarke, podvrgavaju procesu cksidisanja u osušenom stanju, cele ili usitnjene pri čemu se u koliko je moguće izbegava povređivanje uljanih ćelija.