STRUČNI LOŽA
STROJNI KURIAČ
Гласник Удружета Ложача Државних Железница и Бродовау Београду Glasnik Udruženja Ložara Državnih Železnica i Brodova u Beogradu. — Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic in Brodov v Beogradu.
Kancelarija Udruženja i redakcija lista nalaze se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
ГОД. XI
Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата 12 дин.
Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata 12 din.
Ishaja 12 krat v letu Posamezna številka 1 din. Letna naročnina 12 din.
Београд, 1 априла 1934 г. Beograd, 1 aprila 1934 g. Beograd, 1 aprila 1934 g.
Број 4
Уредништво и Централна Управа Најсрдачније честита члановима
Христово Васкрсење
Са најлепшим жељама.
Свима Обласним Управама, Подод-борима и Повереништвима
Централној Управи част je известити све Об-■^асне Управе, Пододборе и Повереништва, да су са даном 17. II. ов. год. ступила на снагу нова дру-^твена правила, која су потврђена од стране свих Меродавних власти. Горе назначеним даном, стара пРавила стављају се ван снаге, a све Обласне ^праве, Пододбори и Повереништва имају се од г°Ре означеног дана стриктно придржавати нових ^Равила.
Централна Управа.
Uredništvo i Centralna Uprava najsrdačnije čestita članovima
Hristovo Vaskrsenje
sa najlepšim željama.
Svima Oblasnim Upravama, pododborima i Povereništvima
Centralnoj Upravi čast je izvestiti sve Oblasne Uprave Pododbore i Povereništva, da su sa danom 17 II. ov. god. stupila na snagu nova društvena pravila, koja su potvrđena od strane svih merodavnih vlasti. Gore naznačenim danom, stara pravila stavljaju se van snage, a sve Oblasne Uprave, Pododbori i Povereništva imaju se od gore označenog dana striktno pridržavati novih pravila.
Centralna Uprava.
Угљеви Југославије као гориво
Пре нзвеснога времена изашла je из штампе књига под горњим насловом, коју je написао господин инже-њер Милоје Здравковић, начелник Машинског оделења Дирекције железница Београд.
Kao што je Господин Начелник Здравковић, у сво-јој књизи у предговору напоменуо да je за руковање угљем првенсгвено потребно добро познавање истог, a ми ложачи дано ноНно пребацујемо и сагоревамо на сто-тине na и хиљаде тона разноврсних угљева, сматрамо да би за наше чланове било веома корисно да се no ближе упознају са особинама појединих врста угљева, који се употребљавају на нашим железницама, a које je особине Господин Начелник инж. Здравковић, .у својоЈ књизи детаљно описао.
Ради тога, a у интересу наших чланова, замолили смо Господина Начелника као писца књиге, да нама до-зволи да у нашем стручном листу изнесемо једну серију чланака извађених из његове књиге „Угљеви Југославије као гориво“, како би се, као што je већ речено, наши чланови ложачи поближе упознали са особинама поје-диних угљева, a ca којима и рукују.
Господин Начелник инж. Здравковић, био je то-лико љубазан те нам je дао свој пристанак, да можемо из његове књиге прештампати поједине делове, a на основу тога Уредништво he у будуНам бројевима листа повремено изнети једну серију чланака под горњим на-словом, из којих he се наши чланови ложачи поближе упознати са угљевима који се воде у нашој Отаџбини Југославији.
I.
Постанак угља.
Питање о постанку угља, којим су се још од 16 века бавили познати испитивачи, данас je, може се рећи, приведено крају. Ma да између појединих испитивача постоје извесна неслагања, проблем, постанка угља може се сматрати у главноме решен.
О постанку угља постојала су разноврсна мишљења Valerijus Cordus и Balthazar Klein заступали су мишљење да су биљне материје дале почетни материјал за ства-рање угља.
Агриколо a доцније Вебстер и Бонтиигу, заступали су мишљење да je угаљ производ преображаја нафте.
Кирванс у својим „елементима“ минералогије 1794 године био je мишљења да угаљ припада минералима.
Вилиам и Гоепер покушали су да нађу остатке би-љака, на ово je успело Гимбелу, који je први доказао да je праматерија угља углавноме и несумњиво биљна супстанца раније пропале флоре.
Питање да ли су наслаге угља аутотоне (везане за место постанка) или алохтоне (независне од места) и постале услед великих поплава, оставља Гимбел отво-рен, али нагиње мишљењу да je и поплава појединачно могла утицати на стварање угљених масива.
Дуго се je водила дискусија о томе да ли су: тресет, мрки угаљ, камени угаљ и антоацит ступни по-
ступном развијању т. ј. да ли су те четири врсте угља у ствари једно исто и прелазиле само из једног облика у други постепеним развијањем-угљенисањем.
