SOKOLSKI GLASNIK
GOD. IX. U Ljubljani, 31. oktobra 1927. BROJ 20.-21.
*
Godišnja proslava 7. decembra
Svim bratskim župama i društvima!
Sokolski Sabor u Zagrebu god. 1924. primio je državni praznik L decembra takoder kao sokolski praznik. Radi toga je celokupno naše jugoslovensko So'kolstvo obavezatno da proslavi svake godine dan našega oslobodenja i ujedinjenja na što dostojni ji i vcličanstveniji način. Kod dosadašnjih proslava 1. decembra primetilo sc, da večina župa i društava ■spravno shvačaju značenje toga dana za državu i Sokolstvo, zato je kod njih 1. decembar najlepši sokolski dan u godini. Ipak imade još nekoliko društava u našem Savezu, koja se u svomc radu još nisu popela do onog stepena sokolske svesti, da bi proslavila naš največi narodni, državni i sokolski praznik.
Za godišnju proslavu 1. decembra vredi pre svega sokolska zapoved: •Sva društva učlanjena u JSS dužna su i obavezatna da proslave ta j dan!
Pojedinosti radi načina i organizacije proslave 1. decembra prc« puštamo društvima, da sc pri torne prilagode mesnim okolnostima i pri* likama u ko jima žive. No kod toga ne smiju zaboraviti, da |c 1. de« cembra takoder sokolski dan!
Bratska društva ipak su dužna da se drže kod proslave 1. dccembra sledečih pravila:
1. Starešinstvo JSS je odlučilo na predlog iprosvctnog odbora JSS, da če godišnje 1. decembar takoder da bude namenjen vaspitanju inaše sokolske omladine. — Dcei i naraštaju če se razdeliti toga dana na primeran način brošurica »Put u sokolski život«. — Dcca i naraštaj neka razdele 1. decembra svojim roditeljima, njihovim prijateljima i znan« cima, stanovnicima dotionoga kraja Propagandni letak za sokolski na« raštaj. (Letak če dobiti društva pravovremeno od Savcza.) — Naš buduči sokolski i državni rod raste od našega naraštaja!
2. Vreme izmedu ovogodišnjega i 1. decembra iduče godine biče u svim društvima namenjeno što više intenzivni jem radu u idejnom 1 tehničkom pogledu za porast jugoslovenskog Sokolstva. Sokolstvo mora Ja iduče godine na desetgodišnjici našega državnoga i narodnoga uje« dinjenja stupi na videlo kao močan i odlučujuči faktor!
3. Na što svečaniji način neka se izvrši zakletva novoga članstva. Zakletva, koju izgovaraju članovi i članice za starostom, glasi: Zaklinjem se, da ću u društvenom, privatnom i javnom životu vršiti savesno i verno sve dužnosti, koje mi nalaže svetost i uzvišenost sokolske misli. Izjav« ljujem, da su mi poznati propisi društvenih pravila i da ću ih se bez«
3/3
uvetno držati. Kunem se, da ču ostati veran jugoslovenskom državnom i narodnom jedinstvu, te ideji zajednice sviju Slovena. Zdravo! — (Slo« venski tekst): Zaobljubljam se, da hočem vestno in zvesto izpolnjevati v svojem društvenem, zasebnem in javnem življenju vse dolžnosti, ki mi jih nalaga svetost in veličina sokolske misli. Izjavljam, da so mi znani predpisi društvenih pravil in da se hočem brezpogojno po njih ravnati. Zaobljubljam se, da ostanem zvest jugoslovenskemu državnemu in nas rodnemu edinstvu ter ideji vseslovanske skupnosti. Zdravol
Po svršenoj zakletvi pruža svaki član i svaka članica desnicu sta« rosti i polaže ruku 'na društvenu zastavu, ako je društvo imade. Kod zakletve mora biti prisutan celokupan društveni odbor i prednjački zbor s društvenem zastavom.
Pobrinite se, da prisustvuje proslavi 1. decembra celokupno vaše članstvo i Sokolstvu naklonjena javnost.
4. Sokolski praznik 1. decembra neka bude obvezatan dan potpune trezvenosti.
Bratska društva! Sakupite taj dan dccu i naraštaj i govorite im
o	lepoti sokolske ideje. Sakupite isto tako sve članove i članice i probudite u njima ljubav do nesebičnoga sokolskoga rada. Setite se takoder naše zarobljene brače i sestara!
5. Što se tiče gospodarske Strane proslave 1. decembra, odnosno skuipljanja novčanih srestava u korist Saveza, sve su župe več dobile potrebne upute od Gospodarskog odseka JSS. Sakupljeni novac za pro* dane karte imade se poslati Savezu najkasnije do 15. decembra o. g.
Bračo i sestre! Svi na posao! Svima vama naš iskreni, bratski pozdrav!
Zdravo!
U Ljubljani, 1. novembra 1927.
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza.
E. Gangl, starosta.
Josip Jeras,	Dr.	Riko	Fux,
predsednik PO.	tajnik.
Poziv na odborsku sednicu JSS.
Odborska sednica Jugoslovenskog Sokolskog Saveza odriavati če se u nedelju 11. decembra 1927. god. u prostorijama Sokolskog društva Ljubljana-Matica, Narodni dom, prizemno, levo.
Početak u 8'30 časova.
Dnevni red:
1. Izveštaj starešinstva i odseka JSS.
2. Izveštaj Saveznog TO.
3. Izveštaj župskih delegata o opštim prilikama u pojedinim lupama.
4. Izveštaj o reorganizaciji sokolske štampe.
5. IX. glavna skupština JSS, gde i kad se vrši.
6. Proračun za godinu 1928.
7. Priredbe a godini 1928.
8. Predloži starešinstva JSS i župa.
9. Eventualije.
Na odborsku sednicu mora poslati svaka župa jednog zastupnika. Punomoči ne vrede. K tački 3. dnevnog reda mora podati svaki župski delegat kratak iscrpan i temeljit situacijski izveštaj o prilikama u svojoj župi (tehnički i administrativni rad, izvršenje zaključaka JSS, financi-jalni položaj itd.).
Delegate i svoje predloge imadu župe najaviti starešinstvu JSS osam dana pre sednice.
Zdravo!
U Ljubljani, 31. oktobra 1927.
Starešinstvo Jugo slov enskog Sokolskog Saveza.
E- Gangl, starosta.	Dr. Riko Fux, tajnik.
Brat Mika Kovačevič
Grobovi tulijo . . . šume in tulijo razpokani kot nenasitna žrela, zevajoča v polnočni mrak . . .
Oton Župančič.
Težak i nesmiljen udarac snašao je jugoslovensko Sokolstvo, jer je pao mrtav jcdan od najbolje brače, brat gjcneral Mika Kovačevič. Pao je ubijcn rcvolvcrskim metkom odaslanim iz zločinačke ruke, kao žrtva svog žarkog patriotizma i dubokog sokolskog. uverenja.
Pao jo junak, pao je rodoljub, pao je So>ko iz kola onih Sokolova, ko ji su stvorili današnje jugoslovensko Sokolstvo.
Toižna vest o njegovo j tragičnoj smrti potresla je svu jugoslovonsku Javnost, a pre svega Sokolstvo, jer pokojni brat Mika stekao je za Sokolstvo ncprocenivih zasluga. Još kao mlad srpski oficir prigrlio je sokolsku kleju sa svim žarom rnladcnačkog srca i docnije kroz čitav svoj životmi vek iskreno ju ispovedao i ustrajno radio na njeziinom ostvarenju. U predratnoj Srbiji, u poratnoj Jugoslaviji uiveik je stajao u sredini sokolskog pokreta i iza njeg se može punim pravo reči, da °no, što su nam predi izgradili, on nam je saeuvao.
Pokojni brat gjoneral Kovačevič roden je 4. jima 1877. u selu ^ibnicama, u okrugu valjevskom. Osnovnu školu i gimnaziju svršio je u Kragujevcu, a zatim je prešao u vojmi akademij u. Još kao dak gim* nazije, a doonije kao mlad oficir sa službom u Kragujevcu, Mika je bio
K.
jedan od osnivača kragujevačkog Sokolstva. Idealista 1 patriota, oin je kao uzoran oficir c c log svog života neumorno radio na narodnom uješ dinjenju i medusobnom upoznavanju južnih Slavena. Osnivač i duša kragujevačkog Sokola, brat Mika se brzo istakao svojim sistematskim i predanim radom. On je preko Sokolstva bio medu prvima, koji su stupili u bliže veze 'sa braćom Česima.
U balkanskom ratu učestvovao je kao komandir, zatim kao kos mandant bataljona. Bugarski prepad 1913. goldine zatekao ga je kao komandanta bataljuna u 9. pešadijslkom puku. Iznenada opkoljen od Bugara, on je sa revolverom u ruci pokušao da sc probije. Pao je i bio zarobljen. U svetskom ratu učestvovao je kao komandant 1. bataljuna
10.	pešadijskog puka. On je kod Prizrena u novembru 1915. godine ostao da štiti odstupnieu našim četama i poslednji je napustio Prizren. Na solunskom frontu vodio je 2. Gvozdeni Puk Moravske Divizije i sa njim je pobedonosno ušao u Beograd.
