KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠT1TU
KLASA 12 (5)
'PATENTNI SPIS
INĐUSTR1SKE SVOJINE
IZDAN 1 JUN A 1940
BR. 15639
Fahlberg-List Aktiengesellschaft Chemische Fabriken, Magdeburg - Südost, Nemačka.
Postupak za spravljanje organskih jedinjenja žive.
Dopunski patent uz osnovni patent broj 13970.
Prijava od 15 septembra 1938.	Važi od 1 jula 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 17 septembri 1937 (Nemačka).
Najduže vreme trajanja do 31 oktobra 1952
U osnovnom patentu br. 13970 je za-štičen postupak za dobijanje aromatičnih jedinjenja žive, kod kojeg se hidroksid kakvog merkurisanog aromatičnog ugljo-vodonika pretvara pomoču takvih viševa-lentnih fenola, čije su hidroksilne grupe nejednako aktivne. Prema zahtevu 2 se dovode do reakcije više valentni fenoli, u kojima se postoječe hidroksilne grupe na-laze u o - položaju. Prema zahtevu 3 se dovode do reakcije viševalentni fenoli, u kojima osim toga kod m - položaja hidro-ksilnih grupa postoji još i jedan bočni la-nac.
Ovaj se dopunski patent odnosi na postupak kod kojeg se pomenuti viševalentni fenoli pretvaraju pomoču kakvog merkurisanog aromatičnog ugijovodonika, koji na živi nosi ostatak kakve slabe kiseline, kao n. pr. sirčetne kiseline.
Poznato je da se organokompleksna jedinjenja žive tipa R. Hg, OH gde R predstavlja kakav aromatični ostatak kao fenil, to-lil i t. d., mogu pretvarati pomoču fenola i njegovih homologa. Ovo pretvaranje pro-izilazi usled reakcione sposobnosti hidroksilne grupe, koja je vezana za živu. Ako se pak umesto hidroksida kakvog merkurisanog aromatičnog ugijovodonika takvi merkurisani aromatični ugljovodonici, koji na živi umesto hidroksilne grupe noše o-statak kakve slabe kiseline, kao sirčetne ki-
seline i torne slično, dakle n. pr. fenilmer-kuriacetat dovedu do reakcije sa fenolom ili njegovim homolozima, to se ne vrši ni-kakvo pretvaranje.
Na iznenadujuči je način sada nadeno, da po sebi inaktivni merkurisani aromatični ugljovodonici, koji na živi noše ostatak kakve slabe kiseline, reaguju sa fenolnim hidroksilnim grupama, ako se upotrebe takvi viševalentni fenoli, kako se oni po osnovnom patentu br. 13970 dovode do reakcije sa hidroksidom kakvog merkurisanog aromatičnog ugijovodonika; ovo su oni viševaletni fenoli, kod kojih se hidroksilne grupe nalaze ili u o - položaju, kao što n. pr. kod pirokatehina, ih kod postoje-čeg m - položaja preko koga postoji još kakav bočni lanac, kao n. pr. kod feniletil-rezorcina.
Takvi viševalentni fenoli tako stupaju u reakciju sa merkurisanim aromatičnim ugljovodonicima, koji na živi noše ostatak kakve slabe kiseline, da se uz odvajanje odgovarajuče kiseline obrazuje kakav reakcioni produkat, kod kojeg kakva hi-droksilna grupa nije uzela učešča u reakciji.
Pronalazak se prema torne sastoji u po-stupku za spravljanje organskih jedinjenja žive sa odlikom, da se po sebi normalno prema fenolnim hidroksilnim grupama in-aktivno ponašajuči se merkurisani aroma-
Din 5.—
tični ugljovodonici, koji na živi noše osta-tak kakve slabe kiseline, kao n. pr. sirćetne kiseline, pretvaraju pomoču takvih viševa-lentnih fenola, kod kojih kakva hidroksilna grupa ne učestvuje u reakciji.
Za pretvaranje viševaletnih fenola po pronalasku se celishodno kod dvovalentnih fenola bira kakav grammolekularni odnos dvovaletnog fenola prema n. pr. acetatu kakvog merkurisanog aromatičnog ugljo-vodonika kao 1 : 1. Kod trovalentnih fenola se celishodno upotrebljuje odnos tro-valentnog fenola prema jedinjenjima žive kao 1 : 2. Ipak i tada kad se dvi odnosi ne održavaju, postaju uvek ista jedinjenja žive.
