Izhaja prve dni v mesecu. — Izlazi prvih dana u mjesec Излази првих дана у мјесецу. — Posamezna štev.
2 Din. — Pojedini broj 2 Din. — Поједини број 2 Дин. — Redakcija i administracija u Ljubljani, Dunajska cesta br. 58.
- 1-,	'	— Letna naročnina 24 Din. —
Godišnja pretplata 24 Din. — Годишња прет-плата 24Дин. — Редакција и администра-ција у Љубљани, Дунајска цеста бр. 58. — Odgovorni urednik Ivan Cek.
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖ. ЖЕЛЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ.
STROJNI LOŽAČ
GLASILO UDRUŽfNJA LOŽAČA DRz,. ^ELEZMCA U BEOGRADU.
Obletnica.
V prošlem letu je z mesecem januarjem izšla prva številka našega strokovnega lista. Takrat je izšel v malo izvodih, ker nas je bilo malo pod zastavo »Društva kurjačev«. Skoraj sama Slovenija in nekaj naših bratov Hrvatov je bilo z nami. Težko je bilo pričeti, ker so s temi zvezani precejšnji stroški, pa tudi mnogo dela stane. Znali smo, da se bo treba marisikatero uro odtrgati svoji družini, se vsesti, delati in pisati, dostikrat storiš to tudi nespočit, a storiš s prepričanjem, da delaš v korist sebi in svojim stanovskim tovarišem. To te vzpodbuja, drami in bodri, da delaš, da si pri delu vztrajen.
Nekaj izvodov naše prve in druge številke smo razposlali ;po vseh večjih kurilnicah naše države, kmalu nato so začela prihajati pismena poizvedovanja in vprašanja iz raznih krajev Hrvatske in Srbije, kako in kaj obstoja naše društvo. Na taka vprašanja smo pošiljali pojasnila in kolikor nam je bilo mogoče tudi pravila, s katerimi so bili povsod zadovoljni, le mali pomisleki so se od te ali one strani slišali. Bosanci so šli prvi za našim vzgledom, ustanovili so si svoje društvo za Bosno in Hercegovino. Bratje Srbi so napravili isto združivši se v obsegu direkcije Beograd. Že pri tem je pripomogel mnogo naš list. Delal ie pa naprej vztrajgo in šel od uspeha do uspeha. Danes ob obeltnici njegovega obstoja moremo z zadoščenjem ugotoviti, da smo trdno združeni kurjači iz cele naše kraljevine in da bo pohitel ta list po celi naši prostrani domovini od Jesenic do Gjevgjelija.
Prepričani smo, da brez našega lista ne bi mogli beležiti takih uspehov, kot jih
Godišnjica.
Prošle godine u mesecu januaru izašao je prvi broj našeg stručnog lista. Onda je izašao u malo primeraka, jer nas je bilo još malo pod zastavom »Udruženja loža-ča«. Skoro sama Slovenija te nekoliko naše braće Hrvata bilo je s nama. Bilo je teško početi, jer su time udruženi prilični troškovi pa treba i mnogo rada. Znali smo, da će trebati po nekoji sat otrgnuti se od svoje porodice pa raditi i pisati, često i neodmoren no u ubeđenju, da se to radi u dobro sebe i svojih staleških drugova. To nas sokoli i bodri, da radimo, da smo pri tom ustrajni.
Nekoliko primeraka našeg prvog i drugog broja razaslali smo po svima većim ložionama naše države, pa su nam skoro počela stizali pismena pitanja iz pojedinih krajeva Hrvatske i Srbije, kako je sa našim udruženjem i šta radi. Na takva pitanja slali smo objašnjenja i koliko nama je to bilo moguće, i pravila našeg udruženja, sa kojima su bili svuda zadovoljni, tek se po kakav prigovor smo tamo čuo. Bosanci su prvi pošli našim primerom pokrenuvši svoje udruženje za Bosnu i Hercegovinu. Braća Srbi uciniše isto udruživši se u obimu direkcije Beograd. Već je pri tom imao naš list prilično udela, a produžio je ustrajno svojim radom te pošao od uspeha do uspeha. Danas na godišnjicu njegovog postojanja možemo radošću 'ugotoviti, da smo krepko udruženi ložači iz cele naše Kraljevine te da će poleteti naš list širom naše prostrane otadžbine od Jesenica do Đevđelija.
