KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
OPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 89 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Januara 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5345
Leonhard Fink, apotekar, Berlin.
Postupak za izradu vrsta šećera za jelo iz drvenih materija, kao što je drvo, slama i
torne slično.
Prijava od 11. decembra 1926.
Važi od 1. juna 1927.
Već dugo vremena postoji težnja, da se iz strugotina ili drugih celuloznih materija, dobija čista glikoza ili pentoza hidrolizira-njem celuloze, koja čini bitan sastavni deo tih materija. Glikoza i pentoza mogu se upotrebiii za ljudsku hranu. Ove vrste šećera vrlo se malo mogu iskoristiti i dobi-jaju se nečiste u ukusu, mirisu i boji, tako da njihova primena kao hrana nikad nije dolazila u obzir. Utvrđeno je, da se u drvenim strugotinama nalazi do 62% celuloze. Prema tome iznenađuje činjenica, da se kuvanjem sa kiselinom drvo u tako maloj količini pretvara u šećer. Razlog je taj, što je celuloza većim delom omotana ligni-nom, koji ne dopušta saharisanje. Do sad nikom nije ispalo za rukom, da nađe rastvaraš za lignin, jer jake kiseline i akali-je izazivaju samo početno rastvaranje, pri čem naravno, propadaju heksoza i pentoze. Po ovom pronalasku se doduše ne postiže potpuno rastvaranje lignina sa celuloze, već razblaživanje u toj meri, da se dobija veliko iskorišćenje u čistim vrstama šećera. Pri izradi ovih ugljenih hidrata neophodno je potrebno, — pre obrade sa kiselinom u cilin hidrolize da se labavljenje lignina izvrši po izvesnim dole opisanim metodama, pošto se inače visoko iskorišćenje i čist materijal neće moći dobiti.
Već je predlagano, da se celulozne materije, da bi se učinile pogodnije za dalju preradu, tretiraju hemikalijama kao na pr. rastvorom hlornog kreča ili hlornim gasom
ili da se podvrgnu obradi na toploti. Ovde se radi samo ili o belenju sirovina, koje su namenjene za izradu hartile ili uklanjanju silikatne epiderme ili sličnih tvrdih in-krusta.
Postupak po pronalasku rastvara ili labavi lignin, koji se nalazi u ili između ćelija, čime je uslovljen jedan potpuno određeni način rada, odnosno trajanja i temperature obrade, kao i odnosno količine i jačine reagensa.
Na primer postupa se ovako:
1.	Izmešaju se 50 gr. strugotina sa vodom u retku čorbu, doda oko 1% vodo-nik-superoksida i uvodi hlorni gas do zasićenja, smeša dobro promućka i zatvoreni sud sa smešom ostavi da stoji oko četvrt časa. Potom se opet uvodi hlor sve dotle, dok se pri merenju ne opaža znatan porast. Drvo se pere vodom dotle, dok filtrat sa srebra nitratom ne daje nikakvu reakciju. Polom se vrši hidroliza kiselinom, o čemu će dalje biti reči.
2.	Ovaj postupak je bolji, pošto za labavljenje (razbijanje) lignina nisu potrebne nikakve hemikalije a dobivene saharoze su izvanredne kakvoće. 50 gr. đrveta za-grevaju se ravnomerno na oko 150°C i drže na ovoj temperaturi oko pola časa. Onda se hidrolizira na ovaj način:
Kuvanje se vrši, na poznati način, sa razblaženim kiselinama, najbolje sa sumpornom kiselinom, i to koncentracija od 5% pokazala se je kao najpodesnija. Pret-
Din. 10.
hodno obrađeno drvo se kuva oko jednog časa, i to sa 50 gr. petprocentne kiseline u otvorenom sudu, gde jako ključa dol00°C, pri čem se nivo tečnosti održava na istoj visini stalnim dodavanjem tople vode, skida sa vatre i obara sumporna kiselina, (pošto se ohladi), sa nealkalnim barium ili kalcium karbonatom. Ako je obaranje izvršeno sa ovim materijama, onda se rastvor isparava do jedne petine svoje za-premine, filtrira, najbolje na toplo, izlučeni gips, pošto je na toploti teže rastvorljiv nego na hladnom, dodavajući mu malo alkohola, i ona se isparava do gustine sirupa.
Ako se ne želi da smeša fermentira u alkohol, već preraditi u suvi šećer, onda se kiseli mravljon ili sirćetnom kiselinom, dodaje 10 do 15°/o škroba i želatinasta masa isparava do suhoće, pa se potom melje u prah. Iskorišćenje u glikozi i pentozi zajedno po primeru 1 jeste oko 25 procenata a po primeru 2 oko 34 procenta.
Kod gore opisanih primera opaženo je, da se furfurol koji se pri kuvanju drveta sa razblaženom kiselinom vrlo mnogo javlja, vrlo malo razvija, i ovaj se može muć-kanjem sa eterom lako ukloniti.