Na ovaj način spravljena jedinjenja žive odlikuju se u odnosu prema poznatim reakcionim produktima iz fenola i hidroksida kakvog merkurisanog aromatičnog ugljovodonika svojom rastvorljivošču u razblaženim vodenim alkalijama, čija p n vrednost leži iznad p n-vrednosti natrium karbonata. Iz vodenih rastvora alkalnih soli ovih jedinjenja, koji postaju pri rastva-ranju ovih jedinjenja, n. pr. u razblaženoj natrijevoj lužini, daju se slobodna jedinjenja neraspadnuto obarati pomoču kiselina, kao što je ugljena kiselina, a čak i pomoču razblažene sumporne kiseline.
Postojanost ovih jedinjenja protiv vrele vode i u odnosu prema razblaženim ki-selinama, kao što su sirčetna kiselina ili sumporna kiselina, jeste važna osobina za praktičnu primenu jedinjenja po pronalasku.
Po ovom postupku izvedena jedinjenja mogu biti upotrebljena kao dezinfekciona sredstva, sredstva za konzervisanje i kao sredstva za bajcovanje useva za sejanje.
Primer 1. — 33,6 g fenilmerkuriacetata se rastvara u 2,4 1 vrele vode. Rastvor se hladi na 50° i meša se sa kakvim rastvorom od 11 g pirokatehina i 60 m3 vode. Izdvo-jeni fenilmerkuripirokatehin se oduzima u-sisavanjem, pere se i suši. Analitički izna-dena vrednost žive odgovara teoriskoj vrednosti žive jedinjenja pirokatehin-mono-merkurium.
Primer 2. — 33,6 g fenilmerkuriacetata se rastvara u 750 cm3 vrelog etilalkohola. Rastvor se hladi na 35—40° i meša se sa kakvim rastvorom od 11 g prirokatehina u 25 cm3 etillalkohola. Po dodavanju vode se izdvaja fenilmerkuripirokatehin, koji se
pere i suši. Analitički iznadena vrednost žive je kao i kod primera 1.
Primer 3. — 11 g fenilmerkuriacetata se rastvara u 150 cm3 vrelog etilalkohola i po hladenju na približno 35° meša se sa kakvim etilalkoholnim rastvorom od 2,1 g pirogalola. Po dodavanju .vode se izdvaja fenilmerkuripirogalol jedinjenje, koje se pere i suši. Analitički iznadena vrednost žive odgovara jedinjenju pirogalol-di-mer-kurium.
Primer 4. — 33,6 g fenilmerkuriacetata se rastvara u 750 cm3 vrelog etilalkohola. Rastvor se hladi na približno 40° i meša se sa rastvorom od 21,4 g fenil-etil-rezorcina u 100 cm3 etilalkohola. Po dodavanju vode se izdvaja jedinjenje fenil-etilrezorcin-mono-merkurifenil. Analitički iznadena vrednost žive odgovara teoriji.
Izborom komponente žive: „merkurisanog aromatičnog ugljovodonika, koji na živi nosi ostatak kakve slabe kiseline, prvenstveno sirčetne kiseline (n. pr. fenilmerkuriacetata)“, dobija se fabrikaciono velika korist: Fenilmerkurihidroksid se uopšte dobija tek iz fenilmerkuriacetata time, što se ovaj pretvara pomoču lužine natrium hidroksida prema sledečoj formuli:
CfiHs . Hg . OOC . CH.3 + NaOH =
C«H5 . Hg . OH + CHs . COONa
Ovo pretvaranje postaje izložno kod postupka po ovom patentu kod koga se upotrebljuje neposredno fenilmerkuriace-tat, koji, kao što je sada nadeno, daje do-bru i glatku reakciju. Tako postaje izlišan okolišni put, da se iz acetata prvo fabriku-je hidroksid a zatim da se hidroksid, kao što to opisuje osnovni patent, pretvara po-moču naročitih viševalentnih fenola.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje organskih jedinjenja žive, po osnovnom patentu br. 13970 naznačen time, što se merkurisani aromatični ugljovodonici, koji na živi noše ostatak kakve slabe kiseline, prvenstveno sirčetne kiseline, pretvaraju pomoču takvih viševalentnih fenola, koji u o - položaju sa-drže u odnosu nalazeče se hidroksilne grupe ili pri m - položaju hidroksilnih grupa sadrže još kakav bočni lanac.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kao merkurisani aromatični u-gljovodonik upotrebljuje fenilmerkuriace-tat.