Eto to je brat Mika kao oficir. A kao Soko? Ništa manje agilan, hraibar i radin. Da se uzmogne proconiti rad brata gjenerala Kovačeviča kao Sokola, treba da se prenesemo u ono doba, kada je Sokolstvo u srpskom delu našega naroda još bilo u prvim pačečima razvitka. Več tada Mika odskače pravim poimanjem Sokolstva, ispravtno shvača nje® goviu zadaeu i cilj i neumorno radi na sokolskoj' njivi. Na čuvenim sletovima u Ravanici, koje prireduje .srpska sokolska župa fruškogorska sastaju se srpski Sokolovi s ove i one stranc Save. Raspravlja se o zajedniokoj akciji, raspravlja se o podpunom jedinistvu. I uz brata Voju Živanoviča, tadanjeg potpukovnika, u čitavoj toj' akciji vidnu ulogu odigrava mladi poručnik, tadanji starešina kragujevačkog Sokola brat Mika Kovačevič. No njegovo srce izadojeno velikom mišlju narodnog ujedinjenja traži još više. Ono traži veza i sa braeom Hrvatima. Zato evo Mike na svesokolski islet u Zagreb, da udari veze i sa hrvatskim Sokolstvom. I jedva da se vrača sa sleta, potaknut onim. šta je video, a i čuo, več u novembru 1911. godine sudeluje sokolskom sastanku u Beogradu, gde se udaraju prvi temelji jedinstvenog srpsikog Sokolstva i izraduje osnova za sokolski rad u narodu. Tu ispred sviju odskače Mika i svojem sokolskom spromom, stručnim poznavanjem Sokolstva i dalekoviidnim poiglcdlima na samu zadaču i cilj. Zato je i za ono doba kragujevaeki Solko, voden po njemu u srpskom Sokolstvu slovio kao vanredno organizovano društvo sposobno za svaku akciju. I to je bilo povodom, da je srpsko Sokolstvo počastilo god. 1914. kragujevaeki Soko sa zadačom, da se u Kragujevcu održi savezna skupština. I tko se daje na rad? Brat Mika! On sprema, radi, stvara i organizira. Jednom reči sve tchničke priredbe prolaize pod njegovim vodstvom i njegovim upu« tarna. To mu još jače podiže vrednost i opeenito ga se tada smatralo kao jednog od voda srpekog Sokolstva u granicama Srbije. A u istimu to je i zavredia, jer ispravno poimajue Sokolstvo on je radio na velikom nacijonalnom idealu oislobodenja i ujedinjenja cclokupnog našeg naroda. Nije u tom poznavao uvijenosti. Otvoreno je istupao i ispovjedao ovo načelo, a najhrabrije je istupio baš na skupštini kragujevačkog Sokola god. 1914. kada je govorec o velikom pozivu Sokolstva rekao jasno i bistro: »I ako je rza velikog balkanskg rata ostvaren jedan deo sokolske
misli i Kosovo oslobodeno, sokolski zadatak još nije dovršen, jer još jedan veliki deo naroda našeg trpi muke raspetog Hrista. Imamo da pohodimo našu braču ,preko Drine, imamo da obidemo šeher Sarajevo i dedovimi .sv. Save, da vidimo post oj bi 1111 starine Novaka, deli Radivoja i starog Vujadina, da predemo goru Romani ju i vidimo što nam se je Travnik zamaglio, jer treba jednom da prestane ona pesma: Aoj Bosno siroče u Boga, zar Ti nemaš nigde roda svoga.«
No to ne behu plamne roči, bačene samo onako u »rak, da druge oduševe, da druge šalju u vatr.u! Ne to beše Mikin vjeruju, jer on je prvi pošao na rad, da dobrim primerom prednjači. I prodmjačio je u s vi m oslobodilačkim ratovima.
Brat Mika Kovačevič
Bojne trubc zamuknuše. Brat Mika jedva da pobedonosno ulazi u Beograd, »mesta hrli iu Zagreb i dolazi medu prvima, da ovde u nas cijonalne rodove unese zdravil misao, misao poštivanja novo stvorene države, misao bratske sloge i narodnog jedinstva. On je dobro z na o ■ predvidi® da od časa kada je vojnilk slarvom ovenčan, stavio pušku k nozi, da treba da sada ustane Sokolstvo, da veliko delo ujedinjenja učvrsti, da svojim kulturnim radom i živom reči ponese ide ju ujedi* njen j a i bratstva od bogatunske palače do poslednje potlcušice. I eto ga odmah na radu. Hvata se u kolo sa ostalim sokolskim radmicima 1 započne na velikom delu ujedinjavanja Sokolstva. On je uz ostale sokolske odličnike prvi, koji propoveda apsolutno sokolsko jedinstvo ш
\
sistiranje plcmćnskih naziva. U tu svrhu polazi i u Sarajevo, da sa tamošnjim sokolskim prvacima udari temelj ostvarenju sokolskog je* dinstva. I onde jednako ispoveda veliku ideju,- govoreč da je sr pisk o Sokolstvo izvršilo svojii za-daou i da treba da se sva Sokolstva ujedine u jed,no jugoslovensko Sokolstvo. To je eto bio početak onog rada koji je dovršen na Vidovdanskom sokolskom saboru u Novom Sadu.
Po dovršenom jedrnem delu, već ga zove nova dužnost. Polazi u Stip, da' i onde svojom energijom i iskustvom poradi za nacijonalnu stvar. I radio je. Radio je tiho i odlučno, dok mu eto ubojnička ruka ne dokrajči život, a sve zato jer je vazda dosledno zastupao velika nacijonalna i sokolska načela.
I pao je brat, jedan od najbolje brače, uzor značajnog, neumornog, bistroumnog i energičnog muža. Oidluean u svojim n a celima uvek je težio za postavljenim ciljem i nije bio pristupačan strankarstvu i sitnim osebnim zadjevicima. On je otvoreno ispovedao, da sokolska ideja nije čitava iscrpljena samo s telesnim odgojem, več da imadu da stupe u život sokolska moralna načela i da ona prožmu čitav narod. U tu svrhu on je držao da je državna, da je narodna potreba da se Sokolstvo ugura svuda; da se usidri svagde, da zavlada sa svime, što je od po« trebe po državu i naroda Zato je i iza oslobođenja i ujedinjenja jednaiko neumorno nastavio sa sokolskim radom. Nastavio je s ,n j i m c tamo, gđe Sokolstvo čeka velika izadača, gde ono mora da bude prava narodna milica, a to je naša južna Srbija. I tu je pokojni 'brat bas Sokolstvu namenio veliku misiju, a sprovadanju ove misije i opet je posvetio svoje sile. Ali eto u samom sprovadanju ubojnička ruka prekinula mu nit života. Ostavio je jugoslovensko Sokolstvo prerano, ali u dubokoj veri, da če njegovi učenici verno nastaviti započeto delo. Otišao je, ali sav nije umro, jer duh, koji je udahnuo u Sokolstvo, ostao je.
Brate Miko! Za Tobom plače cela jugoslovcnska sokolska porodica. Plačemo mi, koji smo imali sreču da Te lično poznamo i upoznavamo po radu, plaču oni, koji su Te poznavali po čuvanju. Plačemo, jer ose« čamo da smo s Tobom izgubili mnogo, jer Ti si 'bio onaj, koji si od malenih nogu pa do posle-dnjeg daha, kako reče Kollar, nosio svoj narod u svome srcu. Tvoja žarka ljiubav za blagodat jugoslovenskog • naroda nije ugasila, nije prestala plamsati sa godinama, obratno, Tvoja ljubav do ujedinjene domovino šta dalje to se jače razbuhtila. Da, brate Miko, do poslednjeg daha 'bio si kao oni stari junači. Kao Mucius Scaevola dao bi se odseči rukiu, ako je to za korist domovine, kao oni Rimljani što se bacahu u ponore, ako je to bilo za spas naroda, kao Decius Mus zavetovao si sc smrti, jer to je tražila nacija. Zato si Ti i radio za čitavog života, kako je nalagao domovine ukaz.
Kada je naša Troja bila u opasnosti, Ti si srnuo u boj kao Hektor, ne osvrčuč se na suze svojih bližih. Za Jugoslovanstvo roden, ;za Jugo« slovenstvo odgojen, za Jugoslovenstvo žrtvovan! Sa svetim ponosom bio sL, brate Miko, Soko, veran tumač sokolskog bratstva i jednakosti. Naj« stariji radom u Sokolstvu svima si ostavio uzor i lep primer. Mač smrti, koji visi nad glavoim svakoga, presekao je i Tvoj život. Majlka zemlja sa radošču prihvatila je Tvoje telo i kao da šapče: rodena gruda nikom nije teška! A pogotovo neče biti Tebi, jer ju olakšavaju Tvoja dela iz
života Tvoga. Olakšavat če ju ljubav sokolskih redova, a ncće je gaziti noga krivo iproganjamih, ta Ti nisi nikoga ni proganjao ni mrzio. A Tvoj duh iči će pred nama, kao nekad Bog u oblaku pred Izraelci. Tvoj duh opominjat če nas i bodriti kao nekoč Hamleta duh njegova oca, da popravimo i »svetimo 'kri vdu nanešenu našemu narodu. To Ti neka bude naš spomen, naš sokolski zavet.
Slava, večna Ti Slava!
Ante Brozovič.
—IZ STAREŠINSTVA JSS —-
XVIII. sednica starešinstva JSS 22. augusta 1927
P r i s ц t n i : starosta Gangl, Fux, Jeras, Jugova, Juvanec, Kajzelj, Kandare, Ludvik, Milost, Švajgar, Zelenko. Ispričani: Čobal, Franke, Gregorin, Košir, Marolt, Mešek, Murnik, Poženel, Račič, Vidmar. — Povodom smrti brata Hanuša starešinstvo je HSS odaslalo pismenu sas zalnicu. — Brat tajnik izveštava, da jc Savez razaslao na sve sokolske zupe četiri ,puta toliko razglednica, koliko je u župi članova sa napo* nienom, da ih rasproda. 2upa Tuzla vratila je polovicu razglednica, jer Ja ih nikako ne može raspačati. Savez ovih razglednica ne prima, več ih vrača župi Tuzli na raspolaganje, koja ih mora prodati. Odobreno. — Nadalje brat tajnik izveštava, -da je Savez dobio pozdrav sa Korčule 1 zahvalu brata 4Jc®ka povodom priposlane sažalnice iprigodom smrti njegovog otca. — -Konačno brat tajnik potice pitanje o sudelovanju JSS na Olimpijadi u Amsterdamu. Troškovi sudelovanja iznosit če oko
300.000	dinara. Starešinstvo se za sada obratilo nekim nadležnim fakto* nrna za podporu. Poduzeče »Putnik« izradilo je provizorni proračun za Put u Amsterdam. Pisarna JSS ovlaštujc se da pribavi sve ostale nužne informacije. — Sestra-načelnica Jugova izveštava da je prednjački tečaj za članice preložen na 22. oktobra. Moli da bi se taj tečaj obdržavao na Taboru radi Iaglje prehrane polaznica. Savez če se obratiti na Soko I.
Brat Švajgar izveštava o sadržimi sokolskog kalendara. — Interno.
