Стенографинта вђ шврвото бгвлгарско землед&лческо-промишленно изложетше bi. Пловдивђ. (Споредгв „Dresdner Journal" Nr. 13, 1893.) Отх 15 августЂ до 15 октомврии 1892 г. стана вч, Пловдпвч. ПЋрвото изложение, което бФ.гае богато наредено сђ произведеилта no земледФ.лието, скотовгдството индустрилта и техниката, както отч> вжтрешностБта на Бглгарил, 'гби и отч. странство, особенно отт. Австро-Унгарил, сетнФ, отт, Ромжнил, Италил, Францнл и пр. Вч> група XXIII отдФлл II бФше застжпана и стенографилта no достоенч. начшгв. Официллното стенографичееко бн>ро на народното ељбрание, централ-ното дружество na бхлгарскитФ стенографи вт, Софил зехљ участие вч. изложението; a различтштФ. училшца, особенио гимназиитФ отт. по-главнитФ. градове, гдФ.то стенографилта е вЂведена, испроводихж на изложението многочисленни стенограмми и ученически тетрадки. Освенч. това централното степографическо дружество издаде една обш;е до-сташна кратка и лсно написана брошура за сдлцеетвото и ползата на стенографнлта, напечатаиа вч> 5000 екземпллра и турена вч. нзло-жепието na расположепие na посФтителнтФ безплатно. Петата страница на тази брошура СЂДхржа вч> стенографическо пиемо това, което е напиеано с% обикновенно писмо na другитФ четири страници. Тђи гцото посћтителитФ на изложението можахљ да си СЂСтавлтч. едно по-нлтие за стенографилта. Отч. спиевка на наградешггћ изложители, издаденч. одт, бгорото na журиискии сђвФтђ, се вижда, че до cera огце na никое друго из-ложение не бгћхж дадени по-голФ.мп и по-богати награди на стено-графит^. Господинч. Антолт. Безеншекч., оенователБтч. na стеногра-филта вч, кнлжеството, получи почетепч. дппломт.; централното дру-жество получи златент. медалБ; опитнит^ стеиографи г. Хр. П. Кон-стантиновч. и г. Д. Иовеч. — сребгри, a четири други — б])онзошг. Това е едно радостно доказателство, какво високо уважение и почи-тание се отдава na бллгарскнтФ, стенографи вч> кнлжеството. Младото кнлжество н'Ј> това отношение може да послужи като примФрч. na другн по-стари двржави. По случаи на изложението стана едтгБ конгресЂ, на когото бФхж дошли стенографитФ. отч> четиритФ части на кнлжеиството.*) Вђ ПЂрвии денв на конгреса изложи г. Хр. Н. Константиновч., какч> се е развивала стенографилта прф,зл, дванадесетч, годишнии периодБ отт, като е ВЂведена вч> Бч>лгарил; втории деш, говори г. A. Безеншекљ вч>рху отв^сното писмо, което в'Б новит^ врф.мена вгвзбужда голгћ.\гг> интересх вч, западната Европа. Тал сказка е напечатана вч> 3000 екзем-пллри като особенно издание. Степографч/гт. на народното схбрание, г. Манчовч., говорилч. е вгрху ползата на стенографилта за армилта. Конгрееа доиде до сл^душшето едногласно заклгочение: 1) Да се помоли министерството na народното просвФлцение, като се взематт. пр+,дт! видђ хигиеническит^ и практпческит^ пр^имухцества, които има отвФ.сното писмо, да го вт>веде вч> училшцата. 2) При военното министерство да се вастжпи централ. стенографичесгсо дружество, за да се вт>веде стенографилта тоже вч. военнит^ училиша. Ha втории денБ при банкета излвихж ирпсжтствуклцитФ. високо поставени личиости лвно сволта симпатил за стенографилта. Пхрвата наздравица произнесена отч> прфдс^дателл на иа])од. свбрание г. Слав-кова, отправена б+>ше до основателл на бхлгарската стенографнл г. A. Безеншека. Тои сл^дђ това произнесе наздравица на бч>лг. прави-телсто, което си постави за мотто virtuti et musis (на храбростлта п на музит,ћ). Столичнии кметч> и подпр^дсћдателБ на ©Ббранието, г. Петков'Б, показа своето удоволетвие, че е сполучилч, да вхведе стено-графилта тоже и вч> градскии гбв^тђ ; загцото чр'ћзт. това се улеснлва много канцеллрската работа и се гарантира точноствта на протоколитћ на счлЉта. и желае, ш;ото пр^дсћдателитћ на градскит’ћ еллгћти да оцФнлтт. на всћкЂД'^ прФимушествата на стенографилта u да назна-чжп, стенографп no тФхното в'1’>домс,тво. Г-нч. ГеоргиевБ, директорч. на изложегагето взе думата и исказа сволта радоств, като вижда, че стенографит^ no случаи на изложението, гдгћто испратихж толкозч. хубави работи, сж се (љбрали вч. едшгв конгреев. „Скромно — про-джлжава тои — е нареденг стенографическии отдфлч. в'Б едно влоше, толкова cicpoMiio, както бФ.ше скромно отт> начало и вЂвежданието на стенографилта вч> Бжлгарил. A напрфдгка, които прави това ис-куство вч> страната и днешното му распространение, даватч. гаранцил, че до бжджш,ето изложение 1це направи етенографилта, подобно на всичкитФ други клонове на науката, огце по-гол^мч. успФхЂ вч. Бвл-гарил.