KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
ur RA V A Z A Z A ŠTITU KLASA 46 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 15. APRILA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 2760.
Dr. Jean Felix Paul de la Riboisičre, Berlin.
Gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i za eksplozivne motore i postupak za dobijanje tog-a goriva.
Dopunski patent uz osnovni patent br. 2748.
Prijava od 24. oktobra 1923.	Važi od 1. marta 1924.
Pravo prvenstva od 18. januara 1923. (NemaČka).
Najduže vreme trajanja do 29. februara 1939.
U glavnom patentu br. 2748 opisan ie postupak za spravljanja goriva za motore sa unutrašnjim sagorevanjem koje je naznačeno time, što se smešama benzina ili benzola ili tetralina odn. smešama ovih tela i ulia koja se dobijaju destilacijom sirovog petroleuma ili uglja i tome slično, dodaje neznatna količina etil etra
Dalje ispitivanje ovoga polja pokazalo je, da, dok se do sada za pokretanje raznih mo tora kao n pr kod automobila, motornih ča* maca ili stacionernih motora u glavnom upotrebljavane one frakcije sirovog petroleuma katrana kamenog i mrkog uglja škriljca, dr-veta i sličnog materijala, koje ključaju isPod 200' C dotle one frakcije pomenutog materi jala čija je tačka ključanja viša, nisu davale povoljan rezultat Čak ni onda, kad se pome-šaju srazmerno neznatne količine viših frak čija sa vaćim količinama nižih frakcija (tačka ključanja ispod 200' C) Pri upotrebi th viših frakcija je pokretanje motora vrlo teško, ali nemoguće i posle kratkog vremena moto ri se pokvare usled nepotpunog sagorevanja, koje opet ima za posledicu prljanje igaravlje-nje) sveča, zapušavanje ventila i t d.
Pokazalo se, da se, sem smeša benzina i ulja dobivenih iz sirovog petroleuma i ulja —- koje su smeše pomenute u glavnom patentu — mogu spravljati i upotrebiti kao gorivo za motore još i neke više frakcije gore pomenutih sirovina ili smeše istih sa frakci-
jama sa niskom talkom kl učanja, kao n pr. benzol, etil alkohol, metiPalkohol hidrirani u-gljovodonici (u pr. tetralin, drkalin, hidrirani naftoli) Gore navedenim smeš ima dodate do IO'1 u nekog teli, Čija je tačka zapaljivosti ili ključanja niska, kao n. pr etil eter, ugljen dioksid i t. si.
Pomeša li se na Pr ulje katrana kamenog uglja spec tež 1,05	1,1 koje u glavnom ne
sadrži nikikve sastojke, koji prelazi ispod 200° C a sadrži oko 25 o sastojaka, koji kiju-ćuju preko	sa od prilike istom koli-
činom benzina ili benzola, i doda li se toj smeši n pr 3’ o etil-etera, onda se dobija gorivo koje se gotovo u svima motorima može direktno zapaliti i sagoreva potpuno bez ikakve smetnje
Drugi je primer: 60 delova ulja katrana kamenog uglja, 40 delova benzina, 5 delova etra
Korisno je dodavati ugljovodonicima jeili-njenja hidroksilnim grupama, kao n pr fenol, krezol ili uPotrebiti takva ulja, koja već sadrže ta hidroksilna jedinjenja Korisno je d r davati 3—8 procenta. Ova tela grade adiciona jedinjenja sa lako zapaljivim telima kao Što je eter. Mesto lako zapaljivih tela mogu se dodavati takva adiciona jedinjenja
U mnogim slučajevima preporučljivo :e i filtrirati smeše i na taj se način izbegavaju Poremećaji u delovima za isparavanje i u ventilima za uvlačenje i potpomaže se potpmo sagorevanje.
Din. 5.
Korisno je ove dodatke teškim uljimu činiti izvesnim odredjenim redom, koji potpomaže izvadjanje asfalta ili smola; može se n- pr. ulju katrana kamenog uglja dodati prvo eter pa zatim benzin, pa tek sad filtrirati, a može se filirirati i posle svakog dodatka
Odnosi količina sastojaka, koji teško i onih koji lako ključaju mogu u smeši v rirati prema sastavu tih sastojaka. Mogu se n pr. uzeti i veće količine onih sastojaka sa višom tačkom ključanja.
Dodavanjem tela sa niskom tačkom kiju Čanja ili lako zapaljivih ili njihovih adi cionih jedinjenja, uljima sa visokom tačkom khučanja i to u kol.čini 12 /c, a najbolje 0 25 - 0-5 postiglo se, da se ova ulja mogu upotrebiti i za motore sa unutarnjim sagore-vanjem i direktnim uptskavanjem goriva u cilindar i nije potrebna primena naročitih ulja za potpaljivanje (naročito onih sa niskom tačkom raspadanja ili zapaljivosti) ili naročitih aparata
Doda li se ulju katrana kamenog uglja specifične težine 1,0	1, 5 oko 1 4° „ etera, onda
se takva smeša može upotreb'ti čak i u slabim dizl motorima (ispod 33 P S) kao i ga-sno ulje
PATENTNI ZAHTEVI:
1 Poslupak za spravljanje goriva za motore prema patentu br. 2748, naznačen time,
što se mesto ili pored tela navedenih u zah -tevu toga glavnog patenta, upotrebljavaju druga tela i to ulja, koja imaju visoku tačku ključanja, a dobijaju se iz sirovog petroleuma, katrana kamenog uglja, mrkog ugjla, Škriljca, treseta, drveta i si. materijala odn. smeše ovih tela i ulja sa niskom tačkom ključanja kao n. pr. tetralin, đekalin hidrirani naftoli i tome si. ili smeša ovih medjusobom ili sa benzinom i sa dodatkom do 10 1 o nekog tela sa niskom tačkom ključanja i ili zapaljivosti, n pr. etil-eter ili ugljovodonik
2. Gorivo spravljeno prema zahtevu 1, naznačeno time, što su njegovoj sadižini dodata takva tela, koja daju adiciona jedinjenja sa hidroksilnim grupama, odn što se dodaju sa ma ta adiciona jedinjenja
3	Gorivo za motore sa unutarnjim sago revanjem i direktnim uprskavanjem goriva shodit) zahtevima 1 ili 2 naznačeno tim’, što se sastoji iz ulja sa visokom tačkom ključanja i dodatka nekog tela sa niskom tačkom ključanja i ili lako zapaljivog, n pr etil eter ili ugjlen-disuflid u količinama od 1 — 2%.
4	Postupak za spravljanje goriva shodno zahtevima 1—3, naznačen time, što se smeše filtriraju, pri čemu se može održavati takav red dodavanja, da izdvajanje bude što potpunije, a po potrebi može se posle svakog dodavanja fdtrirati.