XIX. sednica starešinstva JSS 29. augusta 1927
Prisutni: starosta Gangl, Čobal, Fux, Jeras, Jugova, Juvanec, Kajzelj, Kandare, Marolt, Milost, Račič, Švajgar, Zelenko. Ispričani: Franke, Ludvik, Mešek. — Brat starosta izveštava, da je od dra. Biankis nija stigla zahvalnica na našu čestitku. — IV. prednjački tečaj bio je Zaključen u nedjelju, pa se brači polaznicima priredio u počast op ros ^ ta j ni izlet. — Sad sc siprovadaju predpriprave iza I. prednjački tečaj članica. — Tajnik brat dr. Fux izveštava, da se komanda ljiubljansikog zandarm. puka zahvaljuje za izraženo saučešče povodom smrti .njeziinog komandanta. — Na predlog sestre načelnice zaključuje se, da če pre* hrana polaznica prednjačkog tečaja biti u restauraciji na Taboru. — Na predlog brata Marolta u ime fonda- za nezgode zaključuje se, da se doznačuje sokolskom društvu u Splitu Din 360 za naraštajku Veselu Segvičevu i društvu Makarska Din 270 za brata Ivu Montanu. — Brat
Jeras predlaže, da se uvaži molba župe Tuzla, koja namerava izdati dva Tyršova dela. Odobrava se. — Brat Svajgar prama glasilu »Zdravlje i Sila« iznosi statkstičko stanje bugarskiih Junaka. Prima sc do znanja.
—	Interno.
XX.	sednica starešinstva JSS 5. septembra 1927
P risu trni: starosta Gangl, Čobal, Franke, Fux, Gregorin, Jeras, Juvanee, Majzelj, Kandare, Ludvik, Marolt, Milost, Murnik, Poženel, Račič, Svajgar. Ispričani: Jugova, Mešek, Zelenko. — Brat starosta predlaže, da se poljskoj brači i sestrama te celom poljskom narodu izrazi saučešče povodom elementarnih nepogoda, koje su s n a šle njihovu zemlju. Prima sc.	— Dalje	izveštava, da	društvo	Biograd na moru moli
da bi Savez bio	zastupan	na proslavi	njihove	20»godišnjice i razviču
barjaka. Zaključuje sc izamolit brata dr. Buiča, da Savez zastupa na ovoj proslavi. — Brat Svajgar izveštava glede redakcije sokolskog kalen* dara za god. 1928. — Brat Čobal izveštava u verzi sa ovim izveštajem, da jc šahiranje celokupnog matcrijala udešeno tako, da če sve blago* vremeno biti u štamparni. Kalendar imade foezuvetno izači meseca no* vembra, jer od toga je u velikoj meri ovisan i sam uspeh. — Brat Nišavič izveštava, da je uzalud več dva pojta pokušao da provede reviziju župe Veliki Bečkerek i to s razloga jer su u oba slučaja župski funlkcijonari bili odsutni u drugim poslovima i ako su bili kako od Saveiza tako i od brata Nišaviča blagovromcno obavešteni o reviziji i o dolasku delegata. Navedena revizija odreduje se iza skupštinskih izbora. — Brat Marolt podlnosi izvesta j o proslavi »Prosvete« u Sarajevu i o njegovom posetu župama: Mostar,	Split, Šibenik, Reka.	Izveštaj	se “prima do znanja
i umoljava brata	referenta,	da o raznim	pitanjima, za koja su potrebni
posebni zaključci, sačini kratke beleške i iste predade brači nadležnim referentima. — Interno.
XXI. sednica starešinstva JSS 12. septembra 1927
Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Jeras, Juvanee, Jugova, Kajzelj, Marolt, Milost, Murnik, Ludvik, Račič, Zelenko. Ispričani: Čobal, Kandare, Mešek, Poženel, Svajgar. — Brat starosta izveštava u stvari »Sokolskog Glasnika«. Budžet »Glasnika« usled ovogodišnjih večih nepredvidenih potreba znatno jc prekoračen, pa sc ukazuje prekoračenje od Din 25.000, što se imade pokriti iz koje druge stavke proračuna. Zaključuje se u izda vanju »Glasnika« provesti što veču štednju u opsegu, pa naredni broj imade izači kao dvobroj. — Gradevni referent br. Zc* lenko predlaže temeljem poslanih načrta i proračuna, da sc dozvoli društvu u Cerknici gradnja vlastitog doma. Prima se. — Na predlog brata Marolta doznačuje se iiz fonda za nezgode sokolskom društvu Ljubljana I Din 400 za člana Franca Klemenca. — Interno.
XXII. sednica starešinstva JSS 19. septembra 1927
Prisutni: starosta Gangl, Franke, Fux, Jugova, Juvanee, Kajzelj, Kandare, Marolt, Mešek, Milost, Murnik, Vidmar, Zeleniko. Ispričani: Čobal, Gregorin, Jeras, Ludvik, Svajgar. — Sokolsko društvo u Leskovcu razaslalo je molbu za podporu kod gradnje vlastitog sokolskog doroa
i naknadno Savez molilo ,za odobrcnjc. Predlog, da sc sabiranjc doprinosa ne dozvoli po čitavoj državi, a društvo da se uputi na župu, da mu ona dozvoli sabiranjc na svo.m teritoriju, odobrava se. — Molba župc Split., da srni j e u narednom foroju »Soikola na Jadranu« doneti neke tchničke prevode iiZ českoga, uvažujc se, pa če se o torne obavestiti ČOS. Župa Celje izveštava, da če 2. oktobra obdržavati odborsku sednicu, na kojoj če o sokoliskoj štampi držati referat brat dr. Hrašovec. IPrima se do znanja time, da župa izvesti Savez o toku sodnice. — Ministarstvo vojske i mornarice ni je uvažilo molbu sokolskog društva u Dubrovniku, da bi se proslava Gjurgjevog dana preložila na nedel j u. Načelnica sestra Jugova izveštava o prijavama za prednjacki tečaj članica. Po* zivlje starešinstvo, da prisuštvuje otvorenju tečaja. — Interno.
iz TEHNIČKOG ODBORA JSS —
IV. savezni prednjacki tečaj za članove
Od 1,—28. augusta održavao se u Ljubljani prednjački tečaj za članove. Prema zaključku glavne skupštine u Beogradu odredeno je to vreme za tečaj zato, da bi ga mogli i učitelji i đaci posetiti, jer Pada baš u doba velikog školskog odmora. Upr kos toga bilo je u tečaju više drugih profesija no onih, za koje je bi o tečaj u stvari zamišljen. Svega je bilo 27 tečajnika skoro iz svih župa našeg Saveza. Tako su bile zastupane sledeče župe: Banja Luka (društvo Banja Luka), Beograd (društva Beograd Matica, Srem. Mitroviča), Bjelovar (društvo Bjelovar), Celje (društvo Celje), Kranj (društvo Škofja Loka), Ljubljana (društvo Šiška), Maribor (društva Maribor, Črna pri Prevaljah, Studenci, Ptuj), Mostar (društvo Nikšič), Novi Sad (društva Novi Sad, Sombor), Novo mesto (društvo Karlovac), Osijek (društva Osijek, Brod n. S.), Skoplje (društvo Skoplje), Sarajevo (društvo VarešsMajdan), Tuzla (društvo Tuzla).
Materijal bio je odličan. Imali smo foraču tečajnike sa spremoim višeg odelenja te se je njihovom pažljivošču i ozbiljnošču moglo postiči i ono šta se je u početku izgubilo z-bog kasnih prijava skoro sviju društava. U buduče morače društva više voditi računa o prijavljivanju, Jer od toga mnogo .zavisi raspored i organizacija tečaja. Prehrana i stan tečajnika bili su zajednički, kurzisti su se ponašali vrlo ozbiljno i ispravno i time dokumentirali, da pravilno shvačaju misiju, za koju su bili poslati. Na kraju tečaja Sokolski Savez u počast kurzista IV. predinjačkog tečaja Priredio je celodnevni izlet u okolinu Ljubljane uz učešče ostale brače lz ljubljanskih društava. Posle lepog i iskrenog veselja brat savezni sta* •'ešina oprostio se sa tečajnicima lepim rečima bodrivši ih na uspešan sokolski rad i želeči im mnogo uspeha u sokolskom poslu. Nekoliko ^rače tečajnika zablagodarilo je bratu starosti na njegovom sokolskom savetu napominjujuči mu, da če nastojati svom snagom, da sve šta su naučili i čime su obogatili svoje sokolsiko znanje, primene u svojim s°kolskim društvima i tako pomognu ostvarenju sokolske ideje.
Još iste je noči priličan broj tečajnika odputovao svojim kučama, a ostali su krenuli u svoja sokolslka društva u toku sutrašnjeg dana.
Kratko smo vreme bili zajedno ali ipak smo oilmaih osetili, da smo isto i da želimo postiči isto. Sada kada su već u svojim društvima, želimo im što boljeg rada i napretka a uspeh sigurno neče izostati i to u skoroj budučnosti.
—* IZ PROSVETNOG ODBORA JSS ••*•
Proslava 1. decembra. Sve bratske župske i društvene prosvetne odbore upozorujemo na poziv Starešinstva JSS radi proshive državnega i sokolskoga praznika 1. decembra. Ujedino molimo župske prosvetne odbore da pošalju Starešinstvu JSS (prosvetnom odboru) kratke pregledne izveštaje o moralnom uspehu toga dana u svojim društvima i tačno navedu, koja društva su proslavila 1. decembar, a koja nisu. Ona društva, koja ne prirede proslavu, neka župe pozovu na odgovornost.
Sokolska župa u Tuzli izdala je na srpsko*hrvatskom jeziku dve kratke igre »Pod zastavu Tyršcvul« (sokolska propagandi s tička igra u 1 činu) i »Sokoliči« (scena za sokolski naraštaj). Ovc igre preveo je iz českoga jezika br. Vojislav Bogičevič i mi ih za naše sokolske pozorniee tplo preporučujemo. Broširana knjižica stoji 6 Din s poštarinom i na* ručuje so kod sokolske župe u Tuzli.
Župske tromesečne prosvetne izveštaje poslale su nam do sada župe Banja Luka, Mostar, Split, ŠibeniksZadar i Tuzla. Gde su ostale župe? Bratski pozivamo župske prosvetne odbore, da vrše u rodu svoje dužnosti!
Kratki govori pred vrstom. U 21.—22. broju »Sokolskoga Glasnika« god. 1У26. bila je dodeljena prosvetnim odborima pojedinih župa po jedna (odnosno po 2) teme za sastav kratkoga govora pred vrstom. Ove naloge nisu još do danas izvršili prosvetni odbori sledečih župa: Beograd, Sarajevo, Novo mesto, Kranj, Skoplje, Bjelovar, (Zaječar), Vel. Beokerek, Split, Niš, Mostar, Sušak*Rijeka.