Донатех и Лиснер, који су посветили овом питању нарочиту пажњу били су противу теорије претварања једне врсте угља у другу даљим процесом угљенисања и доказивали су оштру и основну разлику између мр-ког и каменог угља. Ha основу извршених испитивања они доносе следећи закључак:
1)	Мрки и камени угљеви су скроз различити у највећем броју типова.
2)	Мрки се угаљ поступним угљенисањем неможе претворити у камени угаљ.
3)	Хемијски састав материјала од кога je постао мрки угаљ, разликује се у суштини од материјала од кога je постао камени угаљ.
4)	Биљни почетни материјал мрког угља садржавао je лигнин, док се са сигурношћу може тврдити да je почетни материјал каменог угља без лигнина, или у њему врло сиромашан, a на против садржи велике ко-личине протеинских материја, вероватно животињског порекла.
5)	При стварању каменог угља у највише случајева a из разних узрока, дејствовало je дестилација под притиском.
6)	Особина баковања, која се код неких камених угљева јавља у великом обиму, потиче делом од катран-стих продуката каменог угља, a делом продуката распа-дања протеинских материја првобитног материјала, чије су количине у зависности са садржином азота, a наро-чито органског сумпора, тако да њихов збир стоји до-некле у извесном односу са особином баковања.
Донатх и Лиснер баве се доцније поново теоријом преображаја угља и приближују се теорији осталих. Они се слажу са Фишером и Страдером, чије je гледи-ште да je већи део наших фосилних угљева (Хумусних) постао од биљче супзтанце на тај начин, што je од ос-новних материја биљака: целулозе, лигнина, воска и смоле, у току времена разорена прво целулоза дејством бактерија, a угаљ се je даље стварао прелазом лигнина у хумусне материје, при чему се je повећавала количина смоле и воска. Донатх се само не слаже са потпуним искључењем протеинских материја и масти из процеса угљенисања и мишљења je, да су и озе материје живо-тињског порекла имале знатан утицај на стварање ка.ме-ног угља.
Читав ред радова у овоме правцу указује на чи-њенице, да су не само узроци при постанку угља били различити, већ да се je материјал преисториске флоре разликовао од данашњег. Јасно je да се je нагомила-вање огромних маса биљних пра материја обављало у климатским приликама које су далехо од услова поД којима се данас налазе тресетна поља, вероватно да je и хемиски састав праматерије угља био друкчији.
Стварању угља припомогла су и разна ситна жива бића. Ha основу моћних угљених слојева, који у ревирУ угља у Горњој Шлезији достижу 70 метара изводи се закључак да je дрвена наслага, из које су постали ови
моћни слојеви угља, морала бити изванредно висока, до 2000 мет. Пошго се у споменутом слоју угља не налазе шупљине, којих je морало бити у тако високој наслаги дрвета, оправдана je сумња да су у стварању угља по-ред богате преисториске Флоре, учествовали и разни преисториски организми. Претпоставља се ла су тела огромних маса животиња нижега реда: скакаваца, пу-шева, паука, мува, водоземаца, допринела трулењем хо-могености и моћности ових слојева. (Хипотеза Ф. Симер-сбаха-Сајферт).
Два иајважнија питања у овом комплексу проблема о постанку угља, односе се на праматерију од које je постао угаљ и на природе процеса преображаја угља. Уз ова два питања може се надовезати низ споредних геолошких и хемиских питања.
(Наставак у идућем броју листа)
Из Обласне управе ложача речне пловидбе
Посведневно читаве стране дневних листова испу-њене су ступцима о проблему привредне кризе. У нај-црњим бојама описана je беда оних, којима je ова неман одузела извор живогних срестава, остављајући их без коре црног хлеба, без крова над главом, без уточишта.
Ha милионе и милионе здравих и снажних руку способним да привређују, да стварају богатства и бла-гостање, услед привредне кризе, стоје прекрштене, оче-кујући милостињу од социјалних и хуманих установа.
Колико je горка и тешка борба за живот оних, који очекују ову милостињу, могу нам посведочити кратке али језиве вести у дневним листовима о самоубиствима услед беде и сиромаштва оних, који нису својом криви-Цом запали у беду и очај, a које je натерао да раскрсте са тегобама живота.
Међутим, док се нама са једне стране пружа оваква Црна слика беде и очаја, не само појединаца већ чита-вих друштвених слојева, дотле се нама, са друге стране, пружа једна слика, која je апсурдан контрас оној првој слици беде и сиромаштва оних, које je привредна криза натерала да се лише сопственог живота.
Посматрајући друштвени живот, пружају нам се безбројни примери појединаца који својим начином жи-вота иронично исмејавају дугачке фаланге оних бедника, који са зебњом срцу очекују пред вратима насушног хлеба и осталих хуманих усганоза да ли he да дође на Ред да приме комад црнога хлеба, који за њих прет-ставља спасење живота.
