KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
uprava za zaštitu
KLASA 21 (1)
INĐUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15225
Schuchter Karl, kontrolor sudske straže, Innsbruck, Austiija.
Modulacioni sistem, naročito za male otpremnike.
Prijava od 22 aprila 1935.	Važi od 1 aprila 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 27 aprila 1934 (Austrija).
Izgradnja transportnih otpremnika sa najmanjim dejstvom, koje je lako moglo transportovati i posluživati jedno jedino lice, bila je do sada moguća samo za telegrafiju.
Uslov za lako transportovanje pretpostavlja naročito malu težinu. Pošto je kao Što je opšte poznato, dometna daljina telegrafskih otpremnika znatno veća nego li kod telefonskih otpremnika sa do sada poznatim modulacionim sistemima, bili smo đo sada primorani, da primimo veliku težinu izvora energije, da bi se postiglo potrebno veće dejstvo telefonskih otpremnika radi postizavanja odgovarajuće do-metne daljine; međutim, ova znatna težina isključivala je njegovu primerni kao malog otpremnika, jer nije postojala mogućnost ni lakog transportovan ja ni jednostavnog snabdevanja strujom.
U ovom pronalasku primenjeni novi modulacioni uređaj dozvoljava upotrebu vrlo malog otpremnog dejstva pri dovoljnoj daljini dometa, i neobično dobroj modulaciji, tako da je pogon jedne otpremne stanice moguć na pr. već i upotrebom jedne baterije za džepnu lampu. Opiti vršeni od strane pronalazača, pokazali su pod napred navedenom pretpostavkom, da se sa malim otpremnicima postiže i u granicama normalnih talasa praktično povoljna daljina dometa.
Modulacioni sistem prema ovom pro-nalask-u okarakterisan je serijskim uključivanjem modulacionog kalema, ispravljača, koji na pr. može biti izveden kao kristalni detektor i jednog izvora niske
frekvence. Ovaj izvor niske frekvence može biti obrazovan na primer samim mikrofonom ili pak transformatorom, koji pripada sopstvenom mikrofonskom ko4u i koji mikrofonske struje dovodi modula-cionom kolu.
Modulacioni sistem, koji sam za sebe ne zahteva nikakav izvor struje, može se, kao što je to razumljivo, primeniti za mo-dulisanje i u već postojećim otpremnicima.
Efekat prema ovom pronalasku postizava se u principu time, što modula-ciono kolo spregnuto na otpremno kolo pretstavlja takvo opterećenje oscilatornog kola, koje omogućava automatsko prila-g odavanje potrošnje energi je opterećenog kola prema izdašnosti izvora visoke frekvence, tako da se mogu primeniti i najmanji izvori energije, na pr. čak i jedne baterije za džepnu lampu. Opterećenje je zavisno od veličine napona niske frekvence, koji se dovodi modulacionom kolu. Ako je ovaj ravan nuli, ipak postoji izvesno opterećenje, koje potiče iz pretvaranja visoko frekventne energije u istosmislenu energiju pomoću jednog ispravljača. Ako je nisko frekventni napon suprotan naponu istosmislene struje, onda se u tom momentu smanjuje struja koja protiče, a time i opterećenje, dok se pri jednakosti pravca oba napona povećava zbirna struja, a time i opterećenje.
Ovo opterećenje, koje se prenosi na oscilatorno kolo, nije čisto omsko, već delom i kapacitivno, te ono usled toga ne dejstvuje samo u prigušujućem smislu na oscilatorno kolo, nego utiče i na nje-
Din. 30 —
govu frekvencu.
Sprežni stepen oba pomenuta kola može se pri datoj snazi otpremnika, pomoću koaksijalnog rasporeda odgovarajućih kalemova, koji se mogu u podužnom pravcu uzajamno premeštati, lako podesiti na najpovoljniju vrednost.
U cilju povećanja postignutog efekta može osim toga biti koaksijalno raspoređen prema oba pomenuta kalema i jedan kalem povratne sprege, pri čemu se najpovoljnije podešavanje može postići mogućnošću premeštanja dvaju kalemova.
