^oStarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.—
COKOLvJM
a ^А^мт
GLADILO .SAVE: Z A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE		
Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake sobote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 <► Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju ■<?*•	BeOgred, 8 novembar 1938 God. IX Broj 41
Vrednost moralne snage
Kada je osnivano sokolstvo dodir-nuta su, između ostalog, i pitanja o pogledima novog sokolskog pokreta na shvatanja o odnosu grube sile prema moralnoj snazi. Osnivač sokolstva, dr. Miroslav Tirš, klasičnim rečima izrazio je stav sokolskog pokreta prema ovim faktorima društve-nog i narodnog života:
Narod, ukoliko se razvija pod okriljem pravde, dobra i napretka, nepovrediv je kao sunčev zrak i ni-kakve mračne sile, ni laž, ni nasilje, ne mogu narod savladati niti ga istre-biti«.
Ovim Tiršovim rečima na jasan i odreden način istaknut je stav sokolstva prema medusobno potpuno oprečnim principima:	gruboj sili
s jed ne i moralnoj snazi s druge Strane.
Iz ovakvog etičnog sokolskog shvatanja rezultira ujedno i sokolsko shvatanje narodnog i nacionalnog života uopšte. U cel o j svojo j istoriji slovensko sokolstvo, koliko god je to moglo, borilo se za moralne principe, prokiamovane od osnivanja sokolskog pokreta'.
U torne smislu sokolstvo je vodilo i vodiče i dalje svoju borbu za principe narodne slobode i za opšte moralne principe pravde, dobra i napretka. U ovoj svojo j borbi sokolstvo se uvek oslanjalo i oslanjače se na zdravo narodno osečanje ko je prezir e grubu silu, izgradujuči svoju narodnu istoriju i slobodu na principima moralne snage, pravde i istine.
U dosadašnjoj istoriji našeg naroda, kao i u celo j svetskoj istoriji, nailazimo na mnogobrojne primere sudara izmed u grube sile i moralne snage naroda. Kada je srpski deo našeg naroda izgubio svoju srednjo-vekovnu državu on je, živeči u ovom patrijarhalnom režimu, izradio čitav svoj moralni i filozofski kodeks, ko-jim je — dajuči mu epski oblik — izrazio svoje poglede na apsolutnu vrednost moralne snage prema gruboj sili. Duboka misao i osečanje da je bolje izgubiti glavu nego svoju ogrešiti dušu, pretstavlja najbožan-stveniji oblik narodnog morala i shvatanja o svetu i njegovom etič-kom poretku.
Na пгц moralnim principima naš narod izgradio je i svo ju veru u kr a j-nju pobedu moralne snage nad gru-bom šilom. U znaku te vere vodene su borbe »za krst časni i slobodu zlatnu«. U tome znaku, verujemo, voden je i krvavi pokušaj seljaka Matije Gupca za oslobodenje iz feu-dalnog ropstva. U tome istom znaku i seljaci Vožda Karadorda sa krvavim žrtvama podigli su se da oteraju dahi je Beogradskog pašaluka i oslobo-de Srbi ju od robov an ja gruboj sili.
U tome znaku vere u moralnu sna-gu nad grubom šilom nalazili su se s vi napori i borbe jugoslovenske omladine i naroda za stvar an je svoje samostalne slobodne jugoslovenske zemlje. Narodna moralna snaga od-lučila je, da mala Srbija ne skrene sa svoga puta u borbi sa grubom šilom. Narodna vera u moralnu snagu stvorila je Luku Jukiča, Hercigonju, Dojčiča, Principa i druge. Ta ista vera u moralnu snagu i njeno j vred-
nosti nad grubom šilom odvela je na vešala našeg brata Miška Jovanoviča iz Tuzle, kao što je odvela i mnogu našu sokolsku braču u teške tamnice, podignute u ime grube sile i u ime gaženja svetih prava narodne s lobode, i dostojanstva i slobode čovečije ličnosti.
U svima teškim istoriskim momen-tima naš narod snašao se i održao svoje narodne vrednosti, jer je imao
PRED
Približuje nam se jubitarni dan dvadesetogodišnjice postanka naše u-jedinjene narodne države, naše drage domovine Jugoslavije.
Ovogodišnji 1 Decembar, koji prestavlja simbol naših največih narodnih ideala, pada ujedno u doba, ko-je	mora	dia	akti-
vira sve naše narodne snage da bud-
Teškim žrtvama došli smo do svoje narodne slobode. Dugim i krvavim borbama naš narod dočekao je
U teškirm i sudbonosnim momentima, koji su zadesili čehoslovački narod i državu, čehoslovačko sokolstvo održalo je važan sastanak, na kome je rešavano
o	budučem radu i ciljevima čehoslo-vačkog sokolstva, naroda i države.
Vanredni sastanak odbora Čehoslo-vačkog sokolstva održan je u Pragu 23 oktobra t. g. Na ovom zborovanju prisustvovalo je 97 pretstavnika iz 52 sokolske župe i 37 članova Pretsedni-štva čehoslovačke opce sokolske.
Zborovanje je otvorio brat dr. Stanislav Bukovski, starešina čehoslovačkog sokolstva. U svome uvodnom govoru brat dr. Bukovski izneo je razvoj
događaja, koji su se odigrali u čehoslovačkoj Republici od vremena poslednjih sednica odbora čehoslovačkog sokolstva. (J svome govoru brat dr. Bukovski istakao je da je cilj zborovanja da se ustanove principi daljeg rada čehoslovačkog sokolstva u pro-menjenoj situaciji i novim životnim u-slovima čehoslovačkog naroda.
Prema programu zborovanja podnela su pojedina brača svoje referate o pi-tanjima, koja su bila stavljena na dnevni red. Brat dr. A. Šip i brat dr. J. Vodička referisali su o pitanjima državne politike (političke stranke, izborni zakon, pitanje ustava, o vladi i mi-nistrima, o sokolstvu i uređenju države). Brat L. JandasekJ i brat F. Svoboda referisali su o narodno-političkim prilikama (o odnosu prema Nemcima, Jevrejima i drugim stranim narodnim skupinama kao i o pitanjima iz ekonomske politike). Brat dr. Klinger, sestra Provaznikova i brat A. Krejči pod-neli su svoje referate o putevima tele-snog, moralnog i odbranbenog vaspi-tanja u odnosu na zahteve današnjeg doba i novog stanja, stvorenog u državi.
veru u moralnu snagu nad grubom šilom. A u svojim postupcima ujedno se držao ove svoje vere.
Teške	prilike	u	svetu i
oko našeg naroda moči če se prebroditi samo držeči se i dalje osve-štanih i tradicionalnih principa vere u moral i prava naroda, čoveka i gradanina na pun, Slobodan i dostojanstven život.
Zatim su govorili brača dr. J. Keler i K. Švare o obezbeđenju sokolske i-movine. Naime, Cehoslovačka obec sokolska poslala je kamione u okupirane krajeve da bi prevezli vežbačke sprave iz 11 sokolska društva. Na taj način preneseno je 566 sokolskih sprava kao i nekoliko sprava koje su svojina rad-ničkih organizacija za telesno vežbanje i Orlovske organizacije.
