KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 46 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MAJA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13291
Ing. Pawlikowski Rudolf, Gorlitz, Nemačka.
Postupak za napajanje eksplozionog motora čvrstim, u vidu praha gorivnim materijama.
Dopunski patent uz osnovni patent br. 131! 6.
Prijava od 23 juna 1936.	Važi od 1 novembra 1936.
Naznačeno pravo prvenstva od 20 septembra 1935 (Č. S. R.).
Najduže vreme trajanja do 31 jula 1951.
Ovaj se postupak prema osnovnom patentu br. 13116 sastoji u tome, da se za jedno radno kretanje od zalihe goriv-nog praha odeljena količina gorivnog praha u rastresitom stanju od suda 4 za zalihu preko jedne ili više ustavinih komora uvodi u prikomoru 3 na taj način, što se u najpre provetienom ustavinom prostoru 5, odnosno 6 ili 8 jedno za drugim proizvodi niži pritisak no što je u ispred nalaze-ćem se sudu 4 za zalihu gorivnog praha, odnosno u spoljnjem vazduhu. Ovo opadanje pritiska povlači sobom jedan pulsirajući pritiskujući talas od suda za zalihu ka prikomori 3 koji količinu gorivnog praha transportuje u prikomoru 3.
Sniženi pritisak u ustavinoj komari 5 odnosno 6 u odnosu prema sudu 4 za zalihu može korisno biti upotrebljen za to, da se jednovremeno sa količinom gorivnog praha kroz upusni organ 10 upusti iz-vesna količina svežeg vazduha u ustavinu komoru. Korist se sad sastoji u tome, da se pri usisavanju količine svežeg vazduha javljajući se vrtlozi iskoriste, da se gorivo u pralni dobro izmeša sa količinom svežeg vazduha da se na taj način obrazuje, ravnomerni oblik iz gorivnog praha koji se može komprimovati.
Sl. 1 pokazuje uređaj iz si. 5 osnovnog patenta. Pred usisavajućim organom 10 crpke 7, 8 za punjenje je predviđen kana! 17 za upuštanje svežeg vazduha, koji se može suziti ili potpuno zatvoriti prigušnim
organom 18. Prigušni organ 18 može biti podređen regulatoru mašine i deluje tada tako, da sniženi pritisak u ustavinom prostoru 5 odnosno 8 pri zatvorenom ili pri-gušnom dovodniku vazduha kroz 17 izvodi usisavanje veće količine gorivnog praha iz suda 4 za zalihu. Obrtno bi pri široko otvorenom dovodniku 17 slobodnog vazduha bila usisana veća količina svežeg vazduha i manja količina gorvnog praha. U svkom slučaju se količina svežeg vazduha usisava pomoću upusnog organa 10, pri čemu se vrtloženjem u cilindru 8 crpke za punjenje dobro meša sa usisanom količinom gorivnog praha.
Osim toga ustavina komora 5 ima drugi upusni otvor za sveži vazduh u vidu kakvog automatskog ventila 23. Zatvara-juća snaga ventila 23 može n. pr. biti u-činjena promenljivom promenom naponske snage opruge 24 pomoću zavrtnja 25 za podešavanje. Ovim se uređajem može količina dopunskog vazduha, koja se može regulisati, usisati spolja u ustavinu komoru 5. Slobodan vod 16 se upravlja klipom 7 za punjenje.
Mašina radi orema sledećem Približno na početku kretanja za ispuh otvara se organ 10. Približno jednovremeno ili i malo ranije se podiže klip 7 za punjenje On zatvara najpre kanal 16 i proizvodi za vreme ispuha sagorenih gasova iz radnog cilindra u zatvoreni i prevetreni ustavin prostor 5 sniženi pritisak u odnosu prema
Din. 35 -