Pred novim pripravama
Nastupom hladnijih dana mož e mo smatrati sezonu javnih nastupa zaključenom. Moguče da če još po koje društvo pokušati borbu sa vremenom, no veči deo nastupa več je dovršen. Minuo je veličanstvoni slet na Taboru, dovršeni su razni župski, okružni i društveni n^istupi, pa eto opet dolazi doba tihog, neumornog rada po vežbaonicama, a jed* nako se i naši prosvetni odbori spremaju na svoj rad medu članstvom, naraštajem i decom. No kakova je bilanca ovogodišnjih javnih nastupa. Vcčinom su sva ona društva, koja su priredila javne nastupe, stvorila svoju dužnost i poduzela sve, da su nastupi dobro ispali. Imade još nekoliko društava, ikoja nisu javno nastupila. Gdegde još uvek prevla* dava mišljenje da nije potroban evakogodišnji javni nastup. To su redo« vito jcdinicc, koje od sobe ne mogu ništa pokazati i koje su stalno upučene na pomoč drugih društava. Pitanje jo sada, da li je torne uzrokom neradinost ili aipsolutna neugodnost prilika u dotionom kraju. Smatramo, da je dužnost naših župa i okružja, da sada po zalključenoj sezoni prouče prilike i sa takovim društvima zaključe čisti račun, kako ne bi bilo nepotrebnog balasta u organizaciji. Javne vežbe su dovršene. No ni iz daleka još nije izrabljen program sokolskog rada u slobodnoj
prirodi u jesenje doba. Koliko god to još dopusta vreme, neka se vrši vežbanje na letnim vežbalištima, a preporuča se, da sva društva načine najmanje po jednu hodnu vežbu u odorama u okoliš svojci* domicila. Neka se sakupi decu i naraštaj i neka ih se povede u prirodu, da se onde naužiju slobode, vazdulia i veselja. Neka sc krene ina propagan« dističke izlete, na kojima neka se razlježe naša pesma, neka se raduje svaki pojedini. Neka nas hladna vremena ne uspavaju, več sc odlučimo i krenimo!
Do godinc nas čeka pokrajinski slct u Skoplju. Spremajmo sc za njeg u vežbaonicama, štedimo novac več sada, da nas pode šta više, da vidimo naše najjužnijc krajevc. Ovaj slct kraj ostalog neka nam bude poučno putovanje od skrajnih zapadnih meda pa do toplog juga, gdc razvija svoj rad župa Kraljeviča Marka. Naše Sokolstvo mora u Skoplju nastupiti i brojem i vrednošču najuizornije!
Bračo prosvetitelji vi pako pripravite sve za uspešan rad. T a župski prosvetni odbori doskora čc vas pozvati na sastankc, da s vama prirode program i način rada ove jeseni i zime.
Starešinstvo JSS.
Sokolska omladino u sokolske redove!
Otvorila su se vrata škola, sredmjoškolskih i universa. U gradove je opet nagrnula omladina da se spremi za svoj životni poziv. No na žalost-za velik deo te omladine, ko j a traži života, vrata naših sokolana zatvo* rena su, nepoznata su im. Šta više imade lep broj te omladine, ko j a se na grudima resi sokolskom značkom, ali n dvoranu niti ne zaviri. Voli da šeta prašnim ulicama i trgovima, da sc pari u zadimljenim i smrad» nim kavanama, nego da zađc u sokolanu, gđe bukti i vrije život, gde evate mladost, gde kraljuje zdravlje. Omladino, ti koja još ne znaš šta je Sokol« stvo, dodi, započni radom, upoznat češ ga, zavolit češ ga. Bračo i sestre Vi, koji ste ostavili svoje domove,, nastavite svojim radom, ta svestan Soko ne može odoljeti svojoj duši i srcu, velikoj žudnji za sokolskim radom. Jedan deo vremena posvetite sokolskom radu, jer znajte, da ste samo onda pravi Sokoli, ako svesno vršite sokolske dužnosti, kojc sc ne sastoje samo u bučnim zabavicama, nošenju znaka, nego u iradu u dvo* rani, na vežbi medu bračom i sestrama. Na posao tko je Soko i Sokolica!	Starešinstvo	JSS.
Za „Sokolski Glasnik"
Na izmaku smo godine, u oči zasedanja odborske sodnice Saveza, kada če se polagati račun o radu i neradu pojedinih jedinica. Tada če se vidjeti tko je šta radio u bilo kojoji grani sokolskog rada, a vidjet če sc ko je ometao svojim neradom. Ako igde, a to baš u pogledu sokol* ske štampe možemo več danas ustvrditi, da je vladao skrajnji nehaj. Uz redke i časne iznimke, kako po župama, tako' i po društvima pokazivalo se malo razumevanja za glavno srcstVo propagande, za štampu, a naipos seb za »Sokolski Glasnik«. Taj nehaj pokazao se kako u moralnom, tako i u materijalnom pogledu, pa je eto doveo u pitanje i saniu opstojnost sokolske štampe. Može li to da bude, sme li to da bude. Kome od toga Poruga i sramota, negd samim nama. Svi Vi, koji osečate da su ovi reci upravljeni Vama, trgnitc se za vremena, popravite što ste zanemarili, jer
sud sokolske časti i ponosa neče izostati, a biti če to teži, to oštriji, što čete dalje trpeti, da Vašim nehajem propadaju teškom mukom stečene sokolske tekovimc. Bračo i sestre vršite dužnost. To je ljudski, bratski i pošteno. Vi koji »Glasniku« bilo išta dugujete pošaljite zaostalu pret* platu, a Vi, koji hočete da budete Sokoli, zasvedočite to radom, pa pora« dite na proširenju »Sokolskog Glasnika«, pribavljajuč mu nove pretplat* nike i šireč ga u narodu da se tako populariše naša misao. Na posao, na dužnost za našu štampu, za našu pisanu reč!
Sokolske knjižnice
Mnoga naša, društva nemaju još ni najskromnijih knjižnica. Za propagandu sokolske ideje, za utvrdenje sokolske svesti je sokolska knjiga svakome od nas neophodno potrebna. Lepe knjižnice su več po svojoj nutarnjoj vrednosti od velikog propagandističkog značenja i po* moču njih svako društvo može da dobije ugled medu narodom. Župski prosvetni odbori vodite ta on o evidenciju o knjižnicama kod svojih društava!
Društvenim i župskim prosvetnim odborima!
Sve društvene i župske prosvetne odbore bratski upozorujemo, da odmah sastave prosvetne programe za tekuču jesenju i zimsku dobu. Zapoenite sa što intenzivni j im prosvetnim radom u svojim jedinicama. Gradivo za sastav i izvodenje prosvetnih programa nači čete u »Sokol* skom Glasniku« predašnjih goddna, u sokolskoj literaturi i u kratkim govorima, koje su izradili prosvetni odbori pojedinih župa i ikoji su bili umnoženi i razaslati svima društvima. Sestavite i provađajte pro* svetni program, koji odgovara mesnim prilikama vašega kraja. Ne su* zujte se samo na prosvetno delo strogo sokolske sadržine, več vaspita* vajte narod u opštern kul tu miom, prosvetnom i gospodarskom pravcu. Ponavljamo ponovno, prilagodite prosvetni rad mesnim prilikama. Sveta je dužnost sokolskih prosvetnih odbora, da osnivaju analfabetske te* čajeve, gđe se god ukaže potreba.
Župski prosvetni odbori dužni su da pruže bratsku pomoč u pro* svetnom radu svima svojim društvima. Pomažite ih savetovanjem, pri* bavite si stalan kadar spremnih predavača. Dobar govornik još uvek nije spreman predavač. Priredujte jedno ili višednevne sokolske pro* svetne škole. Zadite medu društva i medu narod, razlažite sokolsku ideju, širite Sokolstvo po našoj' zemlji.
Sokolska prosveta nije nešta posebnog u Sokolstvu, ona je sastavni i nerazdruživi deo sokolskog rada; pa je kod razdelenja i potanjeg rada opširnog sokolskog programa neophodno potrebita. Bračo i sestre budite toga svesni i — redite!
„Put u sokolski život“
Brošuricu pod ovim naslovom, šta če ju razdeliti sva društva deci i naraštaju kod proslave 1. deceibbra, primiče društva blagovremeno. Sve župe bratski molimo, da nam pošalju odmah taono naznačen broj koliko komada brošurica imademo poslati njihovim jedinicima. To nam je neophodno potrebno da možemo ustanoviti nakladu. —
Župske prosvetne odbore molimo, da nam redovito šal ju izveštaje
o	prosvetnom radu u svojim jedinicama.
Obletnica rođenja pesnika Župančiča
Oton Župančič slaviti če 23. januara 1928. god. 50«godišnjicu svoga rodenja. Župiski i društveni prosvetni odbori neka upozore svoje članstvo na ovaj dogadaj iz života prvaka slovenskih živih pesnika.
*
Sokolski film o Vlil. svesokolskom sletu u Pragu 1926. god. treba da vidc sva društva, koja u svome področju imaju kinematograf. — Ponude zahtevajte od gospodarskog odseka JSS. — Film je dug 2098 m.
*
Sokolski dan za god. 1926. (VIL iskaz). Daljni doprinosi za sokolski dan jesu sledeči: Sokolsko društvo Vrgorac Din 100, Novo mesto Din 302-20, Janjina Din 20 i Bileca Din 50. Do sada za sokolski dan pri* poslalo je svoje doprinose 243 društava. Gde su ostala društva?
JZ ZUPA ++++++++++++•*+*+
IZ ŽUPE VOJVODE PETRA MRKONJIĆA — BANJA LUKA
Na ovogodišnjoj glavnoj skupštini župe donešen je zaključak da se ove godine župski slet ne održava, nego da se održi javna vežba u Bihaću. I ta je vežba održana 19. juna uz upravo sjajan odziv članstva. Požrtvovnost članstva je bila velika. Društvo iz Prnjavora prevalilo je kolima 45 km, društvo iz Mrkonjič Grada 62 km. Vežbalište bilo je ure* đeno u logoru kod sela Žegora, 2 km od grada. Sam doček bio je lep i srdačan, da nas je upravo iznenadio. Na Staniči je svrstana povorka 1 krenula je kroz grad na vežbalište, koje je bilo vrlo dobro uredeno. U povorci je učestvovalo 119 vežbača, 58 vežbačica, 98 muš. naraštaja, 86 žen. naraštaja, 20 muške i 49 ženske dece, te 79 ostalih članova. Posle podne održana je ponovno povorka, a zatim javna vežba, čiji je i mo= ralni i materijalni uspeh bio preko svakog očekivanja. Usled dobrog odziva članstva, te lepog i uspelog programa ova vežba je postala župskim sletom. Sve te tačke izvedene su dobro i skladno, te su učinile na publiku najlepši utisak. U veče je održana zabava na kojoj su bihačke naraštajke otpevale nekoliko lepih pesama.
