?ošta rlna plaćena u sotovu
Cena 1.— Din.
■■TOV-
T -:	*	L
1ШП
			
GLASILO SAVEZA SOKOLA		KRALJEVINE JUGOSLAVIJE	
Čuvajte Jugoslaviju!	Iztazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošlllke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 1 26-105, uprave 30-866 • Račun Poštanske štedlonlce br. 57-686 • Oglasi po ceniku •		Beograd, 19 januar 1940 God. XI • Broj 3
Značajne pojave i svetle nade
Bogu hvala, — Nova godina počela je ipak dobro! Dok su mračnjaci i zloguki proroci naveštali u n jo j potpunu i konačnu likvidaciju jugoslovenstva, davno se več u božičnim i novogodi-šnjim prilozima naših novina nije toliko pisalo o jugoslovenstvu, kao ove godine. I to ne nadgrobna slova, več obratno — pogledi i proricanja o lepšo j budućnosti! I ne samo od onih, ko ji su več poznati u obradivanju te teme, več i od takvih, ko ji su joj se, iz bilo ko jih razloga, bili udaljili.
Ima tu još, doduše, mnogo tapkanja i nastojanja, da se novim formulama opravdaju izvesni ustupci, ili da se zadovolje sve strane; pa se zato govori o državnom jugoslovenstvu, o ju-goslovenstvu kao načelu solidarnosti, o jugoslovenstvu ko je bi, u isti mah, bilo unitarističko i priznavalo tri naroda itd. Ali govori se ipak, i to mnogo, o jedi no pravom jugoslovenstvu — nacionalnem — ko je ne mora, naravno, nikako da bude istovetno sa niveliranjem srpskih, hrvatskih i slovenačkih odlika i imena. Mnogi naši listovi pisali su o njemu, iz vrlo uglednih pera, pa smo baš u poslednjem broju naveli o tom reči g. Adama Pribi-čeviča, od ko jih ne može da traži više niko, ko hoče jugosloven-stvom da pridobi j a i da približava, a ne da razgoni i da otuduje.
Jugoslovenstvo, naime, nije mrtva formula ni ukručena dogma, več duh i osečaj, ko ji su u neprestanom pokretu i napredovanju. Za jugoslovenstvo se može raditi i onda, kada se ne govori o njemu, pa su u tom pogledu značajni i mnogi članci, iz pera hrvatskih javnih radnika o hrvatskim prilikama, pisani za srpsku javnost; jednako kao što pretstavlja povoljan znak za jugoslovenstvo, kad i najprisniji saradnici na stvaranju sporazuma traže, da se u Jugoslaviji stvar a ju partije, ko je če se pro-tezati na celu zemlju i ko je če, dakle, čak i onda kad u nazivu ne budu imale naziv jugoslovenski, biti ipak jugoslovenske.
Poseta Njihovih Kraljevskih Visočanstvava, Kneza Namesni-ka Pavla i Knjeginje Olge Zagrebu, navela je čak i »Obzor«, da piše o pobedi »pravo shvačenog jugoslovenstva«, — a da i ne govorimo i isticanju snage i budučnosti zajedničke jugoslovenske otadžbine i ljubavi Hrvata prema Jugoslaviji, u govorima gg. Ma-čeka. šubašiča, Baburiča itd. To što n. pr. »Hrv. straža« ni tu priliku nije mogla da pr opusti, a da se neukusno ne obori baš na jugoslovenstvo, — gubi se, kao žuta mrl ja na sunčanoj belini ... Pogotovo kad čitamo govor, izrečen od Kneza Namesnika Pavla u Zagrebu, ko ji je iz duše celog naroda naglasio, da »udru-ženi Hrvati, Srbi i Slovenci, u punom medusobnom poverenju i uzajamnoj ljubavi izgraduju lepšu budučnost«; — da je »zajed-ničkom saradnjom i ogromnim žrtvama stvorena naša jugosloven-ska domovina«; — da su »pitanja koja su delila naš narod, uspešno rešena«; — te da če sva sadašnja nastojanja ur oditi plodom, »za opštu sreču i napredak, kako Banovine Hrvatske, tako i celog našeg, sada i duhovno ujedinjenog naroda«. A »Hrv. dnevnik« je napisao, da če Hrvati biti večito zahvalni Knezu Namesniku za ta j govor.
Ma koliko da se »Obzor« ograduje, podvlačeči da se radi
0 »pravo shvačenom jugoslovenstvu«, mi i to pozdravljamo. Jer jugoslovenska misao ne može da bude nego to, što su o n jo j govorili Štrosmajer, Carašanin, Nodilo, Skerlič i Radič, — da su naime Srbi, Hrvati i Slovenci povezani istim poreklom, interesima
1 sudbinom, i da čine jedan narod. Kao misao, jugoslovenska ideja ne može da pretstavlja nego duhovni i osečaj ni elemenat, a to znači i nacionalni, jer sama država, bez nacionalne sadržine, pretstavlja samo organizaciju i formu. Pa kad bi se jugoslovenstvo označilo isključivo kao državna misao, to ne bi vopšte bila više misao, več državopravna formula.
Nas veseli, dakle, svako isticanje jugoslovenstva, jer smo ubedeni da sve to, samo od sebe i bez potrebe veštačkih mera, vodi ka jedino pravom jugoslovenstvu, — ka osečaju unutarnje duhovne i nacionalne zajednice! Duboko žalimo što su i ove lepe pojave bile pokvarene brojnim surovim napada jima na sokolstvo,
0 kojima govorimo u današnjem broju i koji bi trebali več jjed-nom da prestanu, ne toliko zbog sokolstva, koje ni pred njima neče ustuknuti, več zbog dobrog glasa, i Hrvatske i Jugoslavije! Ali nas, i pored toga, počet ak Nove godi ne ispunja urodenim sokolskim optimizmom, zbog utešljivih pojava koje su se pokazale prilikom posete Njihovih Kraljevskih Visočanstvava Zagrebu
1 hrvatskim selima, jednako kao i zbog sve večeg interesa za jugoslovenstvo u čitavom našem javnom životu. Jer taj interes pokazuje nesumnjivo, da svi zdravi i konstruktivni narodni elementi, na koncu konca ipak uvidaju, da jedini lek, da se nesugla-sice za uvek otklone, i jedini put da se pravedno zadovolje de-lovi i da se ojača celina, leži u slobodarskom, ravnopravnom i
i demokratskom provadanju velike jugoslovenske misli!_____________
je u slavlju mladoga Kraljeviča, o-kruženog ljubavlju Uzvišene Kraljevske porodice i svih slojeva jugoslo-venskog naroda, želeči Mu sve najlepše i najbolje!
Da živi Nj. Kr. Visočanstvo Kraljevič Tomislav, na radost i ponos sretne Jugoslavije!
Rođendan Kraljeviča Tomislava
Danas slavi Svoj dvanaesti roden« dan, Nj. Kr. Visočanstvo Kraljevič Tomislav, brat našega ljub-Ijenog Vladara, Nj. V. Kralja Petra II. Jugoslovensko sokolstvo, zajedno «a čitavim narodom, radosno učestvu-
Соколство као природна потреба
Човек je чедо природе и као та-кав тежи да себе у »ој одржи и да се што боље развије, како би се у н>ој осећао што јачи и неза-виснији, нарочито у физичком по-гледу.
Нису бадава већ стари Римља-ни говорили:	„У здравом телу
здрава и душа“. Та изрека има много смисла и вредности и данас, и имаће док је света.
Човек се труди да унапреди сво-је духовно облагорођеље у толи-кој мери, да у том послу запостав-ља свој физички развитак. Кад сравнимо статистику од пре неко-лико деценија с данашљом, о шко-ловању наше омладине, установи-ћемо прираст који прелази стоти-не процената. Beh се неки и бунс против тога и боје се хиперпро-дукције интелектуалаца, али тај бојазан и страх не треба никога да муче. То је природан процес. То собом носе култура и цивили-зација. Просвећеност не треба да нас плаши. Нас треба да плашм друга околност, а та је физичко заостаЈање. Гледајмо само омлади-ну која пролази кроз школе! У младим годинама aeh мећу стакла на очи, проређује им се коса, а ле-ђа им се повијају и све се више н више испољава телесна закржља-вост. Та појава није само у опа-жању код интелектуалне омлади-не, већ и код осталих друштвених слојева. И ако се запитамо откуда то, лако ћемо наћи на то питаше одговора, ако осмотримо тековине које су нам донеле, путем техни-ке, култура и цивилизација. Разни технички изуми, у знаку моториза-ције, машина и разних апарата, ја-вљају се и у знаку умашаваља и физичке снаге човекове.
Све се ман»е употребљава снага човекова. Руке и ноге све се ма-ibe искоришћују. Зар се некад мо-гао замислити пољопривредни рад без физичке снаге људи и тешког физичког напора, када се све ру-кама сејало и косило. А данас? Сав пољопривредни рад је мото-ризован. Велики део заната нала-зи се под дејством моторизације, а уколико се у неком раду и слу-же рукама и алатима, тај рад не утиче свестрано и позитивно на људску физичку снагу, него само делимично, много пута и штетно на цслину организма.
Када се не би обраћало пажше на ове и овакве појаве, више него сигурно би настала општа људска декаданса и дегенерација, у фи-зичком погледу. Зато данас др-жаве, све од реда, и велике и мале, посвећују специјалну бригу физич-ком васпитаљу омладине, те имаЈу за ту сврху и своје нарочите у-станове. Само јаке и здраве фи-зичке конституције дају јак и здрав подмладак, и заго се у но-вијс врсме обраћа толика нажша физичкој култури човека. Гимна-стика је заведена у саима школа-ма као обавезни предмет и држа-ва се свом снагом стара да се сва омладина, и она ван школе, под-вргне обавезама телесног васпита-ња и да се што више оспособи на-ставника за ту врсту васпиташа. У тим настојаљима др,*аве, мора-мо и ми сви, и од своје стране да пружимо помоћ и сарадљу.
Као што је у својс време Змај певао: „Дижите школе, — деца
вас моле!”, — тако треба данас да кажемо:	„	Д ајте вежбали-
шта, јер и х младост и-ш т е!”
У човеку је, као и у сваком прнродном створу, урођен и ра-звијен нагон за самоодржањем. Како технички изуми иду за тим, да умаше употребу људске снаге, па према томе људској снази пре-ти опасност да учмане, што би до-вјло до физичке дегенерације, на-гон чини своје и тражи пута и на-чкна да се та снага, која се губи употребом и одменом моторизаци-је и машина, накнади другим сред-ствима.
Та нагонска снага долази до пу-ног изражаја код данатн»е омла-дине у доста опсежном обиму. Ми видимо како се данашша омладина слепо заноси разним врстама спор-та Пише се како гута редове у спортским рубрикама наше журна-листике, како знају главне асове из свих врста спортова, не само из наше земље, него и из целога све-та Родитељи се често бацају у ве-лику, бригу, што деца забатаљују духовну страну васпиташа и по-свекују се већим делом култури те-11 u фнзичке снагс, што се взие-сним спортовима интернационали-зују и слабо се интересују за сво-је националне велинане, те боље зпају биографије боксера, него што знају нешто да кажу о нашим великим људима.
Ако овај критериј наших роди-теља и васпитача узмемо озбиљ-но у проматраше, можемо им да-ти нешто за право, а иешто и не! Нашој омладини потребна је фи-зичка култура до највишег степе-на, и против тога не треба да се буне; штавише дужни су да деци пруже што више прилике да се физички крећу, јачају и крепе. А-ли треба знати, да поједини спор-тови не располажу са свима еле-мснтима, који спадају у правилно физичко васпиташе. То је једно, а друго: Заиста у свимл спортови-ма који се специјално култивира-ју, губн се онај прави национални значај па се наша омладина ме-ханички удаљује од нанионалних идеала и стремн нечем што је из-ван тих сфера. А то није добро. Не вреди нам бити снажан телом, а слаб духом у националном по-гледу.
Међутим, бојазан наших роди-тсља и васпитача да спортови де-цу, односно омладину, удаљују од живота, који треба да тече у наци-оналном смеру, не треба да посто-ји, кад имамо соколство. И то Hame наиионално соколство.