Ubedjeni smo, da bez našeg lista ne bi mgoli postići one uspehe, na koje možemo pokazivati. Možemo reći, da je u tom po
Годишњица.
Прошле године у месецу јануару иза-шао je ирви број нашег стручног листа. Онда je изашао у мало аримерака, јер нас je било још мало под заставом „Удру-жења ложача". Окоро сама Словенија те иеколико наше браће Хрвата било je с нама. Било je тешко иочети, јер су тиме удружени прилични трошкови иа треба u много рада. Знали смо, да ће требати no некоји сат отргиути се од своје иоро-дице па радити и дисати, често и неод-морен, но, у убећању. a се то ради у до-бро себе и својих сталешких другова. To иас соколи и бодри, да радимо, да смо при том устрајни.
Неколико примерака нашег npfior и другог броја разаслали смо no свима ве-ћим ложионама наше државе, na су нам скоро зачела стизати иисмена питања из поједиппх ирајева Хрватске и (Јрбије, Kaco je ca наншм удружењем и шта ради. Ha таква иитања слали смо објашњења и, колико нама je то било могуће, n правила namer удружења, са којима су били сву-да задовољни, тек се no какав приговор амо тамо чуо. Босанци су први пошли нашим примером покренувши своје удру-жење за Босну u Херцеговппу. Браћа Срби учинише исто удруживши се у обиму дирекције Београд. Beh je при том имао иаш лист прилично удела, a нродужио je устрајно својим радом те иршао од усиеха до успеха. Данас na годишњицу његовог постајања можемо радошћу уготовити, да смо крепко удружени ложачп из целе наше Краље-вине те да ће полетети наш лист пгаром наше простране отађбине од Јесеница до Ђевђе.тшја.
zaznamujemo. Lahko rečemo, da je v tem pogledu naš list svojo nalogo dovršil kar najbolje. Ni pa bil le glasnik na organiza-toričnem polju. Imel je in ima nalogo, da ščiti naše tovariše, da spravlja na dan nedostatke, po katerih so prizadeti naši tovariši, krivice, ki se godijo našim sotrpinom, da zastopa njihove težnje za izboljšanjem svojega položaja, da obvešča tovariše o vse i, kar se zgodi takega, da nas zadene.
Tako je razkril marsikaj, kar nas je bolelo, a nismo znali kje tiči vzrok in kako odstraniti te bolečine. Mnogo takih stvari, ki so bile nam škodljive, se nam je preko lista posrečilo odstraniti ali vsaj omiliti.
Je pa še mr.ogo žuljev, ki nas tiščijo, mnogo tudi zaprek za naš napredek, ki jih bo treba odstraniti. S tem je povedano, da delo, ki se je pred letonr pričelo, še ni končano. O ne, mnogo nas še čaka dela, ki zahteva vztrajnosti, požrtvovalnosti in napora.
S tem pa naš program še ni izčrpan. To so vse le take neodložljive nujnosti, ki jih je čimprej treba rešiti. Ko pa bomo spravili te z dnevnega reda in ko nam bodo dopuščala sredstva,■ bomo razširili svoj delokrog, kar je zdavnaj naša želja, s tem, da bomo posvečali večjo pozornost izobrazbi naših tovarišev, ker se dobro zavedamo, da je le v izobrazbi mogoč pravi napredek, ker je le izobražen človek zmožen samega sebe voditi in ne dopuščati, da ga kdorkoli izkorišča v svoje namene.
Omenili smo že, da smo bili pred letom dni strnjeni v tniašem društvu samo kurjači iz Slovenije, le nekaj tovarišev Hrvatov je bilo poleg. Danes pa lahko s ponosom rečemo, da smo razpredli in razširili našo organizacijo po celi naši državi. Ker ni mogoče, da bi ves ta aparat vodila sama centrala, smo si ustanovili oblastne uprave, ki imajo nalogo, da delajo in pomagajo centrali. Kličemo pa svojim članom, da vsak po svoji moči in zmožnosti dela v prid celokupnosti. Ne prepuščati tega dela samo nekaterim, ne biti preveč koru oden in stati vedno v ozadju, češ, bodo že brez mene naredili. Takih misli ne bi smel imeti nihče! To škoduje njemu samemu in celokupnosti. Ne odtegovati se društvenemu delu, temveč vsakdo naj bi bil vesel, da ima priliko in da more kaj v prid društva storiti. Kadar bomo prodrli s to idejo, bomo lahko upali na lepe uspehe. Takrat bo naše delovanje še bolj intenzivno in popolno, kot je bilo dosedaj, in ž njim obenem tudi naš list.