sudu 4 za zalhu. (Organ 10 za pristup go-rivnog praha može i sada tek biti otvoren). Približno na početku pun jenja svežim vazduhom radnog cilindra se, po zatvaranju organa 10, otvaranjem ventila 11 za punjenje prikomore prostor 8 za punjenje odnosno ustavina komora 5 vezuje sa prikomorom 3 odnosno sa radnim ci-lindrofn. Po tome klip 7 za punjenje se kreće nazad i potiskuje u ustavin prostor 5 uneseni sa malo vazduha kroz 17 pomešani gorivni prah u prikomoru 3. Priko-mora 3 je tako odmerena i izvedena, da se. gorivni prah na izlaznom kanalu 20, si. 3, upravlja prema radnom cilindru 1, odbija se i nalazi toliko vazduha, da se vazduhom zadržava, mesa. se sa vazduhom prikomore i vrtloži i ne može se znatno taložiti i slagati u slojeve u prikomori. Ovo punjenje prikomore 3 se vrši u vreme, u kojem se radni cilindar 1 puni svojim svežim vazduhom. Po zatvaranju organa 11 za ispuštanje pritiska se oba punjenja na inače poznat način klipom 2 radnog cilindra jednovremeno u radnom cilindru 1 i u prikomori 3 sabijaju do preko temperature samopaljenja gorivne materije u prahu, dok odmeranjem veličine zapremine 3 prikomore po krajnjem pritisku sabijanja određenu delimičnu količinu praha zapaljuje njenim kompresio-nim zagrevaniem i njenim povećanim pritiskom paljenja zagrejane punjenje u prikomori kroz rasprašivač 19 prebacuje rasprašeno u radni cilindar 1, gde tek nalazi za potpuno sagorevanje potrebnu količinu kiseonika iz vazduha.
Na kraju prebacivanja gorivnog praha u prikomoru 3 pomoću klipa 7 za punjenje , sl. 1, klip 7 za punjenje ponovo zauzima svoj početni položaj. Kratko vreme, pre no što se zatvori ventil 11 za punjenje prikomore, kanal 16 se ponovo oslobađa od klipa 7 za punjenje. Pri tome može još malo vazduha ustrujati spol ja u prikomoru 3 koja pre naleganja ventila 11 ispira i čisti njegove ležišne površine, tako, da ne zaostaju prionuta nikakva zrnca gorivnog praha, koja bi sprečila zaptiveno zatvaranje. Ova slobodna veza ustavinog prostora 5 kroz kanal 16 ostaje održana i po zatvaranju ventila 11, dok se paljenje i popuštanje napona vrši u radnom cilindru. Usled toga mogu sve struje usled nezapti-venosti organa 11, koje uprkos svih pro-tivmera još prodiru ka ustavinom prostoru 5, da slobodno i bez opasnosti odi-laze kroz 16 u spoljni vazduh i ne dospu u sud 4 za zalihu gorivne materije. Usta-vin prostor 5 ostaje uvek bez napona i do prijema sledeče količine gorivnog praha biva prevetren.
Na si. 2 izvodi pomoću poluge 31 za 90 stepeni obrtno pomerljiva slavina 30 naizmeničnu vezu cihndra 8 klipa za punjenje jedanput sa sudom 4 za zalihu gorivnog praha i drugi put sa ustavinim prostorom 5. Za obrazovanje mešavine druel put sa ustavinim prostorom 5. Za obrazovanje mešavine gorivnog praha i vazduha koja se može usisati sveži vazduh se u-sisava kroz nagibni sloj gorivnog praha. U pogledu sastava mešavine se količina gorivnog praha reguliše prigušnim organom 13, a količina svežeg vazduha prigušnim organom 18. Osim toga se usisana količina mešdvine reguliše kretanjem klipa 7 za punjenje. Usisavajuće kretanje klipa 7 za punjenje se na primer ograničava naslanjanjem na zavrtanj 26 za podešavanje koji se može podešavati regulatorom pomoću puževe osovine 27, tako, da se u-pravljajuća poluga 28 može konstantno kretab. I ri punjenju prikomore 3 se klip
7	za punjenje pomoću upravi ja iuće poluge 28 kreće na niže i-pri tome zapinje oprugu 29. Pri usisavajućem kretanju se klip 7 pomoću opruge 29 ponovo pogoni nrema gore.
Uređaj prema si. 3 pokazuje osim organa 12 za zatvaranje prikomore naročiti organ 10 za usisavanje i organ 11 za pritisak za crpku 8 za punjenje i naročiti organ 13 za regulisanje gorivnog praha. U najjednostavnijem obliku mogu za organ za usisavanje i organ za pritisak crpke 8 za pun jenje biti upotrebi jene automatski radeće ventilne ploče, opružne ploče i t. sl. Za. vreme usisavajućeg kretanja crpke