Pored ostalog izrađen je predlog o novoj podeli župskih teritorija s tim da se povečana pažnja obrati na sokolstvo, koje se nalazi na okupiranoj teritoriji.
Brat dr. A. Nemeček i brat E. Kepi referisali su o Sokolstvu a o odnosu sokolstva prema inostran-stvu podneli su svoje referate brat E. Miler i sestra M. Provaznikova. Rešeno je da čehoslovačko sokolstvo i dalje ostane u Savezu slovenskog sokolstva i u Medunarodnoj gimnastič-koj federaciji.
Posle završenog zborovanja donesena je rezolucija, u kojoj između ostalog, stoji:
„Vanredno zasedavanje odbora Ceho-slovačkog sokolstva održano je povodom	dogadaja,
Van-
redna sednica sazvana je, da bi se zau-zelo stanovište prema ciljevima, koje izilaze iz promenjenih prilika.
Sokolstvo ostaje verno osnovnim i-dealima, koji su od nas stvorili sve-stan narod; u prvome redu sokolstvo ostaje verno demokratiji. Sokolstvo u-jedno traži da političko razvrstavanje naroda bude što više uproščeno, da odgovarajuća sporazumevanja medu po-
ČITAJTE
„SOKOLSKI
G L A S N I K“
Pripremajuči se, hraćo i sestre, za proslavu 1 Decembra, budite ujedno svesni svih svojih ozbiljnih dužnosti prema zemlji i narodu, prema za-štiti državne i narodne celine i bez-bednosti. U tome duhu i sa takvim mislima i osećanjiina pripreinajte sc za 1 Decembar i nastojte da ceo narod oseti toga dana duboku oz-biljnost sokolskog shvatanja i značaj sokolskog rada za Kralja, državu, narod i za siinboličan značaj i veličinu narodnog i državnog praznika oslobodenja i ujedlnjenja.
i države —
litičklm strankama budu što pre izvrše-ine i Ida se što pre završe u cilju pripravljanja novog ustava.
Političke stranke neka služe samo ro-doljubivim ciljevima, kloneči se borbe za vlast, čime bi se delio narod1. Javna uprava treba da bude potpuno depolitizirana.
U parlament treba da uđu slobodtii narodni prestavnici, izabrani slobodnim i pravednim izborima. Ujedno tražimo punu odgovornost svih ustavnih faktora. Tražimo takode da u pripremama za novi ustav učestvuju i prestavnici nauke, umetnosti i kulture zajedho s velikim institucijama koje su pokazale svoj uticaj na kulturfoo I moralno vaspitanje. U ove institucije spada i sokolstvo.
Slažemo se sa težnjama da se upro-ste odnosi u telesnom vaspitanju i da se izvede najtešnja saradnja u ovom pogledu. Ali pri tom tražimo da telesno vaspitanje ne prestavlja sastavni deo političko-partiskog vaspitanja.
Nove granice naše republike imaju biti ustanovljene po principu samoo-predeljenja naroda, da bi na taj način ostranjivanjem narodnosnih borbi bila ostranjena opasnost rata. Pri tome (razimo da se pri ustanovljenju konačnih granica naše republike što manji broj našeg naroda odvoji od nas i da se ostaci drugih narodnosti u našoj republici putem razmene stanovništva sve-de na najmanju meru.
Naš narod ostaje veran svojoj kul-turnoj tradiciji. Zahtevamo stoga da e-konomske reforme ne oštete narodnu kulturu, več naprotiv da je podupiru. Naša nova država treba saradnju svih radnih snaga, odreden plan rada i novih, svežih snaga — stružnih, čestitih i obrazovanih.”
1 DECEMBAR
no stoje na braniku naših narodnih	.	,
• .v •	nog	rada	nameče
i državnih interesa.
Značajne odluke čehoslovačkog sokolstva
— o budučim ciljevima sokolstva, naroda
svoje oslobodenje i ujedinjcnje sa stvaranjcin današnje jugoslovenske narodne države.
Veliko i ozhiljno delo može sc održati i usavršiti samo velikim i ozbiljnim radoin. L ovom i ovakvom radu mora da učestvuje svaki po-jedinac, svaka narodna organizacija i ceo narod. Dužnost ovakvog ozbilj-
ozbiljno doba. Potrebno je čuvati zernlju i našu narodnu slobodu od svih opasnosti,
Posela g« dr, Jaroslava Lipe Savezu Sokola
U četvrtak, 3 o. m., učinio je svoju prvu zvaničnu posetu Sokolskom sa-vezu g. dr. Jaroslav Lipa, opunomo-čeni ministar čehoslovačke Republike u Beogradu. G. dr. Lipa došao je u prostorije Sokolskog saveza u pratnji brata dr. Františeka Bahtika, sekretara čehoslovačkog poslanstva,
U pretsedničkoj dvorani sokolskog Saveza dočekali su g. dr. Lipu zamenici starešine, brat dr. Vladimir Belajčič i brat arh. Milivoje Smiljanič i članovi uprave brača: Staja Stajic, Dura Br-zakovič, Miroslav Vojinovič, dr. Alfred Pihler, dr. Milorad Dragič dr. Milan Arsenijevič, Radivoje Radulovič, Mihai-lo Nikolič, Ivan Radič.
G. dr. Lipa pozdravio se srdačno sa svima prisutnim članovima uprave
Na reči odgovorio je brat dr. Vladimir Belajčič, zamenik starešine.
GODIŠNJA SKUPŠTINA SOKOLSKOG DRUŠTVA VOJNIK
V nedeljo dne 23. 10. 1938. polagalo je Sokolsko društvo Vojnik v prostorih „Sokolskega doma Nj. Vel. kra-
Povodom raspisanih izbora za narodne poslanike i izborne borbe u vezi sa raspisanim izborima, uprava sokolskog saveza — rukovođena principima
i duhom Sokolske organizacije i sokolskih „Puteva i ciljeva” — izdala je u obliku raspisa svima župama i sokolskim jedinicama sledeče saopštenje:
»U ove pred izborne dane Uprava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije smatra za potrebu i za dužnost, da svima svojim bratskim jedinicama skrene pažnju na sve rani j e izdane smernice, uputstva i detaljnija upo-zorenja, kojih se naše Sokolstvo u ovim prilikama mora strogo da pri-država i da ih savesno izvršuje.