To želimo danes ob prestopu iz prvega v druge leto in upajmo, da se bo tudi uresničilo. S tem upanjem in s to nado v svojih srcih najlepše obhajamo obletnico našega lista in z veselim srcem prehajamo v drugo leto.
gledu naš list svoju zadaću dovršio vrlo dobro. Ali nije bio samo glasnik na orga-nizatornom polju. Bila mu je, te mu je zadaća, da uzme u zaštitu naše drugove, da opozorava na nedostatke, kojima sa tangirani naši drugovi, na krivice kojima su oni izleženi, da zastupa njiho težnje po poboljšavanju svog položaja, da obaveštava drugovemu o svemu, štogod se dešava te je za nje od interesa.
Tako je raskrio mnogo šta, sto nas je bolele, samo nismo znali gde je tome uzrok i kako da uklonimo te bolove. Ima mnogo takovih stvari, koje su bile štetne po nas, pa nam je pošlo za rukom da ih preko našeg lista uklonimo ili bar ublažimo.
Ali ima još mnogo žuljeva koji nas tište, mnogo zapreka za naš napredak, koje će trebati ukloniti. Time smo kazali, da rad kojim se pre godine pričelo još nije svršen. Još nas čeka mnogo rada, koji zahteva ustrajnost, požrtvovanost i trud.
Time pak naš program nije još iscrpljen. Sve su to tek takve neodložljive nužde, koje valja što pre resiti. Ali kad skinemo ove sa dnevnog reda i kad će nam to dozvoliti sredstva, raširit ćemo svoj delokrog, a to je od davna naša želja, time, da ćemo obratiti veću pozornost na obrazovanost naših drugova dobro znajući, da je samo u obrazovanosti moguće pravi napredak, jer je samo obrazovan čovek kadar da vodi samog sebe te da ne dozvoljava, da ga bilo ko iskoristi u svoje svrhe.
Napomenuli smo već, da smo bili pre godinu dana sakupljeni u našem udruženju samo ložači iz Slovenije osim nekolicine Hrvata. Danas pak možemo s ponosom kazati da smo već razgranuli i proširili našu organizaciju po čitavoj državi. Budući da nije moguće, da bi vaskolik taj aparat vodila centrala sama, ustanovili smo oblas. uprave, kojima je zadaća da rade i potpomažu centralu. Pozivamo pak svoje drugove, da svaki prema svojoj snazi in sposobnosti radi u korist celokupnosti. Ne valja prepuštati ovaj rad samo nekolicini, ne valja biti i suviše komodan i gledati samo sa strane misleći, ta svršit će i bez mene.
Ovakvog mišljenja ne bi smeo da bude nitko. Na štetu je ovo i njemu samomi kao i celokupnosti. Ne ustezati se od društvenog rada, nego svaki neka bude veseo da mu se pruži prilika da može da učini nešto u korist udruženja. Kad ćemo da u-pemo ovom idejom, možemo se nadati lepih uspeha. Onda bit će sav naš rad još intenzivniji i potpuniji nego do sada i zajedno usavršit će se i naš list.
Ove su naše želje kad prestupamo iz prve u drugu godinu i nadajmo se da će se obistiniti. Noseći se tom radom najlepše proslavljamo godišnjicu našeg lista te veselimi srcem prestupamo u novu godinu.
Увеђени смо, да без нашег листа неби могли постићи оне усиехе, ua које може-мо показивати. Можемо рећи, да je у том погледу на шлист своју задаћу довршио врло ■ добро. Али није био само гласник на организатордом пољу. Била му je, те му je задаћа, да узме у заштиту наше другове, да опозорава на недостатке, ко-јима су тангирани наши другови, на кривице, којима су они изложени, да заступа њихове тежње no побољшању čBor положаја, да обавештава другове о свему. штогод се дешава те je за ње од интереса.
Тако je раскрио миого шта, што иас je болело, само нисмо знали где je томе узрок и како да уклонимо те болове. Има много таквих ствари. које су биле штетње no нас, na нам je иошло за ру-ком да их преко нашег листа уклошшо или бар ублажимо.