Ошамућени највећим злотвором човечанства, зло-твором, који je причинио више беде и сиромаштва, не-гОли привредна криза, злотвором, који je пружио по-уода да се пролије више суза неголи штв су пружили јФвода сви топови у светскоме рату, ови безбројни по-1еДинци под утицајем тог злотвора алкохола, бесно ор-
гијају и пирују, бездушно просипајући лако стечено бо-гатство исмевајући бедве и гладне.
Међутим, још, како тако, могу се разумети овакви поступци код оних, који никада у животу нису позна-вали беду и сиромаштво, пошто je њима судбина утра-пила у руке велика богатства, која су њима отупила хумане ocehaje и затварала очи пред бедом сиромашних.
Али су у толико за гору осуду такви поступци појединаца, међу нама службеницима речне пловидбе. који свој динар зарађујемо тешком муком и напором. Нажалост таквих појединаца има међу службеницима Речне пловидбе свих струка приличан број, na на жа-лост у том погледу не чину изузетак ни ложачи.
И међу нама има на жалост примера да су поје-дини другови пошли опасним путем, који води у бездан, у пропаст. A што je за најгору осуду, тим друговима који су својевољно запали у гвоздене окове страсги ал-кохола није довољно што своје слободно време, преко потребно за одмор, проводе у загушљивим ћумезима поред савске обале, где остављају своје крваво зарађени динар за отровне дроге, већ нам се посведневво пружају примери где поједини другови долазе и у службу у за-грејаном стању.
Под утицајем алкохола, они нису у стању владати здравим разумом услед чега долази до немилих случа-јева међусобне свађе, оговарања, тужакања код претпо-стављених старешина, нашто следују укори, новчане казне, na евентуално и служба долази у питању. Са оваквим својим поступцима, ти другови, убијају углед целокупној струци ложача, na и онима који могу слу-жити за частан пример осталима као исправни службе-ници. Овакви случајеви дешавају се често пута на бро-довима, што сам се својим очима лично уверио. Зато сматрам за своју дужност да у име Удружења ложача тим члановима скренем пажњу на тешке последице, које неминовно следују њиховим поступцима.
Удружење ложача жел. и бродара апелује на своје чла. нове, да не срљају тим опасним клизавим путем рђавих навика, пошто они када западну у тешке неприлике, које их могу стићи услед прекомерног уживања алко-хола, неће наћи ни најмању заштиту у своме сгручном Удружењу, већ обратно може им се десити да буду искључени из наше средине како би служили за ругло осталим исправним члановима.
Удружење ложача жел. и бродара и надаље ћз улагати све снаге, да се поправи тешки материјални и моралви положај ложача на бродовима. Оно he и у бу-дућности свесрдно притицати у помоћ и заштићавати сваког појединца, који je на исправном путу, али никада се неће заузимати за оне, који својевољно срљају у пропаст.
Ово неколико редака нека служи као последња опомена.
За Обласну Управу ложача и бродара
Милић Митровић,
прстседник Надзорног одбора
Koje и какве људе треба бирати У управу
Није далеко када he се бирати нова Управа об-ласна, na поводом тога требало би проговорити неко-лико речи и упутити чланству, да би се знали управ-љати на годишњој скуиштини, кога he се изабрати у Управи и које и какве људе.
Пре свега треба нагласити шта je у опште Удру-жење? Ha ово долази одговор да je удружење скуп људи, који су се састали, удружили, ради постигнућа извесног, заједничког интереса. Који су интереси удру-жења ложача о томе говоре наша Правила т. ј. она су хумана културна, социјална, a као најглавнији су соци-јални интереси. Они који улазе у Управу треба све да знају и да се no овоме руководе приликом сваког учинка у Удружењу, јер непознавање овога чини га одговорним и наноси штету Удружењу. A они људи, који наносе штету Удружењу, нису истоме потребни и не треба их бирати. Они који бирају овакве људе сами се греше о наша правила и о своју савест. Дакле и једни и други чине кажњиво дело.
Удружење како смо навели, постоји ради постиг-нућа заједничког интереса и не говори се о личном ин-тересу, којим би се користио само један члан, или један вођа Удружења, већ постоји да се постигне интерес за све чланове били они у Управи или не били. Удружењу није циљ лична добит, материјална. добит појединца из касе Удружења, већ заједничка позитивна, идеална и морална добит, за све чланове Удружења, a које се све постизава савесним и беспрекорним радом вођства Уд-ружења, одбацајући своје личне материјалне користи.
Многи агитују да буду у вођству Управе, мислећи само на личну материјалну корист, a незнају каква je деликатна дужност бити на пример: претседник, секре-тар, благајник, претседник надзорног одбора и колико су те исте дужности тешке и одговорне, ако се оз-биљно схвати.
Ha ова места треба поставити људе, који he у свему бити способни да воде Удружење, да му донесу користи, a не само да себе користе; треба поставити људе којима се може објаснити и доказати нешто што he, ако то предузму, користити Удружењу; људи који he се придржавати друштвених Правила; Људи поштени и искрени, a не тврдоглави и самовољни, који се при-државају само себе и који за све издатке или важне ствари никад не сазивају седницу.