Kraj ostalih priredaba u župi spomena je vredan i izlet i javna vežba u Slatini. Ovu je priredbu spremilo sokolsko društvo u Banja Luci 17. jula. U 4 sata iz jutra krenulo je društvo i stiglo oko 9 sati do logora muškog naraštaja pred Slatinom. Po podne u 3 sata u parku kupa* lišta održana je javna vežba. Ceo program sastojao se iz 8 tačaka, veči« n«m prostih i skupnih vežbi. Najbolje je uspela vežba muške i ženske dece, a veliki interes kod težaka pobudile su vežbe na preči i skok u Vls s motkom. Posle javne vežbe održano je narodno natecanje iz bacanja kamena, skoka u daljinu i trčanja. Učestvovali su samo težaci iz Slatine 1 okoline. Pobednicima su podeljene nagrade u raznim vrednosnim pred* metima i knjigama za narod. Posle utakmice povratilo se članstvo u logor gde je pod šatorima i uz vatru nastalo pravo sokolsko veselje uz pesmu i svirku. U 4 sata iz jutra povtatili su se svi učesniei izuzev muškog naraštaja u Banja Luku. Muški naraštaj se povratio, prema Programu logorovanja, taj isti dan posle podne.
Konačno još i Ključ doživio je svoje sokolsko slavlje. To je bilo 30. .jula, kad je četa Sokola i Sokoliea iz Mrkonjić Grada, njih 94 ušla pesmom u grad. Ključani su ih dotekali s ushitom i ljubavlju. Tog je dana održano sokolsko poselo sa glazbenim programom, koje je poka« zalo vanrcdnu sposobnost pojedinih članova Sokola iz Mrkonjič Grada. Slcdečeg dana održan je javan čas u kojem se naročito istakao muški naraštaj. Tako se eto i maleni Ključ probudio iz mrtvila, oživio i sprema se da osnuje sokolsko društvo.	P.
IZ SOKOLSKE ŽUPE — BJELOVAR
U danima 11.	i 12.	juna grad Bjelovar doživio	je lepu slavu, jer
se obdržavao slct	naše	sokolske župe. ,Sam .slet	nosio	je obiležjc
širokog slavenskog duha i duboke slavenske ljubavi. U gustim redovima jugoslovenski Sokoli poplavili su Bjelovar, svesni, da su oni nosioci jedne velike ideje, a šta je glavno, sam slet je održan kraj lepog i divnog vre* mena uz ogromno sudelovanje gradaijstva i seljaštva. Slctsko slavlje započelo je več /U subotu dočekom prvih gostiju iz podravskih strana, te iz Zagreba, Križevca i drugih mesta. Na večer bila je priredena sve* čana akademija. Sve tačke izveli su muški i ženski članovi, te naraštajci sokolskog društva u Bjelovaru. Posle akademije sve se zaputilo na sta« nicu da dočeka ljubljanske Sokole, pa je doček doista b o dirljiv i srda« čan.	Sledečeg dana,	rano	u jutro dođoše Sokoli iz Daruvara,	Slatine, Na*
šica	itd. Do podne	održana su natecanja i pokusi, a	u 11	sati krenula
je povorka na stanicu da dočeka zagrebačke Sokole, kojima je takoder bio spremljen srdačan doček. Po podne na sletištu došlo je do vrhunca zanosa i oduševljenja. Svi nastupi i vežbe bile su izvedene vanredno, a prvu i največu pohvalu odneli su ljubljanski Sokoli. Nakon dovršene javne vežbe započela je akademija gostiju, na kojoj su se naročito istak« nuli članovi i članice obih zagrebaokih sokolskih društava. I tako je sam slet uspeo va.n svakog očekivanja. Jugoslovensko Sokolstvo slavilo je zasluženo slavlje, jer je pokazalo svoj sokolski rad.
No osim toga bilo je u župi i drugih priredaba. Tako je sokolsko društvo u Daruvaru na 10. jula priredilo javnu vežbu, a u veče akade* miju. Na javnoj vežbi osobito je uspeo nastup Sokola*seljaka iz Uljanika, koji su na Vidovdan priredili svoju javnu vežbu sa najboljim uspehom. Akademija je takoder podpuno uspela, pa se na njoj istakao prednjački zbor bjelovarskog Sokola.
Iduć kronološkim redom vredno je zabeležiti i oproštajno selo, koje je priredilo sokolsko društvo u Bjelovaru svom odlazečem članu i članu starešinstva župe generalu Spasoje Tešiču. Bilo je to 12. jula o. g. kada je priredena akademija na koju je naročito došla i sokolska četa iz Pavijana. Kako vežbe na spravama, tako i ritmičke izvedene su savr* šemo. Pod konae akademije društveni se starešina oprostio od brata gene* rala, a koji je odgovorio plamnim govorom, naglasiv da veruje u pobedu Sokolstva, jer je njegovo polje rada uzvišeno i sveto. Osim ovih priredbi obdržavalo je javnu vežbu i sokolsko društvo u Garešnici, koju su pose* tila sva okolišna društva. Na 14. augusta župa je održala u Hercegovcu svoj okružni slet na kojem je sudelovalo 350 članova, pa je baš ovaj slet pokazao unutarnju vrednost bjelovarske župe. Konačno mora se spo* menuti i javnu vežbu virovitičkog Sokola, koji se nakon prošlogodišnje
krize lepo oporavlja, pa je to najbolje pokazao tok i ispad same javne vežbe. Na žalost trpimo i jedan bolan gubitak. Vredna članica sokolskog društva u Slatini Bosiljka Đ. Rakičeva ostavila je naše redove. Pokojna draga nam Bosa, bila je -uzor član.ca medu našim članstvom, a tako i u gradanskom životu. Svojom preranom smrti naročito je ražalostila svoje roditelje, kao i svu svoju rodbinu. Sokolsko društvo sa svim svojim članstvom ispratilo je dragu pokojnicu do večnog njenog pocinka. Na otvorenom grobu oprostio se je u ime društva brat starešina dr. Miloš Radančevie sa dirljivim govorom sečajuči se vrlina pokojnice, a upravljajuči roditcljima naše saučešče. — Vječna joj pamjat! L ić.
IZ SOKOLSKE ŽUPE ŠUMADIJSKE - KRAGUJEVAC
Na pravoslavne Duhove održala je šumadijska sokolska župa u
-	Kragujevcu svoj drugi sokolski slet, koji je na značenju to više dobio, što se istovremeno -obdržavao i invalidski kongres. Do podne prvog dana Položeni su venci na vojničke grobove i na grobove čehoslovačkih heroja, koji su za vreme okupac je bili streljani od austrijskih vlasti. Podstarosta našeg Saveza, brat kajzelj, položio je u ime celokupnog Sokolstva lep » Venac uz dirljiv govor. Posle ovog poklona održan je zbor na kome je progovorio brat Pera Lazarevič iz Beograda, koj je lepo naglasio budučnost Sokolstva. Po podne u 4 časa obdržavala se javna vežba u kojoj su učestvovali Sokoli i Sokoliee šumadijske župe i vojniei 19. peša* d:jskog puka, inžinjerska podoficirska ško-la, artilerijska, mornari itd. Sve su vežbe vrlo lepo uspele. Svim sokolskim priredbama prisustvovali su ministar soeijalne politike i kraljev zastupnik general Jovanovič. U veče priredena je u oficirskom domu ugodna zabava, dok je kraguje* vačka opština odlične uzvanike i goste počast.la naročitim banketom. V.
IZ SOKOLSKE ŽUPE — LJUBLJANA
Sokolska župa Ljubljana ovc je god ne snašala velik teret sokolskog dela, a snašala ga dragovoljno i s radošču, jer je tako doprinela jedan vclik deo uspehu opšte stvari. Bez obzira na to, da su sile bile zaposlene °ko priredbe pokrajinskog sleta, rad je u župi bio jak i intenzivan. Taj rad opisati teško je, tek čemo da pabirčimo po nizu priredaba, da se barem u bledoj slici vidi životna snaga ove župe.
Sokolska društva župe priredila su čitav niz javnih telovežba. Tek da spomenemo vežbu štepanjskoga Sokola, koja je dobro uspela, pa vežbu Sokola na Viču. Nadalje Sokolsko društvo Ljubljanasmatica priredilo je na Tclovo po podne na vrtu Narodnog doma lepo organizovanu vese« licu u korist podignuča spomenika kralja Petra I. Oslobodioca. Na žalost ovo društvo imade zabeležiti i dva bolna gubitka smrču brata inžinjera Viktora Zupanca, agilnog društvenog člana i sestre Tončke Cotmanove, bivše članice društvenog prednjačkog zbora. Obojici je društvo iskazalo dužno počast i zadržače lep spomen.
Od župskih manjih društava zameran rad razvija sokolsko društvo u Ribnici. K.ako nam je ova godina u velike godina sokolskih jubileja, to se i sokolsko društvo u šiški odlučilo -da proslavi 25*godišnj':cu svoga Postanka. Proslava se obdržavala 8. augusta- o. g. Brat Ivan Zakotnik istog je dana slavio i svoju 25*godišnjicu što je starostom ovog -društva, pa mu ie zato i društvo priredilo podokn cu. Sledečeg dana do podne održana je
svečana skupština, kojoj je prisustvovao i savczni delegat podstarosta brat Kajzelj. Bilo je tu izrečeno više lep h i žarkih govora, a naročito se ista« kao načelnik brat Jaka Jesih. Po podne obavilo se otvorenje letnog vež* balista sa javnom vežbom uz veliko prisustvovanje gradanstva i naroč tu počast društvenim barjaeima.
Za Šiškom nije zaostalo naše Grosuplje, koje si več nakon tri godine postanka prošlog meseca otvorilo malem, ali lep sokolski dom. Ovu slavu posefilo je mnogo gostiju iz Ljubljane, a odličan je bio poset bracc iz okolišnih mesta. Javna vežba pokazala je da društvo imade dovoljno sile za uspešan rad. Otvoren je sokolski dom i u društvu Velike Lašče sa govorom saveznog staroste br. Gangla i javnom vežbom.