“ Han сетнФ редакторл/гв na вгћстникч> ,,Пловдивгб“ г. A. II. *) Нритуреннта картнна на стр. 3 нрћдставлпа irbpno всичкиггћ члонове иа конгреса. Семерджие†пргћдстани значението на стенографилта за журнали-стиката. Отћ ВС1ГЧКО казано са, удоволствие може да се разбере, че ин-тересБтч. за стенографилта вч> Бч.лгарил е извч.нредно живч>, и че тл се оцФ.ннва високо вт> всичкит'ћ клонове на неиното пролвление; a туи става вч> една страна, гд^то ирф.дч 10 —12 годипи това ис-куство едвамЂ се зналло no име. Dr. Z. Dr. Izidor Kršnjavi, predstojnik odjela za bogoštovlje i nastavu u Hrvatskoj. • J I a stolici predstojnika odjela za bogoštovlje i nastavu u Hrvatskoj c još nije sjedio muž, koji bi bio više zauzet za napredak školstva u opće a stenografije napose, nego je to sadašnji chef dr. Izidor Kršnjavi, kojega sliku i kratak životopis iznašamo evo u ovom listu pred vrijedne čitaoce. Izidor se Kršnjavi rodio 21. travnja 1845 u Našicama u Slavoniji. Svršivši gimnazijske nauke posveti se učiteljstvu. Od god. 1863. služio je kao suplenat tri godine u osječkoj gimnaziji. God. 1866. otide na bečko sveučilište, gdje je stekao čast doktora filozofije. Zatim je učio u umet-ničkoj akademiji u Monakovu. Poslije toga bavio se punih pet godina arheologijskim i historijsko-umjetničkim studijama. Povrativši se iz Italije bio je god. 1877. imenovan izvanrednim profesorom historije umjetnosti i klasične arheologije u sveučilištu Franje Josipa I. u Zagrebu. Njegova predavanja bijahu temeljita i duhovita, prožeta rijetkim zanosom i žarkom ljubavi za sve, što je lijepo. Čarobnom nekom snagom znao je on u svojim slušaocima pobudjivati čisto estetsko poimanje. Kršnjavijeva je zasluga, što Hrvatska imade društvo za umjetnost i umjetni obrt, obrtno-umjetnički muzej i uzornu zemaljsku obrtnu školu, kojoj je i sam bio više godina na čelu. Za njegove velike zasluge, koje si je stekao za obrtnu školu, bijaše mu izraženo previšnje priznanje i podijeljen viteški krst Franje Josipa. Mnogo . se i temeljito bavio Kršnjavi i domaćom industrijom, o kojoj je napisao izvrsno djelo, kao što si je u opće time stekao zasluga za stručne škole, što je njegovom inicijativom povedena javna rasprava o tim školama. God. 1884. izabran bi dr. Kršnjavi u hrvatski sabor i u zajednički ugarski sabor, gdje si je kao zastupnik svojom radinosti stekao istotako priznanje, kao i gradski zastupnik u zagrebskom zastupstvu. Skrstiti na javnom poprištu lijene ruke, toga Kršnjavi ne pozna. Ali najljepše karakteriše ga kao ra-dišu i pregaoca ta okolnost, što se je on pod svoje starije dane dao na pravo- i državo-slovne nauke, te god. 1891. i u ovim znanostima na bečkom sveučilištu polučio doktorsku čast. Oboružan obilnim i temeljitim znanjem posveti se sav predmetu svoga milovanja i nastojanja — školstvu. On poznaje dobro školske prilike na zapadu, a g. je 1891. proputovao Skandinaviju, da i ovdje prouči školstvo, koje poradi svoje udesnosti i svog osobitog ustrojstva uživa u nastavnom svijetu lijep glas. Sasvim je naravski, da je u take ruke s vremenom moralo doći vodstvo školstva u Hrvatskoj, što se koncem god. 1891. i dogodilo, kad je kralj dra. Izidora Kršnjavoga imenovao predstojnikom kr. vladinog odjela za bogoštovlje i nastavu. O važnosti svoga ressorta dr. je Kršnjavi duboko proniknut. Revno i neumorno je njegovo nastojanje oko školstva u Hrvatskoj, koje želi dići na što moguće viši stepen savršenosti, dobro znajući, da ovako najljepše služi svome narodu, svojoj domovini i ideji prosvjete. Kako na početku rekosmo, dr. Kršnjavi imade svojih zasluga i za napredak stenografije u Hrvatskoj. Već kao učitelj u osječkoj gimnaziji on je god. 1865. napisao u programu ovoga zavoda raspravu fNešto o našem berzopisu». Odma na početku svoje radnje veli pisac, da je dulje vremena razmišljavao o tom, kako bi se njemački sustav Gabelsbergerove stenografije dao shodno udesiti za hrvatski jezik. U to mu dodje na ruke deseto izvješće za- grebske realke od god. 1864., u kojem je Franjo Magdič objelodanio svoje iPrilagodjenje Gabelsbergerova stenografičkoga sustava hrvatskomu jeziku». Kršnjavi u pomenutoj svojoj raspravi eto prvi izriče svoje misli o prvom radu Franje Magdiča! — Završuje pako ovim lijepim riječima svoju radnju: «Bit ću zadovoljan, ako tko ovo nekoliko mojih rečih uvaži kod izradjivanja učevne knjige berzopisa, koja nam je toli nuždna, te ću se veseliti, ako mi budu ma i zernce na oltaru roda.