8	za punjenje se organ 10 za usisavanje otvara za iznos a i organ 11 za pritisak se zatvara; za vreme prebacivanja mešavine gorivnog praha i vazduha u prikomoru 3 se usisavajući organ 10 i organ 15 za u-pravbanje slobodnog otvora, čija je dužina kretanja obeležena sa c i pomoću o-slonca 37, 38 koji se mogu podešavati, može biti meniana, zatvarana i organ 11 za pritisak može biti otvaran za iznos b—d i organ 12 za punjenje prikomore biti o-tvaran kao što je črtasto pokazano. Pri tome se dakle cilindar 8 crpke upotrehljuje kao ustavin prostor i mešavina gorivnog praha i vazduha se iz njega odmah prebacuje u prikomoru 3. Ali se može me.ša-vina gorivnog praha i vazduha i iz prostora 8 najpre uneti u ustavin prostor 5 i odatle po zatvaranju organa 11 za pritisak, za koje vreme klip 7 za punjenje već ponovo može usisati novo punjenje, uz
pripomoću 'n'ženog pritiska radnog cilindra 1 kod četvorotakta, u prikomoru 3. Uvlaka 13 za regulisanje gorivnog praha se nalazi pod uticajem regulatora maši-
ne, na primer preko puževog točka 34 i podesavajućeg zavrtnja 33, i menia izlazni otvor suda 4 za zalihu. Za regulisanje sve-žeg vazduha je kao kod sl. 1 predviden prigušni organ 18 u vodu 17 za sveži va-zduh.
Ali osim pomoću organa 13 i 18 može se prikomora 3 transportovana količina gorivnog praha biti regulisana i na način poznat iz osnovnog patenta time, što se menja opadanje pritiska izmeđm suda 4 za zalihu i prikomore 3. Ovo opadanje pritiska može jedanput biti pojačano većim ili manjim pritiskom na gorivni prah u sudu. 4 za zalihu. Ako se kao što je gore opisano kod četvorotaktnih mašina prostor 5 kod si. 3 upotrebljuje kao uscavin prostor, to se ovo opadanje pritiska može uticati i upravljanjem organa 12 i 15 na taj način, što se ustavina komora 5 zatvara ranije ili kasnije od prikomore 3, dakle uvek prema tome kako se sniženi pritisak u prikomori 3 mogao manje ili više pre-neti u ustavinu komoru 5, ili time, što se smanjeni pritisak u ustavinoj komori 5 kratkim ili prgušenim otvaranjem upravljane veze 16 sa spoljnim vazduhom više ili manje dovodi do iščezavanja.
Sniženi pritisak u ustavinoj komori 5 odnosne u prostoru 8 crpke za punjenje u odnosu prema sudu 4 za zalihu gorivnog praha može korisno biti upotrebljen i za dovođenje gorivnog praha iz udaljenog suda za zalihu ka ustavinom prostoru 5, odnosno ka crpki 8 za punjenje. Mašina za gorivni prah debija tada na primci uređaj prema si. 4. Gorivni prah ističe kroz otvor 40 za isticanje na sudu 4 za zalihu gorivnog praha u prostoru 47. Otvor 40 za isticanje se može prigušivati pomoću organa 41 za zatvaranje, čije je šuplje vreteno 42 pomoću rupa 43 vezano sa spolj-nim vazduhom. Poluga 45 deluje protiv pritiska zatvarajuće opruge 44 i preko po-tiskujuće poluge 46 se podešava regulatorom mašine i odgovarajući opterećenju mašine se menja. Prostor 47 je sad nizak i tako je prilagođen kretanju organa 41, da se pri kretanju na niže organa 41 pri sve većem opterećenju mašne međuprostor za prolaz gorivnog praha kroz otvor 40 u prostor 47 uvećava i jednovremeno se prigušuje kroz šuplje vreteno 42 ulazeći sveži vazduh. Usled toga mora klip 7 crpke usisavati više gorivnog praha no vazduha, kako to mašina zahteva pri velikom opterećenju. Obrtno se kod opadaju-ćeg tereta prigušuje pristup 40 gorivnog praha i uvećava se izlazni međuprostor 57 za dodavanje vazduha, tako, da se u-sisava više vazduha no gorivnog praha. U-sled toga što pri usisavanju crpke 8 za pu-