Имамо оваквих примера доста, приличан број, али ћемо навести само ово, да je један претседник Обласне управе неколико пута обилазио Пододборе, и никад није претходно сазвао седницу да се no томе донесе одлука ко he обићи Пододбор, већ он без ичијег знања
Koje i kakve ljude treba birati u upravu
Nije daleko kada će se birati nova Uprava oblasna, pa povodom toga treb alobi progovoriti nekoliko reći i uputiti članstvu, da bi se znali upravljati na godišnjoj skupštini koga će se izabrati u Upravi i koje i kakve ljude.
Pve svega treba naglasiti šta je u opšte Udruženje!? Na ovo dolazi odgovor da je udruženje skup ljudi, koji su se sastali, udružili, radi postignuća izvesnog, zajedničkog interesa. Koji su interesi udruženja ložača o tome govore naša Pravila t. j. ona su humana kulturna, socijalna a kao najglavniji su socijalni interesi. Oni koji ulaze u Upravu treba sve da znaju i da se po ovome rukovode prilikom svakog učinka u Udruženju, jer nepoznavanjem ovoga čini ga odgovornim i nanosi štetu Udruženju. A oni ljudi, koji nanose štetu Udruženju, nisu istome potrebni i netreba ih birati. Oni koji biraju ovakve ljude sami se greše o naša Pravila i o svoju savest. Dakle i jedni i drugi čine kažnjivo delo.
Udruženje kako smo naveli, postoji radi postignuća zajedničkog interesa i ne govori se o ličnom interesu, kojim bi se koristio samo jedan član, ili jedan vođa Udruženja, već postoji da se postigne interes za sve članove bili oni u Upravi ili ne bili. Udruženju nije cilj lična dobit, materijalna dobit pojedinca iz kase Udruženja, već zajednička pozitivna, idealna i moralna dobit, sa sve članove Udruženja, a koje se sve postizava savesnim i besprekornim radom vodstva Udruženja, odbacujući svoje lične materijalne koristi.
Mnogi agituju da budu u vodstvu Uprave, misleći samo na ličnu materijalnu korist, a neznaju kakva je delikatna dužnos biti na primer: pretsednik, sekretar, blagajnik, pretsednik nadzornog odbora i koliko su te iste dužnosti teške i odgovorne, ako se ozbiljno shvati.
Na ova mesta treba postaviti ljude, koji će u svemu biti sposobni da vode Udruženje, da mu donesu koristi, a ne samo da sebe koriste; treba postaviti ljude kojima se može objasniti i dokazati nešto što će, ako to preduzmu, koristiti Udruženju; ljudi koji će se pridržavati društvenih Pravila; ljudi pošteni i iskreni, a ne tvrdoglavi i samovoljni, koji se pridržavaju samo sebe i koji za sve izdatke ili važne stvari nikad ne sazivaju sednicu.
Imamo ovakvih primera dosta, priličan broj, ali ćemo navesti samo ovo, da je jedan pretsednik Oblasne uprave nekoliko puta obilazio Pododbore, i nikad nije prethodno sazvao sednicu da se po tome donese odluka ko će obići Pododbor, već on bez ičijeg znanja otputuje i naplati di-
Лошчи ipiTč и imajte ваш (ipyw ш!
Ložaii čitajte i lile Ш lučni list!
отпутује и наплати дијурну. Чак шта више толико je био себичан и неувиђаван, да je једном приликом, кад je један Пододбор приредио забаву на исту отишао и за себе наплатио дијурну, као да je ишао послом Уд-ружења, a не у госте, где je добио џабе јести и пити. Eto другови, овакве људе не треба никад бирати као вође Удружења који хоће да им се обезбеди пут, џеп и стомак из Kace Удружења. Оваквим људима су лични интереси изнад интереса Удружења, свих нас.
Кад треба „ловити дијурне“ они су први, a кад треба радити они су последњи. Треба само завирити у књигу записника, na he се видети шта je рађено и ко-лико je седница и каквих одржано, што претставља јасну слику, рада и успеха претседника и Управе.
Нама je, као вођа, потребан друг, који he једнако заступати интересе свих нас, који je слободан изаћи пред старешином да интервениш i у случају потребе за по-једине чланове и Удружење, a не самовољие и плаш-љиве, који се не смеју ни појавити пред старешином.
Дакле, другови, на крају свега поновно се напо-миње да бирате људе, поштене, агилне, слободне у по-нашању, несебичне и савесне, na he те онда видети како he ићи послови у Удружењу и шта he се све постићи. Искрен рад, поштење, и савесност све побеђује, a се-бичност, сплегеност и тврдоглавост само штете наше Удружење материјално и морално.