* Kao sveučilištni profesor on se god. 1878. živo zauzimao za to, da se i stenografija uvede u red predavanja na sveučilištu Franje Josipa I. u Zagrebu. I doista se 10. srpnja iste godine profesorski zbor filozofskog fakulteta ovog sveučilišta obratio posebnom predstavkom u tom pogledu na vladu. I kao predstojnik vladinog nastavnog odjela dr. Kršnjavi u velike unapredjuje stenografiju u Hrvatskoj. Tako je vladinom naredbom od 4. listopada 1893., br. 13.169. uvedena stenografija za sada kao fakultativan predmet u sve srednje, učiteljske i više trgovačke škole. Ujedno je izdana za stenografiju naučna osnova i propisana naučna knjiga. Dočim je naredbom istoga datuma br. 13.170. izdan pravilnik za polaganje izpita iz stenografije. Osim toga je minule godine dozvolom vlade bilo na zemaljski trošak pretplaćeno sto siromašnih i vrijednih učenika hrvatskih srednjih i viših pučkih škola na časopis »Stenograf*, glasilo hrvatskog stenografskog društva u Zagrebu. Sve su to čini, koji su podobni u velike koristiti napretku stenografije u Hrvatskoj i koje treba pisati u zaslugu dru. Izidoru Kršnjavomu. Ostane li on i nadalje predstojnikom nastavnoga odjela, on će, jer je muž opsežne naobrazbe, samostalna suda i vrlo radin, podići školstvo i unaprediti stenografiju u Hrvatskoj. Quod bonum, faustum, felix fortunatumque sit! ff. .gsAŽLaslužene delavce na polju slovenske stenografije je do sedaj lehko našteti na prste. V prvih letnikih našega lista bili so nekateri že omenjeni; med njimi liči tudi slavnoznano ime, postavljeno na čelo temu članku. Tačas je pa bil velečastiti duhovnik in profesor še pri najmarljivejšem delovanju na celjski gimnaziji. A lanskega leta je stopil on v mnogozasluženi pokoj. Zdaj torej zamoremo pregledati vse njegovo Ivan Krušie, eolski svetovalec in profesor. delovanje, za katero si je pridobil poleg splošnega spoštovanja učencev in tovarišev tudi najvišje priznanje. Presegalo bi program in tudi prostor našega lista, ako bi hoteli opisati podrobno delovanje preč. g. prof. Krušiča, tekom 34 let njegovega službovanja na celjski gimnaziji. Naj podamo tukaj le glavne točke iz njegovega životopisa in naj opišemo posebno njegove zasluge za stenografijo. Ivan Krušič je bil rojen 4. junija 1833. I. v Medlogu pri Celju. V mašnika je bil posvečen 1. 1856. ter je nastopil mesto učitelja verona-uka na celjski gimnaziji dne 1. oktobra 1859. Služboval je do 1. oktobra 1893, torej polnih 34 let. Stenografijo je predaval na istem zavodu od 1873. do 1879. leta. Med prvimi njegovimi učenci je b"il sedanji urednik «Jugosl. Stenografa*. Prof. Krušič je položil torej osnovo našim vedam v tej stroki; on je navduševal ono neznatno število svojih prvih učencev za to lepo in koristno znanost. Tolmačil je predmet, seveda v nemškem jeziku, kateri je še vedno učni jezik iste gimnazije; a ni pozabil, kot vrl Slovenec, večkrat omenjati,. kako koristna bi bila stenografija tudi za slovenski jezik, ako bi se kedaj za-nj priredila. Že tedaj je vzniknila v pisatelju teh vrstic misel, kako bi se dala ta ideja vresničiti. Kot dijak višjih šol je vedno o tem premišljeval, ter se je pozneje kot vseuči-liščnik in urednik »Jugosl. Stenografa* večkrat posvetoval s svojim bivšim profesorjem o tej zadevi. Da imamo dandanes slovensko stenografijo, je torej posredna zasluga velečastitega g. prof. Krušiča. G. prof. Fietz, sedanji učitelj stenografije na celjski gimnaziji, je povodom šolske svečanosti pri odhodu svojega prednika dne 30. septembra lanskega leta v slavnostnem govoru omenil, «da je predavanje stenografije po prof. Krušiču obrodilo pri njega učencih najboljši plod, kajti jeden izmed njih je preložil Gabelsbergerjev sostav celo na bolgarski jezik*. Pozabil je dostaviti — kar Prof. Ivan Krušič. je še bliže — da je isti tudi Gabelsbergerjev sostav na slovenski jezik prenesel. Podajajoč danes svojim častitim čitateljem sliko tega blagega in visokočislanega Slovenca, želimo, da bi se v nja primer ogledali mnogi drugi učenjaki, ki zavzemajo jednaka častna mesta, ter da bi mladino vedno spodbujali k temu, kar jej bode v življenju na korist; a posebno naj bi ozir jemali na praktično stran življenja in na potrebe naroda, čegar sinove podučujejo. Tako bo mladina v njih čislala iskrene prijatelje, ter se še v poznih letih spominjala svojih vrlih odgojiteljev. Preč. g. šolskemu svetovalcu, prof. Krušiču pa dodeli Vsevišnji, da bi še mnogo let vžival v velezasluženem pokoju plodove svojega neutrudnega delovanja. A. B. Српска стенографија. (Umne Лаза Поиовић.) Србији не можемо се на жалост хвалити, да je ова тако корисна н тако потребна вештина нисања у нас довољно позната и распрострањена, као што би то век требало да je. Што je још rope, признати морамо, да се у нас до сада мало и радило на томе, да стенографија српска буде познатија и раепрострањенија у Србији. Не можемо се бранити ни тиме, да за стенографију у Србији знамо