njenje dopunski vazduh mora da prolazi kroz mali nagnuti sloj gorivnog praha i mora zahvatiti sobom gorivni prah, služi i ovaj uređaj jednovremeno za vrtloženje i dobro mešanje gorivnog praha sa dopunskim vazduhom koji se upotrebljuje kao transportni vazduh. Dakle se odmah pri odeljivanju količine gorivnog praha od zalihe obrazuje mešavina praha i vazduha koja se može lako usisavati, i koji i kroz dužu cev 51 za usisavanje još dobro može biti usisavana u ustavinu komoru 5 odnosno u crpku 8 za punjenje. Da bi se gorivni prah u sudu 4 za zalihu dobio rastresitim, i da bi se obezbedilo obrazovanje uvek ravnomernog nagibnog sloja koji se može lako usisavati pri prolazu kroz otvor 40, može u sudu 4 za zalihu podesno biti predviden kakav uređaj za mešanje, n. pr. o-sovini 52 nalazeći se točak sa krilima sa probušenim krilima ili štapovima 50. Ovaj uređaj za mešanje se kreće s vremena na vreme ili rukom ili se njegovo kretanje izvodi kakvim kretanim mašinskim delom, na si. 4, n. pr. polužnom osovinom 53, koja obrće pomoću zupčanog segmenta 48 obrće na osovini 52 nalazeći se zupčanik 49.
Kod dosadašnjeg primera ; izvođenja su organi za zatvaranje ili prigušivanje radi lakšeg pregleda uglavnom ucrtani kao jednostavne uvlake. Naravno da mogu organi za zatvaranje biti izvođeni i u svima drugim poznatim oblicima ventila,, a da se time suština pronalaska ne izmeni. Na si. 5 je organ 10 crpke 8 za punjenje kao cevasti ventil i okružuje klip 7 za punjenje, kroz koji s druge strane u srednjoj osi prolazi ventil 11 za pritisak crpke za punjenje. Uostalom su pojedinosti pronalaska tačno tako označene, kao do sada o-pisane slike, tako, da je način rada prema prethodnom bez daljeg razumljiv.
Kod mašina sa više cilindara može za svaki cilindar odnosno za svaku prikomo-ru biti predviđena po jedna naročita crpka za punjenje. Ali je takođe moguće, da se izađe na kraj sa jednom jedinom crpkom za punjenje. SI. 6 pokazuje ovaj raspored. Na zajedničku crpku za punjenje sa sudom 4 za zalihu gorivnog praha, koji u celoj svojoj konstrukciji dela 54 odgovara gornjem delu 76 iz si. 5 i ima iste o-znake, priključene su cevi 55, 55’ 55” za prenos pritiska na tri cilindra odnosno na umetke 56, 56’, 56”, prikomore, koje po svojem uređenju odgovaraju donjem delu 77 si. 5.
Na si. 7 je ustavina komora 5 složena zajedno sa cilindrom 8 crpke za punjenje. Cev 58 za slobodan vazduh je predvidena u srednjem ventilu 11 i slično
kao kod sl. 1 se upravlja relativnim kretanjem klipa 7 za punjenje ka srednjem ventilu 11. Kod usisavanja klipa 7 za punjenje ovaj zatvara najpre otvore 60, koji vezuju prostor 8 klipa za punjenje pomoću kanala 59 u klipu za punjenje sa šupljim ventilnim vretenom 58. Po završetku kretanja punjenja odnosno kad klip 7 za punjenje ponovo zauzme svoj donji položaj, pomeraju se otvori 60 pri zatvaranju srednjeg' ventila 11 kratko vreme pre nalega-nja ventila 11 preko kanala 59 i tako ponovo uspostavljaju vezu sa spoljnim va-zduhom.
Kod si. 8 je kao propusni organ klip-nog prostora 8 za punjenje predviđen dvostruki ventil 11, 12, čiji se međuprostor 61 po zatvaranju oba organa dovodi u vezu sa spoljnim vazduhom, tako, da struje usled nezaptivenosti organa 12 koji leži prema prikomori 3 ne mogu strujati u crpku za punjenje već u spoljni vazduk.
Zbijena izvođenja prema si. 5 do 8 su podesna naročito za manje mašine, n. pr. naročito automotore, čiji poklopac cilindra ima samo malo konstrukcionog prostora.