Соколство не само да физички подиже и васпитава омладину, не-го то чини у свнма позитивним ва-спитним погледима; подиже је и васпитава у истој мери, хармонич-но, и духовно, и морално н тцио-нално. Соколство култивира све врсте спортова, али на бази своје соколске идеологије, која је од по-четка до краја прожета национал-ном мишљу и задатком да послу-жи јачаљу наше омладине у мо-ралном, етичком и националном смислу да од ље добијемо јединкс чврсте и јаке воље, вредне и и-страјне раднике, неуморне борце и здрав и жилав елеменат. Т у ј е, ето, право место нашој омладини. Зато је потребно да
Rež ministra vojske
Za prvi broj nove rubrike, koju je beogradska »Politika« uvela, a koja de biti posvečena našoj vojsci, napisao je ministar vojske i mornarice, general Milan Đ. Nedič, uvod-nu reč, koja govori iz duše svakog rodoljuba u Jugoslaviji i svakog o-nog, koji u našoj slavnoj vojsci gleda neustrašivu odbranu zemlje i naroda. Reči g. ministra vojske osobi-to su značajne za današnje vreme, i one če u prvom redu nači odjeka u jugoslovenskom sokolstvu, kome je odbrana državnih granica najpreči zakon. G. ministar vojske i mornarice, u svom članku, kaže, izmedu ostaloga:
»Današnji rat nema frontova. U njemu učestvuje ceo narod, i malo i veliko, i muško i žensko, i staro i mlado. Svako na svoj način. U pozadini operativne vojske, kao što smo videli poslednjih dana, dešavaju se veći pokori nego na frontu. Sa ovih razloga danas se priprema bla-govremeno cela nacija, kako bi mogla izdržati sve užase rata, te kako ne bi popustio ni operativni ni pozadinski front. Otuda danas postoji takozvana opšta državna mobilizacija, u kojoj se svakome daje uloga u odbrani zemlje.«
»Najbolja su sredstva za po-dizanje morala jedne nacije čuvanje tradicije i sečanje na velika dela svojih predaka. Mi se imamo čime i da hvalimo, čime i da ponosimo. Valjda nijedan narod nema tako burnu prošlost i bogatu povesnicu kao mi. Sudba je baš prema nama bila raskošna. U prevelikoj ljubavi prema slobodi i pravu, naš narod je puškaran, vešan, nabijan na kolač, bacan u tamnice, živ sagorevan na lomačama, od njegovih glava zidane su čele-kule, proganjan je sa svoga og-njišta, raseljavan po svetu, nasilno odvoden i nasilno odro-divan i od svoje vere i od svoje narodnosti. Sve je on ovo pre-turio preko glave. Padao je, dizao se, vaskrsavao i opet se pojavljivao na istoriskoj pozor-nici.«
»Eto, ta velika i sveta tradicija treba i ubuduče da ga odr-ži i spremi za velika dela. To je neiserpan izvor njegovih naj-viših vrlina. Sa toga izvora treba da pije ovu svetu vodu i staro i mlado i muško i žensko, jer samo čemo tako nači pravi put u ovim teškim danima isku-šenja, političkog i socijalnog previranja i moralnog posrtanja. Samo tako očuvačemo i svoju Otadžbinu i svoje ime«.
родитељи пруже cbojoj дсци при-лике, да долазе у соколану и на соколско вежбалиште и да се со-колски васпитају. У соколству he наћи оно што им је потребно да задовоље потребе и духа и тела и то онако, како најбоље одговара њнховнм психичким особинама.
Соколство је, дакле, природна потреба, као н народна потреба, na Kaja га не би било, морали бисмо ra створити!
Срем. Митровица
ЈОВАН УДИЦКИ
U čemu je krivica sokola-emi9ranata?
Zagrebačka dnevna štampa, zna se koja, bacila se poslednji mesec dana sistematski na pitanje položaja sokolstva u Banovini Hrvat-skoj. Naročito su postavljena pitanja: kome treba da pripadne ovaj ili onaj sokolski dom. Namere i po-zadina ovakvih pitanja poznate su i največim naivčinama, pa im ne treba komentara.
Usled prevelikih apetita na sokolske domove i neosnovanih ata-ka na život sokolskoga članstva, provodi se velika bajka nad sokolskim članstvom ne samo u državnem i banovinskom aparatu, gde se vrše premeštanja, pa u gradskim i opštinskim nadleštvima, nego šta više i u privatnim poduzečima vrše se nemilosrdna otpuštanja
Sto se na našu sokolsku organiza-ciju i njeno članstvo okomio »Obzor«, »Jutarnji list«, »Hrvatski dnevnik«, »Hrvatska straža« i njima slični listovi, ne treba se čuditi. Sve to što čine, rodeno je s njima, odnosno moglo bi se reči, da su oni rodeni samo zbog toga da ovako čine. Ali mora nas ipak začuditi, kad na pr. splitski »Narodni list«, pokušava da osumnjiči one siromahe, ko-ji moradoše napustiti svoja mesta i svoje mirne domove, pa pobeči, da u Beogradu potraže uposlenja, — gde im, u to može biti ubeden, ni-kako ne cvatu ruže! Jednako tako, moramo se zgranuti kad vidimo da i zagrebačke »Novosti«, na uvodnom mestu broja od 6 januara, kažu: »Dosta ih je malo koji su imali razloga da emigriraju. To su svakako oni, koji su mogli da očekuju, da če im se vratiti milo za drago i oni, koji su osječali teret savjesti poslije propalih nada da do sporazuma ne-če doči. Največi dio emigracije sa-stoji se od ljudi, koji su i svoju po-litičku i ličnu egzistenciju vezali za neoborivost političkih sistema, koji su u ranijim formama kroz 20 godi-na imali istu liniju i iste ciljeve. Ta skupina još i danas uspijeva da crno slika prilike u Banovini i pro-riče odatle teške posljedice za drža-vu, nadajuči se da če se vratiti za njih zlatno, Saturnovo doba«.
Bolje bi i poštenije bilo kad bi oni koji napadaju emigrante, a za koje se zna da se medu njima nalezi gros našega sokolskog članstva, upitali sebe i svoju savest, šta li su ti ljudi Bogu i ljudima sagrešili, da se prema njima ovako postupa? Da se upitaju, jesu li napadači gori od onih koje napadaju, i jesu li oni više »zla« učinili, ako se ispoveda-nje uverenja može smatrati zlom, nego li recimo oni, koji su bili, a i sad ih ima, na najvišim vrbovima
državne uprave, a koji su bili »apostoli« jugoslovenstva i čuvari uni-tamog državnog uredenja, i koji su bili eksponenti nekolikih režima?
Ne, oni što su bili na visokim po-ložajima, ti nisu krivi zato što su vešto znali da se porniču sa položaja na položaj, sa fotelje na fotelju. Oni su se, ne samo vešto izma-kli, nego su štaviše nagradeni za svoju »veštinu«. Medutim, takva shvatanja morala i čojstva nisu »dostojna« malog čoveka, onoga za ko-jega, sem karijere i položaja, ima i drugih ideala. Ovaj mali čovek je često od onih, zbog čijeg visokog položaja nije smeo ni posumnjati u to što ga ubeduju, — često čitao i slušao najlepše o svemu ovome, zbog čega sada strada.
Sto se »Novosti« tiče, treba ih citati unatrag 10 godina, pa da se vidi, kome režimu nisu služile. Mi, koji smo gledali kako ih pristaše o-nih, kojima sada hoče na račun si-rotih otpuštenih da se dodvore, — pale i tuku jadne kolportere, znamo najbolje da nisu uvek bile po sadr-žaju i orijentaciji iste, ali su uvek, na vreme, promenile »nagib svoga pera«. Da su i siroti emigranti mogli prebrisati sve što su pisali i govorili godinama, i njima bi bolje bilo. A da su sedeli na foteljima, bilo bi im oprošteno čak i od »bora-ca za hrvatske pravice i slobodu!«
Postavlja se pitanje, kako to da su i ovi, t. zv. »jeftičevci«, čije ime je bilo toliko omraženo, postali bo-ljr i bezopasniji od sokola, za koje se u 98°/o slučajeva može reči, da se nisu angažovali ni za jedan režim, i da se ničim nisu ogrešili o specijalne hrvatske interese? I drugo pitanje: Koja je razlika izmedu sokolskog zaveta i zakletve, položene od onih koji su po svom položaju, propovedali narodno i državno jed n-stvo, pa da sad jedni budu ne odgovorni a drugi progonjeni?
Pitamo, gde su ti heroji, koji stoje iza listova u kojima se harangira piotiv sokolskog članstva, koji bi, i nakon toga što bi im kamenjem o-brisali prozore, vinograd i šljivik po-sekli, ili da im se u dom eksploziv baci, a da se za sve to krivac ne nade, — i dalje ostali kod svojih ku-ča? Ili šta bi oni učinili kad bi, samo zato što su članovi sokolske organizacije, bili proskribovani kao »četnici« i izdajice, pa da im zbog toga nig-de zaposlenja nema? Na to neka odgovore, umesto da kornotno rezo-nuju kod tople peči, puna trbuha i zaštičeni čuvarima javnog reda.
Malo više trpeljivosti, a još više istine, pa bi se moralo javno priznati da se naše sokolsko članstvo, ne sa-
mo nije ogrešilo o postoječe državne i narodne zakone, nego da ni u pola od sto nije krivo za sve ono, zbog čega se na njega navaljuje. Krivo je jedino valjda zbog toga, što je uvek prepovedalo ljubav, bratstvo i jednakopravnost, u vremenima i am-bijentu kad su svi drugi propovedali nasilje ili mržnju.
Ne velimo da nema i loših iz-beglica, ali ti nisu sokolski. Ti se lako poznaju i za njih se niko ne boji, da če skapati od gladi. Kao što su ranije služili svima koji su na vlasti, oni če nači puta da udu i u službu novih vlastodržaca, kao što je to veči deo njih več učinio. Ali sokolski izbeglica, taj nije ni bogat ni ugledan, več siroti mali čovek i nespretni idealist, koji nema rašta da oseča »teret savesti«, več jedino gorčinu, što mu .se za njegov idealizem tako naplaćuje. I šlo naposlet-ku taj siroti emigrant traži? Je li drži fulminantne govore, je li se preti, jeli stvara zavereničke organizacije, ili izdaje ilegalne letke? — Ni-šta od svega toga, več traži samo koru hleba, pa i zato ga napadaju i optužuju!
Hoče li i posle ovoga, pisac u-vodnika u »Novostima« osečati bar teret svoje savesti? Nece sigurno, jer če za njega i opet biti »zlatno Saturnovo doba«, kao što je bilo i ranije.
Pored svega toga, naša je patriotska dužnost, da se založimo svim silama i da ne dopustimo, da oni koji su iz idealnih razloga pali u bedu, ostanu napušteni!
M. S.
Kome je posluzila „Hrv. svijest"?
Piše nam prijatelj : Potpu-no se slažem sa vašim napisom o »Hrvatskoj svijesti«, u poslednjem broju, i znam dobro da se tu radi o ncuračunljivom čoveku, zbog koga se ne mogu i ne smeju okriviti Hrvati kao celina. Mettatim, ako je on ne-uračunjiv, vrlo su dobri račundžije oni, koji su na njega natrapali, tako da je od njegovog pamfleta daleko više bilo rastu-reno u Srbiji i medu Srbi-ma, nego li medu Hrvati-m a !...
Baš to bi trebalo da otvori oči nadležnima u Hrvatskoj, da ovakve pojave u korenu uguše. Jer ja sam više nego ubeden, da su ljudi, koji su svoju moč zidali baš na širenju mržnje izmedu Srba i Hrvata, istog trenutka pokupovali velik deo naklade »Hrvatske svijesti« i liferovali je u Beograd,
—	baš zato da i dalje nastave svoju rabotu!	Jova
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Mariborsko sokolstvo je i ove go-
dine, na svečan način, proslavilo ro-dendan Nj. V. Kraljice Marije, dru-štvenom elitom priredbom, sa bira-nim programom, koja je več postala tradicionalna. Nacionalni Maribor o-kupio se u velikom broju u sokol-skom domu, odavši na dostojan način poštu Uzvišenoj Svečarici.
*
Sokolsko društvo Celje 1 održalo je u petak treču godišnju skupštinti u sokolskom domu u Gaberju kod Celja, u prisustvu delegata župe, starešine brata J. Smertnika, načelnice s. Grudovne i urednika, br. Pečnika, te brojnog članstva. Skupštinu je o-tvorio starešina br. Franjo Vrečko. Društveni funkcioneri podneli su iz-veštaje iz kojih se vidi lep uspeh društva u svim pravcima, napose u tehničkom. Nabavljene su gotovo sve sprave, a u okviru SPP izvršeni broj-ni saveti. Društvo broji 346 pripadnika, od toga 154 vežbača svih kategorija. Vrlo lepo je govorio starešina župe br. Smertnik, ističuči zasluge ovoga mladog sokolskog društva u Gaberju, kao industrijskom predelu Celja. Na koncu je izabrana nova uprava, na čelu sa dosadanjim starešinom br. Vrečkom.
*
Sokolsko društvo u Krškom otvo-rilo je prošle nedelje izložbu sokolske štampe koja je priredena u Sokolskom domu, a na kojoj su zastu-pani sokolski listovi iz zemlje, pa za-tim češka, poljska i bugarska sokolska štampa. Naročita je pažnja posvečena razvoju »Sokolskog Glasnika«. 1 knjige sokolskog sadržaja brojno su zastupane. Nakon otvara-nja čitaonice i knjižnice, krški sokoli su ovom izložbom dali još jedan dokaz više, koliko im je na srcu uspeh i proširenje sokolske štampe.
Novi prednjači. U župi Maribor, župski prednjački ispit iz mariborskih društava položila su brača:	Utovič
Mate, Šušteršič Anton, Sedinek Alfonz, Falk Oskar i sestra Srebotnjak Božena. Svi kao sposobni. Pretsednik ispitne komisije bio je br. Miroslav Vojinovič.
*
Sokolsko društvo Stari Futog priredilo je uspelu zabavu u svom domu. Davan je komad »Danak u krvi«, od Nušiča. Zabava je bila odlično posečena, pa nije izostao ni materi-jalni ni moralni uspeh. Diletantska sekcija zaslužuje svako priznanje.
*
Pišu nam iz Vukovara: Nedavno nas je ostavio naš dragi brat, Nikola Te-odorovič, profesor, koji je premešten na gimnaziju u Beograd, a koji je dug
niz godina u Vukovaru važio kao od-ličan sokolski i prosvetni radnik. 2a-lcsno je, da su mu neki protivnici za-gorčili poslednje dane boravka u na-šoj varoši napadajima na njega i nje-govu kuču. Ali mi smo uvereni da če brat Teodorovič ostati i dalje prijatelj našeg društva i naše varoši.