Otpremnik prema pronalasku može se dalje stavljanjem u dejstvo jednog krajnje jednostavnog preokretnika preobratiti u prijemnik, kao što je to do sada bilo moguće kod telegrafskih otpremnika. Kod telefonskih otpremnika sa praktično upotrebljivom snagom, iziskialo bi takvo preobračanje, kod do sada poznatih otpremnih uređaja, tako komplikovane načine vezivanja, koji bi izvođenje takvog preobračanja onemogućili. Kod jedne varijante otpremnikove sprege prema ovom pronalasku, ideja preobračanja još je poboljšana time, što se pojačavački stupanj, koji je u modulacionom kolu primenjen za pojača-.vanje mikrofonskih struja, može prilikom preobračanja otpremnika u prijemnik, pri-meniti kao nisko frekventni pojačivač.
Grejne i anodne struje potrebne za pogon otpremnih odnosno pojačavajućih ili ispravljačkih cevi mogu se uzimati iz jednog naročito za tu svrhu konstruisanog dopunskog uređaja? U tome uređaju pri-menjena zujalica ima naročito oblikovano gvozdeno jezgro, koje se sastoji iz tri po-dužna jarma, od kojih je srednji, koji nosi namotaje, snabdeven procepom, a jedan od poprečnih jarmova nadomesten je oprugom automatskog prekidača. Ovim izvođenjem postizava se naročito povećanje dejstva dopunskog uređaja pri najmanjem izvoru energije.
Povoljnjim ugrađivanjem pojedinih sastavnih deiova otpremnika omogućen je najmanji mogući ukupni volumen uređaja prema pronalasku, pri čemu je uzeto u obzir i izbegavanje škodljivih zračenja. Tako je na pr. mikrofon obešen u jednom okviru, koji se u otvorenom stanju otpremnika spremnom za pogon, može vertikalno umetnuti na pr. u prednju ploču otpremnika.
Na nacrtu je pokazano više primera izvođenja predmeta pronalaska, gde sl. 1 pokazuje šemu otpremnika, si. 2 šemu uređaja za snabdevanje strujom, a si. 3 izmenu sprege visoko frekventnog kola uz primerni cevi sa tri rešetke. Jedna dalja izmena otpremnog i prijemnog uređaja, koji se
može preobratiti sa uključivanjem dva ni-skofrekventna pojačivačka stepena, pokazana je na si. 4. Raspoređivanje tri kalema, koji su jedan u drugom pomerljivi, sa otpremnom cevi smeštenom u njihovom unutrašnjem prostoru pokazano je na si. 5 u podužnom preseku, a na si. 6 u izgledu spreda. SI. 7 pokazuje izgled specijalnog izvođenja gvozdenog jezgra zujalice, a si. 8 pokazuje odgovarajući poprečni presek. Jedna izmena ovog gvozdenog jezgra pokazana ie u izgledu na si. 9. Konačno, celo-kupan raspored malog otpremnika sa mikrofonskim okvirom umetnutim u prednjoj ploči pokazan je na si. 10 u izgledu sa strane, a na si. 11 u izgledu spreda.