Konačno spomenut nam i javnu vežbu sokolskog društva na Ježici, koju je posetio velik broj ljubljanskih Sokola sa delegatom Saveza bratom Kajzeljom. Vežba ispala je dobro. Još je i sokolsko društvo Litijasšmartno 14. augusta o. g. priredilo svoj nastup. Sve vežbe, kako proste, tako i one na spravama pokazale su da imademo odlične vežbače. Naročito valja po* hvaliti odelenje iz Trbovlja. I sokolsko društvo Ljubljana II priredilo je . sa odličnim uspehom javnu vežbu na vlastitom letnoro vežbalištu.
I tako eto vidimo da u ljubljansko j župi imade života i rada, a što je glavno i uspeha.	Sl.	N.
IZ SOKOLSKE ŽUPE MARIBOR
I ako taj naš izveštaj neče' biti obilat, a ono če se opet videti, da se u župi kreče i radi. To se najbolje odražava u raznim priredbama. Od tih treba prvu spomenuti javni nastup sokolskog društva u Mariboru. Bilo je to 11. juna kada je Soko predložio bilancu svoga rada, koja je svakog zadovoljila. Samu javnu vežbu otvorilo je odelenje podoficirske škole, a onda je redom sledio jedan nastup za drug m, koji su svi bili lepo izvedeni. Naročito se istakla omladina, kako u vežbama, tako i u igrama, te pokazala kako Sokolstvo znade spojiti korisno sa ugodnim.
Kako smo več javili, veliku sokolsku svečanost u Ptuju omela je kiša, pa je morala izostati javna vežba. Da bi se ptujski Soko odužio ponovio je jedan deo svečanosti. No na žalost vreme i ovaj puta nije poslužilo, ali vežbači i gosti uzdržali su postojano, pa je tako društvu osiguran bar nekakav materijalan uspeh. Šteta samo da se nije moglo položiti račun rada u punom opsegu, koji je naročito kod naraštaja obilan.
U nizu priredaba lepo sc isti če i okružni slet koroškog sokolskog okružja, koji je bio prireden na periferiji župe u Slovenj gradcu 16. juna Mnogo se tražilo truda i rada da se polučio potpuni moralni i materijalni uspeh. Sva društva ovog okružja pohrlila su na ovaj slet, a ugodno se dojmio dolazak brače iz Maribora i Studenca. Sam slet izveden je po određenom programu, a neke izvedbe b le su izvedene uzorno. Kod same povorke jasno se videlo da se naša ideja širi, pa je pozdrav Sokolstva doista bio triumfalan. Istina nije uzmanjkalo grešaka, kao svuda, ali sve se to izgubilo pred silnim moralnim dojmom, kojeg su izazvala brača i sestre.
No van sumnje največa i najlepša priredba beše otvorenje sokolskog doma u Ljutomeru. Več u predvečerje proslave oživio je stari taj gradič usled priredbe bakljade i svečane akademije. Uz vežbačke tačke redale se i muzičke. Sledečeg dana oduševljenje je još više poraslo, a naročito kad je mestom krenula svečana povorka, koja se osobito isticala i svojim
aranžmanom i ukusom. Povorka se zadržala koti novog doma, gde sc obavio svečani akt otvorenja. Održano je tom zgodom više svečanih govora, a onda su vrata doma otvorena uz pueanje strelaea i gruvanje mužara. Dakako i ova, kao svaka prava sokolska priredba završena je javnom vežbom, koja je uspela sjajno. Ljutomer izgradnjom ovog doma osvetlao si lice, pa jc pokazao da mu je mnogo stalo do zdravlja duševnog i telesnog njegovih meštana, a naročito omladine.	J.
SOKOLSKA ŽUPA MORAVSKA — NIŠ
Jedan sokolski jubilarac. Od sokolskih društava moravske župe ■stiče se svojom agilnošću sokolsko društvo u Leskovcu. Zasluga je to “gilnog sokolskog radnika brata staroste Živ. D. Obrenoviča, koji evo slavi 30=gcdišnj:cu sokolskog rada.
Živ. D. Obrenović dugogodišnji starosta sokolskog društva u Leskovcu
Sokolsko društvo u Leskovcu njegovo je. čedo i on ga evo več kroz trideset godina vodi agilno i sretno. Od početka osnutka društva sav teret rada pao je na njegova leda. Ne samo da je bio vodom i učiteljem,
več je i posizao u svoj džcp, da namakne sve ono, što je društvo tre* balo za svoj procvat i porast. No nije on svoj rad suzio samo na Lesko* vac, već je osnovao društva i u Pečenjevcu i u Vlasotinoima. Hiljadu članova prošlo je kroz njegove ruke, a samo društvo neobično se razvilo. Ove je godine razvilo svoju zastavu, a na najlepšem je' putu, da pod upravom jubilarca podigne i svoj vlastiti dom. Retki su oni, koji su ovako kao brat Obrenovič shvatili značaj Sokolstva, a imajuči pred očima uvek isti cilj: snažnu i spremnu naciju za velike zadatke koji joj prodstoje. Sokolskom jubilarcu, marnom radniku na sokolskoj njivi srdačno česti* tamo uz zelju, da i dalje vodi i radi na korist naroda i domovine. Zdravo!
IZ SOKOLSKE ŽUPE SUŠAK-RIJEKA
Ovogodišnja kupališna sezona u našem Primorju privukla je silu stranaea, pa je u inače tihim primorskim stranama život se neobično pro* budio. Tu priliku upotrebila su mnoga društva naše župe, da razviju što življi rad i da deluju propagandistički u korist naše ideje. A da je to od potrebe pokazao je najbolje izlet susačkog sokolskog društva u Malinsku, gde je priredio javnu vežbu. Ova vežba bila je vanredna, pa su si sušački Sokoli osvetlali lica ne samo pred našom, nego i pred brojnom čehoslo* vačkom publikom. Ove nam ,se godine mnogo istaklo sokolsko društvo u ubavom primorskom mestu Selcima. Za ovo društvo može se punim pravom reči, da je ono središte celokupnog života i nacijonalnog rada u tom mestu. Održalo je svoju javnu vežbu na 17. jula, pa su na istu pohrlila brača iz Novog i Crikvenicc. Sve su tačke bile lepo izvedene, a sama vežba odlično posečena. Jedna od najlepših priredaba rek bi da je bio V. slet prvog župskog okružja u Baški. Oko dve hiljade po* setilaca našlo sc toga dana u Baški i svi su kao jedan odušcvljeno klicali Sokolstvu. Sama pako javna vežba uz prigodne govore okružnog načelnika i župskog staroste uspela je nad svako očekivanjc. Kako uopšte sve priredbe u ovoj župi nose svoj naročiti karakter, pokazala nam i proslava razviča naraštajskog barjaka u Dragi, koja je okupila lep broj Sokolstva i pretvorila se u pravo narodno slavlje. Dakako da je i tom zgodom priredena javna vežba i akademija pokazala lepe rezul* tate sokolskog rada. Sprcmala se još i proslava 20*godišnjice sokolskog društva u Crikvenici, ali sresko poglavarstvo zabranilo je proslavu s razloga javne sigurnosti, jer je i novoosnovani hrvatski Sokol u ta j dan najavio svoju priredbu. Društvo se pdluč.lo tada da tu proslavu održi u jeseni. Ove godine naročitu agilnost pokazalo je III. okružje župe, koje je razvilo intenzivan rad i priredilo više priredaba, ,a naročito novoosno* vanih društava.
Na pravoslavne Duhove održa III. okružje župe »Rijeka« svoj nada* sve uspeli okružni slet u Ogulinu. Broj od 250 vežbača na jednom okružnom sletu jednog okružja -koje je najnesretnije koncentrisano i koje imade vrlo loše i teške veze govori više nego i jedna reč. U povorci je bilo preko pet stotina vežbača i odoraša. — Na sletu pak u gimnazij* skom dvorištu, koje je bilo tako reči krcato sa svetom bilo je preko hiljadu ljudi, a ako pribrojimo sve one, koji su i preko ograde gledali taj se broj skoro podvostručio. Na sam dan sleta započeše lakoatletska natecanja. — Oko podne več je Ogulin bio preplavljen sa Sokolima. Oko 11 sati pošla su brača na grob Gige Joviča, gde je brat dr. Tomašič
kratkim slovom spomenuo zasluge pokojnika. Nakon održanja pokuša i ručka, razvila se povorka mestom, a onda je sledila javna vežba. Oko osam sati održana je okružna konferencija uz sudelovanje izaslanika zupe brata Vasica, na kojoj su se pretresla mnoga važna pitanja. Još vise nego posle podne nagrne svet na večernju akademiju, gđe se odvijala tačka po tačka, a ogulinska deca, kao pre na vežbi odnela su silan pljesak i odobravanje. — Članice iz Gospiča izvele su uzorno vežbe sa Palicama. — Odobravanju i pljesku nikad kraja. — Nakon završene aka« demije proglasi okružni načelnik rezultate natecanja i srdačnim rečima Pozdravi sve prisutne. Time bi završen oficijelni raspored sleta, a zatim se nastavi do poslednjeg vlaka nevezana zabava uz pesmu i ples. — Lep znak života pokazalo je sokolsko društvo u Korenici. Radi raznih okol« nosti ovo je društvo prestalo biti aktivno i obustavilo skoro Svaki rad več pred dve godine. Glavni je razlog što ovo malo, zdravo i lepo me* stance pod planiinom Plješivicom ne imadaše spremnoga prednjaka. Osnovano je godine 1905. pod preteškim prilikama austro«madžarskc vladavine. Radilo je do rata lepo i sudelovalo sa zamjernim brojem vež« bača na nekoliko većih sletova. Kad dode rat, nasilno se prekinil započeti rad, a nesredene poratne prilike ne dozvoliše da se rad nastavi onako kako bi trebalo, tako da poslednje dve godine nije pokazivalo nikakova života. Progoni našili sokolskih radnka činovnika dodoše društvu dobro. U ovaj kraj bi premešten sokolski radnik brat Knežević i u glavnom njegovim zauzimanjem Soko oživi. Naraštaj je sudelovao na okružnom sletu u Ogulinu, gđe se pokazalo da se u društvu radi ozbiljno. 26. VI. Priredena je Vidovdanska akademija sa 10 tačaka, koja je pored moral« noga uspeha imala i zadovoljavajuči i materijalni uspeh. Radi obavešte« nosti mora se spomenuti da je društvo opet primljeno u članstvo naše гиРе, a na Koreničanima sada stoji da započeti rad nastave i ne dozvole više da ponovno dožive isključenje radi nerada i nemara. Od novoosno« Vanih društava istaklo se i društvo u Gornjim Dubvavama, koje je jula priredilo svoju prvu javnu vežbu. Nakon uspele izvedbe brat Skendrić progovorio je o značenju Sokolstva i njegovoj ideji, a progo« vorilo je i više ostale brače, ko ji su s vi istakli veliku radost, da se i u ovom mestu osnovao Soko.
