UČITELJSKI PEVACKI ZBOR
»EMIL ADAMIČ«
U LJUBLJANI
LJUBLJANA
Program koncerafa
u SLAVONSKOM BRODU, ZENICI, SARAJEVU, MOSTARU, DUBROVNIKU i SPLITU
Mešoviti zborovi
Jakob Gallus	O VEtNI BOG
J a k ob Gallus	GLEJ ZARES SPOČELA BOS
Anton Lajovic	BOLEST JE KOVAČ
Janko Ravnik	POLJSKA PESEM
Emil Adamič	VRAGOVA NEVESTA
Ivan Grbec	OTROO MOLIJO
Anton Lajovic	MEDVED Z MEDOM
Ženski zborovi
Emil Adamič	6	NARODNIH	PESAMA
Rasti, rožmarin Ko bi jaz znala V Črni gori beli grad Lepo mlado jutro Izberi si moža Stoji mi poljice
Ivan Matetič-Ronjgov »ČAČE MOJ...«, tužbalica
za dečji, ženski, mušici i mešoviH zbor
Mešoviti zborovi
Ing. Franjo Dugan	UZEH DJUGUM
Ing. Franjo Dugan	JE L' Tl 2AO ?
Marko Tajčevič	STAROSRBIJANSKE	PESME
Stevan Mokranjac	PESME SA OHRIDA	(X rukovet)
Boris Papandopulo	KOLO (iz ciklusa	»Pjesme	svatovske«)
Emil Adamič	POTRKAN PLES
DIRIGENT: prof. PAVEL S I V I C
Prvi deo programa sadržava isklju-čivo dela slovenačkih kompozitora, medu kojima naročitu pažnju zaslužuje po svojstvenom značaju i slogu Jakob Gallus. On je bio znameniti savremenik velikoga Palestrine i Orlanda di Lassa, čuvenih majstora polifonije u 16 stoleču. Potpi-sivao se »Carniolus«, što znači »kranjski« i na ovaj način označavao svoje poreklo i narodnost. Kao što je bila glazba svih tadašnjih kompozitora isklju-čivo crkvenoga značaja, tako je i Gallus komponovao bilo na pučko-nabožne ili liturgične reči.
Anton Lajovic, viši sudski savetnik i član stola sedmorice u Zagrebu, slavio je veoma počaščen nedavno svoju 60 go-dišnjicu. Dao je Slovencima prva instrumentalna i zborovska dela i solopesme, koje možemo smatrati za moderne, savr-šene umetnine u tehničnom kao i muzi-kalnoin pogledu. Ujedno pokazuju izrazit slovenski a naročito slovenački značaj. »Bolest je kovač« najsnažniji je medu Lajovičevim zborovima. Radi silnoga izraza, koji je još pojačan savršenim pevačkim slogom ove kompozicije, postao je klasičan u pravom smislu. Lajovičev »Medved z medom« je detinski šaljiv zbor, protkan proletnim zanosom.
Janko Ravnik, profesor ljubljanskog konservatorija, je u »Poljskoj pesmi« pogodio onaj sanjavi, lirički i meki duh, koji je značajan za večinu slovenačkih narodnih pesama.
Ivana Gerbca je nadahnula Otona Župančiča žalosna pesma »Otroci molijo«. Spojio ju je u trodelni glazbeni oblik i svršio s toplim uzdisajima, koji liče pobožnoj aleluji.
Prerana smrt Emila Adamiča je zadala teški udarac slovenačkoj glazbenoj kulturi. On je kao izvanredno plodovit i ugledan komponist poznat več širom Balkana. Njegova temperamentna i zvukovno zanimljiva »Vragova nevesta« svuda je oduševljavala, kuda su je dosada poneli slovenački pevači. S posebnim smislom
DIRIGENT PAVEL ŠIVIC,
za slovenačku narodnu pesmu Adamič ih je mnoge složio, vešto priredio ili harmonizirao, kako svedoči drugi deo programa.
U trecem delu srečemo kraj nestora srpske zborovske glazbe Stevana Mo-kranjca, zastupanom s desetom rukoveti, još četiri hrvatska kompozitora, koji su u svojim zborovima svi pripadnici izrazito narodnoga pravca.
Matetič-Ronjgov je svoju ganljivu i široko raspredenu tužbalicu »Čače moj« posvetio bivšem dirigentu Srečku Kumaru. Ovaj zbor je u meduvremenu osvojio časno mesto u našoj zborovskoj literaturi.
Ing. Franjo Dugan uneo je u svoja dva zbora »Uzeh djugum« i »Je 1’ ti žao« sevdahu sličnu čežnju te spretno iskoristio u harmoničnom i melodijskom smislu južnjačku narodnu pesmu.
Prijatno jednostavne su Marka Tajčeviča »Starosrbijanske pesme«, dok je Papandopulovo »Kolo« iz »Svatovskih pesama« vrlo močna, vesela i do ne-stašnosti stupnjevana glazbena slika u plesnoin ritmu.
U Učiteljskom pevačkom zboru »Emil Adamič«, koji je bio ustanovljen god. 1925, pevaju 70 učitelja i učiteljica iz svih krajeva Slovenije. Od vremena svoga postanka do sada, zbor je imao 90 glazbenih priredbi kod nas i u ino-stranstvu. Pored redovnih koncerata u Ljubljani, nastupao je zbor u svim večim krajevima Slovenije te nekoliko puta u Zagrebu i Beogradu. God. 1930 je UPZ sa koncertima po bratskoj čehoslovačkoj proslavljao 80 godišnjicu predsednika Masaryka. God. 1931 je pod pokroviteljstvom Nj. Vel. kraljice Marije izveo koncertnu turneju po Vojvodini s uvodnim koncertima u Zagrebu i Beogradu. Decembra iste godine je ženski zbor priredio samostalne koncerte u Karlovcu, Petrinju, Črnomlju i Novom mestu. God. 1935 je posetio južnu Bugarsku, god. 1936 je bio na kračoj turneji u Prekomurju i Medimurju, a god. 1937 obišao je zbor Srbiju u okviru proslave 25 godina njenog oslobodenja. Zbor je priredio koncerte i prilikom večih učiteljskih kongresa i skupština.
Učiteljski pevački zbor gaji, potpomaže i širi zborovsku glazbu, osobito našu narodnu i umetničku pesmu, izdaje glazbeno-pedagoška dela i brine se za uzgoj učitelja-pevovodje. Zbor vodi od god. 1938 Pavel Šivic, pianist i kompozitor te profesor na ljubljanskom konservatoriju. Pretseduje mu posle smrti prof. Emila Adamiča stručni učitelj Drago Supančič. Sadašnja turneja po Bosni i Dalmaciji vršiče se od 8 do 17 maja t. god. Koncerti biče u sledečim mestima: 8 maja u Slavonskom Brodu, 9 maja u Zenici, 11 maja u Sarajevu, 12 maja u Mostaru,. 14 maja u Dubrovniku i 16 maja u Splitu.
UČITELJSKA TISKARNA V LJUBLJANI