U sl. 1 visoko frekventno kolo označeno sa I pretstavlja najjednostavniji oblik sprege na tri tačke; pošto je njen način dejstvovanja poznat, suvišno je detaljnije opisivati tu spregu. Cev 1 dejstvuje u slučaju otpremnika kao proizvođač treperenja, a u slučaju prijemnika kao audion. Mođulaciono kolo II spregnuto je kale-mom 2 na kalem treperenja 3 i na antenski kalem 4 i sadrži ispravljač 5, koji je na primer izveden kao kristalni detektor. Mikrofonsko kolo III priključeno je preko transformatora 6 na mođulaciono kolo II, pa sadrži mikrfon 7, a također i izvor struje
8.	Radi uprošćavanja šeme prema sl. 1 nacrtan je ovaj izvor struje kao posebna baterija; međutim kod praktičnog izvođenja otpremnika , izuzimaće vrlo neznatna energija potrebna mikrofonskem kolu III, iz izvora struje za grejanje. Mikrofonski transformator 6 specijalno je napravljen za odgovarajući neznatni prijem energije, tako da je energija, koja se izuzima iz izvora struje za grejanje, što je moguće manja. Preokretnik koji je na sl. 1 pokazan primera radi u jednom obliku izvođenja, sastoji se iz izolujućeg tela 10, snab-devenog ručicom 9, na kome su učvršćena dva kontakta 11 i 12. Kontakt 11 služi zato, da bi se slušalica 13, koja je između anode i pozitivnog pola 15 anodnog izvora struje uključena u seriji sa prigušnim kalemom 14, kratko vezala u otpremnom položaju preokretnika (izvučeno neprekinutom linijom) preko sprevodnika 18, te da se u prijemnom položaju (izvučeno crtkastom linijom) priključila na anodni sprevodnik. Kontakt 12 nalazi se stalno preko obrtne tačke 19 u sprovođljivoj vezi sa grejućim vlaknom cevi 1, pa u otprenom položaju uključivača priključuje kod 20 odvod re-Šetkine strane namotaja 3, a u prijemnom položaju kod 21 odvod anodne strane na grejno vlakno cevi 1, da bi se ovim pre-meštanjem odvoda menjao stepen povratne sprege.
Na sl. 1 treba ješ da se pomenu i prijel učni 1<( iitalcti- 15, 16 i 17, od kojih 15 obrazuje pozitivni, 16 negativni pol izvora a no dne struje, a istovremeno i izvora gre.jne struje, a 17 pozitivni pol izvora grejne struje.
Kod oblika izvođenja prema sl. 1, antenski kalem 4 spi/jen je s jedne strane sa antenom 22, a s druge strane sa jednim protiv tegom 23. Naročito ako se upotrebi jedna mala antena, može se ova priključiti za jedan kraj kalema treperenja 3, dok se protiv teg vezuje za drugi kraj ovog kalema. Time se izbegava upotreba produžnog kalema, koji je potreban ako se pri-meni sopstveno antensko kolo, kao i dopunskih sredstava za podešavanje na anteni, usled čega se naprava uprošćuje.
Na si. 2 pokazana sperga jednog načina izvođenja uređaja za snabdevanje struje, sadrži zujalicu 24, cev ispravljači-cu 25 i jedan filter, koji se sastoji iz gvozdenog prigušnika 26 i iz dva blok kondenzatora 27, 28 visokog kapaciteta. U cilju izbegavanja štetnog obrazovanja varnica na prekidačevo kontaktu zujalice 24, predviđen je jedan dalji kondenzator 29. Potrebna vrlo neznatna energija istosmislene si ruje izuzima se na pr. iz jedne bateri je 30 za đepnu lampu, koja ima napon od oko 4.5 volti. Stezaljke 31, 32 služe za odvođenje anodnog napona, pa su u pogonu pri-.ključene na otpremnikove stezal jke 15 i 16.