Суботица зо-ш-1934 г.	Слободан Брцански с. р.
jurnu. Čak šta više toliko je bio sebičan i neuvidjavan, da je jednom prilikom, kad je jedan Pododbor priredio zabavu na istu otišao i za sebe naplatio dijurnu, kao da je išao poslom Udruženja, a ne u goste, gde je dobio džabe jesti i piti. Eto drugovi, ovakve ljude nikad ne treba birati kao vodje Udruženja koji hoće da im se obezbedi put, džep i stomak iz kase Udružeaja. Ovakvim ljudima su lični interesi iznad interesa Udruženja, svih nas.
Kad treba „loviti dijurne“ oni su prvi, a kad treba raditi oni su poslednji. Treba samo zaviriti u knjigu zapisnika, pa će se videti šta je radjeno i koliko je sednica i kakvih održano, što pretstavlja jasnu sliku, rada i uspeha pretsednika i Uprave.
Nama je, kao vodja, potreban drug, koji će jednako zastupati interese svih nas, koji je slobodan izaći pred starešinom da interveniše u slučaju potrebe za pojedine članove i Udruženje, a ne samovoljne i plašljive, koji se ne-smeju ni pojaviti pred starešinom.
Dakle, drugovi, na kraju svega ponovo se napominje da birate ljude, poštene, agilne, slobodne u ponašanju, nesebične i savesne, pa će te onda videti kako će ići poslovi u Udruženju i šta će se sve postići. Iskren rad, poštenje, i savesnost sve pobedjuje, a sebičnost, spletenost i tvrdoglavost samo štete naše Udruženje materijalno i moralno.
Subotica 30 marta 1934 god.
Slobodan Brcanski s. r.
Obavijest
Iz Oblasne Uprave — Zagreb.
Oblasna Uprava udruženja ložača Kraljevine Jugoslavije izvještava sve članove ovog udruženja, da će se deveta redovita godišnja skupština te Uprave održavati dne 8 maja 1934 godine, u prostorijama Š. K- „Željezničar“, Trnjanska cesta kbr. 1., u devet sati prije podne, a ako do tog vremena ne bude sakupljen dovoljan broj delegata, početi će se održavati godišnja skupština jedan sat kasnije, sa sledečim dnevnim redom:
1)	Biranje pretsednika i sekretara god. skupštine, i dva overača zapisnika.
2)	Izvještaj pretsjednika Oblasne Uprave.
3)	„ sekretara	„
4)	„	blagajnika
5)	„	pretsjednika nadzornog odbora Oblasne
Uprave.
6)	Razrešnica stare Uprave.
7)	Biranje nove Uprave.
8)	Molbe, žalbe i ostale eventualije.
Za, Oblasnu Upravu u Zagrebu:
Tajnik:	Pretsjednik:
Mlakar Franjo, v. r.	Janežič Dragutin, v. r.
Još jedan pododbor pri obi. upravi udruženja ložača, Subotica
Pre par godina prestao je funkcionisati Pododbor udruženja ložača u Somboru sve do ovih dana, kada je pokrenuto njegovo ponovno osnivanje, i u toku ovog meseca biće potpuno osnovan po društvenim pravilima. Ložači biv. Pododbora Sombor i sami su ovom osnivanju pokretači, kod kojih je ova misao postojala još odmah posje prestanka, ali se za to očekivao samo jedan zgodan mome-nat Inače ložači biv. Pododbora sami su odavno tražili od pojedinih funkcionera Oblasne uprave da se zauzmu kod iste Uprave, da se osnuje Pododbor, gde je i pre postojao i da ih Oblasna uprava primi pod svoje okrilje.
Ovaj davno očekivani momenat bio je dan 6. mart o. g. kada je budući Pododbor napola osnovan. Toga dana pošao je u Sombor pretsednik nadz. odbora Gelo Stojan i honorarni činovnik Oblasne Uprave, koje su drugovi ložači iz Sombora dočekali na želez, stanicu, o čemu su bili prethodno izvešteni. Ali pošto nisu mogli biti prisutni svi ložači zbog službene dužnosti to istoga dana nije mogao biti osnovan ni Pododbor. Od 26 ložača, koliko ih broji Somborska ložionica, bilo je prisutno svega 12, a ostali su bili u službi.
Prema društvenim pravilima, da bi se osnovao jedan Pododbor, odnosno da bi ta organizacija funkcionisala kao Pododbor potrebno je da ima bar 20 upisanih članova, te se zbog ovoga, toga dana, nije osnovao Pododbor. Ovih 12 prisutnih članova toga dana potpisali su svojeručno izjave da stupaju u Udruženje, u članstvo, pa je izmedju njih izabrano j'povereništvo privremeno, koje će do kraja ovoga meseča sprovesti rad oko organizovanja Pododbora, kada će se j održati skupština i izabrati Uprava.