I dok nam se tako prilike u župi sreduju, doživili smo ipak jedan atak »bratske« ruke. Bilo je to u Ogulinu, gde su neki, koji bi hteli da »udu Sokoli, provalili vrata sokolane i odneli konja i odvezli ga u Delnice, gde je po vlastima pronaden, a krivci predani su sudu. Ogulinsko sokol« sko društvo izdržalo je več dosta udajaca, pa če i u buduče. No izazvano znat če na putu k sokolskoj pobedi te udarce suzbiti. Uvereni smo da svakako naše Sokolstvo pobediti.
IZ SOKOLSKE ŽUPE „GAVRO PRINCIP« - SARAJEVO
Sokolska župa »Gavro Princip« u Sarajevu priredila je prigodom Proslave dvadesetpetgodišnjice prosvetnog i kulturnog rada društva »Prosvjete« na 19. i 20. augusta o. g. svoj župski slet, koji bi se prema oroju učesnika iz raznih župa mogao pravom nazvati pokrajinskim sletom. °sim društava iz župe sarajevske uzela su učešča i druš-tva iz župa: mostarske, šumadijske, užičke, banjalučke i tuzlanske. Sam slet završio
se jc sa odl.čnim uspehom, što je najbolje* dokazala mnogobrojna poseta na sletištu. Tehnička strana sleta, i ako sa veoma malim brojem tehnieki spremnih članova, izvedena je iznad svakog očekivanja. Prvi dan pre podne održalo se natecanje članova za plaketu društva »Prosvjete«. Po* bedu u natecanju odclenja odnelo je sokolsko društvo u Sarajevu, a kao pojcdinac brat Hajrudin Čurič iz Mostara. Posle podne u 4 časa počeo jc na stadionu S. K. »Slavije« javni.čas. I. Nastupila su 136 člana u pro* stim vežbama šumadijske župe, koje su vrlo dobro izvedene, uz buran aplauz publike. II. Nastup članica, 58, koje sa svojim elegantnim stavo* vima u prostim vežbama zaista pobudile opću pažnju. III. Vojniči Inži* nerije njih 76 izvodili su veoma lepo i skladno vežbe sa puškama. IV. Na* stupila su 128 Sokola seljaka iz Hercegovine pod vodstvom br. Čede Miliča, koji su sa svojim vežbama dali najlepšu tačku sleta. U svojim lepim narodnim nošnjama svi snažni lepo razvijeni,. dali su tipičnu sliku naših gorštaka, koji i pod najtežim okolnostima i materijalne bede ne žališe, da neki i po 40 km pešače do Mostara, kako bi na ovaj naš slet mogli doči. V. N as t upa 12 muške dece iz Kreke i kao posebnu tačku izvode vežbe puškama propračene sa silnim oduševljenjem. VI. Iz 15. peš. puka nastupa 108 Sokola vojnika sa vežbama puškom takoder dobro iz* vedenim. VII. Ženski naraštaj 46 na broju izvodi svoje vežbe precizno, a odmah za njima nastupaju VIII. Deca muška i ženska vežbama sa lopti* cama ukupno 16. Zatim dolaze vežbe na spravama, za koje vreme se vrši natecanje scoskih Sokola u lakoj atlctici. Svi pobednici &u dobili lepe 'darove od društva »Prosvjete«.
Na veče održana je u Oficirskom Domu akademija sa zabavom, koja je jako lepo uspela. Drugi dan sleta napravljen je u 9 časova pohod Sokola na grobove naših heroja Principa i drugova gdc su Sokoli položili venac od svežeg cveča. Brat Čedo Milič, starešina mostarske sokolske župe održao jc na grobu prigodan govor, uputivši prisutne Sokole da u ljubavi za Domovinu slede primer Naš.h Velikih Heroja. Na veče jc u Narodnom pozorištu održana druga sokolska akademija, koja jc na gle* daoce ostavila najlepše utiske. Naročito su se istakle članice sokolskog društva iz Mostara i Sarajeva i članovi iz sokolskog društva iz Užica. Tom prilikom su pobednicima sa matecanja izručeni darovi, a brat Stcvo Žakula održao je govor o Prosveti i Sokolstvu i njihovoj ulozi pre i posle rata, pun ljubavi i zahvalnosti prema »Prosvjeti« kao zašt tnici našeg predratnog Sokolstva.
U povorci, koja se je priredila prvi dan sleta, nastupilo je 169 čla* nova u odor', 66 članica u vežbačipi odelima, 58 ženskog naraštaja i 46 muškog naraštaja tc 158 Sokola seljaka. U povorci su bile tri sokolske muzike i to iz Sarajeva, Metkoviča i Nevcsinja. Povorka, koja se for* mirala na sletištu, pošla jc do doma »Prosvjete« gde je sekretar »Pro* svjete« i jedan od naših najistaknutijih nacionalnih boraca gosp. Vasilj Grgjič održao govor o »Prosvjeti«, njenom postanku, radu prije i posle rata, koji je govor sakupljcni narod oduševljcno pozdravio. Ovaj naš slet, koji je kod celokupnog gradanstva ostavio najlepše utiske, ostače nama Sokolima u neizbrisivoj uspomeni i želji da sc što pre svi ponovo sastanemo i ponovno manifestujemo našu ljubav naprama Sokolstvu i Domovini. Svih krugova ugodno se dirnula i okolnost, da jc i starešin* stvo našeg Saveza bilo zastupano po naročitom delegatu bratu Nandi
Maroltu, što jc najboljim znakom dubokog shvatanja vrednosti »Pro* svjetc« po jugoslovenskom Sokolstvu.
I kako evo rekosmo ovim sletom naša si župa u velike osvetlala lice. No to ne beše jedini njezin rezultat rada, jer se intenzivno radilo Po svim društvima kroz celo vreme god šta, a povrh toga nije se pro* Puštala nijedna zgoda, a da se ne istaknu bratske veze i sa okolišnim župama. Ovo je ,poprimilo največi izražaj na sletu šumadijske župe, gde je naša župa bila zastupana sa 56 članova i članica, a sarajevski Soko nastupio sa tri tačke. Župa osim toga ove je godine nagradena sa osobitim darom, koji če za nju biti dragocen predmet. To je grančica sa lipe Slobode, što ju bratsko sokolsko društvo u Terezini u Čehoslovačkoj poslalo sarajevskoj župi. Ova lipa zasađena je u godini oslobodenja 1918. u divizijskoj bolnici u Terezinu, u kojoj je proveo poslednje časove svoga života Gavrilo Princip, čije ime nosi sarajevska župa. Još nam preostaje da istaknemo jedno, a to je osnutak sokolskog društva u Vareš Majdanu. Novo birani društveni odbor odmah jc pristupio radu, pa gledom na njegov sastav, polet i spremu, nema sumnje da če biti na ponos župe.
Dr. V—it.
KRONIKA JUGOSLOVENSKOG SOKOLSTVA
Sokolsko društvo u Laskom obavilo je razviče svog barjaka uz veliko sudelovanje opštinstva, a naročilo onog iz udaljenih krajeva: Li» tije, Zagorja, Trbovlja, Hrastnika, Dola, Brežice, Celja, Št. Jurja, Žalca 1 t. d. Bila je to jedna od najuspelijih priredaba u trgovištu. Vreme je Pogodovalo, pa kad je kod razviča barjaka prosijala kišica, prieutni su kazali, da je najviši šef crkve poslao svoj blagoslov. — Sokolsko društvo u Celju priredilo je srdačan doček čehoslovačkom naraštaju, koji je Putovao na naraštajski slet u Split. Na stanici dočekao ih velik broj So» kolstva i gradanstva, a naraštajke su svoju čehoslovačku braču darivale cvečem. — Uprava kraljevog fonda podarila je sokolsko društvo u Cornjem Logatcu sa 2.500 dinara. — Sokolsko društvo u N o v o m Sadu na 19. juna o. g. izgubilo je svog uzornog člana, mnogogodišnjeg starešinu brata Živka Bajazeta. Članstvo ga izpratilo iz .saborne crkve na almaško groblje. Večan mu spomen! — Sokolsko društvo u N ovo m P a z a r u osvetilo je temeljae kamen Sokolskog Doma, prvog u Sand* zaku. Time je i u toj kršnoj oblasti naše domovine, soko ptica savila svoje gnezdo. — Sokolsko društvo u Radovištu usled pomanjkanja tehničkih sila bilo je zahirilo. No dolaskom brata Sinobada rad jc opet oživeo, pa je društvo u poslednje vreme priredilo dve javne vežbe, kojc su uspele sa vrlo dobrim uspehom. —
— IZ SLAVENSKOG SOKOLSTVA
ČEHOSLOVAČKO SOKOLSTVO
Čehoslovačko Sokolstvo u Americi. Iz izveštaja o radu u prošloj godini američke ĆOS vidi se da je sudelovanje braec iz Amerike na Praškom sletu dobro delovalo na članove, koji su tom prilikom u lepom broju posetili domovinu. Na praškom sletu bile su zastupane sve ame* ričke sokolske župe. Od učesnika bilo ih je dve trečine koji su rođeni
u Americi. Prošle godine sagradila su u Americi tri društva svoje so* kolske domove. Slovačko je Sokolstvo takoder u lepom broju sudelovalo na VIII. sletu u Pragu. Osobitog značenja ima sudfelovanje četiri brata
i	devet sestara u prednjačkom tečaju posle sleta, ko ji je tečaj održan u Pragu u Tyršovom domu. Korist od toga pokazati će se bezuvetno kroz kratko vreme. Slovačko je Sokolstvo bilo zastupano pri otvorenju Čeho* slovačkog paviljona na izložbi u Filadelfiji (Americi). Zaključeno je održati prednjačke tečajeve koji imadu biti ujedno kao predpriprava za slet koji če prirediti američko Sokolstvo 1928. godine.
POLJSKO SOKOLSTVO
Promene u vodstvu poljskog Sokolstva. Dosadanji načelnik poljskog Sokolstva brat Klos je odstupio. Na njegovo mesto blran je novim načel« nikom brat Fazanovicz, a njegovim zamenicima brača Noskie\vicz i Kus* midroviez. Novo načelništvo odlučilo je, da u svrhu odgoja što večeg. broja dobrih predmjaka priredi mesečno po jcdan prednjački tečaj.