*
Sokolsko društvo Pragersko je priredilo 14. januarja letni občni zbor. Otvoril ga je brat starosta Božič Roman. Sledila so poročila funkejonar-jev, nato pa volitev novega odbora, na katerem so bili izvoljeni: za starosto br. Luršak Alojz, podstarosto br. Vodeb Jože, tajnik br. Velikonja Vojko načelnik br. Prener Alojz, načelnica s. Vršič Štefka, itd. Upajmo, da se bo nevi odbor z vso vnemo posvetil sokolskemu delu, kajti edino z agilnim delom bo društvo do Petrove petletke postavilo sokolski dom, ki je za Pragersko prepotreben.
Sokolska četa Lipovo Polje, društvo Gospič, održala je sedmu godišnju skupštinu, 8 o. m., u prisustvu velikog broja članstva, koga je pozdravio starešina čete, br. Mane Pavlovič. Iz izveštaja se vidi uspešan rad ove čete, uprkos poznatim teškočama. Izabrana je nova uprava, na čelu sa dosadanjim starešinom, br. Pavlovičem, koji vodi četu več sedam godina.
Istoj četi potrebno je jedno vratilo i strunjača u dobrom stanju, pa se mole jedinice, koje irnaju za prodaju te sprave, da se obrate na četu.
Sokolsko društvo Ljubljana-šiška
sporoča sokolskemu članstvu in prijateljem sokolstva, da je žrebanje efektne loterije »Društva za zgradbo sokolskega doma v Šiški«, radi nastalih izrednih razmer, preloženo na 14. september 1940. Že kupljene srečke veljajo še naprej.
*
Sokolskom društvu Petrovgrad po-treban je prednjak, iskusan, za vodenje naraštaja i dečijih kategorija u društvu, besplatno. Istog bi mogli zaposliti kao nastavnika u privatnoj Srednjo-tehničkoj školi, za mesečnu nagradu od 1000 dinara. školska spretna treba da ie elektrotehničar, sa srednjo-tehničkom školom.
*
Sokolsko društvo Borovo traži dru-štvenog prednjaka koji bi vodio sve kategorije i koji bi ispunjavao sledeče uslove: da ima župski prednjački ispit; višegodišnje iskustvo u vodenju vrsta i odeljenja; da je dobar organizator i vežbač višeg razdela; da bi u slobodno vreme mogao obavljati administrativne poslove društva. Imao bi 1.600 Din. mesečne plate.
Vrhunska telovežba u sokolskim redovima
U sokolstvu, a osobito u večini je-dinicama, osobita pažnja posvečuje se t. zv. »vrhunskoj telovežbi«. Ta pažnja urodila je uvek plodom dostojnim uloženog napora, a u upo-redenju sa ostalim narodima u Evropi, pa i van Evrope, stavila je našu zemlju u red prvih na svetskoj rang listi.
Način kojim sokolstvo tu pažnju izražava je mnogostran. U prvom redu je jedinstven, slovenski, sokolski, a u drugom redu se ne bazira na istim principima, kojima drugi narodi to rade. Sokolstvo, na svojim redovnim časovima u vežbaonici, u kojoj je uvek zastupljen i duševni od-goj, a preko njega nacionalni i slovenski, postiže te uspehe, time što potpuno negira »profesionalizam«, a da ne govorimo o još tačnijoj konstataciji, da je sav taj rad, svih tih sokola-gimnastičara, tih reprezenta-nata, potpuno besplatan i dobrovo-Ijan. Za razliku od drugih naroda i njihovih sportskih organizacija, a spe-cijalno organizacija koje se bave telesnim vaspitanjem i još »vrhun-skom telovežbom«, sokolska organizacija nema specijalnih trenera za ovu vrstu vežbanja, koje bi specijal-
no plačala.
U tom i takvom načinu rada i leži celokupna snaga sokolstva, i na takvom radu i metodama zasnivaju se svi dosadašnji sokolski uspesi u zemlji i van nje.
Da je Jugoslavija, preko sokolskih reprezentanata, na opštem telesno-vaspitnom mejdanu, »olimpijskim i-grama«, uvek bila dostojno zastup-ljena i da je na tim poprištima vite-štva i vaspitanja, uvek požnjela vidne uspehe, baš preko tih svojih sokolskih reprezentanata, to je nepo-bitna činjenica, koju su konstatova-li i naši i strani stručnjaci, na polju telesnog vaspitanja.
Uporedo sa razvijanjem sokolske ideje, uporedo sa njenim uspehom i* pravcem kretanja, razvijala se je i vrhunska telovežba. Od vajkada drže visoko steg prvenstva i prei-mučstva sokolske jedinice i centri na teritoriji Slovenije. Postepeno se ta pažnja podaje i na teritoriji Hrvatske, a i ostalim krajevima, od kojih se je formirala naša domovina.
Godine 1930 i 1931 hvata vrhunska telovežba u Beogradu i njegovoj o-kolini veči zamah, što se uglavnom može zahvaliti velikom sokolskom
sletu u Beogradu, 1930 godine, i utakmicama za Kraljev Mač. Blaženo-počivši Viteški Kralj Aleksandar, ceneči visoko vrhunsku telovežbu i požrtvovni i korisni rad sokolstva, poklanja skupoceni mač pobedničkoj vrsti na najtežim utakmicama telesnog vaspitanja. Te utakmice, po svo-joj suštini i obimu spada.iu u red naj-težih utakmica gimnastike i lake atletike, a teže su i napornije, i od vežbi i utakmica u gimnastici i od olimpijskih utakmica. Postavlja se pitanje, kako?
Evo kako: U programu olimpijskih utakmica odvojene su utakmice u gimnastici (na spravama) od utakmica u granama lake atletike. Kod utakmica za Mač Kralja Aleksandra, koje se održavaju jedino u zemlji, a ne na strani, program takmičenja sestavljen je iz takmičenja na svim spravama i iz grana lake atletike, što praktično znači, da svaki takmičar ovih utakmica mora biti svestranije spreman od, recimo, jednog olimpij-skog takmičara, koji je, ili samo dobar »spravaš«, ili dobar trkač, skakač ili bacač. To su sve činjenice, koje dokazuju da se u sokolskim redovima, za razliku od drugih, radi svestranije. U tim i najtežim sokolskim utakmicama, kojih je do sada održano svega pet, i to 1925, 1930, 1933, 1937 i 1939, — pokazalo se da
sokolski redovi imaju, ne jednu vrstu ili odeljenje, koje je sposobno da istu-pi, nego se je uvek na tim utakmicama takmičilo prosečno oko 40 takmičara. To uostalom dokazuje i to, da je sokolsko vočstvo na utakmice u Pariz i Varšavu vodilo dva odele-nja i sa njima naizmenično nastupa-lo. Osim toga govori i ta činjenica da je na utakmice u Sofi.iu ove godine slalo svoje »drugo« odeljenje.
Kako rekosmo, brača Slovenci i Hrvati su uvek vidno otskakali u vrhunskoj telovežbi, iz razloga što je sokolstvo tamo mnogo ranije osnovano i uhvatilo korena, a drugo što se je formirao lep kadar sokolskih učitelja »prednjaka«, koji su se od-mah bacili na posao.
Unazad par godina, možemo reči pred predzadnje utakmice za Kraljev Mač, koje su održane 1937 u Zemunu, vrhunska telovežba se budi po malo i u Beogradu i okolini. Na tim utakmicama postavlja beogradsko sokolstvo dva odeljenja, koja se, istina, ne piasiraju baš medu prvima, ali dostojno. Ovom prilikom bi se pogrešilo kada se ne bi podvuklo i nasto-janja sokolske župe Novi Sad, a u poslednje vreme i sokolske župe Osijek.
No največi i vidan zamah primeču-je se u redovima beogradskih sokola, dolaskom, odnosno preuzimanjem
nadzora i vočstva Ivana Kovača, sa-danjeg načelnika Saveza sokola. On je uložio sav svoj trud, da bi vrhunsku telovežbu u Beogradu i njegovoj okolini podigao na dostojniji nivo. To mu uvelike uspeva za rukom. Be-ogradski sokoli na svim takmičenjima postaju opasni rivali slovenačkim so-kolima, a naročito prilikom poslednjih utakmica za Kraljev Mač, 1939, u Zagrebu.
Rukovodeni primerom starijih, po-činju u Beogradu da se formiraju i »vrhunske vrste« muškog naraštaja, tako da ga danas ima dosta velik broj, koji če od starijih preuzeti vočstvo, kad predu u stariju grupu »članova«. I dko veliki broj tih takmičara služi kadrovski rok, održavaju se i danas redovni treninzi i vežbanja članova i naraštajaca u vežbaonici Saveza SKJ.
Sadanju vrstu sačinjavaju nekoliko reprezentanata beogradskog so- | kolstva: Merzlikin Dimitrije, Stergar Miloš, Buda Juraj, Rumenčič Josip, Mihočinovič Rade, Baruh Jakov, ing. Jaroševič Dorde, Pavlovič Čeda i drugi. Istina, četvorica od ovih su u voj-sci, ali uvek uspevaju da nadu slo-bodnog vremena za telovežbu.
Medu gorepomenutim takmičarima najpoznatiji je i najdarovitiji Dimitrije Merzlikin. On je bio u našoj sokolskoj gimnastičkoj reprezentaci-
Свечан дочек Кнеза Намесника Павла и Кнегиње Олге у Загребу
   Strana 3
iz slovenskog sveta
У недељу, 14 јануара, направи-ли су прву званичну посету Загре-бу, Њихова Краљевска Височан-ства, Кнез Намесник Павле и Кнегиња Олга.
Ова посета дала је прилике за веома срдачан дочек и величан-ствене манифестације, које су се одиграле у Загребу, у почаст Ви-соких Гостију, код чега су узеле учешћа велике масе народа, прет-ставници свих власти, друштава и организација, те званични прет-ставници Бановине Хрватске. У пратњи Кнеза Намесника и Кне-гиње Олге налазили су се високи државни и дворски достојанстве-ници и готово сви министри, са претседником владе, г. Др. Цвет-ковићсм на челу.
Beh на путу до Загреба по-здрављао је свуда народ Високе Госте, а у Загребу их је, на стани-ци, први поздравио потпретседник владе, г. Др. Влатко Мачек, а за-тим бан Шубашић и градски пове-рсник, г. Старчевић. Њихова Кра-љевска Височанства су, затим, у свечаним колима пошла загребач-ким улицама у Банске дворе, у цркву Св. Марка и у Краљевски двор, па су свуда били поздрав-љени од великог броја народа, који је заузео све улице, док су домови били искићени заставама и саговима, а читава варош украше-на и илуминирана.
Кроз три дана боравка у Загре-бу, посетила су Њихова Краљевска Височанства све важније културне и националне установе, био је при-ређен свечани ручак, свечана прет-става у позоришту, затим велико примаше и свечани бал, а Високи Гости су посетили и српску право-славну цркву и читав низ села у Хрватској. Изречени су, при том, многи говори, међу којима су се на-рочито истицали они г. г. Мачека, Шубашића и сељачког послани-ка, Томе Бабурића. У њима је било подвучено да загребачке ма-нифестације чине значајан прилог за срећу Бановине Хрватске, за сложан рад Срба и Хрвата и за снагу и будућност заједничке др-жаве, Југославије.
У банским дворима одржао је и Нз. Кр. Вис. Кнез Намесник Па-вле врло значајан говор, који гласи:
„Радујем се, што ми се ука-зала прилика, да у главном граду Загребу упутим своје срдачне поздраве вама, драга браћо Хрвати, и преко вас це-лој Бановини Хрватској.
ji, na XI olimpijskim igrama u Berlinu, zatim 1935 u Sofiji, 1939 u Parizu i 1939 u Varšavi. Osim toga na-stupao je i takmičio se na svim velikim utakmicama za prvenstvo Save-za Sokola i na utakmicama za Kraljev Mač. Merzlikin je bio velika naša nada u Berlinu, ali je podbacio, po-zledivši se. Isto tako pozledio se je i u Varšavi, gde je ostao ležati u bolnici, radi operacije kolena. Relativno dosta mlad, star je 25 godina, počeo je vežbati pred 8 godina u Sremskoj Mitroviči. Roden je na Kavkazu u Rusiji, ali je primio naše podanstvo. Zaposlen je kao diplomirani tehničar u fabrici aviona. Član je sokolskog društva Beograd V na Senjaku. Sada se nalazi na otsluže-nju kadrovskog roka u Beogradu.
Miloš Stergar, rodom Istranin, ro-dio se je pred 29 godina u Trstu, počeo je da se bavi ozbiljnije telovež-bom 1931 u Beogradu. Zaposlen je kao željezničarski činovnik u Beogradu. Stergar spada u red naših odličnih vežbača, koji su nas repre-zentovali na Medunarodnim takmiče-njima u Pragu 1938, zatim na utakmi-cama za Sveslovensko prvenstvo 1937 u Novom Sadu, Parizu i Varšavi 1939 i mnogim utakmicama za prvenstvo Saveza Sokola i za Kraljev Mač. Spe-cilista je kod svih izdrža.ja, naročito na spravi krugovima, koju veoma voli. Ni na drugim spravama ne za-
Moja радост je у толико већа, што ова моја посета пада у срећне дане, када удру-жени Хрвати, Срби и Словен-ци, у пуном међусобном пове-рењу и узајамној љубави из-грађују тако предано своју лепшу будућност.