Gvozdeno jezgro zujalice, koje je na si. 7 i 8 pokazano u povećanoj srazmeri, sastoji se iz dva spoljna jarma 33, 34 i iz unutrašnjeg jarma 35, koji je uskim vazdu-šnim procepom podeljen na dve polovine Tri podužna jarma 33, 34 i 35 međusobno su spojena poprečnim jarmovima 37, 38 i 39, dok je nedostajući četvrti poprečni jaram nadomesten lisnatom oprugom 40 automatskog prekidača, koja se oslanja na zavrtan j za podešavanje 41. Srednji jarani 35 snabdeven je primarnim name-štajem 42 i sekundarnim 43 (si. 8). Ovaj opisani oblik gvozdenog jezgra ispunjava oba protivurečna zahteva, da se izradi jez-,gro za dobro dejstvo transformatora i za dobar rad prekidača. U zatvorenom delu jarma, koji se sastoji iz desne polovine srednjeg jarma (35), spoljnjeg jarma (34) i poprečnih jarmova (38, 39) nalaze struje inducirane primarnim kalemoni samo mali cđpor, tako da ovaj deo jezgra radi kao potpun transformator, i dopušta efektnu transformaciju udara istosmislene struje u primarnom kalemu. Drugi deo jarma sastoji se iz leve polovine srednjeg jarma (35), spoljnjeg jarma (33) i poprečnog jarma (37) i prekinut je jednim velikim va-
zdušnim procepom. Pri uspostavljanju struje primarnog kola oprugom (40) pojavljuje se. jaka magnetska privlačna sila, boja brzo privuče oprugu koja premošćuje vazđušni procep, dok se ova opruga brzi vraća u prvobitni položaj, čim prestam: privlačno dejstvo prekidanjem primarno 4ruje. Time se postizava brza i snažna tunkcija automatskog 'prekfdača i onda kada stoji na raspoloženju malo primarno dejstvo. Prekidač radi kudi kamo brže i sigurnije, nego li kod do sada po-znat;h konstrukcija, kod kojih se pero stavlja u rad pomoću jednog skoro zatvorenog gvozdenog jezgra.
Kod izmenjenog oblika gvozdenog 4 zgra, prema si. 9, sekundarno predavani napon dovodi se jednom drugom prekidaču 44, 45. Poprečni jaram 39 nadomesten je u tom slučaju sa lisnatom oprugom 45.
SI. 3 pokazuje izmenu u sprezi visoko frekventnog tlela malog otpremnika prema ovom pronalasku. Ova šema sadrži još jedno kolo IV povratne sprege, sa pripadajućim kalemoni 46. Osini toga ovde sc primenjuie cev 47 sa tri rešetke. Ova sprega kod koje radi uprošćavanja, preokret-mk nije nacrtan i kod koje ie izvor struje 8 za mikrofonsko kolo pretstavljen kao posebna baterita, dala je prema opitima pronalazača takođe dobre rezultate.
Natzad, si. 4 pretstavlja još jedno dalje izvođenje i poboljšanje otpremnikove sprege prema ovom pronalasku i to sa u-ključivanjem dva niskofrekventna pojača-vajuća stepena, a koja se sprega može pri-meniti kako za otpremanje, tako i za prijem. U tom slučaju primenjena je u mo-dulacionom kolu 11 kao ispravljač, jedna cev 48, a cevi 49 i 50 služe kao niskofrek-veirne pojačavajuće cevi.
Preokretnik pomoću koga se ureda; može prebaciti sa otpremanja na prijem, sastoji se iz sedam priključnih lamela 51 -57, koje se mogu istovremeno staviti u dejstvo jednom jedinom ručicom.
Na slici pretstavlja punom linijom izmučeni položaj preokretnika onaj položaj, koji odgovara otpremanju, a crtkastom linijom izvučeni položaj preokretnika odgovara prijemu. Funkcionisanje pojedinih lamela objašnjeno je u sledečem:	lamela
51 služi za priključivanje prema izboru odvodne tačke namota ja treperenja 3 na katodu otpremnikove cevi 1, pri čemu je u priključnom sprevodniku, koji pripada položam otpremanja, ukl jučen taster 58 /:■ kratak spoj, usled čega se otpremni!-: mr -že primeniti i kao telegrafski otpremnik. Lamela 52 služi u slučaju prijema za is-
ključivanje grejne struje za cev ispravlja-čicu 48, a istovremeno i za prekidanje mikrofonske struje u mikrofonskem kolu. Lamela 53 uključuje u sluča ju otpremanja, rešetku prve pojačavajuče cevi 49 na sekundarnu stranu mikrofonskog transformatora 6, pri čemu se istovremena sekundarna strana prvog nisko frekventnog transformato-a 59 oslobađa. U slučaju prijema priključena je rešetka prve cevi za pojačavanje 40 na sekundarnu stranu transformatora 59, pri čemu je sada sekundarna strana mikrofonskog transformatora 6 oslobođena. Lamela 54 služi u slučaju otpremanja zato, da bi niskofrek-ventnu energiju, koja daje izlazni transformator 60 odvela u modulaciono kolo Ii, a u slučaju prijema, da bi je sprovela kroz slušalicu 13, pri čemu je sada jedan kraj modulacionog kalema 2 oslobođen. Lamela 55 uređena je tako, da ona u svom srednjem položaju služi kao uključivač za aparat, pošto je u tom slučaju isključen negativni pol (-H) izvora grejne struje, pri čemu je u oba njena krajnja položaja kolo grejne struje zatvoreno. Lamela 56 određena je za to, da cevi 1, kad ona radi kao cev treperenja, dovede najviši mogući a-nodni napon,, a kad radi kao audion, treba da joj dovede anodni napon. Lamela 57 priključuje za vreme otpremanja slobodni kraj slušalice 13 na jedno ispitivačke kolo, koje sadrži kalem 61 i ispravljač 62 (na pr. kristalni detektor); na taj način omogućena je na visokofrekventnoj strani kontrola otpremanja pomoću prisluškivanja sa slušalicom 13.