U dosadašnjim primerima izvođenja je upravljanje ventila i uvlaka 10, 11, 12, 13, 14 i 15 izostavljeno. Stavljanje u dejstvo ovih organa pomoću poluga ili štapova ili pomoću upravljanja uljem je poznato. Ali kod većeg broja blizu jedno uz drugo na-iazećih se različito upravljanih organa pričnjava smeštanje poluga za upravljanje često teškoće. Stoga je korisno, da se u-pravljanje sličnih ili iste vrste organa izvede jedno od drugog i da se izađe na kraj sa man je obimnim mehanizmom poluga za upravljanje. Na si. 3 je pokazana jedna mogućnost za ovo. Crpka za punjenje zahvata trenjem svoga klipa 7 odnosno poluge 39 njen organ 10 za usisavanje i njen organ 11 za pritisak i vodi ovaj pri kretanju na više prema nepomičnim oslonima 35, 36, koji ograničavaju vučno kretanje ovih organa. Ovi oslonci mogu biti porne-rani rukom ili u datom slučaju regulatorom mašine i da se time menja visina kretanja sobom vučenih organa. Trenje organa 10 i 11 o klipnu polugu 39 pomoću umetnute zaptivajuće materije 64 biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla i vrste, koja se pomoću opruga 22 elastično pritiskuje na klipnu polugu 39.
Na sličan način mogu n. pr. i organi 7, 10, 11 i 12 kod si. 5—8 da se zajedno u-pravljaju vučnim trenjem jednoga od o-vih organa. Za osiguranje koristi, pa pri tome prikomora 3 ne mora da stupi za duže vreme u skroz otvorenu vezu sa sudom 4 za zalihu gorivnog praha i da se iz-
begnu štetna sporedna ili protivstrujanja za vreme prebacivanja odmerene količine gorivnog praha, može se za jedan od u-pravljajućih organa na klipu 7 za punjenje na pr. 10, si. 5 i 7 uzeti u pomoć još pre-stizanje ili privremeno pokrivanje 32.
Jedno radi primera izvođenja ovog zaptivanja vučnim trenjem na klipu 7 za punjenje pokazuje pri tome si. 9 u uvećanoj razmeri. Pritiskanje u žljebovima 67 u-metnute zaptivajuće materije 64 izvode metalne opruge 68. Da bi se postiglo rav-nomerno, glatko pritiskuje zid 10, umetnuta je između zaptivajuće materije 64 i metalne opruge 68 još jedna prstenasta gipka metalna traka 72, si. 10. Prečnik e klipa 7 je za međuprostor 71 manji no u-nutrašnji prečnik f vodiljnog zida 10, tako, da se izbegava trenje metala klipa 7 o zid i klip 7 se samo pomoću prstenova 64 u vodilji 10 vodi zaptiva i centriše. Ovaj međuprostor 71 treba da kod mašina za gorivni prah ne bude manji no prečnik najvećih zrnaca pepela ili gorivnog praha, da zrnca pepela ili gorivnog praha ne vrše trenje i ne budu razorena, usled čega bi zidovi delovali kao putanje za mlevenje i lako bi se istrošili. Ali međuprostor 71 ne treba da bude izveden ne većim, da se zaptivajući materijal 64 ne bi mogao u njemu uribati (ulepiti). Podesno se dakle masa za zaptivanje bira veće unutrašnje veze, ali koja mora biti malo elastična ali ipak za javljajuće se bočne sile dovoljno otporna na pritisak, dakle n. pr. guma, grafit, azbest, filc, konci, tkanina, porozna veštačka materija n. pr. sunđer iz veštačkc smole i t. d. Filcevi i vlaknaste materije ne smeju biti u vezi tako rastresito, da se mogu konci istrgnuti napolje.
SI. 11 pokazuje za zaptivanje trenjem udešem dvojni ventil 11, 12 iz si. 8 Ventilira vretena imaju prstenasto raspoređene zaseke 73, koji su tako izvedeni, da se ume-šteni zaptivajući materijal 66 pozadi nalazi šuplje i usled toga malo elastično pritiskuje prema napred. Zaptivajući materijal 66 mora radi obrazovanja ovih malih mostova biti dovoljno kut i ne srne se u radu sam sobom skupljati. Kod uvlačenja u žljebove 73 prstenasto sabijen, kao što je pretstavljeno kod 74, tako, da se može uvući u žljebove 73, gde se pomoću sop-stvene žljebne ivice i time je osiguran protiv ispadanja.
Elastično pritiskanje ovog zaptivača 66 može biti povećano time, što se u šupljinu 75 između zaptivajućeg materijala i dna žljeba umešta jedna ili više elastičnih žica 69, koje mogu vršili pritisak prema upolje.
Ovi zaptivajući prsteni se naravno
