KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 40 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9857
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Wolfen, Nemačha.
Postupak za spravljanje kovanih izradjevina od magnezijuma i magnezijumovih legura. Prijava od 15 decembra 1931.	_________ Važi od 1 avgusta 1932.
Pri spravljanju kovanih izrađevina izvodi se promena oblika tako, da veličina zrna, koja se želi postići u cilju povećavanja otpornosti, bude postiignuta istovremeno u toku izrade oblika, koja je ustavljena konstrukcijom livenog komada.
Usled heksagonalne kristalne strukture magneziumia i njegovih legura dobijaju se često pri preradi ovih metala kovani komadi, koji u pogledu kristalografskom imaju već određen pravac. Ove kovane izrađevine mogu izdržavati različita naprezanja u različitom smislu; naročito odnos između granice istezanja i granice sabija-nja varira znatno u različitim pravcima. O-vome su verovatno uzrok osobiti ustavil prilikom promene oblika (premeštanje ili blizansko formiranje) metala heksagonalne strukture. Ipak za većinu industriskih potreba ne želi se ta sposobnost izdržavanja naprezanja u tačno određenim pravcima, pošto normalno komponent na naprezanja kooperišu između sebe u različitim pravcima. Dolazi se dakle do problema, koji se sastoji u tome, da se izrade kovani komadi od magneziuma ili od legura mag-nezmmovi'h na što je moguće bolji način, cako da oni izdržavaju naprezanje izvlačenja i pritiska približno u istom stepenu lt svima pravcima.
Dati pronalazak ima za cilj postupak za opravljanje kovanih komada, koji izdržavaju naprezanje izvlačenja i pritiska koliko je god moguće u istom stepenu u svima pravcima. Shodno pronalasku, orijentacija osobina otpornosti kod kovanih komada potisnuta je u velikoj meri, zahvaljujući činjenici, što se u toku promene oblika,
koja se na svaki način mora izvršiti na prvobitnom obliku u cilju postizavanja sitnije zrnaste strukture, izrađevina tek postepeno' približava svojim definitivnim dimenzijama; za tu svrhu umeću se između faza, koje služe tome, da izrađevinu približe njenom definitivnom obliku, faze kovanja suprotnog smisla na glavni smisao izmene oblika. Prirodno je da pravac promene oblika, koji se u glavnom želi postići, uvek preovlađuje. Ipak naizmenične promene pravca, postignute dejstvom kovanja, stvaraju jako izraženi poremećaj kristalografske orijentacije odnosno nago-milavanje kristalnog sistema, koji se po-mtera odnosno otežavaju formiranje kristala blizanaca. Izrađevina se na taj način postepeno približava svom definitivnom obliku, koji joj se isto tako može dati i na kovačkom kalupu. Pogodno je da se ovaj rad izvrši na najnižoj temperaturi, koju dozvoljava formacija na kovačkom kalupu. Na taj se način sprečava da se kristalna struktura, postignuta kovanjem, ne pokvari usled rekristabzacije.
Drugo preimućstvo ovog postupka leži u činjenici, što je i kovanje tako isto o-lakšano. Kako je deformacija magneziuma i njegovih legura zasnovana poglavito na: premeštanju baze kristala, ako se deformi-sanje produžuje u jednom istom smislu, to se relativno brzo postiže stanje u kome se ima takav kristalan položaj, koji je nepovoljan ma za kakvu drugu deformaciju u istom smislu. Faze, koje se protive deformaciji, teže da spreče ovaj nepovoljni raspored, što olakšava dovršenje kovanog komada. Osobito je pogodno, ako se za-
Din. 10.
vršno formiranje vrši na kovačkom kalupu, izabrati kao poslednju fazu deformacije — pre no što se prede na kalup — takvu fazu, čiji je smisao deformacije suprotan glavnom smislu deformacije, koja se želi postići na kalupu. Ako se na primer hoće na kalupu da napravi prstenasto telo čije su dimenzije u radijalnom smilsu veće no u aksb-incm smislu, preporučljivo je, da se prethodno kovanje komada vrši tako, da poslednja faza deformacije bude istezanje u aksiatnom smislu. Ovo osetno olakšava izlivanje metala na kalupu u ra-dialnom smislu.
