KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
M
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24 (8)
INDUSTRJSKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14510
Wisco Fahrzeug-Gasgeneratoren Grau, Isendahl & Co. Kom.-Ges., Berlin —
Halensee, Nemačka.
Proizvodjač gasa za vozila.
Prijava od 15 januara 1938.	Važi od 1 juna 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 15 januara 1937 (Nemačka).
Pronalazač je sebi postavic zadatak, da se povečava efekat prometa u proizvo-đačiima gasa za vozila istowremeno sa grej-nom vrednošou proizvedenog gasa. Prt toime se pošlo od gledišta, da se smanjenje efekta, koje nastaje pri prelazu od pogona sa benzinom na pogon sa g also m kod mo-tora, smanji ili po mogućstvu sasvim odstrani povečanjem grejme vrednosti smeše gasa i vazduha koja se dovodi moloru. Efekat prometa kod gasnih generabora do sada u opšte nije prelazio preko 200 kg po visimi na m2 preseka okna. Isključivo kod ganeratara sa iepuštanjem postigli su se veči efekti, ali ovi nisu podesni za pogon vozila. Proinalazak počinje od zamisli, da se sa povečanjem prometa istovremeno mora preduzeti i povečanje dovoda vodene pare u generator. Ali pri torne nastaje teškoča, da se ova vodena para mora i pregrejati suviše visoko. Nije teško proizvesti sarnu količinu vodene pare, i to po-moču toplote koja se nalazi u pro izvod aču gasa. Kao što je poznato u tu svrhu se pro-izvodač gasa obuhvati dvostirukim omota-čem, u kome se proizvodi para potrebna za karburisanje. Polazeči od gledišta, da se što više islkoristi toplota i proizvede što je moguče više vodene pare, rasporeden je omotač za vodu tako, da se od najvre-lije zone, od prilike od višine roštilja, pruža na gore. Ova mera je preduzeta kod proizvo-dača gasa sa velikim presekom okna, gde je potrebna srazmerno velika količina pare. Verovalo se, da se može post upi ti isto tako kod proizvodača gasa sa malim presekom. Ali se us/postavilo, da se onda u
omot aču za vodu proizvede suviše velika količina vodene pare, nego što je potrebno. Kod ovili postrojenja bilo je usled toga potrebno, .ili da se napoilje ispusti preostala para ili da se kondenzuje u naroči-tim uredajima i da se kao voda za napajanje ponovo 'dovede omotaču za vodu. Dalje je pregrevanje tako proizvedene pare činilo teškoče.
Postavljeni zadatak rešen je po pro-n a lasku na sledeči način:
Donji deo proizvodača gasa od višine roštilja na dole, t. j. dakle deo majvrelije zone, ©zida se na pr. tako, da izoluje to-plotu. Iznad toga, tj. dakle u zoni sa ma-nje visokom temperaturom, rasporeden je omotač za vodu, tj. deo omotača za vodu, u kome se nalazi voda potrebna za is-paravanje. Iznad toga je zatim rasporeden prostor za pregrevanje, u kome pregreva smeša vazduha i pare.