Али има још много жуљева који нас тиште. много запрека за nam папррдак, које he треба уклонити. Тиме смо каза-ли, да рад којим се пре године причело, још није свршен. Још нас чека много ра-да, који захтева устрајност, пожртво-валност и труд.
Тиме пак наш програм није још ис-црпљен. Све су то тек такве неодлбжљи-ве нужде, које ваља што пре решити. Али кад скинемо ове са дневног реда и кад he нам то дозволити оредства, ра-ширит ћемо свој делокруг, a то je од давна наша жеља. тиме. да ћемо обра-тити већу позорност на образованост на-ших другова добро знајући да je само у образованости могућ прави напредак, јер je само образован човек кадар да води самог себе те да не дозвољава, да га било ко искористи у своје нарочите сврхе.
Наиоменули смо већ, да смо били нре годину дана сакупљени у нашем удружењу само ложачи из Словеније осим неколичине Хрвата. Данас пак мо-жемо с поносом казати да смо већ газ-гранули и проширили нашу организаци-ју no читавој држави. Будући да није могуће да би ваеколпк тај апарат водила цептрала сама, установилп смо обласне управе, којима je задаћа да раде и пот-вомажу централу. Позивамо пак своје другове, да сваки према својој сназп и способности ради у корист гелокупности. He ваља препуштати овај рад само не-колвцини, ne ваља бити и сувише ко-модан и гледати само са стране мислећи, та свршит ће и без мене.
Оваког мишљења u е би смео да бу-де нитко. Ha тптету je ово и њему самом као и целокупности. He устезати се од друштвеног рада. него сваки нека буде
весео да му ce пружи дрилика да може да учини нешто у корист удружења. — Кад ћемо да успемо овом идејом, може-мо ce надати лепих успеха. Онда бит ће сав наш рад још интензивнији и потиу-нији него до сада и заједно усавршит he ce и наш лист.
Ове су наше жеље кад преступамо из прве у другу годину и надајмо ce да ће ce обистинити. Носећи ce том надом дајлешне прослављамо годишњицу namer листа те веселим срцем преступамо у нову годину.
Sa našeg kongresa.
(Nadaljevanje.)
Uverili smo se, da su pravila sličila jedna drugim, da su bili programi o radu I udruže, ja isti, da su bili ciljevi, koje su postavila pojedina udruženja, jednaki. Zbog toga nisu pravila činila nikakvih poteškoća, nego zaključeno je, da se osnuje jedinstveno udruženje za čitavu državu sa pra-vilim-a, koja su delimice udešena u toku kongresa. Pitanje sedišta centrale resilo se tako, da bude centrala u Beogradu.
Za sad moglo se birati jedinu između Ljubljane i Beograda. No budući da je Ljubljana i suviše odaljena od centralnih oblasti, t. j. od Generalne Direkcije i Ministarstva Saobraćaja, sa kojima će naša Centrala trebati da ima najviše dodira, to je bilo odlučeno, da bude sedište Centrale u Beogradu. Osnovane su pokrajinske podružnice sa pokrajinskim upravama na se-dištima pojedinih direkcija sa delokrugom, koji su imala dosada pojedina udruženja. Odredio se i prinos za Centralu i zacrtao se njezin delokrug. Izabran je onda centralni odbor sa zadaćom, da izvede zaključke kongresa glede sprovedbe naše organizacije i krupnih pitanja, koja su sada na dnevnom; redu i na kojima su naročito za-interesovani ložači.
Na kongresu bili su zastupani ložači iz sviju [pokrajina naše zemlje, također iz onih, gde do sada nisu još postojale organizacije ložača državnih železnica.
Nadamo se da smo s tim našim radom učinili velik korak unapred na proširenju te usavršavanju naše organizcaije i time na poboljšanju našeg stanja. Naši drugovi mogu biti uvereni, da vodstvo našeg udruženja ne propusti ni jednu priliku, da se zaštite interesi našeg staleža. Radili smo i raditi ćemo i u buduće sve dok se stanje našeg staleža ne poboljša te da se naši kategoriji dade ono mesto, na koje ima potpuno pravo. Na kongresu primljena je resolucija, v koju su unešeni naši najhitniji zahtevi i koja bi bila odmah predala Generalnoj Direkciji i Ministarstvu Saobraćaja.
Ca нашег конгреса.
У данима од 25. до 2b. октобра 1925 вршио ce у Београду конгрес свију ло-жача државних железница наше краље-вине. Beh одавна постојала je намера, да ce сазове конгрес ложача читаве др-жаве, како би ce том приликом неколи-ко поближе уиознали те ce договорили о заједиичком наступу у сврху заштите интереса ложачког сталежа. У нашем смо листу опетовано нагласили нужду, да ce čun ложачи сакупимо у јединстве-ну организацију, основану на потпуно стручном темељу без икаквих политич-ких тенденција; у сврху самопомоћи u .заштите сопствених интереса, те нисмо проиустили ни једну ирилику. a да не би истакли, да je само у снажној и што потпунијој организацији nam спас. Да-нас можемо забележити радосну вест, да смо у том погледу учинили велик корак унапред тиме, што ce na конгресу у Беб-граду у начелу и једногласно закључи-ло, да ce сироведе јединствена органи-зација ложача у читавој земљи.
Скоро у исто доба настала су на територији наше државе три удружења ложача и то у Љубљани, у Београду и у Сарајеву. Сва су три удружења осно-вана na једнаком и сличном темељу те су си задала исту мету. Баш у чињени-ци. да су настала скоро у исто доба и независно друг од другог na трл места удружења ca једнаким циљевима, пала-зимо уираво сијајан доказ за ono, што смо у свакој прилици истицали, да je наиме већ скрајље доба, да ce и ложачи сами побрине за своја права, ако они uehe да остаја увек тамо, нде су их дру-ги ноставили и где би ce некојим свиђа-ло да и у будуће остану.
Било je одмах очигледно, да ne ћемо моћи остати код трију удружења, која би била тек у каквим таквим међусоб-ним додирима и која бн наступала сва-ко само засе и тако смањивала изгледе на успех. С тога одбор љубљанског удружен.а ступио je одмах у- додир ca братским удружењпма у Београду и Са-рајеву те иочео спремати конгрес, na ко-јем нека би ce изведло уједињење посто-јећих удружења те закључило прошире-ње организације no оним покрајинама, где ложачи још нису били opran изовани. Б почетку било je одлучено, да he ce вр-пшти овај конгрес у Броду на Сави од 3. новембра о. rv даље. У ту je сврху наш одбор већ Јгозвао заступнике ложача чи-таве земље нека учествују у том кон-гресу.
Међутим показало ce потребним, да ce заступници ложача сакупе upe тога у Београду због некојих веома важних ин-
торвепцпја код централних области на-iiie саобраћајне управе. Овом су ce дри-ликом кордстилд наши београдски дру-гови те сазвали ових дада кодгрес у Бео-град.	(Свршиће ce)
'edinjeni Železničar se je v svoji štev...vi od 1. januarja obregnil ob naš kongres. -Pravi, da so ta kongres imele razne sekte društva kurjačev iz cele države in da je imel glavno besedo na kongresu neizgobni »častni predsednik«, nek direktor iz subotiške direkcije. Potem pa poživlja kurjače, naj se sedaj, ko se dela na izpremembi pravilnika o premogovnih premijah, pridružijo лј egov im vrstam, ki da morejo najboljše zastopati naše interese.
K temu imamo pripomniti sledeče: Naš kongres v Beogradu se je vršil z namenom, da se obstoječe organizacije zedinijo v eno enotno Udruženje. Ta cil je bil dosežen in to očividno krogom, katerih glasilo je »Ujedinjeni Železničar«, ni všeč. Kajti, s tem, da je razširjena organizacija po celi državi, sega njen delokrog tudi izven mej Slovenije. Tisti »nek direktor«, ki se je udeležil našega kongresa, je gospod ingenieur Dimitrije Naumovič, pomočnik direktorja, torej čisto natančno določena oseba. Ne uvidevamo, zakaj naj bi ne smeli sprejeti pomoči kakega višjega gospoda, če je dotični gospod toliko socijalno čuteč človek, da smatra potrebnim nekaj, kar n. pr. gospodje za »Ujedinjenim Železničarjem« ne smatrajo potrebnim, in sicer da je tudi kurjač človek, ki ima pravico do človeka dostojnega življenja. V vašem seznamu intervencij zastonj iščemo zahtevo po odpravi krivice, ki se godi n. pr. kurjačem pri razdelitvi premije, dasi ravno zaradi pravilnika o premijah vabite kurjače, naj bi stopili v vaše vrste. Pa s to reklamo ne bo nič. Mi sami dobro vemo, koliko so vredne razne zaščite, zato si pa bomo sami ob ugodni priliki in na pravem mestu poiskali svoje pravice.