од скора. Још од пре пуних 20 година она нам je јаче позната по-стала. Још у 1873. год. no налогу и старањем владе српске изучено je овој вештини писања прво коло стенографа у Србији. To je учи-њеио трудом и наставом нашега поштованог учитеља стенографије, a сада судије апелационог суда у миру, господина Јована С. Мило-вановића; и од тог времена још стенографија српска je ушла у сталну употребу у народном представништву — скуиштини. Ну и upe 1873. г. чуло се за стенографију у Србији и чи-њени су покушаји, да се ова лепа и корисна вештина писања у нае одомаћи. Први покушај на пољу српеке стенографије учипио je про-фесор београдске реалке f М. Миловук у 1866. годиии издањем књиге нод именом „Српска стенографија“. Али тај je покушај остао сасвим без успеха. Да ли зато, што je сама израда те Миловукове cpncice степографије била непотпуна и не удешена за српски језик, или зато, што још mije бпло за ту вештину иисања заинтересованих ученшса, не миелимо овде да испитујемо. Доета je да кажемо, да не знамо ни-једнога стенографа у Србији, који je no тој стенографији Милову- ковој писао, ма да je сам Мило-вук, као б. про-фесор у београд-ској реалци, ту вештину преда-вао својим уче-ницима. Миловук je у своју стеногра-фнју, као што вели у предго-вору поменуте књиге, унео no нешто ii3 инглис-ке, из фраицуске u немачке стено-графије, што му се чинило, да се из њих може у-својити и што му се свидело, да je најбоље за ерп-ску стеногра-фију. Али на-равно од такве мешавине није могло да изађе што нодесно да би се могло у практици применити и употребити. После Миловука предавао je приватно ученицима на београдској вел. школи свој систем стенографнје Ђорђе Ђорђевић б. адвокат бео-градски у 1870. години. Исте године био je Ђорђевић ангажован као етенограф у српској народној скупштини са хонораром од 150 дуката ћесарских. Али систем, no коме je Ђорђевић писао стенографски, био je самоучки, дотеран no систему Штолцову врло неудесно и са знацима, који су означавали поједине речи, без икаквих правила, склоп-ЛјСних тако, да их je проето као хијероглифе вал.ало упамтити. С тога се може pelin, да стенографија Ђорђевићева није имала никаква система, и можда е тога ни његов рад у поменутој иародној скуп-штипи није угледао света. Јован С. Миловановић. За овим су и г.г. Јован Ђаја, доскорашњи државни саветник као бив. професор гимназије, и Др. Војислав Бакић, садањи проф. ве-лике школе као бив. проф. учитељске школе у Београду, чинили неке покушаје у предавању стенографије, као што сам дознао, no прераду хрватске стенографије г. Магдикеве, — али и онп без успеха. Ну при свем том не може се peku, да од ових покушаја на пољу стенографије у Србији није било никакве користи. Не, тим покушајима ожпвела je у Србији мисао о потреби стенографије. A кад je 1869. године Србија постала уставном државом са редовним годишњим иа-родшш представништвом, као једним фактором законодавним, осетила се још јаче потреба стенографије српске. С тога je одмах друге го-дине парламентарног живота у Србији — у септембру 1871. —■ из-јављена у народном представншитву жеља, да влада набави стено-графе за послове у народном представништву. Влада je ту жељу прихватила озбиљно, n одмах с пролека 1872. г. иослала у Праг г. Јована С. Миловановика, где су вредни професори стенографије г. г. Леополд Бауер и Франћишек Долејшка са г. Миловановићем израдили сриску стенографију no систему Габелсбергерову. ГГосао je овај свршен од Божмћа 1872. до Васкрса 1873. год., и осем неких знакова, који су оригинални, примењено je све чешко, што се je могло на српски језик прпменити.*) Toj стенографији изучио je г. Миловановић у лето 1873. године прво коло својих ученика, међу којима je био и писац ових редака. ГГрви покушаји на пракси у народном представништву исте 1873. г. када je стенографисао сам г. Миловановик уза слабу још при-помоћ писца ових редака, доказали су велику вредност и употреб-љивоет ове стенографије, тако да се од тада редовно бележе овом стенографијом сви радови у народ. представништву, који се редовно сваке године предају јавноети и у васебним књигама под именом: „Стенографске белешке о раду у иарод. скупштини“, a у иотоње време у листу „Народна скупштинак, који излази сваког дана за време трајања скупштинских седница. Оеем г. Миловановића, ерпска влада слала je и 1875. год. у Праг на усавршавање у стенографији г. Настаса Антоновића, сада судију пожаревачког првостеп. суда a бив. ђака г. Миловановичевог. Ну, сем практичног рада у неколиким сесијама народне скупштине, немамо до данас од г. Антоновића никаква спиеа о српској стенографији. Стенографија je у Србији дакле оживела 1873. године. Од тада су се њоме упознали и изучили je многи Србн млађи и старији**), *) Вид. Сриска Стенографија од Јов. 0. Миловаловића. 