Priloženi crtež prikazuje šematski jedan primer izvođenja postupka, koji je predmet pronalaska.
Na slici 1 ovog crteža a je prvobitno blok, koji se najpre kovanjem menja u telo, čiji je oblik označen sa^ b, a pravac pro-mene oblika obeležen je sa f. Zatim se telo b okrene za 90° i produži u obrnutom smislu od prvobitne deformacije; rad se tako produžuje obrćući telo s vremena na vreme oko njegove osovine (si. 2 i 3). Strelica f, pokazuje pravac obrtanja za vreme rada. Ponavljajući ove operacije više puta t. j. postepenim spljoštavanjem i izduživanjem tela, pri čemu faza spljošta-vanja preovlađuje, dobija se najzad telo slično telu na slici 4, čije su osobine otpornosti u pravcima X, Y, Z osetno iste. Na posletku se ovom telu daje njegov definitivan oblik kovanjem na kalupu.
Daćemo niže nekoliko primera primene postupka shodno datom pronalasku.
I.	Za fabrikaciju kartera za ručicu, iskovanog za zvezdasti motor, uzima se legura magneziuma', koja sadrži oko 8% a-luminiuma. Za izrađevinu ovakve vrste potrebno je da otpori pri naprezanju na istezanje i pritisak budu u koliko je moguće isti u svima pravcima. Sirovi, blok od 300 mm prečnika i 600 mm visine, izliven od ove legure, sabija se na 280—400° C pod kovačkom presom najpre kao postojeći cilindar sve dotle, dok se njegova visina ne smanji za 30%. Zatim se okrene osovina bloka za 90° u odnosu na prvobitni pravac pa se nastavi' menjanje oblika kovanjem transverzalno u odnosu na pravac prve promene; blok se s vremena na vreme obrće oko svoje prvobitne osovine, dok smanjenje visine, postignuto ovim dvema operacijama, ne bude više od 15% prvobitne visine cilindra od prilike. Pošto je to urađeno, blok se još jednom okrene za 90° i produži kovanje najpre sabijaju-
ći ga, pa zatim izdužujući', pri čemu proces sabljanja ipak preovlađuje u odnosu na definitivni oblik. Pošto je na taj način vikitia prvobitnog cilindra smanjena za od prilike 70%, daje se izrađevini definitivan oblik na poznat način na kalupu. Na taj način postignut je taj rezultat, da izrađen komad pokazuje praktički istu granicu istezanja, koje je od prilike 16—18 kg/mm2 kako u pravcu osovine prvobitnog cilindra, tako i u ravni vertikalnoj na ovu osovinu. Granica sabijanja približuje se mnogo granici istezanja i dostiže 14 do 16 kg/mm2 u oba pravca.
II. Ista legura magneziuma poslužila je za izradu kovane elise za avion. Isto je tako potrebno za ovu izrađevinu da otpornost prema naprezanju bude u koliko, je moguće ista u svima pravcima kako kod istezanja, tako isto i kod pritiska. Isto je tako, dakle, korisno da ploča elise ima dobre osobine otpornosti uspravno na svoju osovinu, jer su transverzalna naprezanja ili naprezanja vibracije, koja se izvode na glavčinu elise upravljena u ovom smislu. Osobito onaj deo, koji je jako napregnut u blizini glavčine, izradiće se dakle suprotnim operacijama kovanjem, približujoči se postepeno definitivnom obliku na način opisan u primeru I. Kovanje kod ploče izvodi se tako isto na taj način, što se iz-dužavanje, sabijanje t širenje vrši na izmenično.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za spravljanje kovanih izrađevina od magneziuma i magneziumovih legura, koje izdržavaju naprezanja izvlačenja i pritiska približno ista ma u kom pravcu, naznačen time, što se kovanje vrši postepeno u plastičnom stanju; u toku ovog kovanja umeću se — između faza, koje služe približavanju izrađevine njenom definitivnom obliku — operacije kovanja u uspravnom pravcu na glavni pravac promene oblika.
2.	Postupak shodno zahtevu 1, naznačen time, što se poslednji stupanj promene oblika izvodi pri što je moguće nižoj temperaturi.
3.	Postupak shodno zahtevima 1 i 2, pri čemu se definitivno davanje oblika vrši u kovačkom kalupu, naznačen time, što se poslednji stadium promene oblika, koji prethodi kovanju u kalupu, vrši u pravcu, koji je suprotan pravcu željene glavne promene oblika u kalupu.
1
Adpatent broj9857.
r
/

JUfA.


<
v...,
. » v
.a
t
\
V

r,
S
I
I
l
s

'N,
o.

-

V',
■V
'<*V
A«'-, i.	^ «.-	-v.-.'.
>'
>
■t