Na uređaju prema pronalasku predvidena su osim toga još dva kontakta 63 i 64, na koje se u slučaju otpremanja sa gramofonskih ploča može priključiti kutija za prijem zvuka.
Kondenzator 65, koji kao kondenzator povratne sprege mora biti promenljiv, za slučaj prijema, podešava se u slučaju otpremanja na najjaču spregu. Obrtljivi kondenzator 66 služi prilikom prijema za udešavanje (akordiranje) treperećeg kola 1 na dolazeći talas, a prilikom otpremanja, za udešavanje na noseći talas.
Izlazni transformator 60 priključen je sekundarnom stranom s jedne strane na negativni grejni sprovodnik, usled čega se u cev ispravljačicu 48 dovodi niskofrek-ventna energija, koja se ima ispraviti. Sprovodnik koji od ukijučivača 54 vodi ka modulacionom kalemu 2, kao što je to cr-tastom linijom pokazano na si. 4, zaklonjen je. Veza između oba niskofrekventna pojačavajuća stepena 49 i 50 izvedena je niskofrekventnim transformatorom 67.
Na si. 4 pokazani antenski kalem 4
može se u danom slučaju i izostaviti, pri čemu se u tom slučaju antena 22 priključuje na jedan kraj (ispravljačeva strana), a protiv teg 23 na drugi kraj (transfor-matorova strana) modulacionog kalema 2. Pri dovoljno izdašnom otpremnikovom izvoru energije mogla bi se antena i protiv teg priključiti neposredno na krajeve kalema za treperenje 3, pri čemu bi modulaciono kolo Ii, prema si. 4, ostalo nepro-menjeno.
Uzajamni koaksialni raspored tri kalema 2, 3 i 4 pokazan je u podužnom preseku na si. 5. Kod oblika izvođenja prema si. 5 i 6, kalem 2 je učvršćen na pločama 68, 69, dok su u unutrašnjosti kalema 2 raspoređeni kalemi 3 i 4, učinjeni pomer-Ijivim na pogodan način. Cev 1 za otpre-manje raspoređena je u kalemima 2, 3 i 4 i umetnuta u ploču 69.
Konačno, prostorni raspored pojedinih sastavnih delova otpremnika vidi se iz si. 10 i 11. Na osnovnoj ploči 70 raspoređeni su u prednjem delu kalemi 2, 3 i 4 sa cevi 1 za otpremanje, a u zadnjem delu ostale cevi, kondenzatori i t. d. Da bi se što je moguće bolje izbegao svaki uzajamni štetni uticaj, mogu se kondenzatori i prigušni kalemi zatvoriti u metalne čaure. Mikrofon 7 o-bešen je na pr. pomoću četiri gumene trake 71 u okvir 72, na kome je ispod mikrofona učvršćen mikrofonski transformator 6. U stanju pogona umetnut je o-kvir 72 posredovanjem oba produžetka 73 i 74 na prednju ploču 68, pri čemu se na gornjem rubu ploče 68 predvideni kontakti 75 i 76 sudaraju sa odgovarajućim kontaktima na donjem delu okvira 72, pa se na taj način uspostavlja veza mikrofonskog kola III sa izvorom struje 8 (si. 1), odn. sa izvorom grejne struje. Okvir 72 mikrofona može se postaviti na primer i na osnovnu ploču 70, ako se na primer produžetci 73 i 74 izrade ugaono.