3. ивдање 18S5 отр. 2. **) Од старијих да помонемо г. Димнтра Боди-на, кр. српског кониула у Би-тољи, пуковника Л. Уаунмпрковића, мајора II. Недељковића, Мнх. ЈерковпНа, Милана Васића, Јована Лукића н др. na у последње време већ и неколико Српкињица. Стенографију г. Ми-ловановића, од које je штампано у Београду прво издање 1880. a 1885. већ и треће, усвојила je школска и државна власт као уџбеник за школе, и она je законом увршћена у наставне програме за гимназије, реалке, војену академију и трговачку школу у Београду, но не као обвезан предмет. Али ипак, њоме се упознаје еваке године велики број ученика, и многи ученици на великој школи у Београду, изучивши ову вештину у нижим школама, у стању су да могу њоме писати пре-давања својих професора. Ну чини нам се инак, да no свршеном iiiko-ловању многи од њих пропуштају да се њоме редовно служе, нити се удружују н усавршавају у том тако корисном писању. A зна се, шта потом од таког нерада најпосле бива. Заборави се. У нрактици стенографија je употребљена стално, сем у народној скупштини n код ђака вел. школе, још и у општинеком представ-нпштву београдске општине, где од 1888. године рад одбора општин-ског стенографишу редовно два стенографа и у „Новинама Општине Београдске“ предају јавности. Затим она се употребљава у судовима, приликом значајнијих кривичних суђења, на скупштинама новчаних завода, на зборовима политичких странака итд. У школи предавали еу стенографију у Србији, оеем г. Јове Ми-ловановића и напред именованих професора, још Алекса Васић, Павле Стефановић, A. Болтек, Раја Кончар и Младен Спаеојевић, a приватне лекције држали су и држе и многи други стенографи српски; у челу je негда био најзаузимљивији Дим. Боди, a данас су Павле Стефановић и Младен Спасојевић. Већини пак стенографа наших не дају времена послови њихових знања у којима се налазе у служби државној. те да би могли више шта од обичне своје праксе на сте-нографији радити. За практичне радове у народном представништву Србија има данас довол>но спремних стенографа. Ha томе пољу после г. Јове Миловановића највпше су радили његови први ученици Настас Ан-тоновић, -ј- Јован Лукић, Милутин Степановић о пиеац ових редака — као шефове стенографског бироа у народним скупштинама са својим друговима стенографима: Дим. Бодином, Ал. Васићем, f Сретом Новитовићем, f Дим. Мисировићем, Мишом Јовановићем, ГГав. Сте-пановићем, Љубомиром Величковићем. Мих. Ристићем, Миливојем Бар-јактаровићем, Младеном Спаеојевићем и другим млађим л.удима, na којима и остаје највећма брига, да стенографију у Србији распро-етране и популаришу. Шетња једнога стенографа no вашару. Од Љубомира П. Ненадовпћа*) (Стенограм налазп се на стр. 5) Чудна врева, чудна смеса, Ко.мета се тамо амо: Један прода, другн купп, Трећи стојн, блеие са.чо. Ко je вредан, не дангуби, Неће стећи који дрема; 'Грче, раде непрестано Јер вашара сутра нема. Впчу, зову, хвале, нуде, Ценњкају се, исују, куде. „Ходи амо муштерпјо! Ходп лена руха ко ће? Куд год ндеш нећеш наћи Опакове јевтпноћо. Ево руха свакојака За одрасле и ва дсте; Ко год хоће да е’ одеие Од врх’ главе иа до пете. Ево капут добар, јеатпн, Од те робе бољу што ћеш? •i a лето јо он начиљон И suмii га носит можеш. Управо je скројен ва те, — Обуци га, — ва што ne би'/ У пола га цепе дајем — Mukom другом — самом тебн. Рукавн су, велиш, кратки, A већ нема мане друге; Рукавп еу, брајко, добри, Но су твоје руке дуге. Манталоне ? гледај чудо ! Три године да те елуже, A ако их ретко носпш, Трајаће ти јоште дуже. Гледај само ову робу, Гле, како се пресијава! Подерати не мозко се, Стоји као кожа ирава. Избелиће? — Ко то рече, Taj ми само иавар квари. Ево впђи, имаш очи, Ти разумеш ове етварп.“ „Ево капа, све no избор! Eto пробај, увмп, метп! Какву капу човек носп, Онакве je и паметц. О како ти лепо етојп! Узми ево огледало; Ко минстар сад взгледаш, Погледај се само мало. Ту врљаву бацп шепу, Куни ову капу лепу! Такав момак, ко ти што си, Па да такву капу носи! Главу треба tom отсећи Ко ле може каву ст h;:." „Eno чизама, сво обуће! Боса вам чељад седе код куће. Кувите — ево од свако мере, Овакав ecnau тешко сс дере. Немојте штедпт, треба да знат •, Да само но две ноге имате; Па ко пх mije кадар обутн Taj ће иропастп и оронути. Без капе можеш no трњу нћи; Обувеи мозке далеко ствћи. Бог нам je дао sa главу косу, A ногу Mopaui обутп босу. Од свачег другог откини, пггеди, Ал’ ва обућу штедља ne вреди. Одело друго само носите, — Опанцп темељ су, na ком стојите." „Подарујте браћо лепа! Подарујте мене слепа: Menii noh je попрестапа Ja ne видим бела дана; Немам супца ки слободе, Mene туђе очи воде. *) Г. Ненадовић, правн члап српске академпје наука и вештина, сиевао je ову песму 1862 год. — On je дакле први у Србији поменуо име стенографа, и вато има та несем ва nac поку историчау важпост. Уредн. Живот ми je жалост сама, Oko мепе вечна тама. Не знам, шта су јаене звевде, Што одовго е неба гледе; Не внам, шта je шарна дуга, — Само знадем, шта je туга. Погледајте јаде Moje, Сетите се дулге своје; Па ми што год уделите, И за вдравље намените." „Ходите вина црна п бела, Ево печеља масна дебела! Може се јеети и кад сте сити, Buno ее може бев жеђи ппти. Ta за што с’ човек мучи п ради? Него да нема жеђи ни глади. Ту je весело где с’ једе, пије, Трбух je живот. — Зар тако нпје? Ta капу с главе треба лоппти, Гологлав треба с’ Богу молити; Ta чнвме е ногу треба појести! Босу je лакше коло повестп. Новци у жепу опасно стоје, Што je у трбу’ то je тек твоје, У ситог само весело лице, A несму буди румено вилце. Свратвте амо у шатру моју! Печело јагље трепти у лоју; A вино с’ рујно у чалш пени И виче госте: ходвте мени,“ „Ево нлоча од мермера, И ево крстова! Сетите се добри људи И својнх гробова: Треба оцу или мајци Спомен да дигнете; Лакша ћс им вемља бити, Кад камев метлете.“ „Хајте л>уди тамо где се Onaj аелел барјак ввја; Видићете ви чудеса, Сад ће почет’ комедија. Впдићете вл мајмуиа Да ко човек свашта ради; A човек виднћете Да к’о мајмун вгале градп. Има један јаки Херкул, Оа буретом он се тптра; Син му мали од године Ha ужету веће пгра. To je дете право чудо! Медал,у е веч добило: Краљ гавајцарски дао му je, Кад je лане тамо било. Влдећете едног старца, Сто педесет њему лета; Ко носумља, видет може Сва н.егова документа. Брада му je до колена, A ншсли му нови вуби. Видићете јогате чуда, Којих лема више нигде; Краљеви су долазили, И плаћали да пх виде. Има пеето niTO рачуна, Има медвед који баје; Има тица што говорп, Има жена која лаје . . . (Смех.) Хајте људи! To су чуда И за младе и за старе, Kom’ се ништа ne допадне, Вратићемо њему паре.“ „Ходи, лимунаде! Од ње уста сладе; Ово je лек прави Кад нас жега дави. Ко се ент напије, Вплге жедал пије. Слатка јо, медеиа, Бистра je, ледена. Јевтина ка’ вода, Само нек се лрода.“ „Ходите амо, ево пазара, Ево седала, ево самара! Ta ево овега, што год требате, Све е јевтино, што год гледате. Млого валгара бвће na проћи, Овакве робе већ леће доћп. Питаш nojiiTo je — дај руку амо, Нећемо много да се цел.камо, Тврдица ниси, види с’ на теби, Па узми седло ти према себп. Од свог одела што год уштеди, Данае на коње свет више гледп. Купп то седло, — та шта се годиш ? У вдрављу да га дереш и нооиш.“ „ Чујте људи и почујте ! Један најстор од заната Ивгубио плаву кесу, И у кеси сто дуката. Ко je нађе, нек донесе, Награду he он прпмити; A ко наће, ва сакрије, Власт te своје учинити“. „Уставте се мало људи, Прођите се брпга ; Уставте се да видите, Ево леџих кн.нга. Ево сановннка, Ево рождапика, Ево песмарица, Ево лекарпца. И вечитог ево Нравог календара; Купујте, не жал’те За нроевету napa. У књигама стојп мудрост, У н.пма ее свашта иађе, Прави пут лам оне кажу! Ко их чита, тај не аађе. — Тражпш књигу Доситеја? Имам, како немам ? Кад je читам, чини ми се, Да о рају сневам. Ело тамо она мала С плавим корицама; To je књига Доситеја С малнм несннцама. Име тражиш? Зар још не aiiain! Неси paciiHTim’o: Доситеј се na књнгама Huje потписив’о.“ „Ево дувана, ево цигара! Уамите само — не тражим napa. Вино je луксус, — немој ra пити, Ал’ беа дувана не можеш бити. Дуван je слађи од сваке књиге, С његовим димом оду све бриге, On те од дугог времена брани У диму лете најдужи даки; A тежак noc’o кад то обори Једна цигара тебе одмори. Кад станеш na се дуго 8амислиш, У дпму елике живота видиш, Када се туга са тобом бори, Када те тешка невол>а зтри, У дутој ноћи кад ти с’ ne епава, Запали дуван он те спасава.“ „Ходн, марама, платна, пешкпраг! lio вољи сваки нека пабира. Још мало само na веђ нестаде, Све се рааграбп, све се продаде. Шта велпш ? To су убрусп мали! Таква je мода, то сваки хвали. Старинским убрусом Ко he да с’ брише, Старинских обрааа Нећ пема mune. Просвета, мода, свуда се шпрп Малп обраап, sia.in пешкири." „Браћо sioja, siano умукнито Гусле моје з!ало аагудпте: Да испева.м једну песму малу, Рааговорпм дружину осталу: У хшвади и осме стотине A педесет u прве годпне Osiep nama халу ysiopno И честиту Босну покорио, Па овакву сптну швигу лише: „О султане о велики царе, Најлешпега раја господаре! Ево сам ти Босну потчипио, Србе, Турке, рајом учпиио; Све сам прего ja под твоје скуто И смирио Крајишнике љуте. Већ ми јави сад, куд ти je воља, Бирај мени аа мегдане поља. Хоћеш да се кренем ладном мору И прелааим ломну Црну Гору? Илн хоћеш, да препловим Дрину И Србију да подложим днну?