Naziv »sekte« ohranite zase, ker je za vašo pisano družbo bolj prikladen.
Spomenica Ministrstvu Saobraćaja.
Ob priliki, ko je bil objavljen načrt za novo železničarsko pragmatike, smo vložili na Ministrstvo Saobraćaja spomenico, ki jo na tem mestu objavljamo. Med tem je bil ta načrt vsled vsesplošne nezadovoljnosti ž njim umaknjen ter ne pride več resno v poštev, vendar se bo moralo v doglednem času kaj ukreniti glede zboljšanja materielnega položaja železničarjev, zlasti nižjih kategorij, ker se v sedanjih razmerah ne bo moglo več dolgo izhajati, s prejemki, ki smo jih deležni. Spomenica,
v kameri smo navedli naše minimalne zahteve, se glasi:
Ministarstvu! saobraćaja
Administrativno pravno oddelenje
u
Beogradu.
Pozivajući se na akt Ministarstva Saobraćaja br. 26089-25 od 25. avgusta 1925 časi nam je, da saopštknb glede 'na načrt zakona o državnem saobraćajnem osoblju sledeče primedbe:
Zakonom od 28. oktobra 1923 i sledečem mu naredbom o razvrstavanju i pre-vodjenju osjećaju se ložači oštećenim, jer su bili prevedeni u drugu kategoriju zva-ničnika, iako bi morali biti po napornoj službi koju vrše i po kvalifikaciji uvršteni u prvo kategoriju zvaničnika. Zato smo se već opetovano obratili na nadležna mesta, kako bi se ta krivica uklonila, navodeći razloge za svoje zahteve. Neka ih i tom prilikom ponovimo:
Za izmieru prinadležnosti treba uzimati 'u obzir službu i kvalifikaciju, koju se traži za tu službu. To naglasa i načrt za nov zakon.
Što se tiče službe ne treba naročito naglasiti, da je služba, koju vrši ložač ne samo nadasve naporna nego i opasna i po zdravlje štetna. Ta je služba — i to mora priznati svaki objektivan čovek — nesorazmerno teža od službe, koju vrše nekoje vrste službenika koii su po sadanjem zakonu prevedeni u prvu kategoriju zvaničnika, premda nemaju nikakvu višu kvalifikaciju. A ne samo to, nego je ložač izložen i većoj odgovornosti. On ne odgovara samo za zaobraćaj kao napomenuti službenici iz prve kategorije zvaničnika, nego i za red na stroju. Za tu veću odgovornost jasan je dokaz često kažnjavanje ložača zbog nedostataka u vezi sa jednom ili drugom odgovornošću. I dok su po sedanjem zakonu ti službenici prema ložačima favorizirani, uvršteni su ložači u istu kategoriju kao i službenici, koji uopšte ne pripadaju saobraćajnoj službi te prema tome ni ne nose onu odgovornost koju nose ložači.
Glede kvalifikacije moramo napomenuti. da imaju ložači jednaku spremu kao i nekoje vrste službenika, koji su po sadanjem zakonu prevedeni u prvu kategoriju zvaničnika. U koliko pak treba za vršenje službe još naročita kvalifikacija, moramo skrenuti pažnju na to, da ložači u tem pogledu ne zaostaju za onima, koji su u prvoj kategoriji zvaničnika, jer se od ložača, koji treba da vrši službu na svoju odgovornost, zahteva da položi državni saobraćajni i kotlovi ispit pred komisijom i
tim se ispitom tek kvalifikuje za vršenje svoje službe.
U takvom postupanju sa ložačima mi vidimo staru i ukorenjenu praksu te nazi-ranje, da je ložač i njegova služba nešto manje Vredno te da ga za njegov rad valja nagraditi kao najnižeg službenika. Smatramo da u današnje socialno doba treba već jednom ukloniti tu prerasudu te za napornu, po zdravlje štetnu i odgovorna službu odrediti primernu platu.
Nacrt za nov zakon tu krivicu ne popravlja. Ne samo da je ne popravlja nego je još zaoštrava time, da predvidja za sa-danje zvaničnike prve kategorije, koji prema nacrtu treba da dođju u treću kategoriju zvaničnika, poboljšanje materialnog stanja, dok bi bili ložači, koji prema nacrtu treba da su uvršteni u prvu kategoriju slu-žitelja, na prinadležnostima oštećeni.