Patentni zahtevi:
1.	Modulacioni sistem, naročito za male otpremnike, naznačen time, što se modulaciono kolo (II), obrazovano serijskim uključivanjem jednog modulacionog kalema (2), jednog ispravljača (5) bez iz-\ora anodnog napona i jednog niskofrek-ventnog izvora (mikrofon 7, transformator 6) tako spreže sa otpremnim kolom (I), kao opterećenje ovoga, da se izvrši prilagođavanja kola opterećenja (II) na svaku, pa i na najmanju anagu otpremnika, pri čemu se usled dejstva modulacionog kola (II) postizava, za svaku snagu ot-
premnika, visoki modulacioni efekat.
2.	Modulacioni sistem prema zahtevu 3, naznačen time, što su modulacioni kalem (2) i kalemi (3, 4) otpremnikovog kola raspoređeni jedan u drugom.
3.	Modulacioni sistem prema zahtevu 1 i 2, naznačen time, što je koaksijalno sa kalemima (2, 3 i 4) modulacionog kola (11) i otpremnog kola (I) predviđen jedan kalem (46) povratne sprege.
4.	Modulacioni sistem prema zahtevu 3, naznačen time, što od tri kalema (2, 3 i 4) najmanje dva dozvoljavaju pomerlji-vost u pravcu podužne ose.
5.	Modulacioni sistem prema zahtevu 3 i 4, naznačen time, što modulacioni kalem (2) i kalem (46) povratne sprege imaju u otpremnikovom kalemu (3) uzajamnu pomerljivost, u cilju naročito povoljnog i sigurnog podešavanja.
6.	Modulacioni sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što su antena (22) i protiv teg (23) priključeni na oba kraja kalema treperenja (3).
7.	Modulacioni sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što ima preokretnik sa kontaktom (12) za menjanje stepena povratne sprege u grubim razmacima i kontakt (11) za kratak spoj telefona (13) na slučaj otpremanja, pri čemu su oba kontakta (11, 12) pričvršćena za izolujuće telo
(10), kojim se upravlja ručicom (19).
8.	Modulacioni sistem prema zahtevu 1 i 6, naznačen primenom jednog ili više niskofrekventnih pojačavajućih stepena (49, 50) koji se primenom preokretnika mogu uključiti u mikrofonsko kolo (III) u slučaju otpremnika, a u slučaju prijemnika, u otpremnikovo kolo (I).
9.	Modulacioni sistem prema zahtevu 1, naznačen time, što je srednji jaram (35) gvozdenog jezgra zujalice, koji nosi na-motaje (42, 43) razdeljen jednim uskim vazdušnim procepom (36).
10.	Modulacioni sistem prema zahtevu 10, naznačen time, što je jedan od poprečnih jarmova, koji spaja spoljne podužne jarmove (33, 34) sa obe polovine srednjeg jarma (35) nadomešten oprugom (40) automatskog prekidača (40, 41) u cilju, da bi se povećalo dejstvo transformatora i da bi se što više povećao broj prekida automatskog prekidača.
11.	Modulacioni sistem prema zahte-vima 1—11, naznačen time, što je mikrofon (7) sa mikrofonskim transformatorom (6) učvršćen za jedan okvir (72), koji se u stanju pogona otpremnika, pomoću pogodnih nastavaka (73, 74) umeće u prednju ploču (68) ili u osnovnu (70) aparata.
'
-
.


........................................... ' -
■
.
< ...........................................
.
!
■
.
.



■
'
'
'
'
>


Ad pat br. 132? 3
13