U prvom redu obrača se pažnja na stav u našim »Putevima i ciljev ima«, koji naglašava da je naše Sokolstvo
1 decembra 1938 navršiče se 2D go-dina, kako je tadanji Regent Kraljevine Srbije, Prestolonaslednik Aleksanrlar na osnovu zaključka i odluke zakonitih i opunomočenih narodnih pretstavnika iz svih država, pokrajina i zemalja, u ko-jima stanuju Srbi, Hrvati i Slovenci, proglasio ujedinjenje svih tih zemalja u jednu državu: Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. To je ujedinjenje izvršeno na osnovu misli, vere i svesti, da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod. Niko nije mogao očekivati, da če u državi, sastavljenoj od delova, koji i po tisuču godina nisu živeli zajednič-kim državnim životom, sve iči glatko, bez trvenja i nesuglasica. Ali isto tako niko tada nije mogao proricati, da če ta trvenja dovesti i do toga, da če sama misao narodnog i državnog je-disntva, koja je dovela do našeg oslo-bodenja i ujedinjcnja, doživeti veoma različna tumačenja od zvanih i nezvanih, pa da če je zabada i neki od njezinih največih nekad braniča. Taj nas pojav sili, da i mi Sokoli ponovno jasno i glasno istaknemo, što za nas znači ju-goslovenska misao ili misao o narodnom i državnom jedinstvu.
Cinjenica je, da su najbolji, najpa-metniji i največi Srbi, Hrvati i Slovenci več odavna, kroz vekove ispove-dali svoje tvrdo, nepokolebivo i du-boko ubeđenje, da smo svi mi: Hrvati, Srbi, Slovenci, pa i Bugari, u istinu jedan narod, to jest, niko - ni domači ni stranac — nije mogao da između nas nade one bitne oznake, koje obele-
lja Petra II.” svoj letni obračun. V ta namen se je zbralo mnogoštevilno članstvo, ki se je posebno to leto zelo pomnožilo, v telovadnici doma, da prisostvuje temu mogočnemu zboru.
Od ustanovitve društva 1. 1920. ni stopila društvena uprava pred članstvo s takim veseljem in zadovoljstvom, kot ravno to poslovno leto. Saj se ji je z velikimi napori in žrtvami članstva po srečilo postaviti ponosne sokolske trdnjave, Sokolski dom, ki bo poznim redovom pričal o zavednosti in delavnosti članstva in uprave, ki je letos polagalo račun svojega dela. Vsa poročila čini-teljev so bila živahno od strani članstva pozdravljena, posebno uvodne besede in poročilo br. starešine Gorečana Ivana, kateremu gre nesporno največja zasluga za postavitev doma. Njegov nesebični trud in delo je doprineslo sokolski Petrovi petletnici levji delež, saj smo poleg Sokolskega društva Št. Peter prvi v župi, ki smo izpolnili program petletnice.
Pri volitvah nove društvene uprave je stara prejela od članstva največje zadoščenje s tem, da je bila spontano zopet celokupno izvoljena s starešino br. Gerečanom na čelu. S tem je podano najbolje jamstvo, da se bo delo v društvu nadaljevalo tako, kot zahtevajo visoki cilji in ideali naše vzvišene Sokolske organizacije.
nepolitička organizacija, ali da ona, kao takva, ostavlja svojim članovima da se, u granicama opštih sokolskih načela i pozitivnih državnih zakona, politički opredel ju ju slobodno i po svom uverenju. Ta sloboda političkog opredeljivanja ne sme kod Sokola nikad ne prede u žučnost partizanstva, iz kojeg se radaju svade i omra-ze koje, kako se iz iskustva zna, ne vode nikakvom dobru i dugo traju. Sokolsko članstvo, vršeči u ovogodi-šnjim izborima svoju gradansku dužnost, mora se pri torne pridržavati opštih sokolskih principa ,koji pro-pisuju razboritost, snošljivost i dostojanstvenost.
^ Savezna Uprava, pored toga, obrača pažnju na okružnicu Saveza SKJ broj 27 od 2 novembra 1935 i okružnicu broj 47 od 5 oktobra 1936. U
žavaju dva različna ma i najsrodnija naroda. Mi Sokoli poslušali smo taj „Vjeruju” naših najvrednijih i največih narodnih voda. Poslušali smo i glas naših srdaca, lcoja su nam isto govorila naročito onda, kad bisnio se sabrali iz najrazličnijih krajeva balkanskog po-luotoka, na kojem stanujemo, iz svih pokrajina, u kojima smo robovali tu-đinu. I svade žestokih, a kratkovidnih „velikohrvatskih” i „velikosrpskih” bo-raca, od kojih su prvi liteli svemu našem narodu nametnuti hrvatslco ime, a drugi srpsko, sve na radost naših tudinskih gospodara, bile su nam dokaz jedinstva. Mi smo — ne želeči zbog imena svade — pristali uz one naše največe ljude, koji su več pre 100 godina pa dalje kroz ceo 19 vek predlagali, da sva tri dela ili plemena našeg troimenog naroda ili — ako baš hočete
—	sve tri „narodne zasebnosti ili individualnosti”, koje su u stvari ipak samo jedan narod, prime uz svoja zasebna imena, hrvatsko, srpsko i slovensko, još i zajedničko opšte ime jugoslovensko, jer smo svi ipak nepreporno Sloveni i živimo najjužnije od svih slovenskih naroda.
Mi smo Sokoli tu misao usvojili kao našu misao vodilju davno pre, nego li ije i jedna politička partija imala dosta mudrosti, dalekovidosti i — smelosti — da to učini. Nama je naše poznavanje prošlosti svih delova naroda, naše pro-matranje savremenih pojava, naša zdrava pamet, pa i držanje naših neprija-telja, dokazivalo, da Srbi, Hrvaiti i Slo-
njima je uglavnom rešeno ovo: Ako se koji od aktivnih iunkcionera župe, društva ili čete odluči na aktivno uče-stvovanje u političkoj borbi, red zahteva da se sam, iz sopstvenih pobuda, povuče sa tih vodečih mesta u našim jedinicama i da dade ostavku na položaj koji u jedinici i Sokolstvu za-uzima dok traje izborna kampanja odnosno njegova aktivna politička delatnost.
Isto tako obračena je pažnja na to, da se sokolski domovi ne ustupaju za ma kakva politička zborovanja. Uprave po j edini h naših jedinica ko j e ima ju svoje domove ili vežbao-nice, treba da nastanu da se prostorije, odredene za redovan društveni rad, ne upotrebljavaju takoder ni za glasačke lokale. O torne treba bla-govremeno da obaveste mesnu poli-tičku vlast i da je zamole, da odusta-ne od traženja sokolskih domova i
Sokolsko društvo u Korčuli uz sudelo-vanje bratskih sokolskih društava Žrno-va i Orebiča te sokolskih četa Pupna-,ta i Račišča priredili su u nedelju 33 oktobra o. g. vrlo uspelu sokolsku mo-bilizaciju u gradu Korčuli.
Mobilizacija kao i proslava dvađeset-godišnjice oslobodenja provedena izne-nadno i spontano na udivljenje celo-kupnog građanstva.
U oči toga dana pred samu noč svi sokolski pripadnici osim dece primili su u zatvorenoj kuverti poziv uz naznaku m(esta i sata uz preporuku, da se saopštenje zadrži u največoj tajnosti. I stvarno, osim sokola do poslednjeg momenta niko nije o toj priredbi znao ništa, pa je zbog te tajnosti iznenadenje i udivljenje u gradanstvu bilo tim veče.
Več u rano jutro počeli su stizavati Sokoli na zborna mesta izvan grada u svečanim odoraina i u gradanskom odelu, našto je izvršena prozivka i kon-statovano da je odaziv članstva i na-raštaja za tu priredbu rekordan, naime da se je odazvalo celokupno članstvo i naraštaj osim onih par koji su bili otsutni ili zaprečeni bolešču.
U odredeno vreme stigli su> i na o-stala 4 zborna mesta sokoli iz Žrnova, Orebiča, Pupnaita i Račišča, također na periferiji grada, raznim prevoznim sred-stvima kamionima, jedrenjacima, motornim čamcima i pešice.
venci inogu osigurati sebi živioi i opsta-nak samo u što potpunijoj, što tesnijoj zajednici. Verovali smo, da če več samo medusobno upoznavanje, ako se samo bude provodilo u dosta velikom opsegu i dosta temeljito, dovesti i do spo-znaje istovetnosti raznih delova naroda bez obzira na ime. A spoznaja narodne istovetnosti, spoznaja zajedničkih interesa, naročito spoznaja, da nam samo zajednica daje jemstvo za bolju buduč-nost, moraju nužno dovesti do zbli-ženja, do uklanjanja svih prepreka, koje su lukavi naši raniji gospodari podigli izmedu nas, da nas drže u zavadli i po-, cepanosti. To je put k onom duhovnom jedinstvu, koje su naši narodni velikani —naročito u velikom broju Hrvati — tražili i 'koje su smatrali za preduslov svakom drugom ujedinjenju. Nama je jugoslovenska misao tada značila: svaki Srbin voli i poštuje sve lepo i dobro, zdravo i napredno u Hrvata i Slovenaca, svaki Hrvat se raduje ma koje vrsti napretku Srba i Slovenaca jednako 'kao i hrvatskom, svaki Slovenac oseča hrvatsku i srpsku nesreču jednako bolno kao i slovensku, i opet sve izmenično. Ljubav Hrvata prema svemu što je hrvatsko, Srba prema svemu srpsko-mu, a Slovenaca prema svemu sloven-skom imala je da istodobno i jedna-kim žarom obuhvati sve i srpsko i hrvatsko i slovensko, a mala dosele domovina hrvatska ili srpska ili slovenska proširila se u veliku — jugoslo-vensku. Tako smo mi razvijali jugoslo-vensku svest kao zbir hrvatske, srpske i slovenske svesti, kao njihovo proši-renje, a ne kao njihovo zatiranje. Jer ako prava ljubav obuhvati veči krug, ona ne postaje zato manja za uži krug, nego pre veča. Za to razvijanje jugo-
vežbaonica za glasačka mesta prili-kom ovogodišnjih izbora, da se time ne bi prekidao redovni društveni rad. Da bi naše Sokolstvo ostalo van s v ih trzavica, Savezna Uprava ponavlja ukratko one opšte poznate direktive, kojih se članstvo mora da pridržava, a te su da se na političke z borove ne ide sa značkom a pogotovo ne u sokolsko j odori, niti da se naše sokolsko članstvo upušta u sitna partijska agitovanja.
Dužnost je svih upravnih odbora naših župa, društava i četa da npute svoje članstvo da se strogo pridržava napred izloženih napomena za vreme trajanja ovih izbora, a br. župe da na podesan način rasprave sporazumno sve sluča jev e ostavki onih funkcionera (župskih, društvenih i četnih) koji ulaze u aktivnu političku borbu ili se u n jo j vidno ističu«.
Na svim zbornim mestima koji su bili neprestano povezani sokolskim štafetama bilo onim motorizovanim ili pe-šačkim vladalo je neopisivo oduševljenje a izvedljivost u ishod same priredbe.
U odredeno vreme, na sekundi odme-reno, krenule su sa pet zbornih mesta sokolske čete ka centralnom trgu grada Korčule zvanom „Trg 19. aprila 1921”.
U momentu kada su kolone sokola sa 5 strana prolazile u svečanom ma šu predvodene zastavama i uz gromko pe-vanje rodoljubnih pesama, skoro na svim prozorima kuča bile su izvešene državne zastave.
Impozantan: i jedinstven bio je prizor ulaska pet sokolskih kolona na trg sa pet suprotnih strana. Do na tada pustom trgu, na sekundi istovreineno stu-pile su sokolske čete uz sviranje gla-zbe, u moru zastava i uz pevanje patriotskih pesama. Prizor je bio veli-čanstven, nešto takva što se zaista ne bi moglo izvesti ni sa onima koji bi se spremali za takav nastup. U stroju je bilo oko 700 sokolskih pripadnika, a prisutan je bio i velik broj prijate-lja, gradana i seljaka.
Uz sviranje državne himne odana je počast državnoj zastavi. Nakon toga je okružni načelnik brat Ivo Kalodera pri-inio raport načelnika svih pojedinih jedinica, a tada je ovaj raportirao bratu starešini matičnog društva Ivu P. Te-
slovenske svesti bilo je potrebno va-spitanje, koje ima ove pomagače: zdravu pamet, nagon za održanje i opstanak, te pouku naše prošlosti.
Mi Sokoli nismo imali povoda, da do današnjeg ddna promenimo ovo naše davno shvatanje jugoslovenske misli ili misli o narodnom jedinstvu. Ona nam i danas znači jednaku ljubav za sve 'dobro i zdravo srpsko, hrvatsko i slovensko, jednako poštivanje svih svetinja hrvatskih, srpskih i slovenskih, jednaku brigu za blagostanje, napredak i sreču svih krajeva i svih delova naroda: slovenskih, hrvatskih i srpskih. Svakom Hrvatu, Srbinu, Slovencu, koji je svestan Jugosloven, domovina je cela naša država, on jednako voli sve nje-zine krajeve bez obzira na to, da li u njima stanuju Srbi ili Hrvati ili Slovenci. A zahtev je zdrave pameti, da tom jedinstvenom narodu damto i jedno opšte ime, jugoslovensko, ne želeči ni-pošto, da zato zatremo ime srpsko, hrvatsko i slovensko. I zato samo velika kratkovidost i ograničenost ili velika zloba mogu da postave koga pred od-luku: ili Hrvat ili jugosloven.
Cinjenica je, da razvijanje jugoslovenske narodne svesti u onom duhu, kako su ga zamišljali naši velikani, — medu njima beše najmanje političara od zanata — do 1914 izvan sokolskih redova nije oiiako napredovalo, kako je bilo poželjno. Rad na širenju njezi-nom bio je u velike oteščan ne samo tim, što su ga naši austro-ugarski tlačitelji smatrali i kažnjavali kao zločin protiv sigurnosti svoje vlasti. Zidovi naših tamnica — malih pokrajina — ni' su dopuštali široke poglede. Tesnogrud-nost i sitničavost, pa kraktovidnost, sve korov koji buja u ropstvu, behu
Sokolstvo i izbori
PODLISTAK
lugoslovenska misao I sokolstvo
%
Pokusna sokolska mobilizacija i proslava dvadesefogodišnfice oslobodenja u Korčuli
deschi. Zatim je izvršena smotra sakup-Jjenih sokola koje je brat starešina po-zdravio sa „Pornoz Bog Sokoli”, našto su svi ko iz jednog grla odvratili „Bog ti pomogao”.