Заједничком сарадњом у прошлости, непрекидном бор-бом кроз векове н огромним жртвама Срба, Хрвата и Сло-венаца обележена је и ство-рена наша југословенска до-мовина. Та борба у прошлостн дала је јуначке борце и велике мученике, који су својим жи-вотима исписали најлепше стране наше хисторије.
Сва та наша прегнућа и ви-сока иационална свест нашег народа, која се увек у озбиљ-ним часовима умела да пока-же, испушује нас вером и по-уздањем да смело гледамо на своју будућност.
Питања која су делила наш народ, сада су успешно ре-шена. Даље изграђивање Hame земље не претставља на-рочите тешкоће. Сложни уну-тра, ми смо сами довољно ја-ки, да свако зло од себе от-клонимо. Слога унутра и мир на границама то је била моја ваздашња брига.
Радујем се што се са овога места могу захвалити на тако-вом срдачном и велелепном пријему. Радујем се такођер, што у тако великом броју ви-
ostaje mnogo. Stergar je također član sokolskog društva Beograd V, a sada je i referent za vrhunsku te-lovežbu u Načelništvu sokolske župe Beograd, i rukovodi treninzima.
Buda Juraj spada takoder u red našit', odličnih takmičara i reprezenta-nata. Rodio se je pred 26 godina u Mariji Bistrici, ali je u Beogradu ve; dugo vremena, gde je diplomirao pravo. Član je sokolskog društva Beograd I, gde je do nedavna marljivo vežbao. Sada se nalazi na otslu-ženju svoga roka. Sa vežbom je aktivno počeo još godine 1931, uče-stvujući na svim našim večim utakmicama, utakmicama za Kraljev Mač, u Pragu 1938, u Novom Sadu 1937, u Parizu i Varšavi 1939 itJ. Buda takoder spada u red retkih takmičara kao i Stergar.
Ta trojica spadaju u prvi red beo-gradskih vrhunskih takmičara.
Vredni su spomena i Rumenčič Josip, iz Zemuna, inače sada član sokolskog društva Beograd V. Po zanimanju je opštinski činovnik u Beogradu. Sada se nalazi u vojsci. Sa vežbom je započeo 1931 u Zemunu, gde se je razvio u odličnog vežbača. Roden je pre 26 godina u Zemunu, ličestvovao je na svim našim vrhunskim takmičenjima i dobro se plaši-rao. Rumenčič nije učestvovao na strani. — Isto tako odličan takmičar j« i Mihočinovič Rade, koji je uče-
дим изразите претставнике хрватскога народа, народа кршних сељака и храбрих војника, службсника Богу и свом отечеству. Длнашши дан и овај дочек нека буде до-каз, да смо пошли добрим путем.
Ваши уважени претставни-ци, који су овде окупљени, Могу бити уверени, да ћу Ја н даље улагати СвоЈу вољу и Своју снагу, да дело споразу-ма, које су они истрајним ра-дом и родољубивим настоја-шем до остварења довели, у-роди оним плодом, који сви ми од шега очекујемо за оп-шту срећу и напредак како Бановине Хрватске, тако и це-лог нашег, сада и духовно ује-дињеног народа!"
Соколство је такођер узело уче-шћа у овом слављу, свуда где му се указала прилика и где је било позвано. Тако су на пр. сви листо-ви јавили, да су код дочека у Вин-ковцима учествовали Соколи, а код дочека у Загребу учествовало је корпоративно неколико стотина чланова, са братом Јосипом Ри-шлавим, подстарешином жупе на челу. Наша браћа су жељели да учествују у одори и са заставом, али су могли да дођу само са знач-ком и без заставе, па су нарочи-то срдачно поздрављали Њихова Краљевска Височанства и одреде Краљеве гарде, са поклицима: „Живели!" и „Здраво!“ На при-маше код г. бана није био позват нико од Сокола, али су били по-јсдини чланови старешинства жу-пг позвани на свечани плес, где су присуствовали, са значком.
stvovao na svima našim vrhunskim takmičenjima, a na strani 1935 i 1939 u Sofiji, 1939 u Parizu i Varšavi (gde je bio rezerva). Mihočinovič je privatnik, roden u Sremskoj Mitroviči pred 26 godina. Aktivno se bavi te-lovežbom od 1931 godine. Član je sokolskog društva Beograd I. — Ing. Jaroševič Dorde, član sokolskog društva Beograd V, je odličan vežbač pun snage. Rodom je sa Kavkaza, kao i Merzlikin. Po zanimanju je elektro mašinski inženjer. Nije nastupao na strani, nego na takmičenjima u zemlji i za Mač Kralja Aleksandra. U isti red spadaju i Jakiča Baruh, član sokolskog društva Beograd I. Odličan vežbač i lakoatletičar, dalje Pavlovič Čeda, član sokol, društva Beograd V, zatim Jovanovič Nikola, Oman Franc itd.
Osim gore pomenutih sokolskih takmičara u Beogradu nalazi se još dosta njih, koji su telesnom vežbanju na spravama posvetili veču pažnju.
Svi ovi takmičari održavaju sva-kog petka, nedelje i utorka redovne treninge, pripremajuči se i za medu-narodne susrete, koji su takoder u programu.
Osim inuških vrhunskih takmičara, posvečuju i ženske telesnoj vrhunskoj vežbi naročitu pažnju,o čemu če biti govora drugom prilikom.
Ivan Sedlaček, Beograd
POLJACI, ČESI I SLOVACI
Čitava francuska štampa podvlači nedavni govor pretsednika poljske vlade, generala Sikorskog, koji smatra, da su glavni krivci za' lošu politiku bivše poljske vlade, bili pu-kovnik Bek i maršal Rid-Smigli. General Sikorski je naročito osudio protučešku politiku pukovnika Beka, koja je bila priprema za katastrofu Poljske. Čitava nezavisna poljska javnost se protivila toj politici, ali je cenzura brisala sve, što je bilo u pro-tivnosti sa namerama g. Beka, Pariški list »Epoque« tvrdi, da je sadašnja poljska vlada odlučila da, nakon po-bede, stvori pravi politički i ekonomski savez sa češkoslovačkom. General Sikorski je dao polovinom decembra, izjavu, u kojoj kaže, da je zbli-ženje izmedu Madžarske i Poljske poželjno, ali da je poljsko-češkoslo-vačko zbliženje neophodno nužno!
*
Poljaci i Čehoslovaci priredili su u
Parizu zajedničku izložbu dekorativne i narodne umetnosti, pod protektoratom pretsednika poljske vlade, Si-korskoga, i zapovednika češkoslovač-ke vojske, generala Ingra.
*
Prema poslednjim vestima, u polj-sku vladu bi trebao da ude i bivši pretsednik poljske republike, Pade-revski, koji je bio odlučan protivnik politike g. Beka.
ČESI I SLOVACI U INOZEMSTVU
Izašao je prvi broj nove godine »Československog boja«, koji izlazi u Parizu, kao zvanični organ češkoslo-vačke emigracije. U novom izdanju je list povečan i donosi čitav niz priloga iz pera najuglednijih češko-slovačkih ličnosti u inozemstvu. Na pivoj strani donosi proglas »Češko-slovačkog narodnog odbora« na narod, koji je objavljen tako, da je prva polovina na češkom, a druga na slovačkom jeziku. U njemu se kaže, da se borba vodi u duhu Masaryko-vom i Štefanikovom, do konačne po-bede i do stvaranja slobodne Češkoslovaške u slobodnoj Evropi. U proglasu se veli: »O novoj, unutarnjoj organizaciji države i o odnosu slo-bodnih Čeha ka slobodnim Slovacima odlučiče večina slobodnih Čeha i večina slobodnih Slovaka, demokratskim putem i u bratskom sporazumu, prema načelu o jednakim pravima i jednakim dužnostima«.
Pretsednik Češkoslovaikog odbora, Dr. Beneš, veli u svome napisu, da če godina 1940 biti odlučna za pobedu saveznika, voda čeških katolika, kanonik Šramek piše, da čitav narod ostaje veran češkoslovačkoj' zajedni-ci. Komandant češkoslovačke armije, general Ingr, piše o ulozi vojske; Dr. Juraj Slavik veli, da su svi Slovaci za jaku i pravednu Čehoslovačku, pa da je zato ostavljeno, da narod sam od-luči o unutrašnjoj organizaciji države, kad pobeda bude izvojevana. Dr. Osuski piše o srednje-evropskoj federaciji i veli, da su Česi i Slovaci za saradnju sa svima susedima, pa i za federativnu, pod uslovom da to ne bude grob, več garancijom sigurnosti češkoslovačke Dr. H. Ripka piše, da se rat ne vodi samo protiv nacizma, več protiv pangermanizma sviju vrsti, koji traži nadvladu u Evropi. Daljnje članke napisali su Inž. Outrata, general Viest, M. Siso-va, Ivo Duhaček itd.
*
Engleska štampa piše o češkom tipu moderne puške, koja se zove Brenova puška, a koju bivši inženje-ri Škodine fabrike u veliko proizvode u Engleskoj, za britansku vojsku. Engleski listovi kažu da je ta puška još savršenija nego ranije i da se može kazati, da pretstavlja najbolji tip u svetu.
IZ ČEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
Engleska i francuska štampa piše, da se i dalje vodi borba između vode sudetskih Nemaca, Franka, i držav-nog protektora, von Nojrata, o tome, čiji če smer prevladati u Češko-mo-ravskom protektoratu. Pošto su Fran-
kova nasilja izazvala mržnju, govori se, da bi Frank trebao da bude opozvan, pa da zato hoče da insceni-ra nove incidente, koji bi pokazali da su njegove metode neophodne. I dalje se tvrdi, da u Berlinu prave pritisak na vladu protektorata, da bi oglasila mobilizaciju i navestila rat zapadnim silama. Zbog straha od in-cidenata u Češkoj, Rajh je prisiljen da drži tamo deo vojske, pa zato misli, da bi Česi bili manje opasni kada bi bili u vojsci, i kad bi morali da o-bavljaju vojničke radove. K. H. Frank ;e nedavno izjavio, da kroz par me-scci ni jedan mladi čovek neče ostati u Protektoratu, pa da neče imati ko da pravi revoluciju.
Organ čeških fašista, »Vlajka«, razvio je poslednjih dana naročitu kam-panju protiv češke vlade u Protektoratu i protiv Masaryka, Beneša itd., što nemačka štampa sa priznanjem prenosi. Misli se da bi to trebalo da Jude znak za neki nov prepad te irupe tudih službenika. Tako n. pr. »Vlajka« poziva Čehe, da poruše sve Masarykove spomenike, pošto je Masaryk za svoju rodbinu pokrao .nilione od države i bio je masonski jgent. U čitavom češkom narodu vlada ogorčenje zbog pisanje te šačice tudinskih agenata.
*
Londonski radio je javio 16 janua-ra, da je, od Božiča do danas, uapše-. n o oko 800 oficira bivše češkoslovačke vojske, navodno zato, što su sprema-li prevrat. Engleski radio tvrdi, da su neki od njih več i streljani. Nemački D.N.B. demantuje odlučno te vesti.
*
Engleski i francuski listovi objav-ljuju manifest, koga su češki študenti u protektoratu, potajnim putem upu-
tili svetskoj javnosti i raširili ga medu larod. U tom manifestu se kaže, da zatvaranje čeških visokih škola ima 'a cilj duhovno uništenje omladine. V^eč pre toga su svi udŽDenici u ško-lama bili osakačeni, a najlepše Strane Češke istorije bile su nagrdene, pa su Češki dači u svojim sopstvenim ško-lama morali da uče, da su paraziti germanske kulture. Streljanje čeških itudenata usledilo je samo zato, što je omladina priredila mirnu manife-staciju, htejuči njome pokazati da ostaje verna svome narodu. Zbog toga je na hiljade omladine bačeno u logore i oterano na prinudne radove, u cilju da se uništi uzdanica narodna. Ali mlada češka generacija je svesna svoje visoke kulturne tradicije i oba-veštava čitav svet, da neče klonuti u svojoj borbi za slobodu i nezavisnost.
SMRT JOŽE UPRKE
Prošle nedelje je umro na svom seoskom imanju najpopularniji sa-vremeni češki slikar, Joža Uprka, koji je u čitavom svetu bio poznat, kao slikarski pesnik moravskih slovačkih krajeva. Uprka je silno volio svoj seljački kraj i njegove živopisne šare, pa je ostavio za sobom ogro-man broj dela, koja su i kod nas u Jugoslaviji bila vrlo popularna. Uprka je bio odličan rodoljub i veliki Sloven, koji je uvek gajio srdačne simpatije prema našem narodu.
TOTALITARNA SLOVAČKA
Javljaju iz Bratislave, da je Hlinki-na garda održala u Trenčinskim Toplicama zbor, na kome je njen komandant, poznati Šanjo Mah, zahtevno, da se u Slovačkoj uvede najstro-žiji totalitarni režim i da se likvidira-ju »poslednji ostaci demokratije«. Tražio je da se nastupi oštro protiv svih Čeha i njihovih prijatelja, i da se Slovačka potpuno osloni na Nemačku.
Bajramske čestitke!
Svim našim čitaocima i pret-platnicima, kao i svoj braći So> kolima, muslimanske veroispo-vesti, čestitamo najsrdačnije sretne Bajramske praznike!