Po sadanjem zakonu početna plata ložača iznosi: osnovna plata 2.250.—, položajna 840.—, 20 odstotkov 618.—, stanarina 1.020,.; ukupno 4.728.—. Završna plata: osnovna 6.150.—, položajna 1.440.—, 20 odstotkov 1.518.—, stanarina 1.200.—, položajna ukupno 10.308.—.
Po nacrtu za nov zakon prinadležnosti ložača iznosile bi u početku: plata 3.800.—, stanarina 1.500.—, ukupno 5.000.—. Na za-.vršetku: plata 6.200.—, stanarina 1.800.—; ukupno 8.000.—.
Ako ove brojke uporedimo, vidimo, da su ložačima početne plate povećane za godišnjih 272,— Din, dok sui završne plate umanjene za godišnjih 2.308.— Din.
Tako isto dodjemo do interesantnih rezultata, ako uporedimo nacrtom (predvi-djene početne i završne plate pojedinih kategorija. Tako vidimo, da iznosi razlika izmedju početne i završne plate u prvoj kategoriji činovnika 167%, u drugoj kategoriji činovnika ta razlika iznosi 184%, u prvoj kategorij .zvaničnika 217%, u drugoj kategoriji zvaničnika 225%, u trećoj kategoriji zvaničnika 210 %; kod služitelja pak iznosi ta razlika u prvoj kategoriji 77 % a u drugoj 84%.
Na osnovi navedenog moramo svom odlučnošću otkloniti nacrt za nov zakon u sadanjem obliku te molimo, da se uvaže sledeči naši zahtevi:
1.	Ako ostane pri podeli službenika kao što je predvidjeno nacrtom, zahtevamo, da se ložači uvrste u treću kategoriju zvaničnika.
2.	Tako isto neka se uvrsti u treću kategoriju zvaničnika sve ono osoblje, koje spada u ložačku struku te je vršilo duže vreme ložačku službu, a je zbog koje bolesti od te službe uklonjeno.
3.	Prinadležnosti predvidjene nacrtom za treću kategoriju zvaničnika naš su minimalni zahtev. ■ Izrično si pridržavamo pravo da se borimo i nadalje dok ne postignemo prinadležnosti u predratnoj visini.
4.	Za ložače koji vrše službu pod naročito nepogodnim uvetima (malarija, teški tuneli i usponi) nek se odredi vreme od 20 godina služenja za sticanje pune penzije.
ZAHVALE.
Spodaj podpisani se najiskrenejše za- -hvaljujem Udruženju kurjačev za podeljeno mi iposmrtnico v znesku 1500 (tisoč-petsto) dinarjev, podeljeno mi ob priliki smrti moje soproge Julijane Pavlin. .Nadalje se zahvaljujem vsem onim, tovarišem, ki so spremili mojo soprogo na zadnji poti v večnemu počitku. Zahvaljujem se upravnemu odboru Udruiženja kurjačev za izrečeno in odano sožalje meni, kakor tudi ostali moji družini.
V Ljubljani, dne 24. dec. 1925.
Franjo Pavlin, kuriln. L
Niže potpisani se najiskrenije zahvaljujem Udruženju ložača, Oblasnoj upravi Zagreb, za vremenu smrti mojega deteta podeljenu mi potporu u svoti 300 (reci tristo) dinara.
Sušak, 22. dec. 1925.
Mičetić Ivan, ložiona Sušak.
Najljepša hvala Udruženju na potpori u iznosu 400.— Din, koja mi je prideljena prilikom moje bolesti.
Zagreb, 4. dec. 1925.
Blaženik Marijan.
Od Udruženja ložača primio sam prilikom svoje bolesti potporu od 400.— Din, za koje se Udruženju tim putem najsrdačnije zahvaljujem.
Zagreb, 15. dec. 1925.
Vilicki Dragutin.
Najljepša hvala Udruženju ložača za prilikom moje bolesti podeljenu mi pod-poru u iznosu od 400.— Din.
Srpske Moravice, 19. dec. 1925.
Vukšić Gjuro.
Darovi za tiskovni sklad:
Janušič Ignac Din 5.—, Rakovec Ferdo Din 10.—. — Najlepša hvala! Tovariši posnemajte!
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljevine SHS u Beogradu.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin.