SRBA. HRVA7»
KRALlBNVtX	g||.|	^°V'£NACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU ff§f INDUSTRIJSKE SVOJINE
KLASA 55 (3)	IZDAN 10. oktobra 1922
PATENTNI SPIS ŠT. 495.
Prof. Dr. Emile Bronnert, Mulhouse.
Postupak za najprikladnije dobivanje kupelji za predenje, kod predenja viskoze, iz soli k oj e se čine u su mpornoj kisel ini koja je zasičena topivini sulfatima.
Prijava 28. marta 1921.	Važi od 1. novembra 1921
Pravo prvenstva od 10. maja 1919 (Ncmačka.)
Več jed a n poznati posl upa k predvidio je dobivanje glauberove soli iz kupatila sumporne kiseline, k oj e su več istrošene i sa solima rastvorene.
Praktično još se nije prevelo do danas dobivanje ni u jednoj tvornici veštačke svile na svijetu, bar ne u večoj i pro-računatoj mjeri nego je sva voda koja je sadržavala glauberovu so oticala ne-upotrebljena.
lstom u naj n ovij e doba uslijed gomilne produkcije fabrikata, koji je postao poznat kao »gomilna vlakanaca« došlo se opet na pomisao iskoriščavanja i tra-žilo se jedno praktično riješenje. Ali se pokazalo sada, da se za pravo iz Kupatila za predenje, koje sadrže mnogo soli i pri običnoj sad rži ni sumporne kiseline koja je veča nego li sad rži na bisulfata, da se skoro čilava količina natrijum sulfata drži vlakanaca koja se iz kupelji dižu običnom brzinom od 45 m u minuti
Jedan če se dio moči doduše dobiti odmotavanjem kalema, vretena ili baca-njem vlakanaca, ali največi dio može se dobiti samo naknadnim luženjem vlakanaca i o n da se moraju oni tanki slojevi
vode za pranje, upotrebom odgo varaj uče količine ugljena ispariti i prineti kristalizaciji eventualno pomočit studeni. lskri-stalizirana so mora se o n da uzeti i baca-njern odijeliti od luga kiseline.
Leži blizu, da slobodnu kiselinu koja se još nalazi u vodi za pranje, dodatkom natrijurno ve lužine ili sode otupimo da m o že m o n. pr. upotrijebiti obične željezne lave iz željeza ili siliciskog željeza.
Najprije se sada probalo u manj iti količi n u vode za pranje, izluženjem gomile vlakanaca, koja sadrže neznatnu količinu kiseline, sa ograničenom količinom vode i višestrukom upotrebom vode za pranje radi poredjenja. Kod toga se je upotrebom kupatila koja su sadržavala jaku količinu soli ispostavilo, da pri puštanju 3 1 vode na sat na nabujalu gomilti sirovih vlakanaca odnosno prve tečnosti za pranje, daje nemoguče daljne poredjanje več poslijc prve ponovne upotrebe vode za pranje. Uslijed toga nastupa ravno teža od 18— 20 °/0 natrijum sulfata i 3—4 % Kiseline, u vodi za pranje i na vi a kancu.
Isto pri hladnom vremenu dolazi do neugodnog izražaj a sposobnost kristali-
zacije glauberove soli, začepljenjem vo-dova.
Na koncu je potreban o prež da se s a upotrebom svježih vlakanaca ne počne prerano jer inače nastupa pred podpu-nom koagulacijom i neutralizacijom na-trijuma, lagano zaljepljene vlakanaca.
Sada se je iznenada pokazalo da se iz gomile vlakanaca može dobiti mnogo veča količina soli, a ko se u početku ne-upotrebi čista voda za izluživanje nego razredjena sumporna kiselina, kod koje sadržina kiseline doslaje, da se sulfat, koji se nalazi u vlakancima prevede u lakse topiv bisulfat. Ovaj ne začepljuje stoga ni vodove, 10—12°/0 kiselina po kazače se kao dovolj na, a da se ovdje ne ograniči jednom odredjenom konce-traeijom. Koncentracija se mora naprotiv prilagoditi odnosnim konc-ntracijama ku patila.
Največa korist je ta da je prerada ovih koncentriranih otopina vrlo jedno-stavna i probitačna.
Razmišljaj pokazuje da je sasvim ne-probitačno glauberovu so liljeti napraviti bilo za prodaju pri čemu je .potrebno daljnjim čiščenjem 'pomoču prekristali-ziranja filtracijom otopina, sadržajne količine elemcntarncg sumpora iz kupa-tila predenja sa otopljenjem u sumpor-noj kiselini.
Buduči da sc mora postoječem kupa-tilu ipak uvijek nova sumporna kiseima dovoditi i to u mjeri kako ova biva na-trijumovom lužinom koja izlazi iz viskoze otopljena, pri čemu sadržina istoga ne smije pasti pod jedan stalui minimum ako se neče da promaši pravi, za kvaliteta vlakanaca tako važni stepen koagu-lacije, (ošini toga sulfat kao nadomjestak za dovučenu), onda sc pokazuje proizvodnja bisulfati ili disulfalne otopine koja je koncentrisana ili koja sadrži čak još neki suvišak kiseline, kao najprobi-tačniji oblik opravka, natrijum sulfata, koji se sa sirovim vlakancima napravi. Voda za pranje koja je odgovarajuči sumporno kiselase neprestance upoolov-
ljenim tavarna koje se griju sa parom, i koje se nalaze u pečima sumporne koncentracije, pri čemu topli sagorevajuči gasovi sa najvišiui koristnim efektom odvode prema dolje rominjajučoj otopini bisulfata, ili sa drugim spravama toliko ispare, d i oni bez daljnjega niogu opel doticati kupatilu za predenje, bez ikakve druge smetnje koncentracije iste, koja je kao pravilo ustanovljena nego li u doz-voljenim granicama. lsluženje gomile vlakanaca i šlo brže oslobodjenje iz tečnosti za pranje, može se postiči raznim postopkom ili u kačama sa cirkuli raj učim močenjem u mastilu i potom izžmikanje i isprašenjem, ili na samim organima za primanje i izbacivanje ili slično, poslije kapanja i skidanja, ili inače po kakvoj metodi. Ovo nije več predmet ovog postopka.
L' najnovije vrijeme upolrijebio se, kod ncdostatnili dovoda natrijamove lužine lakodjcru, isto djelujuča kalijumova lu-žina Z!i proizvodnfu viskose.
Nastali kalijum sulfat ima u još večoj mjeri nego li glauberova so neugodno svoj stvo k r i s tal i sanja.
Stoga je kod radnje sa kalijumovim jcdinjenjima ponajpre upotreba opisane metode na mjestu, jer je kalijum bisulfat isto tako lagano topiv i gubici na kaliju bili bi uslijed visoke trgovačke vrijed-nosti istoga vrlo os jeti j i vi i ne bi odgo-varali nacionalno ekonomičnom staja-listu.
Magnezijumove i cinkove soli, koje često služe kao dodaci kupatilima za predenje, uesmelaju pri postupku.
Patentni zahtev.
Postupak za sbodno dobivanje kupa-tila za predenje iz soli koje se prave, pri predenju viskose, u sumpornoj kiselini koja je zasičena topivim sulfatima, naz-luičei! time, šlo se iste soli pri sistemat-skom izluženjn vlakanaca, pretvore u lagani bisulfat i poslije isparivanja eventualno sa dodatkom daljnje sumporne kiseline upotrebe za regeneracijo kupatila ža predenje.