STROJNI TOŽ^AČ
_________£________
СТРОЈНИ ЛОЖАЧ
ГЛАСИЛО УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖ. ЖЕЉЕЗНИЦА У БЕОГРАДУ
" 0 ^

___________£___________
STROJNI KURJAČ
GLASILO UDRUŽENJA KURJAČEV
DRŽAV. ŽELEZNIC V BEOGRADU
-
Izhaja prve dni v mesecu. Posamezna številka 2 Din. Letna naročnina 24 Din. Uredništvo in upravništvo v Ljubljani, Dunajska cesta 58. Odgovorni urednik Ivan Cek. Излази првих дана у мјесесуТ1Лоједини број 2 Дин. Годишња претрлата 24 Дин. Редакција и администрација у Љубљани, Дунајска 58. Одговорни уредник Иван Цек.
Št. 9.	V Ljubljani, 10. septembra 1926.	Leto II.
Od besed do dejanj.
V poslednjem času so se pojavili gotovi ljudje, ki imajo namen intrigirati na škodo našega društva. Izmišljajo si in iščejo (kdor išče, najde) razne netočne stvari, ki jih uporabljajo v svoje nepoštene svrhe. Da pri :tem svojem nečednem poslu ne poznajo nikake meje v ne-značajnosti in zahrbtnosti, je samo ob sebi umljivo. Obžalovanja vredno je, da se najdejo tudi v vrstah' kurjačev ljudje, ki tem intrigantom verjamejo in gredo slepo Zd njimi. Ne premislijo pa ti tovariši, da s svojim vedenjem napram lastni kategoriji škodujejo le samim sebi. Res je, da jih je med kurjači le malo, ki bi bili brez stanovske zavednosti, vendar, kakor se najdejo smeti pri vseh organizacijah, tako je dobiti po kako smet tudi v našem društvu.
{
Takozvani odpadki raznih železniških organizacij se najbolj odlikujejo tam nekje na severu po svojem razdiralnem toda brezuspešnem delu. Pristopajo in prestopajo k društvom, danes k temu, jutri k onemu, pri tem sami ne vedo, kje in kako bi bolj izkoristili to ali ono društvo. V dokaz naj navedemo samo en primer. Tam gori nekje je neki naš član nagovarjal in poučeval ostale člane, da mora vsak član društva delati na to, da dobi čim več podpor in sredstev iz društvene blagajne, na vsak način pa več kot znaša članarina, ki jo plača v društveno blagajno. Poznamo take izkoriščevalce društva, in nič nam ne bo žal po njih, če takoj prijavijo svoj izstop iz društva. Zapomnijo pa naj si vsi taki intriganti in zahrbtneži, da so dobro znani pri vseh železniških strokovnih društvih in da bo prišel čas, ko bodo potrebovali društveno zaščito, takrat pa bo prepozno.
Sliši se tudi, da se snuje tam nekje spet nova železničarska organizacija, ki Pa je menda zasnovana v prilično sovraž-
nem duhu napram železničarjem. V nekem časopisu smo čitali novoizvoljeni odbor, med imeni smo opazili tudi par kurjačev, ki bodo zastopali to organizacijo. O uspehih te nove organizacije zaenkrat močno dvomimo. Bržkone so pristopili k tej organizaciji ljudje, ki bodo med člani agitirali, naj gleda vsak član, da bo iz društvene blagajne prejel več kot bo v njo prispeval s svojo članarino. Menimo, da bo tudi ta na novo ustanovljena organizacija kmalu spoznala, kake elemente je dobila v svoje vrste, in da bo z njimi obračunala s tem, da jim bo pokazala pot, od koder so prišli. Naše društvo se bo v bodoče takih članov ogibalo in ne bo dopustilo, da bi taki demagoški elementi društvo izkoriščali. Enako kakor naše društvo, naj storijo tudi vse ostale organizacije, da s tem dokažemo korektnost v društvenem delovanju.
Taki pojavi so žalostni in, mislili bi, da nemogoči. Namesto da bi bil vsak železničar strokovno zaveden in podpira! tisto organizacijo in se v nji udejstvoval, v katero spada, iščejo mesta v organizacijah, kamor ne spadajo, in celo v društvih, ki delajo proti železničarskim interesom.
Dobijo se še danes kurjači, ki mislijo, da so s tem; da so dvakrat plačali članarino, že izčrpali svojo dolžnost napram društvu in da že lahko ukažejo društvenemu vodstvu, da morajo biti v gotovem roku vse predlagane upravičene ali neupravičene zahteve ugodno rešene. Ako mu ne ugaja kak članek v našem glasilu, razgraja okoli in blati vodstvo društva v javnosti, spozabi se celo v službenem prostoru, s čemur jemlje ugled ne samo celokupni kurjaški kategoriji, ampak v prvi vrsti tudi samemu sebi. Tega pa seveda tak-le razgrajač in opravljivec ne pomisli. Tudi se ne zmisli, da bi se spomnil svoje dolžnosti, da bi se v svojem prostem času vsedel in napisal stvar tako, kot si jo sam zamišlja in misli, da je prav, sebi v za-
doščenje, drugim v poduk, s čemur bi dokazal svojo zmožnost in sposobnost. Uvidel bi pri tem, da je kritizirati lahek posel, neprimerno lažji kot delati. Dokler pa dotičniki tega ne storijo, dokler ne dokažejo svoje zmožnosti in ne pokažejo, kako je treba v društvu delati, tako dolgo tudi niso opravičeni do kritikovanja.
Morda se niso dosegli vkljub napornemu delu v društvu vsi oni uspehi, ki si jih želijo ne samo drugi ampak tudi mi. Vendar v tem nismo osamljeni. Tudi vsa ostala železničarska društva ne morejo pokazati na uspehe, ki bi jih priborila v tej težki dobi. Prepričani pa smo, da ni več daleč čas, ko bodo vse naše upravičene zahteve prišle v poštev in bodo za nas ugodno rešene. Dobro se zavedamo, da ni vse tako, kakor bi moralo biti, za to pa ne teži krivda nas, krivce moramo iskati tam, kjer se o naši usodi odločuje. Naposled pa se ne sme zgubiti iz vida dejstvo, da pomen in namen organizacije ne tiči samo v tem, da si preko organizacije skušamo priboriti svoje pravice in večje ugodnosti, torej ni namen organizacije samo, reklj bi ofenziven, temveč je v veliki meri naloga organizacij, da ščitijo že priborjene pravice, da branijo poedin-ca (in celokupnost) pred nenadnimi ata-kami na njegova prava in da budno zasledujejo vse tozadevne priprave, da s pravočasno intervencijo preprečijo večjo škodo, skratka naloga organizacije je, da vodi tudi v defenzivno borbo. Naši uspehi ležijo predvsem na tem polju, in kdor jih ne vidi, je slep, videl in občutil bi jih pa, če naše organizacije ne bi bilo. Žalostne so te ugotovitve, ampak so značilne za sedanjo težko dobo.
Uprav zaradi tega je sedaj bolj kot nekdaj potrebno, da se vsi kurjači strnemo skupaj in da gremo na delo, • da preidemo ob pravem času v ofenzivo v borbi za naše pravice in za zboljšanje našega ekonomskega položaja. Tovariši kurjači,
ne pustimo se vloviti v mreže raznim političnim špekulantom, ki nas poznajo samo takrat, kadar jim gre za stolčke. Naša bodočnost je v nas samih, ne imejmo samo besed, preidimo tudi k dejanjem!
Други конгрес удружења ложача држ. железница.
2. дан.
Г. преседник Николић отвара сед-ницу и моли нрисутне чланове (делега-те) да приступе бирању чланова нове управе.
Г. Илија Ристић делегат из Окоиља предлаже, да се прочита листа кандида-ционог одбора и да се no мочућству иза-бере стара управа, јер су стари чланови упознати добро са радом Централне Управе.
Павле Спасић делегат из Ниша mojih конгрес, да се, ако je икако могуће, изврши избор преседника из чланова београдске ложионице јер и у београд-ској ложионици има људи који ће за добро удружење радити.
Сима Перин делегат Инђије каже да je потребно издејстсвати, да се изабере један члан из београдске лбжионице за-l'o, што je немогуће изабрати' за иресед-ника једног члана из унутрашњссти a који не може вршити дужност преседни-ка у Београду јер има пуно хитних по-слова које треба на време сврншти.
Г. Милан Марковић делегат Београда предлаже да се изабере један члан из унутрашњости a да му се издејствује премештај у Београд и да би и он могао да врши исту дужност као и досадањи лреседник.
Г. Чек из Љубљане иредлаже, да се нређе na избор нове управе a no могућ-ству да остане стара управа са малим изменама, затим преседник даје реч Ву-кадину Стефановићу делегату из Ћуп-рије који предлаже, да се за преседника Централне Управе изабере Г. Милутин Николић, a да се у управном одбору по-једини чланови завађени међу собом из-мире. Потребно je радити што агилније да се посвршавају најхитнији послови, које познаје стара управа a које je по-слове иста и започела,
Г. Рус делегат из Љубљане говори такођер у корист помирења и моли конгрес да се изабере стара управа с тим, да нова управа да обечање конгресу да ће радити no правилима и да he се што више старати да интереси чланова удру-жења буду што више заступјени.
Г. Илија Ристић делегат из Скопља no други пут моли да се пређе нагласа-
ње ако се не прима листа кандидационог одбора јер иа овом конгресу има да се сврше врло важне и хитне потребе свију нае.
После дуге дискусије узима реч пре-седник Николић и предлаже за иресед-ника Г. Чека из Љубљане, a да се на не-ки начин издејстује и премештај.
Г. Гајић делегат из Ђенерал Ханри моли све присутне делегате, да се изабе-ре стара управа a не они који немају појма о раду Централне Уираве, и да се na овоме конгресу има решити крупна иитања која ne трпе одлагања. Затим ка-же да овај конгрес кошта доста napa и да се што npe сврше најхитнији послови за које смо и дошли, a потом каже да ни један од будучих преседника неће толи-ко урадити за Удружење коли-ко je ура-дио Милутин Николић.
Г. Стево Бујичић делегат из Сараје-ва моли и предлаже да се no предлогу Г. Гајића пређе na гласање.
Г. Чек чита листу нове изабрате управе коју су израдли кандидацион од-бор a noja je једногласно усвојена ca ма-лом изменом.
Изабран je следећи одбор:	Пресед-
ник: Милутин Николић (Београд); пот-преседници: Иван Чек (ЈБубљана) и Сте-ва Вујичић (Оарајево); сет;ретар: Коста Радовановић (Београд); благајник: Ми-лан Марковић (Београд); зам. благајни-ка: Лазар Филииовић (Београд); чланови управе: Марко Араповић (Земуи), Јован Кутнин (Земун), Јордан Јовановић (Бео-град), Драгољуб Петровић (Београд), Ја-коб Фистрич (Марибор), Фрањо Млакар (Загреб), Анто Божић (Мостар), Јосип Марцетић (Оуботица), Миленко Гајић (Скопље); заменици: Жива Познановић (Београд), Антон Ратај (Марибор), Милан Јовичић (Сарајево). Радо Исаковић (Сомбор). — Надзорни одбор: Живадин Живадиновић (Београд), Незир Лалић (Бос. Брод), Јосип Целар (Љубљана), Мијо Крафлић (Загреб), Мијо Бачлија (Суботица), Илија Ристић (Скопље), Але-ксандар Беговић (Ниш); заменици: Пав-ле Јанежић (Загреб), Јошо Давидовић (Скопље).
Затим узима реч Г. Лалић делегат из Босне-Босански Брод који чита npa-вила Удружења a која се допуњују са врло малом% изменом. Затим Г. Лалић чита допуну правила у којима се даје право на помоћ како законитој жени та-ко и деци у случају смрти. Даље чита joni неке измене и допуне у правилима, IUTO конгрес једногласно прима.
Г. Николић преседник преставља конгресу Г. Наумбвића Почасног пресед-ника Удружења ложача и начелника
економског оделења Ген. Дир. Држ. Жељ., кога конгрес поздравља са живео и одма затим даје реч Г. Наумовићу.
Г. Наумовић узима реч и поздравља све присутне делегате a затим разлаже иотребу јединства, слоге и добре воље за рад и то онакав нлодан али без политике и без личне задавице. Затим каже да je удружење у прошлој години и у току свога рада чинило више иреставке жалбе и молбе које су великим делемом решене a има и оних које нису могле бити ре-шене јер je било некаквих сметњи. Даље каже да je било мало неслоге између Удружења ложача и машиновођа али да су те несугласнице tokom времена изгла-ђене. Он лично, заузети he се што више може за Удружење да се његове оправ-дане молбе што више и што npe у колико je то могуће изврше. Затим моли све присутне делегате да продуже број рад на добру како за отаџбини тако и за удружење. Г. Наумовић je био бур-но поздрављен при свом одласку са ре-чима „Живи нам Почасни ПреседникР
Затим преседник М. Николић отвара дискусију за допун и измену правила.
Г. Гајић делегат из Ђенерал Ханри предлаже да се изабере један одбор који ће проучити допуну и измену правила n предложити конгресу. што сви. делегати једногласно усвајају.
После тога Г. преседник М. Нпколић моли Г. Лалића члана Управе да прочи-та резолуцију коју треба упутити Г. Ми-нистру Саобраћаја као и Генералном Директору Држ. Жељ. Г. Лалић чита ре-золуцију коју конгрес једногласно усваја.
Г. Лалић прелази даље na читање правила која су допуњена п моли све ирисутне делегате да ову допуну приме што конгрес једногласно прима.
После тога прилази се на дискусију о потреби Централе и Г. Гајић члан удраве и делегат из ђенерал Ханри пре-длаже, да се за Цен. даје из касе Обласних управа no 70% а' да иододбо-ри задржавају за своје режијске иосло-ве no 30 %.
Фрања Млакар делегат из Загреба и члан управе моли конгрес да се прими предлог Г. Гајића и да се Централној Управи што више даде.
Г. Чек делегат из Љубљане и први нодпредседннк моли да се прнми ње-гов предлог и да се Централној Управи додели 20% a ако je то мало онда да остане no старом т. ј. 30%, што конгрес акламацијом усваја.
Г. председник М. Николић обљавју-је да je конгрес завршио свој рад са данашњим и да he се наставити 16 овог месеца a ca овим дневним редом:
1.	Избор делегата за ношење резо-луције.
2.	Потврда пуномоћје делегата из свијух Обл. Дирекција.
3.	Разна питања, молбе и жалбе.
Додатно к резолуцији, објављеној у последњем броју, упутио je конгрес Гене-ралној Дирекцији још и следећу пред-ставку.
Ген. Дирекцији Држ, железница
у Београду.
Подписаном Удружењу част je изве-стити Дирекцију о следећем:
Beh неколико пута подписано Удру-жење захтевало je, да се одреди, да би поједине Дирекције исплатиле 20% дода-так од плате нерегулисаним ложачима, који врше егзекутивну службу. Taj дода-так припада нерегулисаним ложачима no тексту закона (Закон о држ. саобр. особ-љу чл. 26). Међутим не само што нису наиш оправдани захтеви примљени, него je одлуком Ген. Дир. и Ћ Ц бр. 2059-26 од 10. маја 1926. укињено исплаћивање овог додатка и нерегулисаним ложачима љубљанске Дирекције, т. ј. једине Ди-рекције, која je сагласно са текстом: за-кона нерегулисаним ложачима онај до-датат; исплаћивала.
Тражимо да се напоменута одлука Ген. Дирекције одмах поништи, јер je у противусловју са законом који вели (Зк о држ. саобр. особљу чл. 26.): „Овај до-датак имаће и нерегулисано особље када врши ту (и. е. егсекутивну) службу", и за-хтевамо да се у сагласју са законом од-реди исплаћивање 20% додатка свима нерегулисаним ложачима свију Дирек-ција за време кад врше егзекутивну глужбу.
Drugi kongres Udruženja ložaea državnih železnica.
(Održan u Beogradu ra dan 14., 15. i 16. jula 1926 god.)
Kongres je otvorio predsednik Centralne Uprave G. Miljutin Nikolič, pozdravio sve prisutne delegate iz cele Kraljevine, a odma zalim predložio kongresu da se izabere predsedništvo, koje bi rukovodilo ovim kongresom. Posle male diskusije u kojoj su uzeli učešća svi prisutni presed-nici Oblasnih Uprava izabrali su za pre-sednika kongresa G. Milutina Nikoliča.
G. M. Nikolič uzeo je reč i govorio je o značaju samoga kongresa te navodio, da su se u Centralnoj Upravi u Beogradu pojavile neke nesuglasnice u pogledu samoga rada kao i u pogledu organizacije celo-
kupnog Udruženja. Posle toga izveštaja' G. predsednik rekao je i to, da pojedini članovi iz Beograda nisu obraćali dovoljno pažnje za ono zašto su bili pozvati i izabrani da ra'de. Posle toga rekao je da ima dosta članova iz beogradskog pododbora koji ne plaćaju na vreme svoj članski ulog niti pak dolaze redovno na sednice. Ima dosta loža ča' članova ovog Udruženja koji su svega šest meseca u službi a već su razvrstani, a među tim ima dosta članova koji su po nekoliko godina ložači a nisu niti razvrstani niti postavljeni za stalne. Zatim je govorio o smetnjama koje čini Nacjonal-no Udruženje Železničara ali naše Udruženje ipak je uspelo da svrši veliki deo najhitnijih potreba samog Udruženja. Dalje je govorio o inspekciji koju je vršio po Oblasnim Direkcijama i da je našao sve u ispravnom stanju.
Zatim je uzeo reč Milan Markovič blagajnik Centralne Uprave iz Beograda koji je naglasio da je stanje blagajne pregledao Nadzorni Odbor i da je našao u ispravnom stanju, ali ima dosta pododbora kao i pojedinih članova koji ne plaćaju svoje članske uloge redovno niti na vreme. Stavlja sve knjige blagajne na razpoloženje pojedinim članovima na pregled i molim da se još jeidnom utvrdi ispravno stanje blagajne.
Posle toga uzima reč G. Čeh iz Ljubljane koji predlaže da se još jednom: pregledaju sve knjige blagajne od strane Nadzornog Odbora, što kongres usvaja. Zatim izlaže potrebu što agilnijeg rada u samoj Centralnoj Upravi kao i za što veću štednju. Kritikuje rad pojedinih članova Oblasne Uprave i moli sve prisutne delegate ovoga kongresa, da sei obrati najveća pažnja pri biranju nove uprave, kao da se u diskusiju ne unese nična razračunavanja i mržnje, već da se radi na opštem dobru samog Udruženja. Zatim izlaže rad njegove Oblasne Uprave kao i račun za štampanje lista »Strojni Kurjač« što svi delegati primaju sa odobravanjem.
G. Rus iz Ljubljatae govori također o potrebi jedinstva i sloge u radu na ovome kongresu a u isto vreme zamera presed-niku Milutinu Nikoliču, što nije blagovremeno izvestio sve Oblasne Uprave kao i članove za ovaj kongres kao i vreme, kada će se održati ovaj kongres i šta će biti na dnevnom redu. Naglasio je potrebu, da se u buduće pre saziva kongresa oštampa i u listu svaki važniji deo rada Centralne Uprave a naročito kada sei kongres saziva.
Potom uzima reč predsednik G. Nikolič koji kaže, da više od polovice članova Uprave nisu dolazili nikako na sednice, niti su davali svoje članske uloge redovno kao i da pojedini pododbori Oblasnih Direkcija nisu poštovali naređenja Centrale.
Zatim kaže da je Udruženje činilo više puta korake na nadležnom mestu kod me-rodavnih za isplatu dnevnica i poputina još iz 1923 godine ali zato nije kriva Centralna Uprava što sve te molbe nisu još ni do danas rešene.
Gos. Vukadin Stefanovič delegat iz Ćuprije moli sve prisutne delegate da saslušaju izveštaj Nadzornog Odbora, a zatim predlaže da se otvori diskusija po raznim pitanjima, žalbama i molbama koje pojedini delegati imaju da podnesu od strane njihovih pododbora, što kongres jednoglasno usvaja.
Pavle Spasič iz Niša uzima reč i govori da je u Nišu bilo puno nezgoda oko upisivanja članova, jer svi članovi nisu hteli prići organizaciji neki iz ličnih razloga a neki što nisu poznavali rad same organizacije. — Gosp. Spasič kaže dalje, da je za sada upisan vrlo mali broj članova ali se cn nada, da će biti mnogo veći broj kada on bude referisao svome pododboru
0	današnjem kongresu. Zatim kaže da je pododbor iz Niša rešio da šalje Centralnoj Upravi 30% od uloga za troškove Centralne Uprave.
G. Gajić delegat iz Dženeral Hanri predlaže, da se izabere kandidacioni odbor
1	da se njemu stavi u dužnost da izabere i predloži novu Upravu kako bi se kongresu olakšao (rad.
G. predsednik Nikolič prima predlog G. Gajića čita listu kandidacionog odbora i moli odbor da dobro prouči i izabere kandidate za Upravni i Nadzorni Odbor.
Dodatno k rezoluciji, objavljenoj u -poslednjem broju, uputio je kongres Generalnoj Direkciji još i sledeću predstavku.
GENERALNOJ DIREKCIJI DRŽAVNIH ŽELEZNICA
u Beogradu.
Podpisanom Udruženju čast je izve-stiti Generalnu Direkciju o sledečem:
Već nekoliko puta podpisano Udruženje zahtevalo je, da se odredi, da bi pojedine Direkcije isplatile 20% ni dodatak od plate neregulisanim ložačima po tekstu zakona (Zakon o drž. saobr. osoblju čl. 26). Medjutim ne samo što nisu naši opravdani zahtevi primljeni, nego je odlukom Gen. Dir. i FC br. 2059 26 od 10. Цаја 1926. ukinjeno isplaćivanje ovog dodatka i neregulisanim ložačima ljubljanske Direkcije, t. j. jedine Direkcije, koja je saglasno sa tekstom zakona neregulisanim ložačima onaj dodatak isplaćivala.
Tražimo da se napomenuta odluka Generalne Direkcije odmah poništi, jer je u protivuslovju sa zakonom koji veli (Zak.
o drž. saobr. osoblju cl. 26): »Ovaj dodatak imaće i neregulisano osoblje kada vrši tu (i. e. egzekutivnu) službu«, i zahtevamo da se u suglasju sa zakonom odredi isplaćivanje 20 % tnog dodatka svima ne-regulisanim ložacima sviju Direkcija za vreme kad vrše egzekutivnu službu.
Dopisi.
Bosanski Brod. Sjednica, koja je održana na 18. VII. u Bos. Brodu u školskoj prostoriji po dolasku delegata g. Salića sa kongresa, bila je dobro posjećena, a uz to je prisustvovao i g. šef ovdašnje ložio-nice, kojega su drugovi voleli vidjeti u svom krugu.
Otvara sjednicu predsjednik pododbora Bos. Broda i pozdravlja prisutne drugove, koji su se odazvali pozivu. Pročita zatim spisak novo izabrane Centralne Uprave i odbora, izbor počasnog predsjednika g. načelnika Dimitrija Naumovića pozdrave prisutni sa »živio«. Pročita i Rezoluciju, koja je predata Gen.-Direkciji i Ministarstvu Saobraćaja, sa kojom se i sam g. šef Vukičević slaže i odobrava njezine navode naglašajući, da je i on sam neko vreme dok je bio na direkciji radio na tome, da bi se oni opravdani zahtjevi postigli.
Na svršetku uzima opet riječ šef ovdašnje ložionice g. Vukičević te zahvaljuje Udruženju ložača, koji su ga pozvali, da prisustvuje sjednici, izjavljuje, da je za ovo vreme, što je ovdje šef, zadovoljan sa svojim ložacima, uvidjevši, da ložači nisu onakvi, kao što su bili njemu predstavljeni, kad je tu ložionicu primio. Tu su izjavu naši drugovi sa zadovoljstvom primili na znanje.
Osijek. U poslednjem smo broju odštampali novoizabrani odbor osiječke podružnice, pa kako nije bio tačno objavljen, to ga donosimo ponovo. Izabran je slijedeći odbor:	Predsjednik:	Jedinak
Ivan, potpreds.: Kasza Ivan, tajnik: Suna-rić Ivan, zamjenik:	Vukošić Tomo, bla-
gajnik: Kovačić Josip, zamjenik: Buranji Franjo; odbornici: Ezer Mijo, Jerotić Petar, Močnik Viktor, Radić Pero, Kasza Anton, Ivanišević Jovo; kontrolni odbor: Hutinger Ivan, Marek Josip, Brkić Jakob, Rauš Ante.
Судар возова у станици Богоњ. Код
судара возова у станици Богоњ на грозан je начин погинуо и био унакажен наш друг Аксентије Селенић. Судар je био но-ћу a он je извађен сустрадан у 11 ча-сова сав окуван и печен и измрдварен, Вио je нерегулисан као дневничар и оста-
вио четверо деде и жену да тугују за њим.
Иако није био наш члан Удружења, ми смо продузели мере и искупили при-лог и помогли. Зато стављамо до знања друговима, да сви који нису чланови да се што пре уписују јер свију нас може да чека слична судбица.
По достави Централне Управе. Шеф лолшонице Земун отпушта добре ложаче који су неколико година у служби, a при-ма нове који и незнају што je машина, друго усто, рад на маневри no 24 сата, шта je законом забрањено, a то се исто и no осталим ложионицама дешава те са сваке стране стижу вести од поједшшх места,
Стога вас Централа моли, како ре-довне члонове Удружења, тако и оне дру-гове који нису у Удружењу већ да они ступе јер једна спаст у иашу снагу и бор-бу за наш опстанак и за наше право.