mogu upotrebiti ne samo kod upravljaju-ćih organa, koji uzajamno treba da se zahvate vučnim trenjem, već preko toga sasvim opšte za zaptivanje pokretnih ma-šinskih delova. Oni vode i centrišu organe koji treba da se zapte, sprečavaju metalni dodir kliznih površina i zaptivaju jednovremeno kretana telana vodiljnim površinama. Time se vretena ne pritiskuju čvrsto u vodilje i ne zastaju u kretanju. Dalje ne moraju biti trajno podmazivana. Zaptivajući prsteni 64, 66 se natapaju ma-šću i grafitom ili neutralnim stearinom i t. si., koji se drži u porama, tako, da se ban-daže ne suše već se malo mazivne materije dodiruju zaptivajući zid.
Ovo je zaptivanje stoga upotrebljeno i za sve uvlake i ventile kod ovog pronalaska, tako, n. pr. i za vođenje i zaptivanje cevaste uvlake 10 na si. 5 u čvrstoj kutiji 76. Ovo je zaptivanje još jednom jasnije pokazano na si. 12. Umesto da se zaptivanje izvodi na kretanom, tankih zidova ventilnom vretenu 10, ono je na odgovarajući način postavljeno u čvrstom delu 76 vodilje. Zaptivajuća materija 65 je umetnuta u rešetkaste elastične prstene 70, koji se staraju za elastično primisanje ventilu 10.
Velika korist ovih zaptivajućih prstena je, da se njima snabdeveni ventili mogu graditi što je moguće lakšim sa veoma malo mase. Randaži mogu biti tanki i debljine zidova ventila ili uvlaka biti veoma male. Ovo je veoma važno kod velikih brojeva obrtaja od 5000 do 6000 obrtaja u minuti, da sile masa pri postavljanju ventilnih ivica ne bi otupilo većinom za u vidu praha goriva upotrebljena oštra se-čiva zatvarajućih ivica.
Pošlo se u gorivnom prahu koji treba da se zaptiva ili u njegovom peplu često nalazi i tvrde mineralne materije ili tre-rjem skinuti delovi iz mlinova, koji se talože na zaptivajuću materiju i zatim mogu štetno dejstvovati na suprotne zidove, preporučuje se, da se zid za zaptivanje izvodi tvrdim ili iz tvrdog materijala, na pr. iz čelika za brzo obrtanje ili izrvrsta legurnih čelika koji se sami otvrdnjavaju (kale) ili iz mešavina koje sadrže volframa sa hromom, vanadiumom, titanom i sličnim dodatcima.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za napajanje eksplozio-nog motora čvrstim, u vidu praha gorivnim materijama po osnovnom patentu br. 13116, naznačen time, što se ustavinoj komori u kojoj se obrazuje sniženi pritisak u odnosu prema sudu (4) za zalihu go-
rivne materije kroz upusni organ (10, 30) dovodi sveži vazduh, koji se dodaje gorivu u prahu pre ulaska u ustavinu komoru (5), i što se time proizvodi ravnomeran oblak gorivnog praha koji se može komprimo-vati za ustavinu komoru odnosno za pri-komoru (3) za paljenje (sl. 1—8).
2)	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se sveži vazduh, koji se usisava crpkinim klipom (7) crpke (8) za punjenje, gorivu u prahu dodaje pred usisavajućim organom (10, odnosno 30) crpki (8) za punjenje i obrazovana mešavina gorivnog praha i vazduha se po zatvaranju organa (10) za usisavanje pomoću istog crpkinog klipa prebacuje kroz organ (11, odnosno 30) u prikomoru (3) koja se pomoću ras-prašivača (19) u vidu prošeka nalazi u otvorenoj vezi sa radnim cilindrom (1) u ono vreme, u kojem se radni cilindar (1) puni svojim svežim vazduhom, posle čega se oba punjenja po zatvaranju organa (11) za ispuštanje pritiska na inače poznati način klipom (2) radnog cilindra jednovremeno u radnom cilindru (1) i u prikomori (3) sabija do preko temperature samopaljenja gorivnog praha, dok izvesna odmeranjem veličine zapremine prikomore po krajnjem pritisku sabljanja određena delimična količina praha usled svog kompresionog za-grevanja zapaljuje i svojim viškom pritiska za paljenje zagreiano punjenje prikomore prevodi rasprašujući kroz raspraši-vač (19) u vidu prošeka u radni cilindar (1), gde tek nalazi potreban kiseonik iz vazduha za potpuno sagorevanje (sl. 1—8).