“ — Султан н.ему тијо одговара: ДГрођ’ се свега Оме)|пце стара. Ти ne дирај у Србију море! Нодалеко клон’ се Црие rope! To су аемл.е као гн.гндо oca, Ja не тражим да casi њихов госа. — — Доста мп je, кад je Боспа мирна; Хајде asio да пијемо впна!“ Стенографически новини. Stenografske viesti. Stenografske novine. Стенографске вести. ОТТ> 1ГБЛГАРИ R. — Свћденил за стенографилта ва. Бч.лгарнл upisi. 1893/94 г. — I. П р b-подавание. Прћзт. пстеклата учебна годпна стенографилта е прћподавана B'i. гнмназпитб: Пловдивска, Сливенска, T'LpnoBCKa u Руссенска. Нрћподавана е била ii в% нЈжолко класни народни училшда. т1ислото на ученицитћ е E'j.a.i ii зало надт. 400. П. Прплаганпе сте-нографилта нa прaктпкa. Ilpiari, разгледвашш нерподт. стенографплта е бнла прилагана на нрактпка b'l iri.pnaia редовна сеспл iiaVH0 обпкновенио nap. сл.брапие (15 октомврпн — 21 декем-врии 1893 ii tu. сллцш! пернодч. 1894 год.) Стенографеката служба upu нар. са.бранпе пзш.ршва стенографическото бк>ро, свстошце се ота. 1 началникт., единт. ревнворг-стенографч., 3 камерни стенографи и 5 помшциици стенографп. Освенч. вг нар. сгбрание стенографн-ческп протоколи сљ. воденп: 1) вт. се-оиитћ na СофиИскил градско-обшпнски c i.H'ii'r'i.; 2) B'i. Софииското воеино сл.дп-лшце upu равглеждшше ото противт. Лука u Столш. Ипанови; 3) вт. нрћд-варптолшггћ свбранил na журпалиститћ вч. Софил, no свнкванпето na I-и б-вл-гарскн журпалистпческн копгресч.; 4) вх I-ii б-влгарски журпалистцчески коп-грест. вч. Софил (12—17 IOiniii 1894 год.), u 5) in. коммнсилтн прп мшшстерството na финанситф ва ирћобрааувапие дат.ч-пата система in. Б-влгарил. — Ha впсшето учнлшце вт> Софип се устрои стенографическо дружбство, цћлвта na което е обу-чаванне n раси[10странлвание стеногра-фппта можду студентит*. Прћат, мин. учеб. година имало на висшото учи-лшцо около 30 душп добри стенографи; значи около 10°/0 отч. всичкитћ сту-донти. ITp'iiu’i. тал годипа в-ћрваме, че 1цо се угол-ћми апачнтелно тол нроцентт., което me б.у.до заслуга тоже п на дру-жеството. Vivat, crescat, floreat! IZ HRVATSKE. — Dr. Josip Šilović, predsjednik kr. izpitne komisije za učitelje stenografije u Hrvatskoj, imenovan je redovitim javnim profesorom gradjanskog parbenog te iz-vanparbenog postupnika i hrv. ugar. privatnog prava na pravo- i državoslovnom fakultetu kr. sveučilišta Franje Josipa u Zagrebu. — Hrvatsko stenografsko društvo imalo je mjeseca travnja svoju glavnu skupštinu. Blagajničko stanje društva je bilo sliedeće: Primitak u godini 1893 for. 696 94, a izdatak for. 429*60, dakle ostaje gotovog novca u blagajni for. 267.34. IZ SLOVENSKIH DEŽEL. — Prof. Fran Novak, kateri je predaval lanskega šolskega leta slovensko stenografijo po našem sostavu na c. kr. gimnaziji v Rudolfovem, prestavljen je bil početkom šol. leta v Kranj, kder sc je iz nova odprla gimnazija. — Velečastiti g. šolski svetovalec Ivan Krušič, o katerem govorimo na drugem mestu, ima namen predavati v Celju slovensko stenografijo po našem sestavu v privatnem tečaju, po želji nekaterih tamošnjih uradnikov, trgovcev in dijakov. ИЗ СРБИЈЕ. — Г. Л a 8 a 11 o n o B h ћ, h a ш c y-радипк, један од врсних сриских сте-нографа, бившп началник мшшстарства правде, имонован je чланом аиелационог суда у Београду. — У Београду продаје сс стенографија у некојим школама. Но-даци следе у будућем броју. Oti. странство. Iz stranoga svieta. Из странога света. Iz tuj ili dežel. — Придворни ст.вћтникт. проф. Д-рЂ Цеибигч. вч> ДревденЂ, почетенч. членч. на бч»лг. центр. стенографическо дружество вт> Софил п особенч. прилтелв на славлнската стенографил, правднува пр^дималко врћме сволта 75-годишнина. Честитаме пскренно на славнил спецп-алистч> и му желаемч. onje дч»лгч» и вдастливч> животч.. — Отч> 13—15 августч* (ir. ст.) имало е схбрание на „сгћвернии Габелс-бергерски стенографически стеловгб4* вт, Христилнил, вч» които зехл. участие дру-жествата отч. Норвегил, Шведил, Данил и Финландил. — Odlikovanje. Vladar Bavarski podelil je prof. Lautenhammer-ju v Monakovem za njegovo dolgoletno delovanje na polju stenografije, kot pisatelj in predsednik stenogr. pisarne pri dež. zboru bavarskem, red sv. Mihaela. Isti je praznoval dne 16. okt. 40-letnico svojega delovanja kot stenograf. — V c. kr. finančnem ministerstvu na Dunaji se imade popolniti nekaj kan-celiskih mest, in — kakor javlja «Wicner Zeitung» — morajo prosilci biti zmožni večih jezikov ter spretni stenografi. To dokazuje, da se stenografija pri uradih vedno bolj ceni. — Na Dunaji imel bi se sniti leta 1895 mednaroden Gabelsbergcr-ski stenografičen kongres ob jed-nem z V. nemškim stenografskim zborovanjem. Častno predsedništvo prevzel je dunajski župan dr. Griibl. — f Prof. Faulmann, znan kot strokovnjak Gabelsbergerjeve šole, kakor tudi kot osnovaltelj fonografijc, umrl je dne 28. junija na Dunaji. Книжовностб. Književnost. Книжевност. Književnost. * »Slovensko stenografijo, po sestavu Fr. Ks. Gabelsbergerja, katero je priredil urednik našega lista in jo je izdala lani v drugem popravljenem natisu »Matica slovenska« v Ljubljani, odobrilo in potr d i 1 o je c. in kr. ministerstvo za nauk in bogočastje na Dunaji kot učno knjigo za srednje šole na Slovenskem. * »Samoznaki in okrajšave v slovenski stenografiji«. Spisal prot. Fr. Novak v letnem poročilu c. kr. gimnazije v Novem mestu. 1894. (O priliki spregovorimo obširneje o tem spisu.) * V »Spomenici« cesarske akademije nauk na Dunaji, izdanej mes. julija, nahaja sc spis prof. dr. Gitlbauerja pod naslovom: »Tri sisteme grške t a h y-grafije«. Ta učen spis ni zanimiv samo za filologe, nego ima pri velikem raz-prostranenju modčrne stenografije splošno važnost. * Hrvatska stenografija po sustavu Gabelsbergerovu, napisao prof. Stanko Mihelič. Zagreb 1894. (Tim ćemo se djelom jošte posebice baviti.) * Primeri k članku o samoglasnem «r», kateri članek smo morali zaradi pomanjkanja prostora odložiti za prih. broj, čitajo se na str. 6. stenogr. priloge tako-le: »brk, brlog, Brno, brglez, brskati, brst, crkniti, črn, črka, črta, črv itd.» — Pravilo se glasi: eamoglasni »r. (r t) sc izrazuje simbolično kakor »ru-j-ra«, t. j., tako da se postavi z «r» sostavljena konzonancija nizko ter sc ob jednem nadcbeli. Na ta način razlikujemo (glej poslednji dve vrsti na str. 6.): krt: kret; vrt: vret; trn: tren ; obrt: obret; vrlo : vrelo; grm: grem; prst: prest; strn: štren.« — V omenjenem članku govorimo obširneje o tem; posebno z ozirom na primerjajočo slavjansko filologijo. Lastnik A. Bezenšek. — Odgovorni urednik S. Magolič. — Tisek I). Hribarja v Celji. 44468 JUGOSLAVJANSKI-ft# Брои 1. Broj. Година VI. Tečaj. ( d:yi.) /Wift6, rftftУ7 , ft; 3yJ’r г? ft nc>L, ^ — rdft Г. / j, -ррг, ^c/^O * L ^l/,, ПС''_ 7tft~- ^ «/ 'ТбТ/ /l - r ftp ir-*^ XjU jlP ? ^ ft^dft cftyy™, v-. ;sft Jft / df V^pp - -Ф- -z— (ffij & n 7/'""^ А»‘ "07_ / <^У у- У^-- уА°-^ ^ '^А' ^ ~ 'ft" // &о Зо 'ПђГ' ~ С М> , ~ 7^^У "' ^ --" ^ at j уе^-^ ^ Ј\ ~ З0^ '^к-^' > ^jl^1 I -е у->^Уn, s____ A dt- r So o& Je* o У/1 * 5 >r ^ &f Л ne ---- n ” qb t 7 r rv: 1<ју~-^7?/^r\^J)^lv у^ '^-£-Уд lA 6Zj^y — /сГ /^? t> -^_^w/^ ^jOris-^-' - /A бА c _ >* 5o ne • &° °~ TV c <*° 6/0 ^ ^v^v/ , /AćA о f - 6* 'У с ,л ne <т ПЏ 70Ј / ^ С°^сг 0*2 2Г^ r t>0 п ('- '/•£, Z9 tf-Jo уг e /<£, -СлГ) /9 C A Ar ^ AT" f AT) СГ, J 3^7y ^ kr & ,-oA - r So O, ™Уј^ ZtCf > _#> <7 ^ <2 _ r Jo -p O* < J-^, \^У nUL 7 i v° /" Г ^ U 7 о /7_ с ^ ? <, Y 6оЦ (' ( - Г 5о О *, s ^ &r ГУ^ f . 7. * _ / /^ 1 ^ /^У’ S „/"V "'X’ <^v_ ^ / Л,^ S 0- c ^ rf^~/'r - Jf r>S °J° ел ^ 77^- ^ ^ X (^7 Sl y~ J) ^~W ^ ^7 (^. AV^* / oJJkćS' , t/ ^ ^ /5 , г/ ^1_ ^ - -> / '~Х&/^ј / С/ __— -5- Шл f~s- /^шевфф* /jU to, (°~ i /и, Т^ ? nfl, (/С с^ ^ ff rv П, (jL KL. ~qf7 '/ Г e ^ y^> - тЈ^Теи /ju, 3 uer- e 7 ^ , . у ^, (/ -//,^ -c; vX , 2- rv~» , иеУ ^ 9, (~s rvrr гу J _ Г&/ , US / v/~ , 6 v <г г, _ i/f, ^ //8? с- /*_ гл/7 L-- / р , гЛ С, rfi' -0 ’ ft г_л^ r\ / f', /č '7 Ć J r~Vp ^yZ> — 9C, ( / ГЛ rvj ffl- fo/L) r ftz-i.mevi A /АљпАњЛЧа жт(шАгл7ич?г „ V ”. (f' i {/, a z, (A ’ Сл> C? * ■&А- , zp. zr • ■z6 ■ zfv > z/> ift ’ z?-' ■ &’> $' ■ Z/- — 7- 'nocuoJu-pic — Jtvudru- . 'П&си.сЈшре/ — *4/-ажк)'П& ^vooJtctceC- ■4CĆ) fep eo'. ^ a-' s 7 /l- _ J U>- 7 / /i &> / /г / ^-. _ ~/-v ' „ ~f J г e - £ ^/л - С^/ v-У^ч ^41/ — е_У /2 -v^ _ ^ Ј u - е- 0* 'ге, тс ~л - е \бР ^ .efor^ сл e /b ''L - ć’ J A ^ <č/_ Lp, ђ' f,S3/ Xjl/ . ■-žQf. <ЏОкг> CCL. ^ С Сл CL' ^с Јо 'ćp. & - "ipy u? (. £ać- pc-C-p — Cs 6U) o~ ^ б'— гчХpr.p L ^/ ^/ ' V/. Ct' er 96 — 62/ <$t2 ^ — O7. cT' nce/^ c. _ V /" Cv2^-- /r*&4s /r^ fc> ?£. гЈ jp 2У? /V^ ~<1У o- <20 O) o-O / ^_/ c-yd — Ju r\ s 72//IU- Ф- —s— •<4s5 (%p ^ chp- jć/Vt'3*' n nJe^ L- '\y псб' y,^ "J “‘+r$ i_ — a~ yjp ^ /4' 'V ' Г / ^ '~*J&rJ / 'У/хЈУ^а на стлнлг^ии^ иљппа-- '<УЈспи? л^егш^т^е ‘485? У °g _ <6Х»- . Чм'<г^6Г u, rJ' е/Л- -v ^ у,- T^f V - ^~ s y&f 7/г с сЈ>, f' i/L /а: ^T-^'f , rf J-/J V*?£ e(’yfrY č^hCL, У /l/ ■УУ-' — -— 'J?, У /. -е&е-пЛеА., tf/rts&v ■ti/o^v. (R ćzaua^u/tćb, tt-vL^cma.