Brat okružni načelnik pozdravio je sve prisutne i zahvalio što su se o-dazvali u ovako veiikom broju. Zatim je formirana veličanstvena sokolska povorka — ii kojoj je uzelo učešća 640 sokolskih pripadnika i 60 pitomaca Morske škole „Kraljeviča Tomislava”, — manifestirajuči, Kralju, Jugoslaviji, oslo-bodilačkoj dinastiji Karađorđevića itd.
(J jednom tihom gradiču od 1600 Stanovnika, takva povorka od 700 uče-snika, nešto je nezapamčeno i Svoje vrsti.
Po završenoj povorci sokoli su se Ponovo svrstali na trgu u uzornom redu.
Brat starešina društva Korčula Ivo P. Tedeschi otvorio je sokolsko zborovanje sokolskom zavetnom molitvom' i na-glasio da se baš na dan 30 oktobra navršava dvadeset godina od dana kada !je i Korčula u največom zanosu i nacionalnim ponosom slavila oslobodenje. Danas posle 20 godina naše sokolstvo ostalo je dosledno zavetnoj misli oslo-bodenja i ujedinjenja, pak baš danas
U nizu zavetovanih radova kroz so-kolsku Petrovu Petogodišnjicu, sokolska četa u Bratiškovcima, župa Šibenik— Zadar, podigla je vočnjak „Kralja Petra II”, koji broji 1000 kom. trešanja i jabuka; održala je tečaj za nepismene; podigla spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja i položila kamen temeljac svom sokolskom domu.
Osvečenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja.” i polaganje kamena temeljca sokolskom domu, izvršeno je na najsvečaniji način 23 oktobra o. g. i tim najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica našeg 'Oslobođenja i Ujedinjenja u veliku i ffiočnu Kraljevinu Jugoslaviju.
Pomen Kralju Aleksandru I Ujedini-Itelju i svim žrtvama palim za slobodu i veličinu Otadžbine, osvečenje spomen-česme i kamena temeljca sokolskom domu, izvršio je Episkop dalmatinski g. Dr. Irinej Đorđevič, uz asistenciju ve-
takoder veliki neprijatelji nežnom još cvetu, jugoslovenskoj misli. Ona je bila svetlo prejako za oči navikle na polu-tamu ii našim zatvorima. A našlo se i ropskih duša, koje se prodavahu tu-dincu, pa su za njegovu korist napadale i blatile sve apostole jugoslovenske misli. Ipak je ta misao koncem 19 veka osvojila našu omladinu, a zatim počela da prodire i medu obrazovane staleže. Naročito, u sudbonosno doba, 1914—1918 g. jugoslovensku su misao počeli da primaju dosta naglo i širi slojevi naroda. Osobito su i najčišči hrvafski gradovi, ispred svih, Zagreb, postali žarišta ' jugoslovenske misli u svakom pravcu, pa i pružajuči utočišta Po vlastodršcima proganjanoj srpskoj brači. Tako smo dočekali velike dane rodenja slobodne, zajedničke jugoslovenske države. Dočekali smo je pre, nego je jugoslovenska misao mogla da Prodre dosta duboko u duše svojih Pristalica, da ih preporodi, da ih učini sposobnima za novi život.
Cinjenica je, da su svi narodni pret-stavnici Hrvata i Slovenaca u Austro-ugarskoj, na temelju jugoslovenske misli, misli o jedinstvuj i istovetnosti no-rodnoj Slovenaca, Hrvata i Srba, tra-z*li oslobodenje od austro-ugarskog jar-n^a i ujedinjenje sa Srbijom i Crnom Goro m u jednu državu.
Cinjenica je, da su velike pobedničke države, saveznice Srbije, dopustile osni-"Vanje nove države jugoslovenske samo osnovu saglasnih izjava svih narod-n,l> pretstavnika srpskih, hrvatskih, i slovenskih i ina osnovu naučnih dokaza, su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan flarod.
A zatim su jugoslovensku misao
na isti taj dan želili smo da jednakim oduševljenjem proslavimo' dvadesetgodi-šnjicu oslobodenja i ujedinjenja. Na-glašava kako su sokoli danas proveli mobilizaciju mira, reda, discipline i bratske ljubavi.
Na koncu je pozvao prisutne da uvek kao i do sada ostaju verni uzvišenoj jugoslovenskoj i sokolskoj ideji.
Zatim je uzeo reč brat Dr. Juraj R. Arnerič koji je u podužem govoru iz-neo historijat i postojanost jugoslovenske i sokolske misli, — podvlačeči da na sokolstvu leži spas Jugoslavije.
Oba govornika bila su od svih pri-sutnih pažljivo saslušana i burno pozdravljena.
Brat starešina pročitao je brzojavni pozdrav naše sokolske župe Mostar, kao i brzojavni pozdrav Sokolskom savezu u Beograd.
Sokolstvo korčuianskog okruga zabeležilo je za vreme svog trideset godiš-njeg postojanja mnogo triumfa na polju jugoslovenske i sokolske misli, ali ovaj od 30 oktobra 1938 zaista se može reči da je jedan od najuspelijih.
Lj. Garčina
likog broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali: Dr. Nikola Subotič, mi-nistar, Dr. Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. Ovoj velebnoj sokolskoj svečanosti pri-sustvovao je u ime bratskog Saveza i sokolske Župe: brat Pave Kovačev, starešina Župe, načelnik skradinske opšti-ne brat Nikola Dragišič, član i veliki prijatelj sokolstva, mnogobrojni članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska glazba iz Šibenika, pretstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i gradani. Lepe sokolske i nacionalne govore izrekoše brača: Pave Kovačev, starešina Zupe, episkop Dr. Irinej Đorđevič, Dr. Konstantin Dobrota, Uroš Dobrota, Mihajlo Nalovič i Ve-selin Dobrota. Ova retka i največa svečanost u istoriji ovoga kraja ostavi naj-dublji utisak na sve seoske sokole.
Ovim svojim nesebičnim i istinskim radom u S. P. P. za dobro naroda
stranke snizili na par paragrafa partijskih programa, pa je krojili i obre-zivali sad ovako sad onako prema svojim potrebama. Iz nje su izvodili sa-svim proizvoljne zaključke o državnom uredenju, a došie su na videlo i razne patvorine, pa razni surogati, slično kao što na pr. kukuruzna kava, što se za vreme rata pila mesto prave kave. Vodila se briga o širenju jugoslovenskog imena, a ne duha i svesti.
Pred tim pojavama moramo mi Sokoli da kažemo: nije dosta samo natpis ili etiketa na boci, nego treba i sadržina koja odgovara natpisu. Jugoslovenska misao i svest se ne širi i ne jača naredenjima, nego vaspitanjem, ubedi-vanjem, dokazivanjem, a naročito i pre svega jugoslovenskim delima.
