HRV4?4 j
KRAL)£NX	°venac a
UPRAVA ZA ZAŠTITU S^P INDUSTRIJSKE SVOJINE
KLASA 55 (3)	IZDAN 10. oktobra 1922
PATENTNI SPIS ŠT, 610.
Zellstofffabrik Waldhof, Mannheim-Waldhof, Nemačka.
Postupak za obradjivanje drva i ostalih materijala, koje sadržavaju u sebi celolozu. Prijava od 28. marta 1921.	Vazi od 1. marta 1922.
Pravo prvenstva od 19. oktobra 1916 (Nemačka.)
Razdvajanje obeju glavnih sastojnih d,e-lova drva, celuloze i lignina je jedna od glavnih zadača celulozne industrije. Sada-šnje riješenje ove zadače u svrhu, da se proizvedu celulozne sastojine iz drveta, via-kanca i drugjh materijala, što sadržavaju celuloze — osniva se na principu, da se sirovine podvrgnu djeLvanju hemikalija, kao: alkalija, bisulfita i sličnog, u zatvorenim sudovima upotrebom parnog i eventualno gasnog pritiska, uz povišenu teinperaturu koja odgovapa parnom. odnosno gasnom pritisku. To se na pr. dogadja kod natron-skog-celuloznog postupka, način da se iz-loži drvo sa rlkaličnom lužinom pritisku od kakovih 6—10 atm. pri čemu se podi-gne temperatura na 150—180 st. C. Kod postupka sa sulfitnim varenjem upotrebi se — prema vrsti, koja se hoče proizvesti, pritisak od 3-6 atm. pri temperaturi od 115—140 stupanja C.
Pritisak i temperatura zavise jedan od drugega kod ovog postupka, pošto s jedne Strane nastaje povečanje pritiska ušli jed gri-janja, a s druge strane, samo stalni pritisak omogučuje stalnu temperaturu. Može se do-duše za vrijeme grijana smanjiti pritisak ako se s vremena na vreme otvori sudu
pritiska (DruckgefSss) a kod toga ipak pridržati — srazmerno prema pritisku — povišenu temperaturu u lužini i drvu, jer se jednom več ugrijana masa drva i lužine ne ohladi jednako brzo kako postaje pritisak manjim otvaranjem ventila, ali kao što je pri odno samo prolazno.- I obratni odnošaj, naime viši pritisak, nego što odgovara od-nosnoj temperatuni, može se postiči poznati m postupkom sa sulfitom uz stalne uslove, to jest, ako je u tečnosti rastvoren ga s, u ovom slučaju sumporasta kiselina, to se istjera pri grijanju jedan dio i prouzroči u zatvorenom sudu pritisak, k o ji je viši nego pritisak pare pri dotičnoj temperaturi. Ali i kod toga nijesu pritisak i temperatura ne zavisni jedan od drugoga. Stalnim povišanjem temperature istjera se samo stalna količina gasa, koja stvara stalni pritisak. Dakle nije moguče na pr. kod 30—40 stupanja na taj način prouzročiti pritisak od 20—30 atm. Ali nije takodje moguče uz-držati pritisak trajno posle toga postupka, jer isti pada sve više i više sa postepenim potroškom sumporaste kiseline.
Ne može se, u kratko rečeno, ni ovim putem, kod koje god temperature nezavisno od iste prouzročiti kojigod pritisak, i nema
1 din.
hi mogučnosti, da se pridrži pritisak, koji eventualno nastane. Naročita nije moguče raditi po poznatom postupku istovremeno i po volji dugo, ali pri relativno niskoj temperaturu pod veorna visokim pritiskom, a o tom načelu vodi računa nov postupak predležeče prijave. Mi smo pronašli, da uprav upotreba ovog načela naime upotreba visokog pritiska i niške temperature, pru-žaju osobite koristi, tim što se po tomu vanredno popravlja vrsta celuloze u pogledu njezine kakvoče, na pr. čvrstoče, a i probi-tak očigledno raste, da se i ne govori o tom, da i ostupajuče lužine postaju za nji-hovu kasniju upotrebu mnogo sposobnije, kao na pr. za dobivanje šečera (odnosno alkohola) i t. d. jer se ovim postupkom isključuje škodljivi uticaj visoke temperature na ove substance. Ovaj novi postupak sastoji se poglavito u torne, da se pod pritiskom obradjuju materijah što sadrže celuloze sa lužinom; taj pntisak se poluči, na-protiv dosada poznatim postupcima, spolja sa utiskom tečnosti ili gasova tako, da se može raditi posve nezavisno od temperature, trajno, i s kojim god visokim pritiskom.