30 kgr. drvenog iverja mešaju se u drvenom sudu sa oko trostrukom zapremi-nom sumporne kiseline, od 5—ll°/o> a kon-denzovana voda se odvodi iz gvozdenih odvodnih cevi kroz parnu slavinu. Drveno bure ima mešalicu. Parni vod u buretu, gde se nalazi kiselina, sastoji se iz olovne cevi, tako da se gvožđe ne može rastvarati. Sad se upušta oko 15 minuta para pod pritiskom od nekoliko atmosfera, dok drvo potpuno ne omekša, i potom se mešalica pusti u rad. Sad se kuva sa o-bičnom izrađenom parom, iz mašine u poklopljenom sudu, još 1—l'/s časa, prema tvrdoći drveta, (četinari ili drvo sa lišćem) presipa bistar glukozni rastvor u drugu drvenu kacu, zasićuje kredom bez magnezi-juma, koja nesme biti alkalična, jer male količine alkalija boje mrko i čini gorkom glukozu pri zagrevanju usled međumole-kularnog procesa, — ili pak karbonatnim baritom, i vrši isparivanjem odvajanje neutralne glikoze od izlučenog gipsa. Iskorišćenje u čistoj glikozi oko 25—50°/o što zavisi od drveta.
Novi postupak se može vrlo korisno u-potrebiti za izradu odlične šećerne stočne hrane, iz inače skoro bezvrednih ostataka fabrikacije šećera, odn. škroba, iz komina, retke mase izluženih rezanaca repe ili krompira.
Vlažna komina od repe, čija se količina suvih materija unapred odredi, kuva se sa neorganskom razblaženom kiselinom, npr. sumpornom kiselinom, na gore opisan na-
čin, i hidralizira celuloza u glikozu, pri čem jedan deo iste (celuloze), koji se ne pretvara u šećer, preobraća u lako svar-Ijivu polucelulozu. Obilni albumini se unose u rastvor većim delom kao acetalbu-mini. Glikoza, odn. albumini dobijaju se ili zasebno ili se opet dodaju stočnoj hrani, pošto se, što je najbolje, kiselina izdvoji kao gips pomoću kalciumkarbonata. Konji naročito vole slatko, te se rastvor-Ijivi albumini, koji iznose većinom oko 6%
—	ako se ne će na druge svrhe upotrebiti
—	upotrebljava za obogaćenje hrane. Po odvajanju glikoze i albuminskih rastvora ostaje celuloza, poluceluloza, koja se dobro ispira i ostatak kiseline neutrališe kredom. Tada se dodaje oko 10% organsko, fiziološko krečno jedinjenje, i skoro suva kaša potpuno osuši i takva masa tera kroz odgovarajuće sito.
Bitni tehnički napredak leži u tome, što se po ovom postupku upotrebljuju vlažni rezanci i ostaje skoro suv preparat u filtru, kao i u tome, što se kisela glikoza mesečima može držati i ne traži nikakvo kon-servaciono srestvo kao sporedni proizvod već se može ma u koje vreme po kampanji šećera prerađivati.
Primer.
50 kg vlažnih repinih ili krompirskih komina mešaju se sa l1/, kg sumporne kiseline koja je sipana u 10 kg vode kojoj se dodaju još drugih 10 kg vode, i kuva oko četvrt časa u drvenoj kaci, u koju se uvodi para od nekoliko atmosfera, i koja je poklopljena, dok masa ne postane žitka, čime se lignin odvaja od celuloze, potom se skida poklopac i kuva sa iskorišćenom parom ili sa parom od oko xji atmosfere još l'/i časa.
Sad se skoro bezbojna tečnost očedi i neutrališe sa kredom bez magnezije. U filtru zaostala gusta masa pere se vodom radi uklanjanja kiseline, neutrališe sa još malo krede i doda 10% smeše i iz 10 delova kalcijum karbonata ili neutralnog kalcium fosfata i 1 dela acetnog ili pirotartarnog kalciuma, meša i dodaje dobivena zasićena glikoza sa rastvorenim acidalbuminom, masa suši i prah seje kroz sito.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu šećera za jelo iz drveta ili drugih celuloznih materija, naznačen time, što se sa vodonik superoksidom izmešana drvena čorba zasićuje hlornim gasom i posle potpunog pranja na poznati način pretvara u šećer razblaženom kiselinom.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se drvo oko pola časa suho zagreva
na 150°C i onda na uobičajeni način pretvara u šećer.
3.	Postupak za izradu raznih vrsta šećera, kao glikoze, pentoze, naznačen iime, što se za odvajanje (razlabljivanje) lignina početni materijal (sirovina) izlaže pari i onda na poznati način daljim kuvanjem hi-drolizira.
4.	Postupak po zahtevu 3, naznačen ti-jue, što se komina od rezanaca od repe
ili krompira ili slične materije pretvara u šećer razblaženom mineralnom kiselinom i unose u rastvor albumini kao acid- ili alkali-albumini, gornje materije preobraćaju u izdržljivi među proizvod i fiziološkim krečnim preparatima spravlja hrana, koja odgovara krečnoj terapiji.
5.	Postupak po zahtevu 3, naznačen time, što se glikoza i rastvorljivi albumini opet dodaju.