3)	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se smanjeni pritsak ustavine komore (5), odnosno prostora (8) za rad crpke za punjenje u odnosu prema sudu (4) za zalihu gorivne materije upotrebljava za dovođenje goriva u prahu iz kakvog udaljenog suda za zalihu ka ustavinoj komori (5) odnosno ka crpki (8) za punjenje (si. 4).
4)	Postupak po zahtevu 1 i 3, naznačen time, što se sveži vazduh dodaje gorivnem prahu na početku transportne cevi (51) i upotrebijuje se za vrtloženje gorivnog praha, tako, da se obrazuje crpkom za punjenje usisavana, koja se može trans-portovati, mešavina praha i vazduha (si. 4j.
5)	Postupak po zahtevu 1 do 4, naznačen time, što crpka za punjenje trenjem svoga klipa (7) ili pogonskih njenih delova [na pr. klipna poluga (39)] svoj organ (10) za usisavanje ili svoj organ (11) za pritisak ili oboje vuče sobom i vodi prema nepomičnim regulatorom mašine podeša-vanim osloncima (35, 36), koji ograničavaju svoje vučno kretanje (si. 3).
6)	Eksplozioni motor za gorivni prah
za izvođen ;c postupka po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što klip (7) za punjenje usisava mešavinu gorivnog praha i vaz-duha pomoću kakvog automatskog organa za usisavanje mešavine (ventilira pleča, opružne ploče i t. sl.) i u datonr slučaju i pomoću kakvog automatskog organa za ispuštanje pritiskuje ka ventilu (12) pn-komore odnosno u prikomoru (3).
7)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što organ (10) za usisavanje ili organ (11) za ispuštanje crpke (7, 8) za punjenje ili oba organa prinudno bivaju upravljeni u taktu motora (sl. 1 do 8).
8)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 7, naznačen time, što pritiskujući organ za crpku (7, 8) za punjenje jednovremeno obrazuje organ (11) za zatvaranje prikomore (si. 1).
9)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 8, naznačen time, što su organ (10) za usisavanje ili ispusni organ (11) crpke (7, 8) za punjenje ili oboje izvedeni kao cevasti ventili ili uvlake i postavljeni su u klipu (7), odnosno oko klipa (7) crpke za punjenje (si. 5 do 8).
10)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 9, naznačen time, što je organ za ispuštanje pritiska crpke (7, 8) za pun.jenie obrazovan iz dva jedan za drugim uključena organa (11, 12) za zatvaranje, čiji se međuprostor (61) po zatvaranju oba organa dovodi u vezu sa spoljnim vazduhom, tako, da zaptivenosti organa (12) koji leži kod prikomore (3) mogu strujati ne u crpku (8) za punjen.te već u spoljni vazduh (si. 8).
11)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 5, naznačen time, što se cilindar (8) crpke za punjenje pomoću u-pravljanog slavinskog tela (30) jedanput vezuje sa sudom (4) za zalihu gorivnog praha pri usisavanju klipa (7) i po tome sa predprostorom (5) ventila (12) za zatvaranje prikomore za vreme punjenja prikomore (si. 4).
12)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 11, naznačen time, što su
regulišući organi (13, 18, 41) za gorivni prah i dopunski vazduh preduključeni organu (10, odnosno 30) crpke (7, 8) za punjenje tako, da crpka za punjenje usisava regulisanu mešavinu gorivnog praha i vaz-duha (sl. 1 do 8).
13)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 12, naznačen time, što se slobodni odvod odnosno slobodni otvor (16) upravlja klipom (7) za punjenje (si. 1).
14)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 12, naznačen time, što se