Ovu je dužnost, od svih prisutnih, jednoglasno data drugu Šljukić Aleksandru, jednom, u današnje doba, retko poštenom, agilnom i savesnom drugu, u doba kada su sebičnost, nekolegijalnost, pohlepljivost i protivpravno prisvajanje tudje imovine, rašireni skoro po celom svetu. Ovo naglašavamo za to, što je drug Šljukić ranije bio blagajnik, a od kako je pododbor prestao funkcionisati t. j. od 1929 god. do 6 marta o. g. on je neprekidno držao kod sebe zamašnu sumu novca biv. Pododbora, bez ikakve greške i primedbe, što se je dokazalo 6 marta o. g. Po sravnjenju blagajničkih knjiga utvrdjena je suma novca primljena i izdata sa vreme dok je pododbor funkcionisao, a ostatak, koji se sa knjigama potpuno slagao, predao je na priznanicu delegatu Obi. Uprave do poslednje pare.
Za ovakav savestan i pošten rad, i pored usmenog priznanja, mi mu i ovim putem odajemo svoje priznanje.
Inače kolegijalnost kod somborskih ložača je jedna harmonija, jedan primer za svaku pohvalu, pa zbog ovoga nadamo se da će taj budući Pododbor, koji će se osnovati u toku ovoga meseca, biti na dostojnoj visini svoga zadatka, da će služiti svima kao primer, te i da će razviti svoju delatnost na kulturnom, humanom i nacionalnom polju, jer su Somborci sa ovakvom kolegijalnošću sposobni sa svaku korisnu akciju, korisnu za same njih, za Ustanovu koju služe i za Otadžbinu. Jer, voljom, slogom i zajedničkim radom sve se brže postiže.
Na^ ovom sastanku održao je prigodan govor pretsed-nik Obi. Uprave drug Golo Stojan izlažući značaj Udruženja, kako se sve postiže zajedničkim radom, i da svi lo-žači, bez razlike na veru i narodnost, treba da stupe u jedno te isto stručno udruženje, jer su interesi svih ložača jednaki.
Posle njega honorarni sekretar Obi. Uprave pročitao je glavnije odredbe društvenih pravila i isto objasnio kao na pr.: Šta je Udruženje, koji je cilj Udruženja, koja su prava člana, koje su dužnosti člana i t. d.
Nakou ovog lepog, prijatnog razgovora i razumevanja svi su se razišli u lepšoj i boljoj nadi da će i oni opet biti redovui članovi stručnog, humanog i kulturnog Udruženja ložača državnih železnica Kraljevine Jugoslavije u svojoj oslobodjenoj, bogatoj i velikoj Otadžbini.
Subotica, 8-111-1934 god.
Iz Oblasne Uprave Udruženja Ložača Subotica.
Железничка забава у Ћуприји
Пододбор Југословенских националних железничара и бродара у Ћуприји приредио je велику железничку забаву под претседништвом вредног и агилног г. инж. Ђуре Милошевића, шефа ложионице Ђуприја, a уз су-деловање позоришне секције. Забава je одржана у хо-телу „Синђелић“ 10 овог месеца. Благодарећи заузимању и интензивном раду на припремању забаве од стране Господина Шефа ложионице инжењера Милошевића и осгалих, за исту je владало велико интересовање у ва-роши и околини. У поменутом Пододбору, учлањен je један велики број наших чланова ка) и уопшге машин-ског особља чији je старешина r. иаж. Ђура Милошевић, шеф ложионице и исто особље je ca симпатијама пра-тило припремање ове опште железничке забаве.
Неколико дана пре забаве над вратима хотела „Синђелић“ сијала су поносно железничка крила изра-ђена у сијалицама националннх боја. Блесак и сјај ових крила показивао je величину и снагу свести железничара који су приредиси ову забаву.
Забаву ју отворио лепим и кратким говором r. инж. МилошевиН, излажуНи значај железничке службе и у опште улогу железничара у јавном животу, и напослетку захвалио се je на обилној посети и пожелео пријатну забаву.
Затим су се на укусно израђеној позорници поја-вили симпатични чланови позоришве секцаје са Нуши-ћевим комадима „Под ctapocx“ и „Светски рат“. Ко-мади су изнад очекивања успели и изазвали код при-сутних буран аплауз! Затим je КраљевимКолом, које су повели г. инж. МилошевиН и Никола Де-Сарно шеф станице, отпочела игранка, и уз пријатне звуке музике, играло се je до зоре.
Ha забави су запажени г. г. Мил. РистиН, Ђорђе Радојковић, трг., са госпођама и госпођицама, Ж. Ни ,о-лић адвокат са госпођом, Мирић, претседник суда, Усми-јени, апотекар, a од чланова Удружења примећени су г. г. Драг. Аранђеловић, помоћник шефа ложионице са госпођом и госпођицом, Никола Де-Сарно, шеф станице, Шерек, надзор, локомотива са госпођом, Светислав Ми-тровић, са госпођом, Влада Милошевић, са госпођом и више г. г. саобраћајних чановника, машиновођа и ложача са госпођама и госпођицама.