Друго појавјује се да многи чланови имају изговора и чекају да им се на бла-гајну опцигује своја улона na ће бити у најкрачем року, јер се чека одобрење од Генералне Дирекције.
Ради знања члановима да се je кан-целарија Централне Управе Удружења ложача преместила код кафане „Два Tamjana", Сарајевска улида бр. '53'.
Ставља се до знања да ни један ло-жач несме у покрету машина или воза брисати поддужни кот јер се десио пре пеки дан случај да je у Београду једаи надложач пустио војника ложача на ћу-ирију и човеку одсеко прсти на ногу сво-Јом непажњом од ревезир штанглу и сад се долази до одговорности.
С тога се препоручује свима друго-вима, да год се таки случајеви појаве да ниједан од ложача несме да стоји на ћу-прију и да брише koto јер су хрђави слу-чају дешавају.
Nesreče.
V zadnjem času beležijo časopisi že skoro vsak dan po kako železniško nesrečo. Žal, da te nesreče nimajo za posledico le materielne škode, temveč tir ja jo skoro vse tudi človeške žrtve, ta več, ona manj, kakor pač nanese. Mi železničarji spremljamo in čitamo take novice z neko grozo, navdajajo nas neprijetne črne slutnje, ko vidimo, da pri vsaki taki priliki položimo na žrtvenik po enega ali več svojih tovarišev, ter si mislimo, danes je šel oni, jutri pridem lahko sam na vrsto. Iz tega kobnega kola nesreč seveda mi
kurjači nismo izvzeti, nasprotno, v številu ponesrečencev smo prav krepko zastopani.
Pri eni izmed zadnjih železniških nezgod se je težko ponesrečil naš tovariš Ranftl Franc. Nesreča se je pripetila v Lazah pri Ljubljani dne 8. avgusta popoldne pri dunajskem brzem vlaku. Lokomotiva se je pri tej priliki prebrnila in je železje našega tovariša tako prijelo, da mu je zlomilo nogo na dveh mestih. Ker so bile kosti ne le zlomljene, temveč tudi zdrobljene, so mu morali nogo nad kolenom amputirati. Prve dni se je naš tovariš boril s smrtjo, prestal je neznosne bolečine. Sedaj mu je pa šlo že toliko na bolje, da se lahko reče, da je najhujšo krizo že prestal; noge pa le ni več.
Jasno je, da je tako povsem po nedolžnem prišel v velike težkoče: z boleznijo so združeni nepredvideni precejšnji izdatki, in službe ne bo mogel več vršiti. Odbor našega udruženja je zato sklenil, da se bodo razposlale na vse naše podružnice nabiralne pole. Apeliramo na kolegijalnost in požrtvovalnost naših tovarišev in jih pozivamo, da priskočijo ponesrečenemu tovarišu na pomoč. Vsakdo naj prispeva po svoji moči in pomnoži vsoto na teh polah!	Odbor.
ZAHVALA.
Podpisani Potisk Mihael se zahvaljujem vsem tovarišem, kakor tudi gospodom strojevodjem v Mariboru za podeljeno mi podporo v znesku 1.130 Din, nabrano ob priliki moje že devet mesecev trajajoče bolezni. Najlepša hvala vsem!
V Mariboru, 5. VIL 1926.
Mihael Potisk in družina.
Niže potpisani Koje Franc, ložac lo-žione Sušak, najiskrenije se time zahvaljujem Oblasnoj upravi u Zagrebu za nakazana mi potporu u iznosu 300 Din.
Sušak, 19. jula 1926.
Koje Franc.
U broju od 5. jula objavili smo zahvalu druga Mičetića Ivana, kojom se zahvaljuje za primljenu potporu u iznosu 300.— Dinara. Medjutim ta nam zahvala nije stigla od druga Mičetića iz Sušaka već od druga Franje Kojc-a također iz Sušaka, što ovime ispravljamo.
Darovi.
Za tiskovni sklad so darovali:
Iz Velenja: tov. Topovšek Jože, Hies Jakob in Žibold Benedikt po 5.— Din; iz Zidanega mosfn nabrano 10.— Din.
Tiska tiskarna Makso Hrovatin.
Izdaje Udruženje ložača drž. žel. kraljevne SHS u Beogradu.