slobodni odvod, odnosno slobodni otvor (16) pri radu klipa (7) za punjenje ne zatvara potpuno, već samo prigušuje (si. 2—4).
15)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 14, naznačen time, što se slobodni odvod, odnosno slobodni otvor (16) upravlja relativnim kretanjem klipa (7) za punjenje prema srednjem ventilu (11) ili prema spoljnjem ventilu (10) (si. 7).
16)	Eksplozioni motor po zahtevu 1 do 15, naznačen time, što klip (7) za punjenje usisava gorivo u vidu praha iz suda (4) za zalihu gorivne materije preko naprave (50), za mešanje koja omogućuje da se usitne eventualne grudve gorivnog praha (si. 4).
17)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 16, naznačen time, što klip (7) za punjenje za vreme punjenja prikomore zrpinje oprugu (29) i njeno usisavajući kretanje završava na osloncu ("26) ko ji se može regulisati regulatorom (si. 2).
18)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 17, naznačen time, što jedna zajednička crpka za punjenje (7, 8) ima više cevi za prenos pritiska (55, 55’, 55”) za više radnih cilindara i time napaja njihovu prikomoru usisanom mešavinom gorivnog praha i vazduha (si. 10)
19)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 18, naznačen time, što se organi (10, 11, 12, 13, 14, 15, 7) za zatvaranje i prigušivanje uzajamno dodiruju ili njihove vodilje ne dodiruju metalno, već se pomoću umetnutih zaptivajućih materija biljnog, životinjskog, ili mineralnog porekla i vrste rastavljaju jedno od drugoga, pri čemu ove razdvojne materije ostaju držane u jednom od oba tela koja rade jedno uz drugo i svojim sastavom ili zantivajućim gorivnim prahom bivaju učinjene neškodljivim u pogledu trenja o zid susednog tela (sl. 1 do 12).
20)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 19, naznačen time, što se. organi, uvlake ili klipovi (7, 10, 11, 12, 13, 14, 15) vode i centrišu pomoću prstenova (64, 65, 66) iz malo popustljivog ali ipak za javljajuće se bočne sile dovoljno otpornog materijala na pr. gume, grafita, azbesta, filca, konaca, tkanina, porozne veštač-ke materije n. pr. sundera iz veštač-ke smole, koje sprečavaju dodir metala kliznih površina i jednovremeno ove organe zaptivaju na vodiljnim površinama (si. 1—12).
21)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 20, naznačen time, što su sami prsteni (64, 65, 66) u žljebovima ili brazdama (67) elastični ili se pomoću
-elastičnih metalnih opruga (68, 69, 70) pritiskuju na naspramnu zaptivajuću površinu (sl. 1—12).
22)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 21, naznačen time, što je naspramna zaptivajuča površina, o koju se prsteni (64, 65, 66) taru tamo i amo, kali ili se izvodi iz tvrdog materijala, na pr. iz Čelika za brzo obrtanje ili iz vrsta legur-nih Čelika koje se same otvrdnjavaju ili iz legura koje sadrže volframa sa hromom, vanadiumom, titanom i sličnim dodatcima,
da se naspramna zaptivajuča površina pod dejstvom mineralnih sastojaka goriva u prahu ili pepela ne bi istrošila (sl. 1—12).
23)	Eksplozioni motor za gorivni prah po zahtevu 1 do 22, naznačen time, što se međuprostor (71), koji sprečava dodir metala kliznih površina, izvodi samo toliko većim, no prečnik najvećih zrnaca tamo zaptivajućeg gorivnog praha, tako, da ova zrnca ne mogu jednovremeno dodirivati i trošiti (abati) obe metalne površine, već samo sebi nalaze, mesto između ovih.


....
' '............. '
S'
"
....












■

















e
lil
/i
6
rf
mam

4:
m
%iS
<*6 -i
/7
,35
'iiiiiiiiiii.

<CjAt^K
ji //‘v»-• v'r>r (V'vv E

/7^. 2.
4
V>
^^5
' /

/


Lm* —^-•-	• •:
<?6
■~>
M

/







t&e30h&

u


v





.

...
.


.





Ad pat.br.13291
fig. 11,




: i

v