Po sebi je poznato, da se ienutra o-zi-da zid okna jednog proizvodača gasa. Dalje je poznato, kao što je več bilo pome-nulo, da se celo okno proizvodača gasa ili samo jedan deo istog, i to donji deo, o-premi omotač za vodu. Nova je me-dutim opisana kombinacija po pronalasku i pnopis, da se prostor za vodu tako stavi, da se uvek proizvede samo potrebna količina pare, dakle ne postaje nikakva para za pregrevanje. To se postiže položajem prostora za vodu u zoni niže temperature. Najpre vzgleda štetno, da se oziida najvrelija zona proizvodača gasa, tj. da se ovde posto-ječa toplota ne iskoristi za proizvodenje
Din. 15.—
pare. U kombinaciji ipo p roma lasku ova mera ima naročilo preimućstvo. Ozidiva-njem se preduzima izolovanje toplote, koje sprečava, da suviše mnogo toplote ne zrači iz generatOTskog okna. To znači, da se ovde u proizvodaču gasa održava visoka temperatura. Ova visoka temperatura po-kazuje se korisna u vezi sa drugim merama pronalaska, jer smeša pare i vazduha pregrejana u prostoru za pregrevanje do-lazi preko roštiija u zonu sa visoko m temperaturam. Posledica toga je, da nastupa obirmno razlaganje vodene pare, dakle vrši se obogačivanje grejne vrednosti pro-izvedemoig gasa. Prostor za pregrevanje rasporeden je tamo, gde se želi hladenje generatora. On se zgodno pruža do višine uzimanja gasa. Prelazom toplote iz unu-trašnjosti generatora u prostor za pregrevanje hladi se time proizvedeni gas. Pokazalo se, da ovde postoji još toliko toplote, da se dobije obirnno pregrevanje smeše pare i vazduha.
Kombinaoijom po pronalasku ipostiže se sledeče dejstvo:
Količina proizvedene pare prilagode-na je potrebi. Proizvedena para zajedno sa vazduhom jako se pregreva i u o vom stanju uvodi se u proizvodač gasa, gde se istovremeno održava visoka temperatura. Prema torne se povečava grejna vrednost proizvedenog gasa usled veče sadržine Vodenika. Istovremeno se može povečati promet daleko preko do sada uobičajene mere, a da ne trpi pr o izv o d en j e vodene pare i pregrevanje smeše vazduha i pare.
Podesno je, da prostor za pregrevanje dobije takve dimenzije, da je njegova višina velika u sravnjenju prema njegovoj osnovi. Tako naime postaje velika površina za prelaženje toplote za koliioinu toplote koja iz proizvodača gasa prelazi u prostor za pregrevanje. Ovaj prelaz toplote uvek je veči nego prelaz toplote i zmedli površine vode i iznad nalazeče se smeše pare i vazduha. Dakle tek onda, ako se vodi računa o torne, da toplota iz generatora ne preko vode, več samo kroz gvoz-deni zid prelazi n smešu pare i vazduha, mogućno je obimno pregrevanje. Dalje je zgodno predvidena izvesna mera za visi-nu nivoa vode n prostoru za vodu.Moguče je naime, da se promenom ove višine vode menja mara proizvodenja pare i time utice na sadržiniu vodonika piroizvedenog gasa. Na taj način regulisanjem nivoa vode u prostoru za vodu postoji mogučnost, da se podesi grejna vrednost generator-skog gasa.
Na načrtu je predstavljen proizvodač gasa po pronalasku.
Generator 1 izveden je kao oknasta
peč sa pravougMm presekom. Po sebi se razume moguoni su i drugi oblici preseka. Okno 2 za karburisanje zatvoreno je dole jedinim pljoštim roštiljem, koji je obraizovan iz roštiljskih slapova 3. Roštilj-ni štapovi su pokretno načinjeni, da bi se preseči prolaženja mogli menjati i osim toga izvelo drmusanje na poistelju za gorivo. Više roštiija ležeči deo generatora o-zidan je zidom 4. Višina ozidivanja pri-lagodena je zoni usijanja, tj. kao što je gore pomenuto, treba da leži u višini uvek postoječe zone usijanja omotača za vodu odn. prostora za