Ponovni napadaji na sokolstvo
Otimanje sokolske imovine u Varaždinu
Sokolsko društvo u Varaždinu je dana 12 januara napadnuto sa Strane »Hrvatske gradanske zaštite«, na ovaj način:
Odred H.G.Z., pod vodstvom dra čaniča, sekundarnog liječnika grad-ske bolnice, doSao je oko 22 sata pred sokolanu i zahtjevao od posluži-telja, da ih pusti da preuzmu sokolske prostorije. Kako poslužitelj nije bio ovlaščen da to učini, otišli su članovi HGZ po brata Vladu Pongra-čiča, starješinu društva, da im on pre-dr-i sokolanu. Kad je brat Pongračič opazio da je sokolana rasvijetljena, u koju je medutim HGZ šilom ušla, vra-tio se je u grad da potraži potrebitu pomoč. Medutim su ga članovi Zaštite, koji su bježali za njim, dostigli, primili pod ruke i vukli prama soko-lani, da šilom potpiše zapisnik o primopredaji. Brat Pongračič sazivao je u pomoč, koje sazivanje su čuli mnogi gradani i zgražali se nad brutal-nom drskošču, kako »zaštitnici« gu-raju na ulici uglednog varaždinskog gradanina, 58 g. starog sudiju okruž-nog suda. Gradski policista pozvan da interveniše, držao se kao da ih ne vidi. Uza sve prijetnje, brat Pongra-čic nije htio da se pokori zahtjevu. pa su zaštitnici pošli po pročelnika društvene glazbe, brata Vančk Franju apotekara, da im odmah preda sve instrumente, što je on odbio da uči-m Nato su ušli u zgradu, gdje se održavaju pokusi glazbe i šilom zau-zeli tu sobu.
»Zaštitnici«, Štajcer Josip, Premužič Stjepan i još dvojica pošli su zatim do služiteljke Vučkovič, uzevši šilom od nje ključeve župske i društvene kancelarije, koje su zauzeli, dočim su župske prostorije zapečatili.
Sa zgrade skinuli su natpisne plo-če, a u sokoiani zbacili su slike Tyrša i Fiignera te proglasili sokolanu (ko-ja je vlasništvo -grada, ali u dugogo-dišnjem zakupu — gruntovno prove-dencm — Sok. društva Varaždin), vlasništvom »Hrvatskog Junaka«.
Pretstojnik gradske policije, g. Dr. Gregorič, o svemu je izvjestio Ban-sku vlast i pozvao pretstavnike HGZ, predočivši im nezakonitost njihovog djelanja, te im preporučio da odmah sve oteto vrate Sokolskoj župi i društvu, ali su oni odgovorili da to neče učiniti jer su postupali po naredenju mjesne organizacije Hrvatske seljač-ke stranke.
Starješina župe i društva osobno su kod pretstojnika policije uložili protest protiv otimačine sokolskog imetka.
Oduzeta sokolana u Jesenicama
Javtjaju nam iz Splita: Starešina Sokolske čete Jesenice, Ante Vukovič, dobio je 1 januara pismo od tamo-Shje organizacije HSS, u kome mu se javlja, da je mesna organizacija Hrvatske seljačke zaštite ušla na svoju ruku u prostorije, koje su vlasnost Sokolske čete, pa se poziva, da tu stvar sporazumno uredi i da prostorije preda njima, a svi članovi Sokola, da mogu biti članovi HSS. Starešina Vukovič je o tome obavestio žandar-merijsku Staniču u Dugom Ratu, pa je bio pozvan u srez na saslušanje, pošto je Sokolska župa Split stvar prijavila srezu. — 6 januara pozvao ga je žandarmerijski narednik, da do-de sa njime u kuču vode Seljačke zaštite, J. Jurina, da se taj spor izgla-di Ali pošto je video da zaštita nema namere da vrati dom, udaljio se. Na to je 7 januara Seljačka zaštita ušla ponovo u prostorije Sokola i zatim, priredila demonstracije kroz selo.
„Glavosek” sokol, nastavnika
Nedavni ukaz o premeštanju i postavljanju učitelja i školskih nadzornika u Banovini Hrvatskoj, kao da
uopštg nije imao nekog prosvetnog, školskog, pedagoškog ili administra-tivnog cilja, več kao da je sav izveden samo zato, da se što jače udari na sokolstvo i da se što više zla nanese čestitim ljudima, odlučnim rodo-
ljubima i besprikornim pedagozima, čiji je jedini greh, što su Sokoli!
Tako su n. pr. u samom Splitu pre-mešteni:	Kalebič Bonificije, sreski
školski nadzornik, koji je več pet go-dina starešina sokolskog društva, član uprave župe i duša čitavog prosvetnog života u Sokolu. Zatim je preme-šten Frano Trebotič, školski tajnik kod Banske vlasti, koji je takoder pretsednik Prosvetnog odbora župe Split. Zatim Vjekoslav Svetec, nastav-nik, koji je vodnik otseka za čete u Sokolskom društvu; pa Andro Huljič, gradski školski nadzornik, zato što ie član župskog prosvetnog odbora, pa Krsto Krstič, koji je takoder agilan član društva, itd.
Iz Šibenika su premešteni Josip Ježek, odlični prosvetar Sokolske župe; zatim Miloš Triva, Josip Ančič itd, — sve vrlo agilni sokolski članovi.
Premešteni su takoder Ivo Novak, sreski sokolski nadzornik u Makar-skoj, zato što je bio prosvetar u Sokolu; kao i Marin Radonič, sreski školski nadzornik u Hvaru, opet zato, štc. je bio prosvetar u sokolskom društvu.
Protivnicima sokolstva, nije, medutim dosta, što su ove vredne nastav-nike premestili, več su hteli na njima da iskale i svu svoju mržnju, zbog iugoslovenstva, pa da ih što više po-nize! Tako je n. pr. brat Kalebič, koji je bio sreski školski nadzornik u jed-noj velikoj varoši, dodeljen na rad školskom nadzorništvu u Stficu; brača Trebotič i Krstič su, sa položaja tajnika kod Banske vlasti, postavljeni za nastavnike u selima Varivode i Plavno, a brat Radonič je, sa mesta sreskog školskog nadzornika, pre-mešten za običnog učitelja u selo Proložac, itd.
Dakle, potpuno u stilu ere g. Sto-jadinoviča i g. Korošca! . .
Napadaji na članove u Visu
Pišu nam iz Visa: Sokolsko društvo je odlučilo da priredi zabavu u oči Nove godine, ali su protivnici upeli sve sile da je ometu. Čitavo jedno o-deljenje »Narodne zaštite« stalo je na putu koji vodi u sokolanu i sprečava-
lo	članove da podu na zabavu. Ko ni-j? hteo da posluša, šilom su ga odvodih kuči. Kada su naišle društvena načelnica, Andrijana Poduje, i njena zamenica Ljubica Peribonijo, i kad nisu htele da se vrate, član »Zaštite«, Ivan Cvitanovič, lupio je šakom u li-cc sestru Poduje i opsovao je. A kad je ona stala da doziva u pomoč, stao je da je gura i bije Pavao Linčir, takt da su bile prisiljene da se vrate. Zameniku starešine, Mati Vodanoviču došli su članovi »Zaštite« pred kuču i zapretili mu, ako pode u sokolanu, da sc neče vratiti. Na taj način je bilo šilom vračeno preko stotinu lica, ali zabava je ipak održana i Sokoli su čvrsto odlučni, da svoj rad nastave. Ističemo i to, da su članovi »Zaštite«, koji su navaljivali na naše članove, odmah pobegli, čim se pojavila Žan-darmerijska patrola; a komnadir je podneo tužbu sreskoj ispostavi, pa su naši članovi bili več preslušani.
Nerazumljiv postupak vlasti prema Sokolskoj četi
Sokolska četa Borci, društvo Konjič,
vodila je akciju da osnuje Mlekarsku zadrugu. Pošto joj nije dostajalo sredstava za nabavku sprava, obratila se Banskoj upravi u Splitu za pomoč, koju je i dobila u iznosu od 6.000 Dinara. Sprave su nabavljene i rad ot-počeo, tako da su proizvodi zadruge, koji su izlagani na poljoprivrednoj izložbi u Konjiču, ocenjeni kao prvorazredni. Usled opšte privredne stan-gnacije, i ova je zadruga morala pri-vremeno prestati sa radom.
Sada je najednom, Ispostava banske vlasti u Splitu donela rešenje, da Sokolska četa u Borcima, preda mlekarske sprave Poljoprivdenoj stanici Ostrožac, zato što tobože zadruga
4	Borcima nije u opšte radila i što je te sprave nabavila Banska uprava.
Pošto je mlekarska zadruga stvarno radila i pošto Banska uprava nije
nabavila te sprave, nego je samo dala novčanu pomoč, to Sokolska četa u Borcima, kao i matično društvo u Konjiču, i župa u Mostaru, kategorič-ki stoje na stanovištu da su spomenu-te sprave isključivo sokolsko vlasništvo, i vrlo bi nezgodno odjeknulo dalje insistiranje nadležnih vlasti na njihovom oduzimanju od Sokolske čete u Borcima, koja je njihov zakonski vlasnik.
Napadaji na četu u Pupnatu
Javljaju nam iz Korčule: Valjana naša sokolska četa u selu Pupnat postala je predmetom žestokih napa-daja sa strane protivnika. Sve do pred konac decembra nije bilo nikakvih in-cidenata, jer su i protivnici poštivali rad ove vredne čete, ali izgleda da je najednom došao neki nalog izvana, pa se incindenti redaju jedan za drugim. Tako je 26 decembra jaka grupa protivnika došla pred četne prostorije, tražeči da se obustavi sokolska zabava, a u noči je izveden pokušaj da se prostorije zapale, pa je tom prilikom izgorela društvena zastava. — 6 januara je ponovo navalila na Sokolanu grupa protivnika, tražeči da se obustavi društveni ples. A kad je seoskom starešini pokazana dozvola za ples, sa strane sreza, on je izjavio, da ne priznaje tu aozvolu, pa je pred te-rorom, ples morao da se završi. U noči, 12 januara, skinuta je i uništena tabla sa sokolane, a protivnici prete da neče mirovati, dok četa ne obustavi rad. Naši članovi i ne misle da pristanu na to, pa su prijavili stvar vlastima, izjavljujuči, da če se sami btaniti, ako im se ne pruži zaštita.
Izgon Sokola iz Delnica
»Sokolski Glasnik« je, u broju od
5	januara, potanko izvestio o nezako-nitoj otimačini sokolskog doma i i-movine u Delnicama i o tome, kako su članovi »Narodne zaštite« i opštin-ske vlasti šilom oduzeli sokolski dom, pošto im čuvar doma, brat Svetislav Markovič, nije hteo da preda ključeve, dok ne dobije zato nalog od Sokolske župe, kao vlasnice doma. Medutim, ni ta nezakonitost nije bila do-voljna! Odmah posle toga, dobio je brat Svetislav Markovič odluku Sreskog načelništva kojom se »zbog pru-žanja otpora protiv državnih vlasti«, kao i »zbog pogibeljnih pretnji«, ka-žnjava sa 500 dinara globe, ili 10 dana zatvora, te na kaznu izgona iz Delnica u zavičajnu opštinu, u srez lepenički. Brat Markovič je učinio žalbu, ali je bio odbijen. 1 tako, ni kriv ni dužan, mora da seli iz kraja, u kome več dvadeset godina živi, gde je pošteno zaradivao svoj hleb, gde nikad nikome nije ništa na žao učinio, — samo zato što je pošteno ču-vao imovinu koja mu je bila povere-na, a što se sada naziva »pružanjern otpora protiv državnih vlasti«!.. .
Nepravedno otpuštanje sestre Kovinčić
Pišu nam iz Vinkovaca: U čitavoj varoši izazvala je opštu osudu, bez razlike političkog mišljenja, činjeni-ca, da je odlukom veja Gradskog poglavarstva, otpuštena iz službe či-novnica tog poglavarstva, Jovanka Kovinčič, koja je več 9 godina najsa-vesnije vršila svoje dužnosti u tom nadleštvu, a jedini joj je greh, što je. kao dobra Srpkinja, ujedno i dobra Jugoslovenka; što je od malena članica Sokola i što je več nekoliko godina načelnica Sokolskog društva ti Vinkovcima. Sestra Kovinčič je bila uzor žene i činovnice, jer je sa svojem skromnom zaradom izdržavala majku i dve bolesne sestre, i sada je sve to izgubila, samo zato što je svoje slobodno vreme žrtvovala ro-doljubivom radu i što je predano vo-lela svoju jugoslovensku otadžbinu. Nikada se nije isticala ni u kakvom političkom činu, volela je Hrvate jednako kao i Srbe, i zbog toga je njen otpust izazvao puno zgražanje. Svet ne veruje da takve stvari mogu da odobre ljudi, kao što su gg. Maček i šubašič, pa bi trebalo da stanu n.) put ovakvim ružnim progonima, koji samo škode dobrom glasu Banovine Hrvatske i čitave Jugoslavije.
Prof. Ž. Perič i
Profesor beogradskog univerzite-ta, g. Živojin Peric, važi kao odličan pravnik, i verovatno da je to tačno. Ali je kao čovek i kao javni radnik umeo uvek da uzme stav, koji se iz osnove protivio svemu što je bilo u interesu njegova naroda i što je taj narod misiio i osedao.