RAZNO
IZ INOSTRANIH TELOVEŽBENIH ORGANIZACIJA
Nemačka. Nemačka je primljena ponovno u internacionalni tenis* savez, iz kojega je posle rata bila isključena. Istoj je omogučeno sada natecanje za Dawisov pokal; Francuski tenis*savez pozvao je ujedno Nemačke igrače da sudeluju na jednom Francuskom turniru, koji sc održaje u Parizu. Iz vesti nemačkih listova razabire se, da če Nemci (i ncmački »Turneri«) sudelovati na Olimpijadi. Priprave su u toku. Ne* mačkom je parlamentu predložena predstavka, u kojoj se zahteva da se u školama uvede dnevno jedan sat gimnastike. — U Nemačkoj izlazi 509 što gimnastičkih što športskih listova.	mk.
Američani se spremaju. Na zasedanju Amateur Atletie Union of U. S. A. zaključeno je, da nije poželjno, da ove godine preduzmu Ames rička sportska udruženja internacionalne sportske priredbe i to s razloga što bi ova godina imala poslužiti kao pripravna godina za natecanja na Olimpijadi u. Amsterdamu. — Održanjem večih sportskih priredbi iscrpli bi se i premorili natecafelji te bi mnogi od njih odpali za natecanje na Olimpijadi. Tako vele Američani, dok Nemci komentarišu ovaj zaklju* čak na drugi način. — Oni vele da bi neočekivane pobede inostranih atleta nad Američanima, potonjima »oslabili« volju za dalnja natecanja, jer da je poznato da ima takovih »športaša«, koji se uopšte bave športom jamo onda, ako su unapred sigurni za svoj uspeh.	mk.
Talijanski fašisti preuzeti nadzor nad športom. Jednom naredbom postavljen je talijanski Olimpijski odbor pod nadzor fašista. — Kako-Olimpijski odbor tako d sva ostala sportska i gimnastička udruženja u Italiji dolaze pod nadzor fašista.	mk.
Rumunjska princesa veibačica. »Bule ti n ul Educatiori Fizice« stručni list za telovežbu — dobro uredivan i lepo ilustriran, koji izlazi u Buka* reštu, donosi na početku ovoga godišta na čelu lista sliku princese Ileane medu slušačicama »Visoke telovežbene škple«. — U članku kojim je popračena potonja fotografija s oduševljenjem se pozdravlja dolazak
princese u »Visoku telovežbenu školu«, kojoj je princesa pristupila kao slušateljica. — Princesa Ileana dnevno polazi ovu školu i vcžba sa študent* kinjama (dnevno jedan sat). U kratko vreme stekla je neobične simpa* tije svih slušateljica i profesora te spada medu najbolje vežbačice zavoda.
—	Naročito se spominje, da ona svaki puta sama donosi svoje vcžbače odelo kao i sve ostale polaznice škole. — Sestrama našim za uzor! mk.
Kako Talijani vode brigu o nama. — U 5. broju talijanskog službe* nog gimnastičkog glasila »II Gimnasta« donešena je beleška, u kojoj se izveštuje »da je Jugoslovenska vlada odglasala kredit za sodelovanje Jugoslovena na predstoječoj Olimpijadi u Amsterdamu«. Talijani vele za ovo glasanje kredita da je »značajno«. Misle Id oni da je to pohvalno, ili se več boje, da ih Jugosloveni na Olimpijskem natecanju, i kraj njima več sada od Musolinija za olimpijadu danih 900.000 lira (a ne samo odglasanih) nebi pretekli. Ne znamo kako če ostali naši natecatelji za Olimpijadu, no znademo, da če brača Sokoli, koji se budu natecali, nastojati da baš njima priušte »ugodno iznenadenje«.	mk.
Francuska. Francuski gimn. Savez sprema sc da proslavi I0*godiš* njicu Dcmenya, koji je bio osnivač moderne francuske telovežbe. — Oruštvima je podelcna potpora od 20.000 franaka za prednjačke tečajeve.
mk.
Nizozemska. Nizozemski gimnastički Savez pokazuje u zadnje doba veliku aktivnost, a naročito u nastojanju da popularizira što više gimna* stiku i pridobije što više članova. — Nedavno je dovršio svoj 6 mesečni boravak u Nizozemskoj vrstan švicarski gimnastičar Mdcz, koji 'je na poziv Nizozemskog gimn. Saveza održao u pojedinim društvima prednjačke tečajeve. — Prvi rezultati pokazali su se več i time, što je povodom uvečane delatnosti Saveza pristupilo istome mnogo gimnastičkih dru* stava, koja su bila van Saveza. — Savez je brojio koncem februara: 309 društava sa 36.431 člana. Proporcionalno prema 8,000.000 Stanovnika slaba relacija.	mk.
Olimpijske igre bez Finaca. Finski lakoatletski Savez zaključio je na nedavnoj svojoj godišnjoj skupštini, da ne če sudelovati, niti se nate* cati na dogodišnjim olimpijskim igrama u Amsterdamu. — Obrazlaže gornji svoj zaključak ovime: 1. iz olimpijskih ig^ra prema današnjem Programu — ispuštena su nekoja natecanja, koja su od osobitog interesa za Fince, 2. žele i hoče da se posvete više unutarnjem redovitom radu i
3.	veliki izdaci s kojima je vezano sudelovanje na igrama, a korist od sudelovanja minimalna, gotovo nikakova.
Švicarska. Iza rata i u Švicarskoj je telovežba bila veoma zaostala, a naročito se je osebo manjak dobrih vežbača na spravama (Kunstturner). Da se ovome doskoči i naročito vežbe na spravama podignu, osnovano je H>2{hgod. udruženje (Kunstturnverbindung) — koje je lepo napredovalo tako, da broji danas 6000 aktivnih članova (koji su članovi i gimn. Saveza). Ovo udruženje priredilo je ove godi ne 21. avgusta u Ziirichu svoj slet sPojen s natecanjima, u koja su unete neke panoge, koje su bile zane* nrarene kod Švicara, a koje su oni prema stečenom iskustvu na Olim* Pijadi u Parizu, ponovno za natecanje uveli. — 14. i 15. maja održao jc švicarski gimnastički Savez II. izlučna natecanja za Olimpijadu. — Od 31 vežbača, koji su pozvani na ovo natecanje, dzabralo se njih 24, koji ce se podvrči posebnom daljem uvežbavanju.	mk.
Telovežba u Eslonskoj. Da b! se što više pomoglo unapredenju telo* vežbe zaključio je tamošnji parlamenat da osnuje u tu svrhu jedan fond. Stanoviti postotak od prihoda prodaje alkoholnih pića i duhana prilagat čc se u taj fond. — »Uprava za telesno vaspitanje Estonske rcpubl.ke« primila je samo u vremenu od 1. marta do 1. oktobra prošle godinc
220.000	maraka, od koje je svote upotrebljen jedan deo za izgradnju stadiona, a drugi deo za izobrazbu učitelja za telovežbu. Uprava i nadzor če se podvrči posebnom daljem uvežbavanju.	mk.
Olimpijada gluhonemih. Internacionalni sportski Savez gluhonemih u kojem su udružene Nemaoka, Nizozemska, Čehoslovačka, Belgija, En< gleska, Franeuska, Austrija, Madžarska, Poljska i Italija zaključio je na zadnjem kongresu održanom u Briselju, da se nastavno na olimpijadu u Amsterdamu, koja če biti do godine, održi odmah olimpijada gluhonemih.
—	Nizozemski olimpijski odbor izjavio se je pripravnim Savezu u svemu pomoči. Kol ko se je moglo na tomc kongresu zaključiti na olimpijadi gluhonemih biti če Nemačka največ m brejem zastupana. Ujedno je odmah predvideno da bi se II. olimpijada gluhonemih imala održati 1932. god. u Berlinu, a 1936. god. u Rimu. Odmah je sastavljen i program natecanja za I. Olimpijadu ove vrste. Ovaj sc sastoji iz: laka atletika: trčanjc 100, 200,400,800,1500,5000 i 10.000 m, trčanjc sa zaprekama 110 i 400 m. skok u daljinu i u visinu, skok s motkom, bacanjc kugle, diskosa i kopija, štafetno trčanjc 4X100, 4X400 i 100, 2CC, 400, 800. Pl vanje: gospoda 100, 400, 1500 m slobodni stil, 100 m plivanje na ledima, 100 i 200 m prsno pl vanje, tc štafetno plivanje 4X100 (slobodni stil), gospode: 60, 200 m slobodni stil, 60, 200 m plivanje na leđima, 200 m prsno plivanje, štafetno plivanje 4X50 (slobodni stil) osim toga umetno skakanje i \vater* polo. Osim lake atletike na programu je natccanje biciklista na 1, 50 i 150 km, gimnastičke priredbe i natecanja, nogomet, tenis tc gadanje u cilj.	mk.
Najbotji lakoatletski rezultati švicarskih gimnastičara. Do sada naj« bolji rezultati postignuti po članovima švicarskog g mnastičkog Saveza jesu: trčanje 100 m 11 sek, 800 u 2-04, trčanje sa zaprekama 110 m u 14-8, skok u daljinu 6-92 m, skok u visinu 1-80, skok s motkom 3-62 m, bacanje kugle 13-43 my bacanjc kopija 51-30 m, bacanjc diskosa 39-90 m.
mk.
Kr. belgijski gimnastički Savez kako izveštuju belgijske novinc, za* ključio je, da nečc sudclovati 1928. god. na olimpijadi u Amsterdamu. Nizozemci Žale što je stvorcn ovaj zaključak, nadaju sc ipak i žele, da bi Belgijanci promen 1-i i odustali od toga zaključka te ipak sudelovali olimpijskim igrama.	mk.
Naša tačnost. Sokolski	porez treba	platiti	svake	godine:	prvu po s
1	o vicu 30. aprila,	drugu polo	vicu	p’a'k	31.	joiktcVbra. *
Do 24. oktobra o. g. bilo je iz predaš n ji h godina nepla« čenoga porez a Din 86.800—. Za tekuču godjnu 1927. bilo je prod* pisanoga poreza Din 443.000, od koje svote je plačcno do 24. oktobra o. g. 105.500 Din, t. j. samo 23 %. ■— Za osiguracioni fond treba plačati doprinose takoder u početku godinc, za one koji pristupe medu godinom obračunajo se svaki mesec.