Jugoslovenska misao dala je stotinama tisuča sinova našeg naroda snagu, da podnesu i največe žrtve za naše narodno oslobodenje i ujedinjenje. Ona je ispred svih drugih nadahnula velikog vodu, tadanjeg regenta Kraljevine Srbije, a zatim Viteškoga Kralja Aleksandra 1 Ujedinitelja, da sav svoj ogromni u-gled vladara-junaka upotrebi i za oslobodenje podjarmljenih Hrvata i Slovenaca, a ne samo Srba, ona Mu je dala snage, da ne klone duhom ni u naj-težim danima, nego da svoju čvrstu i nepokolebivu veru ulije i u srca svojih junaka, da ih pretvori u divove, koji su stvarali junačka dela, kakva se spo-minju samo u pričama, a sve za oslobodenje i Hrvalta i Slovenaca i Srba, za njihovu lepšu zajedničku budučnost. Jugoslovenska Ga je misao ispunjavala :svega( i u svem teškomt i odgovornosti punom vladarskom radu. On je bio njezin največi apostol i mučenik, koji je
i na ponos dičnog Sokola, našeg !jub-ljenog Kralja Petra II Karađorđevića i sokolstva, radišni i rodoljubivi seoski
„Narodni listi ’ o novoj organ'zaciji čehoslovačkog so;:ls'va: Velernje izda-vanje „Narodnih listi” od 29 oktobra donosi jedan interesantan predlog za reorganizaciji! čehoslovačkog soko.stva. Pisac članka pledira, da se u čehoslo-vačkoj sokolstvo, i slične organizacije, kako Orlovi i radničke jedinice, sastave i prema uzoru našem, postane jedim-stvena državna organizacija „Nije potrebno, kaže se u članku, da svake bivale političke partije imaju svoju gim-nastičku jedinicu... Tirš i Finger, čiji je program išao najviše za odgojem mladih generacija, bio je na osnovu dr-žavnog Sokola. Spajanjem i praktično bi se mnogo dobilo. Mora se priznati da je suvišno da u svakoj opštini i-marno zasebne domove /a Orlove D.T.J. i Sokole... Od postignute uštede na domove ,moglo bi se upotrebiti na ši-renje fizičkog jačanja u svim vrstama naroda... Kad bi se vladini organi odlu-čili za jugoslovenski sistem, kako bi telovežba postala srestvo za jačanje državne ideje, bifi bi mu zahvalni... Interes državni nareduje, zaključuje pisac, da sokoli postanu središtem svih te-lovežbačih korporacija bez izuzetka i btez odlaganja u vremenu...’'
svoju veru u jugoslovensku misao po-svedočio i svojom krvlju. Ta je misao sačlržavala u sebi veru i spoznaju, da nam samo naša zajednička, slobodna država može omogučiti izgradnju zaista pravog našeg narodnog života. Potlačeno bespravno roblje čeznulo je za slobodom, za pravdom, za jednakošču i ravnopravnošču, po tudincima zava-deni težili su za bratskom ljubavlju. Stoga je jugoslovenska misao bila u-jedno i demokratska misao. Ona je nama Sokolima i danas takva. Ona nam dakle znači slobodu, istinsku i stvarnu ravnopravnost i bratstvo na delu, tj. jednaku brigu za sve krajeve naše države, za sve delove naroda. Ona se za to ne da spojiti ni sa kakvim pri-vidnostima i obmanama.
Sada, kad su porušene pregrade i smetnje našem razvitku, podignute od tudinaca, prirodni razvoj vodi u pravcu duhovnog ujedinjenja i stvaranja jedne jedinstvene jugoslovenske narodne svesti. Ne dopuštamo, da tom prirodnom toku narodnog života tesnogrudnost i sitničavost, pa zloba i kratka pamet prave nove smetnje, podižu nove pregrade. Naša jugoslovenska misao, misao o narodnom jedinstvu, traži i državno uredenje takvo, te če se u našoj jugoslovenskoj državi osetiti kao svoji u svome svi delovi našeg naroda i svi krajevi, koje če dovesti do toga, da postanemo svi „enega srca, ene misli”, uredenje, koje če onemogučiti, da se ma koji deo naroda ili ma koji kraj oseti zapostavljenim ili podvlaštenim.
Tvrdo smo ubedeni, ako u našem državnom životu postanu istinske misli vodilje naši sokolski ideali: Pravda, I-stina i Dobrota odnosno Lepota, da
leksandra: „Čuvajte mi Jugoslaviju!” Srdačno i bratski zahvaljuje Sokolska župa brači ing. Stupariču i čeniču na
OPROŠTAJNO VECE U POCAST STAREŠINE BR. ANDRO HULJIČA U JELŠI
Pred kratko vreme pozvan na novu dužnost rastao se je od svoje brače
i sestara zaslužni prosvjetni i nacionalni radenik dugogodišnji starešina So-kolskog društva u Jelši brat Andro R. Huljič.
Prilikom njegovog odlaska sakupila su brača i sestre po njegovoj želji mesto oproštajne večere svotu od 143.— Dinara u korist fonda Sokolskog društva.
Svečani Sokolski ples zagrebačkog Sokolstva održat če se i ove godine na dan i u proslavu 1 decembra kao državnog i sokolskog praznika. Njegovo Veličanstvo Kralj blagoizvoleo je i ove godine preuzeti pokroviteljstvo ovog plesa, koji če u svečanosnim prostori-jama hotela Esplanade sjediniti zagre-bačko Sokolstvo sa najodličnijim pret-stavnicima zagrebačkog gradanstva.
če onda biti lako rešavanje i najtežih pitanja u našem današnjem životu.
Tvrdo verujemp, da če državno uredenje po istinskim demokratskim — dakle sokolskim — načelima provedeno zadovoljiti i Hrvate i Srbe i Slovence — u koliko im nije tudinski uticaj pomračio zdrav vid i zatrovao srca, pa težeči za rušenjem naše državne za-jednice spremaju novo ropstvo svome rodu. Svi svesni Slovenci, Hrvati i Srbi moraju osetiti da je naša nova jugoslovenska država uje,dno i hrvatska. i srp-ska i slovenska, što više, da im za potpuno, svestrano i slobodno razvijanje svih životnih snaga pruža još bolje uslove nego najbolje uredena samo hrvatska ili samo srpska ili samo slovenska država. Kad naime državu ure-duju istinska bratska ljubav i zdrava pamet, mora državno uredenje da is-padne drukčije nego li kad se tog posla late tesnogrudnost, sitničavost i kratkovidnost, makar im pomaže i ča-soviti zanos i oduševljenje.
Jugoslovensku misao, misao narodnog jedinstva dao je nama Sokolima duh našeg naroda na usta največih narodnih voda i proroka kao glavnu i največu misao vodilju, kao najsigurnije i najpouzdanije svetlo, koje rasvetlju-je životni put našeg naroda. Mi čemo je zato bez obzira na bilo koga, čistu i svetlu i dalje čuvati i širiti, braniti je, boriti se za nju sokolskim oružjem i živeti za nju u tvrdoj veri, da samo tako služimo zaista dobro našem narodu i našoj jugoslovenskoj domovini
—	državi.