Гако je npr., — u vreme najtežih sporova Srbije sa Austrijom, zagova-rao austrofilsku politiku Srbije, što jč u stvari značilo žrtvovati neoslo-bodene Srbe, Hrvate i Slovence — Habsburškoj monarhiji . . . Zatim je, za vreme konkordata, u jednom stranem listu pisao, da je borba protiv konkordata delo srpskog šovinizma i pravoslavne mržnje na katoličku crk-vu, napadajuci pri tom lažnim činje-nicama jugoslovensko sokolstvo i sve opozicione krugove, pa se time iden-tifikovao sa politikom g. M. Stoja-dinovida i sa reakcionarnim krugovi-ma oko »Hrv. straže« i »Slovenca«.
Sada pak objavljuje g. Peric jedan članak u podgoričkoj »Zeti«, u kome, — sem predloga da se država iznova podeli, ne prema plemenskom ni prema unitarističkom principu, ved prema t. zv. istoriskim granicama, — tvrdi , da je Austrija imala pravo kad se žalila na velikosrpsku propa-gandu (znači da smo mi krivi i za rat, a ne Beč!), te da je narodno je-dinstvo nesmisao i znak nasilja, da je jugoslovenstvo značilo reakciju i dik-taturu, a kao najjači argumenat za to navodi, da ni Francuzi, Talijani i Španjolci nisu jedan narod, kao ni Česi i Poljaci.
Kazali smo ved u početku, da ne možemo da kažemo sud o naučničkoj
Naraštajska idejna škola u Splitu
Naraštajski otsek Sokolskog društva Split izvršio je jedan deo pred-videnog programa, najavljenog u na-raštajskom listu »Mladi soko« i odr-žao naraštajsku idejnu školu.
Škola je bila obavezna za sav mu-ški i ženski naraštaj društva Split, a održala se za vreme božičnih praznika. Pohadalo ju je 104 naraštajaca i 68 naraštajki (od ukupnog broja upi-sanih 144 naraštajaca i 97 naraštajki).
Školu je otvorio starešina društva brat B. Kalebič uz prigodno slovo. U
10	sati rada škole prošlo se gradivo:
Sokolska ideologija; — Borba sokolstva u Austro-Ugarskoj, s osvrtom na češki soko; — Nacionalni program sokolski; — Sokolska istorija i literatura; — Sokolski telovežbeni sistem;
— Organizacija Saveza Sokola K. J.;
— Stav sokolstva u današnjim prilikama u Jugoslaviji i u svetu; — Sokolstvo i ideološke borbe u svetu.
Predavači su bili iz redova članova uprave društva i župe koji su sa mnogo volje ispunili povereni im zadatak.
Uspeh idejne škole bio je potpun, a ovakovu školu održačemo svake godine. Sad dolazi na red drugi deo preduzetog programa: Prednjački tečaj za starije i sposobnije naraštajce i naraštajke, od kojih čemo usposta-viti naraštajski prednjački zbor za vodstvo odeljenja kod naraštaja, jet toliko prednjaka koliko odeljenja nemarno s obzirom na veliki broj naraštaja u našem društvu. Od njih če se kasnije nadopuniti društveni prednjački zbor.	Zvonko	Barišič
Klizanje u zemunskom Sokolu
U jeku rada na zimsko-sportskim granama, sokolsko društvo Zemun-Matica dokazalo je, da se, osim smučanja, može da gaji vrlo lepo i klizanje na ledu. Na svom letnjem vež-balištu, več 5 godina pravi klizalište, na kome ima pristup, uz naplatu u-laznice, i ostalo gradanstvo, tako da
jugoslovenstvo
spremi g. Perica, ali ako se ovakvom aigumentacijom služi i u svojim pravnim napisima, onda ne verujemo u njihovu vrednost. Jer, ako g. prof. univerziteta ne vidi osnovnu razliku izmedu odnosa Francuza, Italijana i Španaca, te odnosa Srba, Hrvata i Slovenaca na drugoj strani, onda znači, da ne vidi ni raziiku izmedu pravog i krivog, u svojim napisima. Francuzi, Italijani i Španci, sem za-jednidkog porekla (i to više jezidnog nego li rasnog!), nemaju ništa zajed-ničko, dok Srbi, Hrvati i Slovenci imaju i isto rasno poreklo, žive na istom, neprekidnom i zaokruženom teritoriju, medu sobom su ispreme-šani, govore i danas u glavnom istim jezikom, i ditav niz malo krupnijih umova, nego što je onaj g. Živojina Perica, tvrdi ved odavna, da su jedan narod. I konadno, kad g. Živojin Peric, mrzovoljački tvrdi, da je jugoslovenstvo znadilo reakciju i dikta-turu, treba da ga zapitamo, da li je reakcija i diktatura bila to, kada je, u ime jugoslovenstva, slobodarstva i demokratije, započeta sjajna borba čitavog našeg naroda, a naročito mladih generacija, za oslobodenje od A-ustrougarske i, kad je u svetskom ratu i na mirovnoj konferenciji, baš u ime jugoslovenskog narodnog je-dinstva, stvorena država, diju osnovnu misao g. Peric danas ovako difa-mira?
Znamo, doduše, da čitavo to vreme g. Peric nije bio na našoj strani barikade, zalažuci se za austrofilsku orijentaciju, ali jugoslovenska misao nije kriva, što je g. profesor uvek imao talenat, da stvari krivo vidi.. .
se na dan prosečno skliže 250 do 300 klizača. Klizački otsek, koji je društvo organizovalo, broji preko 200 aece, naraštaja i članstva, koji takoder plačaju minimalnu ulaznicu, tako da je finansijski efekat dosta velik. Na klizalištu je instaliran stalni zvuč-nik, koji prenosi muziku, tako da se tu okupljaju mnogobrojni posmatra-či i klizači.
Na drugi dan pravoslavnog Božiča društvo je priredilo utakmice u umet-ničkom klizanju, propisanim likovima i slobodnim sastavima, za decu, naraštaj i članstvo, pojedinačno i u pa-rovima; te istovremeno za prvenstvo Zemuna, gde su učestvovali i nečlanovi. Takmičilo se oko 40 takmi-čara-ki, koji su pokazali odličan u-speh. Prva trojica u svim kombinacijama dobili su naročito izradene diplome.
Pokazalo se da za ovu krasnu gra-nu zimskog športa vlada neobično velik interes, pa bi bilo preporučlji-vo, da se ona uvede i kod drugih je-dinica, tako da bi se za kratko vreme mogli obrazovati otseci po župa-ma i u Savezu, za čije bi utakmice bilo sigurno velikog interesa.
J. Bogner
Društvo Konjic podiglo je Turistlčki dom
Sokolsko društvo Konjic, radeči na unapredenju turizma i želeči da svo-me članstvu i članstvu okolnih jedini-ca omoguči jeftino letovanje i telesni oporavak odlučilo je da u podnožju Prenja, na divnom i več dobro po-znatom Boračkom jezeru, sagradi svoj dom. Prema projektu, dom bi se sa-stojao od prizemlja i prvog sprata; u piizemlju je predvidena restoracija, a na spratu pojedinačne i skupne sobe. Pošto se nije raspolagalo sa dovolj-nom svotom, za ovu godinu se izgradilo samo prizemlje i pokrilo, a drugi deo če se dozidati u toku godine. Zgrada, i ovakva kakva je danas, če dobro posl užiti namenjeno) svrsl.
Zar nije »Sokolski Glasnik« danas jedan od najodlučnijih boraca za istinu i za pobedu jugoslovenske misli ? !
Zar nije, prema tome, dužnost svakog svesnog Jugo-slovena, da čita i da se pretplaćuje na »Sokolski Glasnik« i da mu nalazi novih pretplatnika?!
1 konačno, — zar nisu baš braća Sokoli pozvani da prednjače u toj dužnosti, da plate sve zaostale dugove, ida odmah pošalju 50 dinara za pretplatu u novo j godini?!
Odgovor „Srpskom Glasu
*«
Na netačne prigovore »Srpskog Glasa«, na adresu Saveza Sokola K. J., odgovorili srno u broju od 5 januara, i toliko dokazali njihovu bc-stemeljnost, da »Srpski Glas«, u broju od 11 januara, koji je izilao
6	dana iza našeg odgovora i nakon napisa u listu »Telegram«, nije ni •pokušao da pobije naše navode, pa je o čitavoj stvari čutao.
Medutim je Savez SKJ uputio »Srpskom Glasu« ispravku; a po-•što »Srpski Glas« sokolstvo naziva »ustanovom punom zasluga i značaja«, red je bio da tu ispravku objavi i da na nju odgovori, ako nade za potrebno. Da je to učinio, čitaoci »Srpskog Glasa« bi videli, da je Savez Sokola K. J. bio nepravedno na-padnut, a to redakcija »Srpskog Glasa« nije nikako htela da dopusti. I zato je, u broju od 18 januara, objavila nov napis, u kome pokušava da opravda sebe, zbog ta-kve krajnje nelojalnosti, da neče ni -da objavi ispravku tako ugledne -organizacije, kao što je Soko.
Utvrdujemo da je prvi prigovor »Srpskog Glasa« bio upučen u pr-‘vom redu sokolskoj poslanici, sa tvrdnjom, da se u njoj »mimoilazi srpsko ime i srpski duh, te da se u njoj spominju hrvatški i slovenački velikani, a da se ne govori o srp-skim velikanama !«
Na to smo mi, nepobitnim argu-mentima dokazali, da je naša poslanica bila sva prožeta kosovskom tnišiju i Kajmakčalanom, dakle kapitalnim vrednostima srpskoga duha, i da je isticala jednog od največih srpskih velikana, Cara Lazara.
O	svemn torne, u novom odgovoru »Srpskoga Glasa« nema ni jedne icči, ma da je to bio glavni njegov prigovor, i ma da je napis nosio naslov »Jedna neobična poslanica«.
Naprotiv, osetivši se u krivici, a nemajuči snage da to prizna, »Srpski Glas« sada uopšte ne govori o poslanici, ved samo o načrtu predavanja, tvrdeči, da je u tom načrtu »Mačedonija izdvojena od oblasti srpskog plemena«. Međutim, ni to nije tačno, jer se u tom tekstu govori odvojeno o bugarskom carstvu Simeunovom, a odvojeno o »nekoliko desetina biskupija, rasturenih, ne samo po Mačedoniji, več i po zemljama srpskoga plemena, sve do preko Save i Dunava.« Mačedonija se, dakle, tu odvaja od bugarskog carstva i računa se u zemlje srpskoga
plemena, jer se kaže, da je bugar-ska crkva, i izvan bugarskih zema-lja, imala svoje episkopije, i to ne samo u Mačedoniji, več i po drugim zemljama srpskoga plemena, čak do preko Save i Dunava. Ko dobro pročita tekst, videče da se na to mislilo, i pored toga što je ispala jedna reč u stilizaciji.
Na želju »Srpskog Glasa«, da damo jasan odgovor po tom pasusu, mi ga evo dajemo, ma da za niko-ga, ko je zaista dobre volje, to nije bilo potrebno. Jer niko ne bi smeo ni da pomisli, da sokolstvo ima druk-čije mišljenje o toj stvari, ni da je autor tog načrta možda lošiji Srbin od uredništva »Srpskog Glasa«.
Hoče li, međutim, i »Srpski Glas« dati nama tako jasan odgovor, — kcji je dužan i svojim čitaocima i svojoj savesti, — da li je, naime, sokolska prvodecembarska poslanica izbegavala srpsko ime, srpski duh i srpske velikane, ili nije?! Pošto »Srpski Glas« neče da donese ispravku Saveza Sokola, i pošto taj meritorni deo svojih prigovora sada potpuno prešučuje, mi ne možemo zaključiti drugo, nego da, za ljubav svoje sujete, ili zbog nedovoljne lju-bavi prema sokolstvu, želi da njegovi čitaoci i dalje ostanu u ružnoj za-bludi, da sokolstvo zaista prene-bregava srpsko ime, srpski duh i srpske velikane. A to nebi bilo ni moralno, ni srpski, ni jugoslovenski!
*
Ne vodeči nimalo računa o tome, da li če time povrediti Hrvate i da
li	neče štetiti jugoslovenstvu, »Srpski glas« nas, sa ironijom pita, ka-kva je to moralna veličina i snaga Petra Svačiča, kome ni imena ne znamo.
Mi čemo mu i na to odgovoriti: Petra, poslednjeg kralja Hrvata, zove danas ceo svet Svačičem, ma da istorija ne misli da je to tačno. I mi ga zovemo tako, kao što ga zove narod. A njegovu moralnu snagu vidimo u onome, u čemu je videla či-tava hrvatska javnost, do danas, da je pao, boreči se da očuva nezavi-snost Hrvata pred presizanjem madžarskih kraljeva. Jer za nas je za-služan svaki Srbin, Hrvat, ili SIo-venac, koji se borio protiv zakora-čenja tudina na naše nacionalno ze-mljište, kao i svaki kult, nadahnut u tom pravcu, bez obzira da li se Petar zvao baš Svačič, ili drugačije.
Rad u društvu Karlovac
U sokolskom društvu Karlovac je načelništvo priredilo prednjački tečaj, koji je trajao 10 dana, po 4 sata dnevno. Tečaj je pohadalo 10 brade i 8 sestara, a predavanja su držali brat načelnik, i savezna prednjačica, Tončka Štifter.
Rad u vježbaonici kroz mjesec de-cembar je bio redovan. Na časove su dolazile sve kategorije, muške i ženske, poprečno 30—50 članova.