Ha забави je владало необично расположење и ве-селост уз пуцњаву бомбица, шаренило конфети и сер-пентина, a све то уз звуке музике. Сем тога шаљива пошта богата лутрија. Краљица забаве je била госпођица Нада Аранђеловић, студен. филозофије, која je имала нај-већи број карата шаљиве поште, и која je добила леп поклон: једну раскошну шатулу са писаћим прибором. Пошто ова лутрија није класва то се побринула да су згодитци подесни за забаве као на цример: прасе, јагње и више торти, што je појачало расположење посетилаца.
Приређивачи ове забаве захваљују се свима који су при-ложили добровољие прилоге.
Ова забава железничара je привукла најотменију публику у Ћуприји, те je у лепом расположењу прошла једна дивно проведена ноћ и оставила свима лепе успо-мене.
Допис из Прилепа
Уредништво листа примило je из Пододбора При-лап следећи допис.
Указом Његовог Величанства Краља од 12 јануара 1934 год. премештен je Госп. Цветковић инж. Боривоје виши престав. шеф ложионице Прилеп у дирекцију др-жавних железница у Београду као виши пристав Машин-ског оделења,
Инж Боривоје Цветковић, референт машинског оделења Обласне Дирекције.
Са премештајем и одласком госп. шефа инж. Бори-воја Цветковића наш Пододбор изгубио je једну јаку моралну подршку, изгубио je једног свог старешину, који je поред осталих државних ингереса увек имао пред очима тешку и напорну службу подчињених му службе-ника ложача, чинићи напоре да исту према могућности олакша и створи сношливијом, искрено разумевајући тешки живот ложача, чиме je код чланства нашег Пододбора стекао неограничене симп-тије и поштовање.
За кратко време свог службовања као шеф ложи-онице госп. инж. Боривој Цветковић, не само што je по-стао уопште омиљен и поштован код свију ложионичких службеника, већ je он делокруг свог рада проширио и Ha просветно—хумано —културном пољу у јавном животу својом активном сарадњом као члан свију просветно—ху-Маних и хултурних друшгва у Прилепу.
Са оваквим својим радом он je стекао опште при-знање грађанства града Прилепа, na je ca његовим од-ласком и просветно-хумано културни рад у Прилепу из-губио једног свог агилног сарадника.
Колико je госп. инж. Боривој Цветковић био оми-љен у кругу службеника ложионице, станице, и пружне секције, као и у кругу ширег грађанства, најбоље се je показало приликом његовог одласка из Прилепа када му je приређена опроштајна вечера на којој су узели учеш-ha многобројни поштоваоци из службеног круга од нај-вишег до најнижег службеника као и многобројни по-штоваоци и пријатељи из редова грађанства.
Господин инжењер Боривоје Цветковић, испраћен je од стране џотчињених му службеника, као и прија-теља из грађанства са жељом за сигурним успехом у својој каријери.
Наш' Пододбор у Прилепу, и овога пута жели Го-сподину инж. Цветковићу, сву cpehy и напредак у бу-дућности, искрено жалеНи што je отишао из наше средине.
Пододбор Прилеп
Из Обласне управе ложача и бродара
Ниже наведени ложачи Речне пловидбе унапређени су даиом 9. марта ове године од ложача III групе II класе за ложаче III групе I класе и то:
1. Хорњак Живојин, 2. Ничолић Крста, 3. Хауфман Винценц, 4. Врањеш Петар, 5. Кирхофер Адам, 6. Рани-сављевић Танасије, 7. Боснатић Никола, 8. Биланџија Весељко, 9. Радојковић Марко, 10. Трајловић Душан, 11. Дамњан Јован, 12. Мајдак Фрањо, 13. Кахриман Лазар 14. Антонић Сима, 15. Накуловић Велимир, 16. Хауличек Никола, 17. Тодоровић Милорад, надаље ниже наведени ложачи III групе III класе унапређени су за ложаче III групе II класе и то: Мостхоф Јаков, 2. Седлар Виктор.
Ниже наведени ложачи Речне пловидбе положили су ове године испит за бродског ложача:
Са одличним успехом: Милић Митровић, Мустаф Јаков, Терзић Живан, Вујатовић Адам, Јовичић Милосав.
Са успехом врло добар: Виторовић Милосав, Френ-цић Маринко, Чвркић Здравко, Николић Милосав, Крпан Јосип, Пиљевић Раде, Мартиновић Михајило, Фрљекин Андреја, Бошковмћ Илија, Радосављевић Божидар, Приж-мић Фрањо, Марић Иван, Брадић Иван, Ковачевић Сте-ван, Паперић Јурај, Плејшен Марчел, Ђенан Иван, Арсић Лука, Милосављевић Милован, Тодоровић Милић, Џимић Војислав, Хофман В шко, Килеофер Адам, Накуловић Велимир, Димитрашковић Цветко, Тоура Андраш, Нова-ковић Спира, Стојчић Бржидар, Ступин Фрањо, Мален-ковић Стеван.