Vladimir Deduš
Osvečenje spomen-česme „Viteškog Kralfa Aleksandra I Ujedinitelja" i polaganje kamena temelja sokolskom domu u četi Bratiškovci
Sokolska četa Bratiškovci — društvo Kistanje — župa Šibenik-Zadar. Spomen česma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja osvećena 23 oktobra 1938.
•
sokoli Bratiškovaca u Župi Šibenik—Za-	njihovom istinskom i požrtvovanom za-
dra, vidno dokazaše, da se odazivaju	uzimanju, da se ova krasna spomen-
besmrtnim riječi.na Največeg Kralja A-	česma podigne.
Osvećenje temelja Sokolskog doma Kralja Petra II Sokolske čete Srp« Grapska — Bušletič podignutog u Sok« Petrovoj
Petoljetci
Prednjački tečaj za članice u župi Skoplje (1—15. IX. o. g ).
Ova Četa imala je u nedelju 30 oktobra 1938 retko slavlje: osvečenje temelja svog sok. doma. 1 ako je dan bio maglovit i kišovit, več izjutra počeli su da pristižu prijatelji naši iz bliže i dalje okoline. Osvečenje je počelo u 11 i po sati u prisustvu: starešine Sok. župe Tuzla br. Nikifora Todiča, izaslanika mat. društva Doboj, članova okolnih sok. četa, odličnih go-stiju gradana iz Doboja i Modriče. Osvečenje su izvršili: sveštenici Dušan Antič, Todor Tripunov^č i dakon Žarko Banjanin. Po obredu pročitao je povelju br. Banjanin, koju je po tom u-zidao starešina Jovan Cvijanovič sa pret. grad. odbora Savom Gavričem, nakon čega je uzeo reč svešt. Dušan Antič, koji je u svom lepom govoru ista-kao važnost S.P.P., izneo rad ove čete, zahvalivši se svima trudbenicima i gra-danima dobojskim, koji su obilnim pri-lozima pomogli izvodenje ovog dela. Iza br. Antiča govorio je starešina župe br. Todič, čiji je govor ostavio sna-žan utisak, koji je u više mahova pre-kidan oduševljenim poklicima Kralju i Otadžbini. Posle osvečenja serviran je u pokrivenom (još nedovršenom) domu ručak za preko trista zvanica za vreme kojeg je palo nekoliko zdravica i govora. Za sve vreme svečanosti svirala je Sokolska muzika iz Doboja. Posle ručka razvilo se nar. veselje, koje je potra-jalo do noči u najboljem raspoloženju.
Dom je izgraden, pokriven, izmal-teren s polja i iznutra. Zahvata 300 četv. met. i pretstavlja divnu gradevinu. Ima: vežbaonicu sa sok. pozornicom 10X20 m., dve garderobe, kupatilo s tuševima, ambulantu, čitaonicu, zadružne prostorije, a u sastavu doma je i letnje vežbalište, koje je poklonio starešina br. Cvijanovič.
SOKOLSKE VESTI
PROSLAVA 20 GODIŠNJICE OCEP-LJENJA OD HABSBURŠKE MONARHIJE
Zagrebačko Sokolstvo proslavilo je u-spomenu na dane 28 i 29 oktobra 1918. kojih je proglašeno ocepljenje od habsburške monarhije u Pragu i u Zagrebu, vrlo uspelom priredbom u Sokolskom domu. Priredba je održana u subotu 29 okt. uz veliko učešče pripadnika svih zagrebačkih sokolskih, nacionalnih i kulturnih društava, a prisu-stvovali su takoder pretstavnici civilnih i vojnih vlasti: brat Petar Benzon, načelnik upravnog odelenja Savske banovine u zastupanju v. d. Bana Savske ba-
Vredno je istači i zabeležiti podatke
0 gradnji ovog doma. Zavet S.P.P. donela je četa 3. III. pr. god. i več iste pregla na rad, pa je u vlastitoj režiji iz-radeno oko 100.000 cigle, pribavljena drv. grada, novč. sredstva, a sa zidanjem počelo se 5 jula o. g. i radilo se besprekidno do 15. X. sa vrednom saradnjom sokola i ostalih seljana. Vede priloge su dali: iz Srp. Grapske Bu-šletiča: Jelena i Boško Banjanin 3.500.—, Dušan Antič 1.000.—, Kred. zadruga
5.000.—, Podinl. Crv. krsta 2.000.—, Ste-vo Gajič 500.—, Todor Tripunovič 500,—, Savo Gavrič 500.—, Petar Gojkovič 500.—, Arif Kamarič 500.—, Murat Hur-tič 500.—, Dim. Lazič 500.—, Spasoje Josipovič 300.—, Boško Uroševič 500.—, iz Doboja: Jovan Brujič 4.000.—, Doj-čin Petrovič 1.500.—, Nikola Stojakovič 1.000.—, Spasoje šukuljevič 1.000.—, Jovo Žakula 600.—, Mitar Pajevič 500.—, Stevo Mitrovič 300.—, Dr. Izudin Dža-nanovič 500.—, iz Beograda: Savez Sokola K. J. 5.000.-, Milenko Đ. Filipovič 1.000.—, Narodna banka 1.000.—, IV tečaj Min. fiz. vasp. nar. (učitelji!) 500.—, Politika 100.—, Stevan Žakula 100.—, Dura Brzakovič 100.—, Filips 100.—, Jovan Cvijanovič 100.—, Aeroput 100.—, Boško Šukovič vazd. kap. 100.—, general Jov. Naumovič 100.—, iz Banjaluke: Pero S. Kondič 500.—, Jovo Perenčevič 100.—, Kr. banska uprava
4.000.—,, i mnogi drugi. Svimla i ovom prilikom srdačna i bratska hvala na razumevanju i pomoči.
Ovim svojim radom ovd. Sokoli su dokazali, da se složnim radom i dobrim vodstvom čuda mogu učiniti za dobrobit našeg sela. Primer dostojan divljenja — kako treba služiti Kralju
1 Otadžbini.
novine, brat Stjepko Debeljak u zastupanju pretsednika opčine grada Zagreba, komandant IV.. arm. Oblasti armiski djeneral Pantelija Z. Jurišič sa gospod-jom, te ing. Hladik, vice-konzul u ime generalnog konzula čehoslovačke Republike u Zagrebu. Program je izveden na opšte zadovoljstvo, te su sve tačke sašlušane sa največom pozornošču a brača i sestre su oduševljenim poklicima i dugotrajnim pljeskanjem dali odu-ška svojim osečajirna nakon svake pojedine tačke. Najdublje delovala je na prisutne sestra Marija Crnobori, koja je sa recitacijom Nazorovih Pesama i-starskog prognanika slušatelje ganula do suza. Muzika bratskog Sokolskog društva Zagreb I pod vodstvom diri-
Zborovanje vočstva
U nedelju, 30 oktobra, održano je u Varaždinu župsko zborovanje starešina, načelnika, prosvetara i radnika na izvo-denju Sokolske Petrove petoletnice. O-vom zborovanju prisustvovalo je 30 u-česnika iz 11 sokolskih jedinica (iz gradova Varaždina i Čakovca i 9 seoskih sokolskih jedinica).