Održane su dvije debate, pod vodstvom brata Radeke, i to »Slovenstvo u sadašnjosti« i »Rusija«. Pod vodstvom načelništva, priredilo je Lutkarsko pozorlšte 4 predstave, i to »Kida Sokolid« i »Gvozdenzub«, pa zatim »Pismo sv. Nikoli«, na kojoj je svaki posjetilac dobio dar od sv. Nikole. Itd.
Broj ženskog naraštaja se pove-čao za 8, Prvog Decembra muškog naraštaja za 10, članica za 1 i članova sa 10. Brat načelnik pozdravio je naraštajce i članove, a najvredniji vježbači nagradeni su spomen-listom i značkom brata Gangla.
17-ХП održane su utakmice »Pokaži što znaš«. Prijavilo se 40 takmi-čara i takmičarki. Nat.iecalo se u deklamacijama, recitacijama, sviranju i pjevanju. Pobjednici nastupili su 21-Х11 na božidnoj čajanci. To je ved četvrta godina, što priredujemo ove božidne čajanke. Djeca se skupe u vježbaonici, svaki donese šalicu za čaj, a program ispune najbolji.
Naraštaj i članstvo imalo je vla-stiti program:	»pjevački	zbor bez
sluha«, »balet« itd. Smijehu nije bilo
kraja. Posle se razvio ples, uz nara-štajski orkestar, »Arf«.
Socijalni otsjek je tom prilikom podjelio najpotrebnijim vježbačima i vježbačicama darove.
Na dočeku Nove godine su agilni mladi članovi i članice izveli program na opde zadovoljstvo, a sestra Melanija Badrid pjevala je sevdalinke. U
12 sati bila je scena, koju je izvelo
13 vježbačica, predstavljajudi 12 mjeseci. Staro i Novo ljeto.
Smučarske utakmice na Ko-paoniku neče se održati
Posle utakmica zapadnih župa u Bohinju 6 i 7 o. m., trebale su se održati 20 i 21 o. m. utakmice istočnih župa na Kopaoniku, ali se iste nede modi održati, koliko zbog malog bro-ja prijava, toliko i iz razloga, što nije dobivena povlastica za vožnju na državnim željeznicama od 75%. O tome se obaveštavaju prijavljeni takmi-čari.
Telesno vaspitanje u Českoj
Prema pisanju češke štampe, odlu-čila je katolička telovežbena organizacija »Orao«, da ostane samostalna, jednako kao i »Soko«. Više se uopšte ne govori o spajanju telovežbenih organizacija. »Orao« sprema neke priredbe u Pragu i Brnu, ali je odr-žanje sleta morao napustiti. Radnič-ka telovežbena organizacija ostaje takoder samostalna, ali svuda prijateljski saraduje sa Sokolinra.
ČitaJući novine
Nedavno je više naših listova objavilo vest o bratskoj ljubavi izmedu srpskog sela Prebilovci i hrvatskog sela Trebižata, u Hercegovini, koji su jedni drugima napravili posetu i sidačno se bratimili. O toj vesti, ko-ja je morala obradovati sve prijatelje smirivanja u našo/ zemlji, donosi sada »Jugoslovenska pošta« pojedinosti, utvrdujuči, da je Sokolska četa u Pre-bilovcima na Nikoljdan imala zabavu, te da je na nju pozvala Hrvatsku se-ljačku glazbu iz Trebižata, ko ja se odazvala i bila bratski dočekana i u-goščena. Medutim, nije tačno da su scljaci iz Prebilovca uzvratili posetu, zato što ih iz Trebižata niko nije po-zvao. »Jugoslovenska pošta« primeču-ju na koncu: »Karakteristično je, da se u svima izveštajima o ovom doga-daju, namerno ili slučajno, izbegavalo naglasiti, da je zabavu priredila Sokolska četa.«
Još jedan dokaz više, koliko je baš sokolstvo pionir ljubavi i sporazuma, i koliko ga, baš zato, protivnici mr-ze, — da čak i njegove zasluge hoče da uzmu za sebe ...
*
Čitamo da je u Banovini Hrvatskoj odredeno, da na dan Sv. Save bude i ove godine praznik u školama, za svu decu, ali da samo pravoslavni učenici slave Sv. Savu, prema propisima svoje crkve.
Ako se time htela pokazati dobra volja prema pravoslavlju, nije se po-gcdio pravi put. Jer praznik svetog Save u školama nije bio stvoren, ni zato da učenici na taj dan lenjstvuju, ni zato da vrše verske obrede, več da se napoje primerom jednog velikog prosvetnog i nacionalnog uzora, jednako kao i na dan hrvatskog biskupa, Štrosmajera. Sa ovim pak, što se sada uradilo, degradira se Sv. Sava na jednog od toliko stotina pravoslavnih kalendarskih svetitelja; o kojemu če hrvatska deca znati samo to, da su na njegov dan mogli slobodno da — igraju fusbal...
*
Splitski »Narodni' list« prigovara »Hrvatskom Glasniku«, što je objavio hvalospev o inžiniru Jozeviču, koji je nedavno imenovan pri državnom monopolu u Beogradu, i što je tom prilikom podvukao, da je inžinjir Joze-vič bio »žrtva diktatorskih režima«. »Narodni list« nasuprot tome tvrdi, da je rad inžinira Jozeviča u bivšoj Austrougarskoj dovoljno poznat (bio je oduševljeni poklonik Habsburške monarhije i Franca Jozelal), te da je, za vreme tih diktatorskih režima do-bijao mnoge i mnoge državne radove, kada jugoslovenski preduzimači nisu imali što da rade; da je, za to isto vreme, dobio nameštenje kod Banovine u Splitu, da se spase od finansij-skog sloma; da je, za vreme tih režima bio odlikovan ordenom Svetog Save, dok su najbolji Jugosloveni bi-
li	progonjeni, samo zato što se nisu slagali sa raznim »vodama«...
Sve je to tačno, što »Narodni list« iznosi. 1 ne samo za slučaj inžinira Jozeviča, več i za mnoge druge koji se sada oglašuju za »žrtve diktatorskih režima«, a bili su stvarno njihovi mi-Ijenici. Držimo samo da ta stvar ne osvetljuje samo moralnu vrednost ljudi, kao što je inžinir Jozevič, nego još više skandaloznu politiku, kojom su razni »vode* odbijali od sebe sve što je čestito, a obasiptli darovima samo one, koji su umeli da muzu sve krave ...
*
Božičnji broj »Samouprave« objav-ljuje članak o uzgoju omladine u ju-goslovenskom duhu, u kome se izmedu ostalog kaže, da omladinu moramo izlečiti od šovinizma i separatizma, da joj moramo govoriti o jugoslovenskoj misli i o žrtvama koje su pale za nju, te da bi u svima našim školama tre-balo uvesti, kao obavezan predmet, istoriju razvoja jugoslovenske misli.
Potpuno se slažemo! Ali, pošto je »Samouprava« organ JRZ, dobro bi bilo da, po ovim načelima, postupe najpre njeni vlastiti pristalice u Drav-skoj banovini. Jer se onda ne bi dogodilo da predavanje g. K. Domazeto-
viča, o učešču srpske vojske u prevratnim danima g. 1918, u nacionalnoj uri na ljubljanskom radiu, bude gru-bo prekinuto baš onda, kad je govornik počeo da veliča jugoslovensku misao, koja u vojsci ima svog najve-čeg zaštinika ...
*
Splitski »Narodni list« piše o »pre-meštenju u Beograd« upravnika podružnice »Putnika«. u Splitu, brata Jerka Culica, pa tom prilikom ističe• neopravdanost i štetnost te od luke i zasluge brata Čuliča za turizam i za nacionalnu stvar. Stvar je medutim, još gora, jer brat čulič nije preme-šten, več naprosto otpušten (a mesto u Beogradu je dobio nezavisno od toga!), ma da je prvi pionir i prvi organizator savremenog turizma na či-tavom našem Primorju, a da i ne spo-minjemo činjenicu, da je skupa sa Ženom, Majom r. Nižetič, proveo nekoliko godina u austrijskim tamnicama
i da je sin stare, hrvatske i jugoslovenske, splitske porodice. 1 što je još gore, otpušten je protiv volje i ube-denja devet desetina uprave Društva za promet stranaca u Splitu, samo zato što je to bila volja rasa Paške i što je trebalo stvoriti mesto jednom gospodinu, koji... itd.
*
Sada, kad je Dorde Radivojša ubio u Jajcu čoveka koji je trebao da ga nasledi, kao šef poreskog ureda, ot-kriva se, da je bio i korupcionist i pr e nev er it el j, da je godinama vršio protuzakonit rad u čitavom kraju, sa tolikim bogatim sauiesnicima, te da je; zaštičen od mnogih vlastodržaca, — kao što kaže »Jugoslovenska pošta«, neograničeno žario i palio, — sakupljajuči glasove za te zaštitnike i zaklinjuči se na državu, a upropašta-vajuči i dobar glas i novac te države!
A rezultat če i o pet biti, da če se sve slomiti na njemu samome, dok če saučesnici i močni zaštilnici i dalje uživati glas — političkih voda...
m
.ЧЧЧ-.v
■
1 i\W
5705-5206
Elegantne cipelice od atlasa za ples i večernju zabavu. Mogu se dobiti u svakoj boji.
9839-64721
Gospodi uz večernje odi jelo najbolje prislaju ove lakovane cipele sa prošivenim donovima.
Zanimljivosti iz doma i sveta
»Obzor« javlja: Protivno nekim no-vinskim glasovima, ban dr. šubašič ne če potpisati zaključak o promjeni imena Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosli, več je prepustio tu stvar hrvatskom Saboru, koji če o njoj raspravljati i odlučiti.
*
Beogradsko »Vreme« objavljuje napis, u kome govori o ordenu Belog Orla sa mačevima, što ga je ban Banovine Hrvatske, Dr. Ivan šubašič do-bio za svoje držanje, kao jugosloven-ski dobrovoljac, na Solunskom frontu. G. šubašič je bio najpre u dobrovo-ljcčkom korpusu u Rusiji, a zatim je, pieko Arahangelska, Engieske i Fran-cuske, pošao na solunski Iront, gde je bio vodnik u IX pešadijskom puku, i gde se naročito odlikovao, prigodom pvoboja solunskog fronta.
Tom prilikom je pohvaljen pohval-nicom komandanta prve aimije, u ko-joj se kaže, da je »potporučnik ŠubaŠič ostao sa svojim vodom na svo-me mestu, i kada su mu rovovi de-lcnt bili razrušeni a delom zatrpani; pa je organizovao osmatranje i bo-diio vojnike da budu prisebni. Pod jakom neprijateljskom vatrom ostao je vanredno hladnokrvan i dosetljiv, upao u rovove, potpomažuči vodove levo od sebe, i na koncu je bombama prodro kroz »Koburgov redut«, i oči-stio skrivališta od neprijateljskih vojnika«.
*
Čitava svetska štampa se bavi položajem neutralnih država, više nego li onih koje su zaračene. Naročita pa-žnja se posvečuje položaju Švedske i Norveške, zatim Belgije i Holandije, i konačno balkanskih država. Skori sa-stanak Balkanskog sporazuma predmet je pisanja svih svetskih listova, pa »Neue Ziiricher Zeitung« donosi čla-nak u kome kaže, da je največi problem, kako če Italija dovesti u sklad svoj stav, koji je uperen izričito pro-tiv Sovjetske Rusije, sa psihološkim zaprekama kod slovenskih balkanskih država, da pristupe jednoj izričito protivruskoj orijentaciji. Švajcarski list misli, da če inicijativne predloge u pogledu Rusije učiniti rumunski mi-nistar spoljnih poslova, Gafenku, dok če pretstavnik Turske staviti konkretne predloge u pogledu Bugarske. Sa jugoslovenske strane se ističe, da važnost konferencije leži u davanju smernica za što jedinstveniju neutral-nu politiku i za odvračanje ratne opa-snosti od Balkana. I eng'eski listovi se bave balkanskom konferencijom, pa vele da su balkanske države odlu-čile ublažiti medusobne sporove, zbog spoljnih opasnosti. »Times« primečuje, dl ni Madžarska ni Bugarska ne uzi-maju više tako oštar stav prema Ru-muniji, kao ranije.
*
Francuska i engleska štampa pod-vlače i dalje gomilanje nemačkih trupa na belgijskoj i holandskoj granici,
ma koliko da se sa nemačke strane ističe, da ne postoje nikakve agresivne namere prema te dve neutralne države, koje su medutim preduzele vrlo opsežne mere za svoju odbranu.
S	druge strane zapadna štampa sum-nja, da alarm protiv Belgije i Holan-
dije ima za cilj da prikrije nemačke namere u drugim pravcima. Zanimlji-ve su vesti, prema kojima Nemačka prikuplja veliku vojsku u okupiranoj Poljskoj, u bližini ruske demarkacio-ne linije, u pravcu Lavova. Listovi potsečaju, da je šef nemačke delegacije u Moskvi nedavno izjavio, da če »nove činjenice u nemačko-ruskom sporazumu ubrzo iznenaditi svet«, pa se govori o novoj raspodeli osvojenih teritorija. Prema toj raspodeli bi Nemačka trebala da dode u posed velikih ležišta petroleja u okolini Dro-hobicka, a ujedno bi dobila punu konti olu nad jedinom željeznicom, koja vodi iz Rumunije u Rajh. Podvlači se, da je cilj Nemačke da, na taj način, može izvoditi jaču presiju na Rumuni-ju, a preko nje i na ostale balkanske zemlje.