Са успехом „добар“ положили су : Наковљевић Драгутии, Вукићевић Јован, Хрговић Мате, Катуновић Дујо, Дујић Блаж, Сердаревић Марко, ВасиљевиИ Крста, Такач Јосип, Шнајдез Себастијан, Ратковић Светислав,
Баричевић Милан, Марјановић Војислав, Зовхо Антон Ђурђевић Милан, Пушкарић Мата, Милић Стеван, Ђуран Васо, Николић Груја, Шевић Петар, Јарић Саво, Туфић Димитрије, Стевановић Милан, Буркић Ђорђе, Церановић Јован, Мијоч Фрањо, Турановић Драгутин, Трајаловић Душан и Вуковљак Марко.
Захвалнице
Не могу пропустити прилику, да се овим путем јавно не захвалим Обласној управи у Београду на ис-плаћеној ми помоћи од 1000 динара, приликом смрти Moje никада непрежаљене супруге. Такође се овим путем најискреније захваљујем свима друговима из Пододбора Градцко што су i риликом смрти моје супруге исказали своје саућешће у моме болу и доброволним прилогом куиили и положили венац на гроб почивше ми жене.
Напослетку моја особито захвалнос Госп. шефу станице Скопље, што je показао онолико племенитост и пружио ми своју помоћ приликом преноса посмртних остатака из Скопља у Грацко.
Још једном свима искрена хвала.
Коста РадовзновиН в д м. вођа ложионица Грацко,
ZAHVALA
Podpisani Ranftl Franc, vpokojeni rentnik kurjač iz Maribora, se prav lepo zahvaljujem podružnici Maribor, oblastni upravi Ljubljana in naši centralni upravi v Beogradu za ves trud in posredovanja za me, da se mi je spet priznala pripadajoča 100% renta, katero sedaj prejeman. Razliko od 80% na 100°/o- L j. 20% rento za nazaj pa prejemam na obroke.
Prepričan sem, da bi navedenega ne dosegel, če bi ne bil član našega društva. Zato vsem kurjačem nujno svetujem da se včlanijo pri svojem strokovnem društvu kurjačev.
V zavesti, da mi je v tej moji zadevi pomagalo Društvo kurjačev, se še ponovno najiskrenejše zahvaljujem ter beležim.
Maribor, 20-111-1934.	hvaležno vdani član
Ranftl Franc
ЗАХВАЛА
Најискреније ce захваљујемн Обласној Управи у Београду на исплаћеној ми помоћи у износу од 1000 дии. која ми je сума исплаћена као посмртнина за моју умрлу же-ну Дрегињу. Својом предусретливошћу, Обласна Упра-ва ме je помогла у најгежим тренуцима жалости и не-воље; на чему још једном искрена захвалност.
Чедомир Павловић ложач лож. Смедерево
ЗАХВАЛА
Ниже потписани, овога пута најлепше ce захваљујем Обласној Управи Београд на исплаћеном ми боловању у износу од 210 динара коју сам суму примио за 21 дан непрекидне болести.
Захвалан Фрањо Зупан ложач Београд
ЗАХВАЛА
И овога пута најсрдачније сс захваљујем Обласној Управи у Београду која ми редовно исплаћује болесничку потпору у мојој дуготрајној болести na мл je и за пос-ледних 13 дана исплатила помоћ у износу 150 дин., која ми je помоН од велике користи, пошто сам дневничар, a оптерећен великом породицом.
Заквалан, Фрањо Мергл лож. Земун
ЗАХВАЛА
Нише наведени чланови најсрдачније ce захваљују ка издатој нам пгмоћ из ка:е Обласне управе и то:
Будимир Милосевљевић, ложионица Ђенерал Ханрис 50.— динара помоћи у беспослици;
Тодосије Јовановић, ложноница Вуновар, 200,— дин. помоНи у болести;
Аранђел Петрикић, Београд 600.— динара болесни-ч„е потпоре;
Лука Рупчић, ложионица Београд 250.— динара помоћи;
Живко Матић, ложионице Београд 250.— динара помоћи;
Адам Бећировић, Ложионица Скопље динара 250.— помоћи;
Штампари|а „ С л о г a”
Прима ii a израду све штампарске послове као: књиге, брошуре, ча~ сописе, банкарске и трг. књиге и све канцеларијске формуларе
са наЈсолидниЈом uеном.
Београд ~ Kp. Александра ул. бр. 3 - Тел. Z5-798
Власник и одговорни Уредник за Удружењч Ложача Државних Железница Милован Милић, Франше Д' Епере ул. бр. 18.
Штамла „Слога" Душана Поповићп Kp. Александра ул. 3 — Тел. V5 798