Zbor je otvorio starešina župe, brat Mladen Belčić. U svome pozdravnem govoru brat Belčič istakao je opšte sa-dašnje prilike kao i sokolsku akciju u vezi sa Sokolskonr Petrovom peto-letnicom, narodno-odbranbenom i sa-birnom akcijom za prikupljanje priloga brači čehoslovacima iz Sudetskih
i	drugih okupiranih krajeva.
Posle toga o Sokolskoj Petrovoj pe-toletnici podneo je svoj referat brat Deduš. Ističući jjfed svima delegatima značaj Sokolske Petrove petoletnice brat Deduš ujedno je ukazao na potrebu da se ova akcija u župi još više razvije. U ovom smislu izneo je podatke na osnovu novih izveštaja sa terena.
Iz ovili podataka naročito treba istači rad sokolske čete u selu medumurskom Sivici na osnivanju zadruge za osigu-ranje stoke. U smislu rada na Sokolskoj Petrovoj petoletnici u selu Nede-mištu osnovan je naraštajski i lako-atletski otsek. Sokolska četa u Budištini radi na podizanju svog sokolskog doma.
Pored svega toga brat Deduš izjavio je da nije zadovoljan sa dosadašnjim radom, jer su potrebe mnogo veče od dosada izvedene akcije. Da bi rad na Sokolskoj Petrovoj petoletnici pokazao što bolje rezultate, brat Deduš dao je potrebna upustva o ustanovljenju poje-dinih referenata i o načinima kontrole o izvodenju radova na Sokolskoj Petrovoj petoletnici.
Sok« župe Varaždin
Posle toga podnesen je referat na-čelništva o sokolskom fizičkom vaspi* tanju, a naročito o granama telesnog vaspitanja, kojima se obezbeduje prl' prema za vojsku. Rešeno je da u o-vome smislu načelništvo izradi i ispo-šalje upustva o torne šta se može uči' niti u zimskim tečajevima gdp nema vez-baonice.
Zatim se prešlo na pitanja o pro-svetnom radu. Brat Deduš govorio je o idej noj pripremi za 1 Decembar. Na-glasio je da se treba upoznati sa pr o-šlošču, a naročito istači da je jugoslo-venska misao baština davnih vremenar Upozorio je na sile koje deluju protiv principa demokratije i ideje Slovenstva. Ideja demokratije prestavlja ujedno ide' ju čovekove slobode. Treba negovati, čuvati i štititi ideje demokratije i Slovenstva.
Posle toga brat Deduš dao je p^' trebna upustva o unapredenju sokolskih knjižnica, o čitanju sokolske štampe J1 o organizovanju t.zv. „knjižnica-selica -Zupa je spremila četiri ovakve pok.etne knjižnice.
Najzad je učinjen apel na starešine, da nastoje da pojedini referenti održa-vaju medusobni dodir, da redovno sa-lju izveštaje. Ujedno je uputio na or-ganizovanje socijalnih otseka.
Za gradske sokolske jedinice prep°' ručeno je, da vode evidenciju o svojim članovima, zaposlenim u industriskim preduzečima, da vode evidenciju o ne zaposlenima i da zaštičuju slabije.
Na kraju je starešina brat Belčic o-držao predavanje o narodnim manj1 nama.	,
Savez je kao svoga delegata na zD rovanju poslao brata dr. Milorada r giča.
Jaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor — Odgovorni urednik dr. Tihomir Protic, B'-
Prestolonaslednikov trg. 34 - Štamparija Drag. Gregorič, Kneginje Olge 21 - Beograd.
Prednjački tečajev! u župi Skoplje
Načelništvo Sokolske župe Skoplje o- jislava Pajiča. Oba tečaja su odlično držalo je posle ovogodišnjeg letnjeg od- posečeni, imali valjane sokolske premora dva prednjačka tečaja: od 1—15 davače i postigli su potpun uspeh. Na
genta brata prof.. Gortana izvela je sve muzikalne tačke uz veliko odobravanje prisutne bublike.
Jubilej brata Dragutina šulce proslavilo je zagrebačko Sokolstvo u subotu 5 novembra o. g. svečanom Sokolskom akademijom sa poselom u Sokolskom domu. Čisti prihod ove priredbe name-
njen je daljem lečenju bolesnoga jubi-larca dragoga brata Šulce.
Sokolsko društvo Subotica I „Stadion”, prireduje svečanu akademiju u slavu dvadesetgodišnjice oslobođenja grada Subotice, dana 12 novembra o. g. u sokolani na stadionu Kralja Petra II sa odabranim programom.
Skopski mitropolit o Sokolskoj Petrovoj petoljetci
Prednjački tečaj za članove u župi Skoplje (1 —15. X. o. g).
•
septembra za članice pod vočstvom žup-	njima su kako prosvetni tako i tehnič-
ske načelnice sestre Jovanke Pajič, i	ki sokolski predmeti bili dostojno za-
od 1—15 oktobra za članove pod vod-	stupljeni.
stvom župskog načelnika brata inž. Vo-
Arhijerejski zamenik pravoslavnog mi-tropolita Eparhije Skopske uputio je svima arhijerejskim namesnicima eparhije sledeči akt o sokolima i Sokolskoj Petrovoj petoletnici:
„Iz izveštaja prosvetnog odbora sokolske župe u Skoplju vidi se da je sokolstvo u svome radu i postavljenom zadatku u toku Petrove petoletke imalo vidnog uspeha u pošumljavanju goleti, sadenju vočaka, žive ograde, izgradiva-nju groblja i pošumljavanju istih, podizanju česamia i Lunara, u gajenju pče-larstva, živinarstva i stoča stva; u osnivanju socijalnih fondova; u izvodenju hodočašča; u osnivanju guslarskih otseka; tečajeva za nepismene itd. Sve ovo izvodilo se u pojedinim mestima, a preko sokolskih četa, kako u varošima tako i po selima.
Ovaj rad sokola zaslužuje svaku pažnju i priznanje, jer služi pobolj-
šanju prilika i prosvečivanju našeg naroda, koji je naročito u našim kraje-vima na Jugu — u mnogome zaostao, ometan teškim prilikama pod kojima je do pre oslobodenja živeo.
Njegovo Visokopreosveštenstvo Mi' tropolit Gospodin Josif izvoleo je pohvaliti ovaj rad sokola i narediti, da se ovo istakne parohijskoin sveštenstvU' s napomenom da ovakav rad sokola sa svoje strane svesrdno pomaže, uzima-juči vidnog učešča u radu ili u pomaganju same akcije sokola u ovom pogledu.
Ovaj akt neka Arhijerejski namesnici saopšte svemu sveštenslvu, radi znanja i upravljanja”.
Naše sokolstvo sa največim zadovoljstvom; i zahvalnošču prima i ističe ovaj neobično lep akt pravoslavnog Mitro-polita Eparhije Skopske, Njegovog V1' sokopreosveštenstva Gospodina Josifa-