vodu omotača. Usled toga na gonnjoj ivici ozidivanja na sipoljnoj strani zida okna graniči se omotaš za vodu 5. Ovaj omotač p-ruža se na gore od prilike do iznad gasnog dovoda 6. Nivo vode u omotaču 5 drži se plovkam 7 konstantnim na višini 8, pri čem iz suda 9 do-lazi sveža voda u količini koju reguliše plovak. U prostor 10 za paru koji se na-laizi iznad vodenog ogledala 8 uvodi se vazduh kroz kanal 11. U proizvodač gasa na gornjem kraju omotača za vodu umet-nut je levkast zid, da bi se po obimu stvo-rio prstenast prostor bez goriva, u kome se može skupljati obrazovani gas. Tako se u prostoru 10 nalazeča se smeša vazduha i pare u glavnom pregreva osetmom toplotam igasova koji se skupljaju na boj višini. ispod omotača 5 za vodu u višini o-zidivanja 4 predvidena je dalja prstenasta komora 12. U ovu se kroz kanal 13 uvodi smeša pare i vazduha koja se pregreva u komori, da bi se ovde u danom slučaju izvelo dalje pregrevanje, ako zid daje prema napolje dovoljno toplote. Ali ako nije data do voljna temperatura zidu, onda je suvišan ovaj prstenast prostor, i onda se može u komori 10 zagrejana smeša pare i vazduha sprovesti neposredno ispod roštiija i na taj način u postelju za gorivo. Roštilj je tako dimenzionisan, da je zbir slobodmh preseka prolaženja mali u odnosu prema preseku okna u generatoru 2. ovde iznosi presek prolaženja roštiija ukupno 125 cm2, dok presek okna iznosi 770 cm2.
Pri sisanju usisava se na poiznati način generatomski gas iz generatora, pri čem se 'istovremeno usisava «vež vazduh ranije opisanim putem. Za zagrevanje predvideni su zgodno naročiti mehovi 14, pri čem se vaizduh za zagrevanje pnitiskuje u generator. Za i spust anje ovoig gasa za zagrevanje koji još nije podesan za rad motoira rasporeden je naročiti vod 15, koji polazi od gasnog voda, vodi napolje i ima odgovarajuče organe za zaitvaranje. Potpuno vredeči generatorski gas sprevodi se zatiim na običan kroz napravu za pro-
čišćavanje u mešaou d najzad u ,motor.
Izvođanjem iprodzvođača ^asa po pro-nalasku postiže se istovremeno piriilagodi-vanje proizvođenja ipare promenama op-terećenja. Afco pri smanjenju opterećenja zona usijanja postaje niža u oknu 2, onda se smanjuje i proizvođenje pare. Istovre-me-no dobija i smeša pare i vazduha mamju brzinu proticanja kro'z prostor 10. Time je omogućeno i jače pregrevanje smeše. Da-kle donelkle se menja proizvođenje pare pri smižaivajućem opterećenju izravnava povečanim pregrevanjem smeše, tako da sastav gasa gdn. njegova grejna vrednost praktično ostaje jednaka i pri promenje-nim proizvedenim količinama.
Niži nivo vode u omotaču za vodu ima dalje preimučstvo, da se za vrlo kratko vreme proizvede potpuno vredeoi gas, jer mala količina vode brzo ispari.
Patentni zahtevi:
1.	) Proizvodač gasa za vozila sa od-vodoun upravljenim na gore, naznačen time, što je domji deo, račumajuči od ro-štilja ma dole, na pr. ozidan da izoluje to-plotu i iznad toga rasporeden je prostor za vodu kojd služi za proizvodenje vodene pare i iznad toga prostor za pregrevanje smeše pare i vazduha tako, da je površina prelaženja toplote prostora za pregrevanje velika u odnosu prema prostoru za vodu.
2.	) Proizvodač gasa po zahtevu 1, naznačen time, što je okno dole zatvoreno roštiljem oibrazovamim paralelno jedan prema drugim ležečim štapovima, i koji ravnomerno raspodeljuje dovod vazduha do generaitora preko celog preseka.
3.	) Proizvodač gasa po zahtevu 1—2, naznačen time, što voda koja «parava do-laizd iz jednog rezervnog suda prostoru za isparavanje preko Ventila koji se. regu-iiše plovkom.

Ad pat. br. 1451'^