Postupak se tako izvodi, da se prelije sirovi celulozni materijal u prikladni sud za varenj« celuloze sa hemiskom tečnošču, koja se upotrebljava, i onda se stavi ped pritisak bez grijanja, ili pri umjerenoj temperaturi 'svakako pri nižoj temperati vrenja, nego što je dosad bilo obično, tim što se na pr. pritisnut vazduh ili drugi gas, ili pak drugu prikladnu tečnost (u slučaju potrebe rastvor, koji istovremeno služi za postupak s drvetom pritisne u zatvoreni sud. Taj postupak omogučava da kojigod pritisak dje-luje r.a reakcionu masu nezavisno od temperature, i moguča je upotreba od 50 i više atmosfera, da se s. time i kod krupnijcg materijala, i da ;se postigne prodiranje u ■istu, kao. i temeljito djelovanje. Da se ubrza dejstvo i olakša isfiltracija drva, može se najprije evakuisati sud u kome se nalazi celulozni materijal, onda se celulozni materijal pomoču vakuma upije u lužinu, koja se zato upotrebi, a onda tek stavi pod pritisak.
Eventualno može se naizmjenično uticaj vakuma i pritiska po volji ponoviti, da se tim dovede i kod krupnog materijala unu-trašnjost mase u doticaj sa lužinom. Upo-
teeba pritiska spolja, dobivenog pritiskom gasova ili tečnosti poznata je po sebi, i u tehnici ga se dosta upotrebljava. Za dobivanje celuloze je postupak nov, dotično kombinacija, sa dosad običajnim procesom varenja. Dosad nije bilo poznato, niti se je moglo predvidjeti, da je moguče shodnim načinom postupanja pri visokom pritisku i bez dosad upotrebljavane visoke temperature vlakanca drva, što sadrže celuloze, do-voljno rastvoriti, ili rastvaranje u toliko pripraviti, da je moguče lako i potpuno raz-lučivanje, takodje bez dosad upotrebljavane visoke temperature. Stoga je korist, koja je spojena sa novim postupkom iznenadiva. Celulozna vlakna su mnogo manje oštečena, i usljed toga jača i otpornija, nego što su ona, što se proizvode pri običnom postupku visokom temperaturom. Visoke temperature, naročite u jedinjenjima s alkalijama, kise-linama, i solima štete celulozna vlakanca očito više nego što se je dosada pretpostavljalo i djeluju takodje loše na sporedne produkte, što se u lužini razlučuju (smola, treslovina, ugljeni hidrati i t. d.) tako da se po novom postupku uslijed izbjegavanja jakog grijanja i pri iskoriščenju otoka kvalitativno i kvantitativno postižu bolji rezultati.
Nov postupak može stupiti ili na mjesto dosadašnjih postupaka varenja, ili služiti za potpuno razlučivanje materijala, što sadrže celuloze, ili se može upotrebiti samo da se pripravi odvajanje od celuloze i lig-nin-a, na pr. postupajuči sa oksidiščim srestviina,. da se onda shodnim naknadnim postupaujem, bez dosad upotrebljene visoke temperature privede lakše i brže potpuno odvajanje.
Na isti način može se upotrebiti ovaj postupak i za uplivisanje svih drugih tečnih ili gasovitih reagenasa, koji služe za druge svrhe, na pr. za zašečerivanje.
Patentni zahtevi:
Postupak za hemisko odvajanje ili prom-jehu drvenih sastojnih djelova'obradjivanjem drven h ili drugih materijala, što sadrže celulozu sa tečnim ili gasovitim reagen-sima pod pritiskom, naznačen time, što se pritisak proizvodi bez ali ne samo isklju-čivo pomoču ugrijanja reakcione mase, več da se nezavisno od toga podigne na prim-jer spolja, sa utiskom gasova ili tečnosti (na oko 50 atm. i više).