KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTUU
KLASA 42 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13756
Ing. Lapko Vladimir, Beograd, Jugoslavija.
Pribor za merenje abanja šina.
Prijava od 25 marta 1937.	Važi od 1 avgusta 1937.
Šine u železničkom koloseku stalno se abaju usled trenja i udara točkova vozila, kao i usled atmosferskih uticaja. Prema ostalim deloviima šine naročito se brzo i jako aba njena glava. Ona se ojeda ne samo odozgo, već i jsai unutarnje bočne strane, naročito u krivinama. Abanje glave postepeno oslabljuje šinu, t. j. smanjuje njenu moć nošenja. Ovo se neizbežno smanjivanje nosivosti šine trpi samo dotle, dok naprezanje njenog materijala ne dostigne iz-vesnu granicu. Čim se ova granica prekorači, izabane šine |se zamenjuju novim šinama.
Pošto naprezanje materijala šine zavisi od veličine njenog otpornog momenta odn. od njenih dimenzija i oblika, to se javlja potreba povremenog snimanja poprečnog profila glave šine, odn. merenja veličine njene izabanosti, pomoću naročitih aparata.
II takve aparate spada pribor za merenje abanja šina, koji je pokazan na priloženom nacrtu, gde sl. 1 predstavlja krutu ploču sa izrezom, prislonjenu uz neizabanu šinu, na čijem je profilu tačkastom linijom označeno, radi primera, karakteristično abanje glave; jsl 2 je presek ploče po liniji I—1 iz si. 1; si. 3 .je klinast lenjir sa nanetom podelom u metričnim merama, a si. 4 je presek lenjira po liniji II—M iz si. 3.
Ovaj se pribor sastoji od krute metalne ploče p, u kojoj je napravljen izrez u obliku onog dela profila šine S, koji |se al?a od dejstva točkova vozila, kao i od podvezica. Izrez u ploči p je za jednu proizvoljnu izabranu veličinu e veći od normalnih dimenzija neizabane šine S. Ovim
izrezom stvaramo u ploči čvrstu bazu, od koje odmeravamo odstojanje f,, f., fa i t. d do izabane šine, kada se ploča prisloni uz bočnu stranu dotične šine,, upravno na njenu dužinu. Upoređujući poznato odstojanje e do nove šine, sa izmerenim odstojanjima f, f,, f. i t. d. do predmetne izabane šine, nalazimo razlike K,, K2, Ka i t. d. koje predstavljaju veličine abanja šine na raznim mejstima.
Bitna mesta, fiksirana su na ploči p dopunskim izrezima 1, 2, 3, 4, 5, i t. d., stalne širine š i dubine d, upravnim na profil nove šine. Radi raspoznavanja ovi izrezi obeleženi su brojevima utisnutim na samoj ploči p.
Klinast lenjir 1, sa podelom na santi-metre i polovine jsamtimetara, služi za merenje odstojanja f,, f2, fs ii t. d. između baze i izabane šine S. Donja ivica lenjira je vodoravna, a gornja je u pravolinij-skom nagibu I : 10, t. j. visina lenjira h raste srazmerno sa njegovom dužinom i to za 1 mm. na svaki sm. dužine lenjira. O-vakva zavisnost između dužine i visine lenjira vrlo je zgodna za čitanje pođete, jer se ne čitaju milimetri, što je teško za oko, već santimetri i njihove polovine, što je mnogo lakše. Visina lenjira je poznata na svakom mestu. Merenje odstojanja f,, f.,, f, i t. d. se vrši uvlačenjem lenjira 1, dokle ide, redom u izreze 1, 2, 3, 4 i t. d. U koliko više je šina izabana u toliko će dublje lenjir ući između izreza i šine. Za koliko je lenjir ušao — čitamo na njegovoj podeli, a pošto znamo dotičnu visinu lenjira, to znamo i odstojanje f,, f2, fs i t. d.
Ako uzmemo početnu visanu lenjira
Din. 10.—
h — e-J-d, onda postižemo to, da na le-njiru čitamo neposredno veličine K,, K2, K., i t. d. abanja šine u milimetrima, sa tač-nošću do V, milimetra, što je sajsvim dovoljno.
Za rad oko merenja zgodno je (ali nije obavezno) imati dva ovakva lenjira, radi veće slobode ruku operatora.
Merenje abanja šine se vrši na sledeči način: Ploča p sa izrezom se prisloni uz bočnu stranu šine S, upravno - na njenu dužinu tako, da se donji krak z ploče p priljubi uz donju površinu stope šine S, a deo izreza b nalegne na vrat šine v. U jedan od gornjih izreza, napr. u 1, se uvlači, dokle ide, prvi klinast lenjir, koji fee zaglavi između ploče p i šine S, i lako uklešti ploču, da bi se ona sama držala na šini. Ovaj lenjir ostaje nedirnut do kraja merenja. Za koliko je lenjir ušao u izrez — čitamo na podeli lenjira, a sa ovim znamo
njegovu odgovarajuću visinu odnosno veličinu abanja k,.
Drugi lenjir uvlačimo na isti način redom u izreze 2, 3, 4, 5 i t. d. dokle je potrebno, čitamo pri tome odgovarajuće vrednosti na podeli lenjira i čitanja upisujemo u beležnik. Po ovim se podacima u kancelariji ucrtava profil abanja glave šine.
Preimućstva ovog pribora |su sledeča: on je vrlo prost, lako se izrađuje i upotrebljava, lako se nosi i jeftin je.
Patentni zahtev:
Pribor za merenje abanja šina naznačen time, što se izrezom u krutoj ploči (p) stvara čvrsta baza, od koje se pomoću poznatog klinastog lenjira (1) odmeravaju odstojanja (k1; k2, k3 i t. d.) do izabane šine (s).
Ad pai. br. 13756
sil
,Sl.2