*
»Daily Mail« javlja, da je nemačka vlada odlučila ustanoviti autokefalnu pravoslavnu crkvu, čije bi sedište bilo u Berlinu, a bila bi namenjena pravoslavnim stanovnicima Nemačke, Poljske, Potkarparske Rusije, Slovačke, Madžarske, Češko-moravskog protektorata i Ukrajine. Glavar te crkve trebao bi da bude mitropolit Serafim, koji je več pošao u Varšavu, da pre-govara sa pretstavnicima pravoslav-nog klira. Več je traženo i priznanje ekumenskog patrijarha, pa je cari-gradskom sinodu nemačka vlada obe-čala znatne novčane potpore iz za-mrznutih klirinških kredita u Tur-skoj. Izgleda, medutim, da u Moskvi nerado gledaju na to, da bi pravoslavci iz Ukrajine došli pod tu crkve-nu vlast.
*
Nemačke vlasti se nisu ograničile na to, da zabrane slušanje stranih radio stanica i da strogo kažnjavaju one, koji se te zabrane ne drže, več su prošlih dana naredile svim kava-nama i javnim lokalima, da za svoje goste moraju stalno prenositi informativne emisije nemačkih radio stanica. U toj naredbi se pozivaju gosti, da prestanu sa razgovorima dok traju te emisije, i da moraju pokloniti više pažnje nemačkim informacijama. U vezi sa propagandom je voč-stvo nacionalsocijalističke stranke zaključilo, da če objavljivati »zasebne knjige za dizanje morala i otpor-ne snage nemačkog naroda«. Glavni redaktor tih edicija biče Alfred Ro-senberg, a prvih pet knjiga biče posvečeno demaskiranju Engieske i borbi protiv nje. Drugih pet knjiga če biti posvečeno Francuskoj, a zatim dolazi serija koja treba da dokaže, da nije moguče Nemačku savla-dati gladu, jer je na putu da prona-de nova sredstva, da nadomesti potrebne sirovine.
*
Berlinski dopisnici neutralnih listova javljaju, da nemačke vlasti hoče svakako da u nemačkoj javnosti pobude utisak, da Rusija ekonomski pomaže Nemačku. Zato su izvesne tvor-nice životnih namirnica u Ceško-mo-ravskom protektoratu dobile nalog, da na svojim produktima, koje izvoze u Rajh, stave natpis: »Radeno u
SAV MATERIJAL,
P R I B O F? INSTRUMENTI I PLANOVI ZA J E DR ILIČE
I	LETEČE MODELE
АЕИ0«Ц*0
BEOGRAD, Poštanski fah 702
U S.S.R.«, da bi se mislilo, da ti produkti dolaze iz Sovjetske Rusije.
*
Berlinski dopisnik danskog lista »Politiken« javlja, da vlada Rajha sprema dalekosežne mere u pitanju ograničenja privatnog vlasništva. Tako je n. pr. predviden 40u/o porez na zaradu, zajednička prehrana stanov-ništva, zapiena svih rezervi odela, kao i zapiena svih predmeta za ratnu in-dustriju
*
Prema podacima agencije »Reuter«, ukupan broj poginulih, prilikom ka-tastrofalnog zemljotresa u Turskoj,
koncem decembra, iznosi oko 40.000 lica, dok broj ranjenih prelazi 60.000. Broj zgrada, koje su potpuno, ili gotovo uništene, iznosi oko 50.000.
*
»Basler Nachrichten« donose iz pe-ra svog rimskog dopisnika članak o niediteranskoj politici Italije. U članku se kaže: »Iz Rima gledano, celo je Brlkansko poluostrvo zalede talijan-ske mediteranske imperije ...«
Naši u Americi
Jugoslovenska kolonija u Antofo-gasti, u republici Čile, u Južnoj Americi, proslavila je ovogodišnji praznik narodnog ujedinjenja na naročito svečan način. Glavna zasluga za to ide našeg konzula, Marka Biskupovi-ča, koji je za taj dan organizovao svečano primanje i bal, na kome je u/ela učešča elita zvaničnog i privatnog sveta u toj varoši, sa pretstavnicima svih vlasti i sa čitavim konzularnim zborom. Na svečanom prima-nju je konzul Biskupovič održao govor o značenju Dana ujedinjenja i o velikom napretku Jugoslavije, našto mu je pretsednik opštine, Arturo Pa-mirez, odgovorio, ističuči vrline jugoslovenske kolonije u Antofagasti, pa je u ime prezidenta republike, na-zdravio Nj. V. Kralju Petru II. Uzeo ie zatim reč g. Anton Tomičič, koji je govorio o prijateljstvu oba naroda.
Zaslugom naše kolonije, koja svo-jom radinošču, visokom kulturom i svešču uživa redak ugled u toj varoši, posvetili su svi veliki listovi An-tofagaste čitave strane izveštajima sa te proslave i objavili duge članke o Jugoslaviji. Tako je n. pr. list »El Abece« doneo slike Kralja Petra i Kneza Pavla, sa člancima »Jedan veliki narod«, »što kažu veliki svetski pisci o Jugoslaviji«, »Jugoslavija na putu napretka i velike budučnosti« i »Balkanska duša«. Pune četiri strane ovog velikog dnevnika posvečene su, dakle, Jugoslaviji, jedniko kao i u listu »El Mercurio«, koji objavljuje članke o ujedinjenju Južnih Slovena,
o	agrarnoj proizvodnji i o zadrugar-stvu u Jugoslaviji, sa slikama Kralja Petra, Kralja Aleksandra, Kraljice Marije i Kneza Namesmka Pavla. I list »El Popular« priopčuje dva članka o Jugoslaviji, takoder ukrašena slikama. Veči broj tih članaka napisao je konzul Biskupovič.
REUMATIZAM
kostobolju, išijas, proba-danje ukočenost žila Itd liječl sa uspjehom
,, ANTIREUMIN “
d ob ar Ijekoviti preparat isproban u državi kao i na "ISKSSSiU	strani. Cijena oriy. flaši 75
Mm	fir- Din. 35.— sa poštarinom
UiOiflffl	Din. 40.—, 3 orig. flaše
Din. 105.—. Šalje pouzečem Mr. Ph. MRKUŠ1Ć, apotekar u Mostaru (Ban. Hrv.) Dobiva sc I u apotekama. O^las reg. pod Br. 14345 od lt-VIH-1933 «•
Savezno starešinstvo vežba
»Lidove Noviny« od 14 januara pišu:	Na predlog prvog zamenika
starešine Saveza Sokola K. J., Dr. V. Belajčiča, svi članovi saveznog starešinstva, koji se svakog četvrtka sa-staju na sednici, vežbaju u saveznoj sokolani, nakon završetka sednice. Vežbe vodi sam načelnik Saveza, brat Kovač, a vežbaju svi zamenici starešine i ostali članovi, bez obzira na godine. Cilj toga vežbanja je, da se članovi Savezne uprave osveže posle dugog zasedanja, a namera mu je također, da za rad u sokolani zagreje i ostale sokolske funkcionere te čitavo članstvo.
OPŠTI SA VEZNI TEČAJ ZA ČLANICE
Od 8 do 22 februara održače se opšti savezni tečaj za članice. Na tečaj če se primiti iz svake župe po jedna sestra, odnosno iz svih župa 25 sestara. Svaka župa može prijaviti na tečaj više sestara, i to po onom vr-snom redu, po kome se želi pojedinim sestrama dati prvenstvo, za slučaj da neka župa ne pošalje ni jednu. Na tečaj se prijavljuju sestre koje sa članice prednjačkog zbora i imaju društveni prednjački ispit.
Prijave se primaju da stignu naj-dalje do 2 februara. Primljene te-čajke imaju se prijaviti 7 februara u Sokolskom društvu Beograd-Matica. Stan i hrana biče o trošku Saveza, put plačaju župe, društva, odnosno pojedinke. Za putovanje na željeznici kerističe se povlastice za članove Saveza SKJ.
TEČAJ ZA SUDIJE ZA KOŠARKU
Načelništvo sokolske župe Beograd održače od 29 do 31 ov. meseca tro-dnevni tečaj za sudije za igru košar-ku. Tečaj če se održati u vežbaoni-ci Saveza SKJ, od 19 do 22 časa, za muške i ženske pripadnike Sokola. Posle tečaja polagače ispit za sudije samo oni, koji imaju župski prednjački ispit.
Sadržina sokolskih listova
»SOKOLSKI ŽIVOT«
Izašao je br. 15, za januar, lista sokolstva Subotice, koji donosi na pr-voj stranici novogodišnju poslanicu Saveza Sokola. Inače je čitav broj posvečen izveštajima o radu za godišnju skupštinu sokolskog društva Suboti-ca-Matica, koja če se održati 21 o. m.
»SOKOLSKA VOLJA«
Broj 155 glasila Ljubljanskog sokolstva donosi značajan uvodnik: So: kolstvo in nacionalna vzgoja, od br. Lojze Merčuna, Vesti iz Dravskoga sokolstva, Nedeljni pregled, zanimljiv feljton, razne vesti itd. List ponovo preporučuje »Sokolski Glasnik«, citi-rajuči 1 ovogod. broj, za koga kaže da mu je »sadržina odlucna, borbena
i	probrana«. Na prvoj strani donosi
0TPREMNIŠTV0
mimozi
Ovlašteni izvoz. dr. želj. Kraljevine Jugoslavije
ALEKSANDAR HALER, OSIJEK
Franjina ulica broj 10 — Telefon broj 7 05
Preuzima sve vrsti prevoza, preseljenja, carinjenja i uskladištenja
TRAŽITE BEZOBVEZHU PONUDU.
sliku saveznog prosvetara, br. M. Stanojeviča, sa kratkom biografijom.
»SELJAČK1 BUKVAR«
Uredništvo poznatog lista za naše selo, »Seljačkog bukvara«, na koga sj pretplačeni brojni naši članovi i je-dinice, izdalo je prvi put kalendar »Seljački bukvar«, za 1940 g., sa vrlo biranim i poučnim sadržajem, iz svih oblasti seljačkog života. Posebnu pa-žnju zaslužuju stručni pravni saveti kao i poučni članci o vočarstvu, pče-larstvu, seljačkom knjigovodstvu itd. Zastupani su i seljački pisci svojim radovima. Cena je kalendaru samo 6 dinara.
Preporučujuči ovaj kalendar našem članstvu ujedno im skrečemo pažnju
i	na nova izdanja »Seljačkog bukvara«: Kako se gaje uljane biljke, — Što treba učiniti kada stoka oboli ili se unesreči? — Kako se živina gaji i čuva od bolesti? — Koje sorte jabuka i krušaka treba gajiti? — Kako se spravlja dobro vino i kako se ono čuva. Cena je svakoj svesci 6 din.
Naručuje se kod uredništva »Seljačkog bukvara«, Beograd, Karadordeva 61; ček. račun br. 54.256.
SOKOLSKA ŠTEDNA I KREDITNA
ZADRUGA U SPLITU blagajničko stanje na 31 decembra 1939 god.
Aktiva:	Blagajna:	p rimi jen o
1,125.352, izdano 1,120.708:25, stanje 4.643:75. — Zajmovi: izdato 361.817, povračeno 112.124, stanje 249.693. — Aktivni tekuči računi:	Drž.	hipot.
banka 116.199, privatni 48.773, Pošt. šted. 760:50. — Tiskanice: 4.242.— Inventar: 401. — Poslovni udjeli kod revizijskog saveza: 1.000.— Troškovi: 2.081:75. — Skupa aktiva: 427.794.
— Pasiva: Ulošci na štednju: uloženo 575.225 : 50, dignuto 210.785 : 50, stanje 364.440. — Sitna štednja: 2.916. —- Pasivni tekuči račun: 9.396. — Pri-vremeni račun 1.100.	— Dohotci: 20.447. — Poslovni udjeli zadrugara: uplačeno 27.250, povračeno 275, stanje 26.975. — Rezervni fond: 1.260. -- Socijalni fond: 630. — Prosvjetni fond: 630. — Skupa pasiva: 427.794.
— Ukupni promet: 2,613.603:25, nov-čani promet: 2,246.060:25. — Zadru-' ga ima 282 člana sa 1.079 poslovnih udjela.
Domače podjetje:
KIK
KEMIČNA INDUSTRIJA KRANJ
LASTNIK
FRANC BERJAK
DRAVSKA BANOVINA
izdeluje vse kemične proizvode za čevljarsko industrijo In obrt, vse vrste voske, lepila, apreture, politure, rusete.
Za konserviranje usnja (čevljev) specijalno mast „Gu-mitran*, prvovrstne kreme.
Za gospodinjstvo: leščila za parkete, mehka tla, za linolej i t. d. Najboljša leščila za ksilolitna tla v vseh barvah.
Vsi proizvodi samo v najboljših kakovosti!
GRAND HOTEL DUBROVNIK
J M P E R I J A L
((
ostaje i preho zime otvoren • Ishoristite morski zrak i blagu hliniu • Za specijalne aranžniane cbratite se direkciji hotela, hoja će vam najpripravnije dostaviti povoljne uslove.
Uda je Savci Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse [NenadoviCa b) -
Beograd. Prestolonaslednikov Trg 34 — Stamparija
Ureduje redakcioni odboi (Pretsednik Dr. Vlad. Belajćić) »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Bromd
Odgovorni urednik Dr 1 ihorair Protič.