KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 80 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10175
Lubovitch Eugene, industrijalac. Pariš, Francuska.
Postupak za poboljšanje radnog toka šahtnih peći.
Prijava od 16 avgusta 1932.	Važi od 1 decembra 1932.
Traženo pravo prvenstva od 27 avgusta 1931 (Francuska).
Poznato je da peći u kojima:	sirovina
treba da b'/jđe prerađena, i sakoj m gorivna materija biva mešana, (na primer visoke peći, kupolne peći, peći sa vodenim omotačem, peći za kreč, peći za prženje i t. si.) pokazuju niz nezgoda, koje se zasni-vaju na njihovom načinu rada, ji koje do sada nisu mogle biti otklonjene.
Jedna od glavnih nezgoda se sastoji u rđavom iskorišćenju uglja u ovim pećima, pošto ugalj najvećim delom biva sagore-van u ugljenoksid (CO) i u ovom obliku oditazi ka peći'.
Da bi se kod takvih peći poboljšalo is-korišćenje toplote, ipak je važno, da ovaj ugljenoksid pre svoga izlaska iz peći bude sagoren. Da bi se ovaj zadatak resio, pomišljalo se na to, da se upotrebom naročitih otvora za pristup vazduha dopunski vazduh raspodeli na ćelu visinu peći. Ovaj postupak, koji je i stvarno primenjen u šahtnim pećima ili kupolnim pećima:, do-prineo je izvesno poboljšanje. Kao što se ipak jasno vidi, mogućnosti primene ovog sretstva su ograničene, pošto po periferiji peći postavljene vetrene diže ne omogućuju niukoifiiko ravnomernu raspodelu vazduha u unutrašnjosti peći i naročito uneseni dopunski vazduh privremeno dospeva u dodir sa gorivnom materijom i ovu sa-goreva.
Suprotno tome ovaj pronalazak pruža postupak, koji izbegava ovu nezgodu, i koji je primenljiv za sve vrste peći, sa ili
bez duvaljkinog vetra. Postupak se sastoji u tome, što gorivna materija biva postupa-na sa izvesnim preparatom u vidu praha, koji se u glavnom sastoji iz sledečih sastojaka:
a)	Materije, koje u toploti odaju kiseo-nik, ili koje deluju kao prenosioci kiseo-nika.
b)	Materije, u kojima su raspodeljeni sastojci koji su pomenuti pod a), i koje uopšte deluju kao' aktivatori sastojaka (a).
Materije koje u toploti dejstvuju oksidi-šući, prouzrokuju jače i pri tome ravno-mernije razvijanje ili prenošenje kiseoni-ka izuzetog iz vazduha u ćelom stubu naslage u peći; i ovaj kiseonik se vezuje u statu-mascendi sa ugljenoksiđom uz dalje razvijanje toplote, a da ne bude potrebno, da se uduvavaju veće količine vazduha sa bezvrednosnom sadržinom azo.ta. Kao ok-sidišuće materije, mogu s jedne strane biti korišćeni oksidi metala, koji lako prelaze od jednog osidacionog stupnja u drujgi, kao što su mangan dioksid iij barijum oksid, a s druge strane nitrati, Morati ili per-hlioratj alkah ih i zemnoalkalnih metala. Pri tome je katkada korisno, da se samo upotrebi jedna od ovih pomenutih materi-i ja, nego da se obrazuje mešavina više njih, pošto pojedini sastojci postaju aktivni pri različitim temperaturama.
Način dejstva sastojaka pod b) koji se raspodeljuju u mešavini praha materije, i kbji dejstvujju oksiđišući ili koji aktivišu
Din. 9.
oksidacioni proces, i s druge strane na ovu dejstvuju aktivišući, daje se možda objasniti na taj način, što se ove materije pri zagrevanju delom raspadaju, defom isparavaju i pri tome vrše naročito aktivišuće dejstvo na proces sagorevanja. Za ovaj cilj su naročito podesni) alkalijevi kloridi, kao kaliumhiOrid, natrijumhlorid ili morske soli. Treba na to paziti, da svi sastojci mešavine praha, koja biva dodavana go-rivnoj materiji ili naslazi, ne sadrže štetne materije, kao što su naročito sumpor i fosfor.
Postupak biva podesno izvođen na sledeči način:
Najpre se spravlja mešavina praha, pri čemu se mora voditi o tome računa, da svaki pojedini sastojak bude veoma fino izmieven, i da različite materije međusobno budu veoma brižljivo izmešane. Zatim gorivna materija, no mogućnosti pre no što bude unošena u peć, biva posuta ovim prahom i biva poprskana vodom. Voda pri tome ima cilj, da mešavinu praha ras-podeli po celoj masi gorivne materije.
Mešavinai može takođe i pomoću koriščenja pištolja za prskanje ili uz upotrebu kakve druge naprave za rasprašivanje, biti unesena u gorivnu materiju.
Na primer može postupak biti primenjen sa uspehom kod kuminih peći koje su u upotrebi liv ni c a gvožđa. U ovom slučaju bivaju postignuti dobri rezultati, ako se upotrebi mešavina praha približno sltede-ćeg sastava: mangandioksid 7%, barium-oksid 1°/", natrijumnitrat 7%, kalijumnitrat 4% i natrijumnitrat 75%,
Od ovih mešavina oraha biva dodavano 1 dto 2 kg po toni koksal.
Različiti ogledi su jasno pokazali znatno (poboljšanje gasa iz peći. Naročito- se moglo zapaziti povećanje temperature u zoni
biza, zatim tečnija zgura, znatno povećanje produkcije u kupolnoj peći i ravnomerniji tok procesa topljenja. Pomoću svega ovoga je bila postignuta ušteda u koksu u visini od 15 do 25%.
Sastav mešavine praha može odgovarajući vrsti peći, dimenzijama peći, materijalima koji se obrađuju i željenom rezultatu biti nešto izmenjen, no ipak po sebi se razume moraju sastojci, koji obrazuju mešavinu, da odgovaraju gore navedenim pravilima.
Upotrebom ove mešavine uspeva, da se ostvari ravnomeran tok u šahtnoj peći i da se izbegnu poremećaji u radu. Ako tok šahtne peći bude poremećen, to dodatak praha zoni topljenja ili njegovo uvođenje kroz diže omogućuje da se radni tok poboljša. Na ovaj način se može suzbiti i o-brazovanje zapekotina u šahtnoj peći.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za poboljšanje radnog toka šahtnih peći, naznačen time, što goriv-noj materiji biva dodavana mešavina praha, koja s jedne strane sadrži materije, koje u toploti odaju ili prenose kiseonik, naročito soli i oksidi bariuma, a s druge strane sadrži alkalijev hlorid, i koja je slobodna odi štetnih sastojaka kao što su sumpor j fosfor.
2.	Oblik izvođenja po zahtevu 1, naznačen time, što mešavina praha sadrži više materija, koje pri raznim temperaturama, koje na toploti odaju kiseonik, kao nitrate ili Morate natrijuma ili kalijuma.
3.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 1, naznačen time, što mešavina prava biva što je moguće više ravnomernto i što prisnije pomešana sa gorivnom materijom pre uvođenja gorivne materije u peć.